EU – Borba protiv mikroplastike se nastavlja

26.09.2023

glitter_šljokice — Foto-ilustracija: Unsplash (Jason Leung)

Foto-ilustracija: Unsplash (Mink Mingle)

Komisija EU je nedavno predstavila značajne mere usmerene na zaštitu životne sredine – uvođenje ograničenja za proizvode koji sadrže mikroplastiku, usklađujući se s REACH direktivom o hemikalijama u EU. Očekuje se da će nova pravila sprečiti oslobađanje čak pola miliona tona mikroplastike u prirodi.

Direktiva REACH usmerena je na povećanje sigurnosti hemijskih proizvoda kako bi se bolje štitilo zdravlje građana i okoline. Pored toga, ideja je motivisati evropsku hemijsku industriju da bude konkurentnija i da smanji testiranje na životinjama putem alternativnih metoda. Često se možda prvo misli na industrijske hemikalije, međutim REACH se zapravo odnosi na širok spektar proizvoda koje često koristimo, uključujući detrdžente, boje, čak i odeću. Zbog svoje opsežnosti, direktiva ima veliki uticaj na brojne firme u EU. Ključna promena je da sada poduzeća moraju dokazati sigurnost svojih proizvoda.

Pročitajte još:

Međutim, nove odredbe zabranjuju prodaju mikroplastike i proizvoda koji dodaju mikroplastiku koja se oslobađa tokom upotrebe. Usvojeno ograničenje koristi široku definiciju mikroplastike – pokriva sve čestice sintetičkih polimera ispod pet milimetara koje su organske, nerastvorljive i otporne na razgradnju, navodi se na sajtu Evropske komisije.

Cilj ovih pravila je smanjiti emisiju mikroplastike iz što većeg broja proizvoda, uključujući: mikroplastika namenjena za sportske površine – najveći izvor mikroplastike u prirodi, kozmetika, gde se mikroplastika koristi za razne svrhe, poput pilinga ili postizanja specifične teksture i drugih proizvoda kao što su deterdženti, omekšivači, sredstva za zaštitu biljaka, igračke i medicinski uređaji.

Prve mere, poput zabrane upotrebe šljokica i mikroperlica, stupa na snagu kroz 20 dana.

Komisija planira smanjiti zagađenje mikroplastikom za 30 odsto do 2030. godine.

Energetski portal

Regionalna energetska konferencija SEE ENERGY – Connect & Supply 2023 u Novom Sadu 2. i 3. oktobra

26.09.2023

Dvodnevna regionalna energetska konferencija sa izložbom, SEE ENERGY- Connect & Supply 2023, održaće se 2. i 3. oktobra 2023. godine u hotelu „Sheraton“ u Novom Sadu.

Teme konferencije su posvećene inovacijama, dekarbonizaciji u privredi, saobraćaju, energetici i naftnoj industriji, priključenju na elektroenergetsku mrežu, baterijama za skladištenje energije kao i tržištu električne energije, PPA ugovorima, finansiranju OIE projekata i zelenom kreditiranju.

Drugog dana konferencije u partnerstvu sa GIZ organizacijom, fokus je na tehnologijama, zakonodavnom i strateškom razvoju toplotnih pumpi, kao i finansiranju sektora grejanja iz OIE.

SEE ENERGY platforma okupiće vodeće stručnjake, investitore, predstavnike industrije, donosioce odluka, proizvođače tehnologija, konsultantske kuće, državne i finansijske institucije. Ovaj regionalni događaj predstavlja jedinstvenu priliku da se povežete sa ključnim igračima u industriji, saznate o najnovijim tehnologijama i politikama i doprinesite daljem razvoju održive energetike.

Celokupan program možete pogledati na sajtu konferencije SEE ENERGY 2023.

Svi zainteresovani mogu besplatno pratiti konferenciju uz direktno fizičko prisustvo ili putem ZOOM online aplikacije, uz obaveznu registraciju na sajtu organizatora REGISTRACIJA

Energetski Portal je generalni medijski sponzor ovog događaju.

Izvor: SERBIO

Između održivosti i sigurnosti: Da li širiti kapacitet NE Krško

25.09.2023

power-plant-nuklearna-elektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Jakob Madsen)

Nuklearna elektrana Krško (NEK) nije samo prva elektrana tog tipa u bivšim socijalističkim zemljama našeg regiona, već važna komponenta energetske strategije dve države – Slovenije i Hrvatske.

Uz kapacitet da proizvede električnu energiju za više od milion i po domaćinstava, ova nuklearna elektrana izdržava test vremena od osamdesetih godina prošlog veka, obezbeđujući proizvodnju 24 sata dnevno.

Za Sloveniju i Hrvatsku, NEK predstavlja značajnu tačku u njihovoj energetskoj strategiji. Dok 20 odsto potrošnje električne energije u Sloveniji pokriva NEK, u Hrvatskoj je to 16 odsto njihovih potreba. Sa prosečnom godišnjom proizvodnjom od 5,7 milijardi kilovat-sati električne energije, NEK je postao bitan izvor energije za obe nacije, govore podaci navedeni na sajtu elektrane.

Izgradnja drugog bloka smatrala se vrlo značajnom za buduće stabilno snabdevanje Slovenije električnom energijom proizvedenom u zemlji, kako bi se efikasno suočila sa izazovima energetske tranzicije, stajalo je u saopštenju kompanije pre oko dve godine, kada je dozvola za izgradnju drugog bloka bila tema.

Međutim, u Sloveniji se sada razmatra proširenje kapaciteta ovog projektovanog drugog bloka NE Krško sa 1.100 MV na 2.400 MV, prema izveštajima tamošnjih medija. Dok konačna odluka ne bude doneta i potencijalni referendum održan, reakcije susednih zemalja su podeljene. Iz Austrije, na primer, trenutno ne dolazi podrška ovom poduhvatu, što nije prvi put. Pre određenog vremena je takođe bilo reči od strane nekih političara ove zemlje o tome kako treba razmotriti zatvaranje elektrane koja radi već 40 godina, naročito u periodu jakih zemljotresa koji su pogađali Hrvatsku.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Ajay Pal Singh Atwal)

Nedavno je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Slovenije izvršilo procenu uticaja na životnu sredinu kako bi Nuklearnoj elektrani Krško (NEK) bio dozvoljen nastavak rada, i ustanovljeno je da će još 20 godina proizvoditi energiju, međutim, da li će se širiti njeni kapaciteti, sledeće je pitanje.

Kroz godine, upravljanje nuklearnim otpadom postalo je sve racionalnije. Neke zemlje već su rešile problem trajnog odlaganja nisko i srednje radioaktivnog otpada. Prva trajna odlagališta visokoradioaktivnog otpada uskoro će biti izgrađena u zemljama poput Finske, Švedske, SAD-a, Japana i Rusije.

Uzimajući u obzir sve faktore – značaj OIE, čiste energije, količine energije koju proizvode ove elektrane, ali s druge strane argumente protivnika nuklearnoj energiji – poput rizika koji je u prošlosti ostavio ogroman trag, na ovu temu su debate neminovne.

Energetski portal

Uvoz energenata u EU nastavio je da opada u drugom kvartalu 2023

25.09.2023

nafta-bušotina — Foto-ilustracija: Unsplash (Grant Durr)

Foto-ilustracija: Pixabay (Matteo Baronti)

Nakon snažnog povećanja uvoza energije u EU između 2021. i 2022. godine, scenario je drugačiji u 2023. godini, pri čemu uvoz opada drugi kvartal zaredom u poređenju sa istim periodom prethodne godine, navodi se na sajtu Eurostata.

U drugom kvartalu 2023. godine, u poređenju sa istim kvartalom 2022. godine, uvoz iz EU smanjen je za 39,4 odsto u vrednosti i 11,3 odsto u pogledu neto mase (težine izražene u tonama). Ovi rezultati prate pad od 26,5 odsto i 6,1 odsto, respektivno, u prvom kvartalu ove godine.

Što se tiče neto mase, udeo Rusije u uvozu naftnih derivata i prirodnog gasa u EU kontinuirano se smanjuje od drugog kvartala 2022. Uvoz naftnih ulja iz Rusije je pao sa mesečnog proseka od 8,7 miliona tona u drugom kvartalu 2022. na 1,6 miliona tona u drugom tromesečju ove godine (-82 odsto), ali je, nasuprot tome, uvoz od partnera van EU, osim Rusije, porastao za 5,8 miliona tona, sa 31,5 miliona na 37,3 miliona tona.

Pročitajte još:

Udeo Rusije u ukupnom uvozu naftnih derivata u EU iznosio je 4,0 odsto u drugom kvartalu 2023. godine, što je značajna razlika u odnosu na udeo od 21,6 odsto zabeležen u istom kvartalu prošle godine.

Uvoz prirodnog gasa u EU je takođe značajno opao (-17 odsto u smislu neto mase) u drugom kvartalu 2023. u poređenju sa istim kvartalom 2022. Ovo smanjenje je moglo biti izazvano planom smanjenja EU, gde su se zemlje EU obavezale na smanjenje potrošnja gasa.

Uvoz prirodnog gasa iz Rusije pao je sa prosečnih 5,1 miliona tona u drugom kvartalu 2022. na 2,5 miliona tona u drugom kvartalu 2023.

Kako se navodi Eurostat, dešavanja između Rusije i Ukrajine navela su EU da primeni nekoliko paketa sankcija, koji su direktno i indirektno uticali na trgovinu naftom i prirodnim gasom.

Što se tiče nafte, zabrana EU na morski uvoz ruske sirove nafte stupila je na snagu 5. decembra 2022. godine, nakon čega je usledio embargo na rafinisane naftne derivate od 5. februara 2023, što je dalje uticalo na rezultate u prvom i drugom kvartalu 2023. godine.

U drugom kvartalu 2022. Rusija je bila vodeći dobavljač naftnih derivata sa učešćem od 15,9 odsto ukupnog uvoza EU. U drugom tromesečju 2023. Rusija je zauzela 12. mesto, sa udelom od 2,7 odsto, što je pad od 13,2 procentna poena (pp) u poređenju sa 2022.

Nasuprot tome kada je reč o Norveškoj (+3,5 pp do 13,7 odsto), Kazahstanu (+3,2 pp do 10,2 odsto), Sjedinjenim Državama (+2,1 pp do 13,6 odsto) i Saudijskoj Arabiji (+2,3 pp do 9,0 odsto) zabeleženo je povećanje njihovog udela u istom periodu, a Libija je postala važan partner, čineći 8,1 odsto uvoza nafte u EU.

Slična situacija je bila i sa prirodnim gasom u gasovitom stanju, gde je udeo Rusije pao za 14,5 pp na 13,8 odsto ukupnog uvoza EU, dok su udeli Alžira (+9,3 pp) i Norveške (+6,2 pp) značajno porasli. U drugom kvartalu 2023. godine Norveška je bila najveći snabdevač EU sa učešćem od 44,3 odsto ukupnog uvoza EU, a slede Velika Britanija (17,8 odsto) i Alžir (16,5 odsto).

Što se tečnog prirodnog gasa tiče, Sjedinjene Države ostaju daleko vodeći snabdevač EU u drugom kvartalu 2023. sa učešćem od 46,4 odsto u ukupnom uvozu EU, a slede Rusija (12,4 odsto), Katar (10,9 odsto), Alžir (9,9 odsto) i Nigerija (5,1 odsto). Među ovim dobavljačima, samo su Alžir i Nigerija zabeležili povećanje udela (+5,2 pp i +1,0 pp respektivno) u poređenju sa drugim kvartalom 2022. Nasuprot tome, udeo Sjedinjenih Država, Rusije i Katara pao je za -2,8 pp, -2,7 pp i -1,1 pp. Norveška i Oman su postali važni dobavljači, sa udelom od 3,3 odsto i 2,9 odsto respektivno.

Energetski portal

Klimatske promene se vide i na tanjiru – hoćemo li u Srbiji uzgajati mango i banane

25.09.2023

banane-voće — Foto-ilustracija: Unsplash (Alistair Smailes)

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

Temperature i klimatski obrasci se menjaju i deset puta brže nego ranije, pokazuju istraživanja. Posledice se vide i na tanjiru. Sa promenom klime, menjaju se mesta uzgoja kultura koje su nekada bile karakteristične za određeno područje, ali to, objašnjavaju stručnjaci, neće biti drastične promene. U Srbiji se neće uzgajati banane i mango, ali su neke sorte vinove loze već kao na Mediteranu.

Obilne padavine, superćelijske oluje, pa nestvarne vrućine – sve je to obeležilo leto. Temperature i klimatski obrasci se menjaju, kažu istraživanja, i deset puta brže nego ranije.

Posledice toga možda najbolje oslikava podatak da je, posle velikih vremenskih nepogoda u Indiji, cena pirinča na rekordnom nivou u proteklih 15 godina.

I to nije jedina namirnica koja će u narednom periodu izostajati sa tanjira.

Pročitajte još:

„Prilagoditi tehnologiju proizvodnje klimatskim promenama“

Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Zoran Keserović rekao je u Jutarnjem programu da su i suša i olujni vetrovi u poslednje vreme naneli velike štete poljoprivrednoj proizvodnji, a pogotovo voćarskoj, koja je intenzivna.

„Moramo prilagoditi tehnologiju proizvodnje klimatskim promenama. Do njih je došlo, a najsigurniji način jeste ipak podizanje zasada sa protivgradnim mrežama i fertirigacija. Naravno, tu se u narednom periodu mora obratiti pažnja na kvalitet materijala koji se koristi za podizanje zasada“, ističe Keserović.

„Znamo šta se očekuje u narednih 30 godina“

Foto-ilustracija: Pixabay (senjakelabu29)

Podaci pokazuju da je od 2011. do 2020. godine srednja temperatura porasla 1,8 stepeni Celzijusa.

Klimatolog Vladimir Đurđević kaže da je važno razmišljati o budućnosti od narednih nekoliko decenija, zato što promena klime neće zaustaviti.

„Mi ćemo još videti dodatno zagrevanje od najmanje jednog stepena, tako da znamo otprilike šta se očekuje u narednih 30 godina i u tom smislu treba da se prilagodimo“, navodi Đurđević.

U Srbiji se neće uzgajati banane i mango, ali je vinova loza već kao na Mediteranu

Kada je reč o mogućnosti promene mesta uzgoja kultura koje su nekada bile karakteristične za određeno područje, Đurđević ukazuje da se određene vrste već pomeraju prema severu, jer se pomeraju i klimatske zone.

„Takođe se pomeraju prema višim nadmorskim visinama i to se verovatno može primetiti u poljoprivredi. Dolazi do ranijeg ulaska biljaka u određene procese, i zime kada prelaze u proleće, to počinje sve ranije“, objašnjava klimatolog.

Vrlo je moguće, dodaje, da će pojedine kulture naći bolju lokaciju na nekim mestima na kojima su pre možda bile neobične, ali to neće biti drastične promene.

„Neće se u medijima postavljati pitanje da li ćemo ovde uzgajati banane ili mango, to se verovatno neće desiti, ali po pitanju određenih sorti, pitanju nekih kultura, verovatno ćemo videti neka pomeranja“, kaže Đurđević navodeći primer u vinogradarstvu.

Naime, određene sorte koje su bile tipične za neke mediteranske krajeve, danas se uspešno uzgajaju u Srbiji, u smislu da daju rod iz kojeg se može dobiti vrhunsko vino.

„Ako je nešto bilo tipično u Mediteranu, danas kod nas, znači da su se stvari već pomerile par stotina kilometara prema severu“, objašnjava Đurđević.

Izvor: RTS

„Power of Sustainability 2023“ u Mostaru – uspešno okupljanje regionalnih lidera održivosti

25.09.2023

Dvodnevni događaj „Power of Sustainability Festival 2023“ u Mostaru, organizovan uz podršku Veća stranih investitora u Bosni i Hercegovini (BiH) i Tehnološkog parka „Intera“, u saradnji sa Gradom Mostarom i Federalnim ministarstvom životne sredine i turizma BiH, uspešno je kompletiran i završen. Festival je okupio više od 150 učesnika iz BiH i regiona, uključujući stručnjake, investitore i donosioce odluka iz privatnog i javnog sektora.

Ovaj prestižni događaj, održan od 21. do 22. septembra 2023. godine, okupio je vodeće ličnosti iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Severne Makedonije, Albanije kao i goste iz Norveške, Nemačke i USA, koje su razmenili ideje, iskustva, te promovisali održivi razvoj u regionu Zapadnog Balkana. Festival je bio fokusiran na četiri ključne teme, koje su bile obrađene kroz keynote prezentacije i panele.

Prvi dan je bio posvećen temama vezanim za investicije u zelenu energiju, primenu cirkularne ekonomije, ESG standarde i elektromobilnost, dok je održivi turizam bio glavna tema drugog dana kada je celi Festival simbolično zaključen u manje formalnom formatu u Parku prirode Hutovo Blato.

Kada je reč o investicijama u zelenu energiju, potreba za boljim usklađivanjem razvoja zakona i politike sa potrebama tržišta je istaknuta kao ključna. Takođe, potrebno je povećati fokus na transparentnost institucija i privatnih investitora, te povećanje direktne koristi za lokalne zajednice s ciljem privlačenje investitora po uzoru na primer Norveške i ostalih zemalja koje su primenile sličan pristup.

Pročitajte još:

Tokom diskusije o održivom turizmu, istaknuta je potreba za strateškim pristupom na nivou cele zemlje kako bi se planski rešavali trenutni problemi, te radilo na dodatnom unapređenju domaće turističke ponude. Važno je i voditi računa o održivom urbanom razvoju i poboljšati organizaciju dostupnih podataka o turističkim posetama.

“Ponosni smo što smo na jednom mestu, u divnom Mostaru koji je primer iskorišćavanja zelene energije, okupili toliko izvanrednih pojedinaca kojima održivo poslovanje nije samo budućnost, nego sadašnjost. Oni su istinski predvodnici razvoja u našem regionu, i hvala im što su došli i inspirisali nas svojim vizijama i uspešnim primerima poslovanja. Posebno nam je drago zbog desetina poslovnih prijateljstava koja su sklopljena tokom trajanja Festivala, jer ne sumnjamo da će se ovim umrežavanjem kreirati sjajne zajedničke aktivnosti i u budućnosti.. – izjavila je Sanja Miovčić, direktorka Veća stranih investitora u BiH ispred organizatora Festivala.

Obzirom na pozitivne reakcije, očekuje se da će se ovaj konferencijski događaj postati tradicija, te da će se održati i naredne godine, nastavljajući da promoviše održivi razvoj, pametna rešenja i razmenu ideja za bolju budućnost.

Kratak video sa događaja pogčedajte ovde.

Izvor: FIC

Koale u vremenu klimatskih izazova

24.09.2023

koala — Foto-ilustracija: Unsplash (David Clode)

Australija, poznata po svojim čudima prirode, ima posebno mesto za koale, koje su postale simbol ove zemlje. Poznati po svom lenjivom ponašanju i privrženosti eukaliptusovom drvetu, suočavaju se s ozbiljnim pretnjama u svom opstanku.

Koale su se uvek najviše oslanjale na guste eukaliptusove šume istočne obale Australije. Eukaliptus je njihova primarna hrana, ali ove šume igraju ključnu ulogu i u većem ekosistemu. Slično tome kako pčele igraju ključnu ulogu u oprašivanju cvetova, koale pomažu u širenju eukaliptusa, prenoseći semenke sa mesta na mesto. Kao primarni biljojedi, održavaju zdravu ravnotežu u ovim šumama, kontrolišući njihov rast.

Međutim, tokom 2019. i 2020. godine, Australija je bila svedok nekih od najrazornijih šumskih požara u svojoj istoriji. U 2019. godini, skoro trećina staništa koala je uništena, rezultirajući smrću oko hiljadu ovih stvorenja, i oko 30 odsto njihovih staništa.

Pročitajte još:

Eukaliptus, iako ključan za preživljavanje koala, lako je zapaljiv. S povećanjem globalnih temperatura, rizik od požara u eukaliptusovim šumama raste iz godine u godinu. Nedavna istraživanja ekologa ukazala su na alarmantne statistike: uz pomoć tehnologije mašinskog učenja, predviđeno je da će do 2070. godine čak 45 odsto staništa koala biti pod visokim rizikom od požara, navodi se u istraživanju Univerziteta Flinders

Nastojanja da se obnove njihova staništa i podigne svest o očuvanju istih su se pojačala, pružajući tračak nade za budućnost ove ugrožene vrste.

Dok koale nastavljaju svoju borbu za opstanak, one nam služe kao snažan podsetnik na ulog u borbi protiv klimatskih promena.

Energetski portal

Kompanija MT-KOMEX proširila poslovanje u BiH

24.09.2023

solarna elektrana , solar , panel , solarni paneli — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Dugogodišnje iskustvo u izgradnji solarnih elektrana pozicioniralo je kompaniju MT-KOMEX kao sigurnog i pouzdanog partnera. Inženjeri i instalateri zaposleni u kompaniji redovno pohađaju specijalno pripremljene obuke i do sada su izgradili i isporučili opremu za brojne solarne elektrane na zemlji i na krovovima, ukupne instalirane snage 60 MW. Kao pioniri u projektima izgradnje solarnih elektrana u Srbiji, uvek su tu da stručnim savetima pomognu i pronađu najbolje rešenje za svakog klijenta.

Čelni ljudi kompanije uvideli su da svojim znanjem i iskustvom u ovoj oblasti mogu da pomognu razvoju projekata iz oblasti obnovljivih izvora energije u Bosni i Hercegovini, zbog čega je u aprilu ove godine doneta odluka da se otvori preduzeće MT-KOMEX BiH.

Tržište ovog prodručja veoma brzo se razvija i ima veliki potencijal, kao potrebe u energetskom smislu, te su mu neophodne investicije u obnovljive izvore energije.

Izvesno je da BiH, zahteva svoje energetske kapacitete u proizvodnji čiste električne energije, kako bi prestali sa upotrebom uglja za dobijanje energije. Kako se nalaze u pretpristupnom aranžmanu za prijem u članstvo Evropske unije, moraju raditi na smanjenju emisija ugljen-dioksida, a to mogu postići izbacivanjem iz upotrebe fosilnih goriva. Logičan sled okolnosti je prelazak na čistu energiju.

U FOKUSU:

,,Energija sunca i vetra su naša šansa za prelazak na zelenu energiju, i tu vidim veliki prostor za napredak. Problematika u BiH su brojne zakonske regulative i propisi. To znatno
otežava ceo postupak dobijanja svih dozvola koje su potrebne za izgradnju jedne solarne elektrane, što u velikoj meri otežava put svim potencijalnim investitorima“, objašnjava Radoslav Marić direktor MT-KOMEX BiH.

Kategorija kupac-proizvođač u Federaciji Bosne i Hercegovine nije regulisana zakonom, i to odvraća ljude od ulaganja u male solarne elektrane, dok je u Republici Srpskoj situacija nešto bolja, ali Marić smatra da zakoni i mere koje su donesene nisu dovoljno podsticajni za običnog građanina.

On se nada da će se izmeniti zakonska regulativa i da će nadležni slediti primere Republike Srbije i Republike Hrvatske, koje su usvajanjem Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije prepoznali značaj koncepta kupac-proizvođač. Da je i taj segment zakona dobro uređen, pokazuje činjenica da je u prošloj godini udvostručen broj malih solarnih elektrana.

Komplikovana procedura

Različite zakonske procedure u Federaciji BiH, na nivou Republike Srpske, kao i na području Brčko Distrikta zadaju glavobolje potencijalnim investitorima u solarne elektrane. Marić kaže da je kompanija uvidela da u ovom segmentu može da pomogne, te su tu i prepoznali svoju šansu.

,,Mi nudimo, da kažem, kompletan paket usluga. To praktično znači da stručni tim kompanije radi sve, od ideje do realizacije. Znači izdejstvujemo sve neophodne dozvole, radimo na razvoju projekta, dobijanju svih neophodnih odobrenja, faktički uradimo ceo projekat, kompletan administrativni deo i onda ga realizujemo po sistemu ključ u ruke. Ovo je jedna od retkih i jedinstvenih ponuda na području Bosne i Hercegovine“, objašnjava Marić.

Brojni investitori spremni su za ulaganja u solarne elektrane u ovoj zemlji, spremaju se projekti za solarne elektrane, i na zemlji i na krovu. Inženjeri i instalateri kompanije MT-KOMEX BiH spremni su za sve izazove koje im donosi poslovanje u Bosni i Hercegovini i da svakom klijentu pomognu u izgradnji solarne elektrane.

Priredila: Milica Radičević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

SECW ĆE PONUDITI REŠENJA ZA PRAVEDNU ENERGETSKU TRANZICIJU

24.09.2023

električna-energija-struja — Foto-ilustracija: Pixabay (Wayne Jackson)

U Sarajevu će se od 25. do 29. septembra 2023. godine održati Sarajevska energetska i klimatska sedmica SECW, u organizaciji Privredne/Gospodarske komore Federacije Bosne i Hercegovine, uz pokroviteljstvo Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH i tehničku podršku nLogic Advisory.

U fokusu ovog događaja je pravedna tranzicija i dekarbonizacija energetskog sektora sa ciljem postizanja klimatske neutralnosti i uspostavljanje cirkularne ekonomije.

Budući da energetski sektor predstavlja stub razvoja privrede svake zemlje, Bosna i Hercegovina, koja je danas, zahvaljujući bogatom nasleđu i iskustvu u energetici, regionalni lider, nastavlja da prati trendove u energetskom sektoru. To donosi niz izazova koji podrazumevaju donošenje teških odluka o budućnosti energetskog sektora, uvažavajući važnost klimatskih promena, odnosno ciljeva klimatske neutralnosti i dekarbonizacija energetskog sektora BiH do 2050. godine.

Događaj je bitan jer će se na jednom mestu naći donosioci odluka na svim nivoima, a koje se tiču budućnosti energetike u regionu, stručnjaci koji savetuju donosioce odluka i koji razvijaju strateški okvir, preduzetnici koji investiraju i otvaraju nova radna mesta, kao i predstavnici nevladinog sektora koji se zalažu za transparentnost energetske tranzicije.

Sve informacije o događaju pogledajte ovde.

Izvor: SECW

Alumil – Optimizacija proizvodnje za zelenu budućnost

24.09.2023

Tokom godina poslovanja velike kompanije posebnu pažnju posvećuju kako optimizaciji proizvodnje, tako i zaštiti životne sredine. Kompanija Alumil koja je osnovana 1988. godine u Grčkoj, i već 20 godina posluje u Srbiji, najsavremenijom tehnologijom i poslovanjem po modelu cirkularne ekonomije kontinuirano unapređuje kvalitet života zajednice i ispunjava svoju misiju odživosti.Kao lider u proizvodnji aluminijumskih profila, uz strogu kontrolu kvaliteta celokupnog proizvodnog procesa, sa 400 zaposlenih u Srbiji, snažnim timom od 20 inženjera i arhitekata konsultanata, šest prodajno-distributivnih centara i impresivnim izložbenim salonom u Beogradu, kompanija nudi jedinstvena rešenja, uz inovacije koje zadovoljavaju potrebe ne samo tržišta Srbije već i globalno.

Proizvodni pogon u Novoj Pazovi je proširen i instalacijom moderne opreme sada se radi u tri smene. Danas, kompanija Alumil raspolaže dvema linijima za ekstruziju kapaciteta 14.000 tona godišnje. Dogradnjom nove hale površine 6000 m2 prošireni su kapaciteti logistike, a 2017.godine uveden je ekološki postupak plastifikacije – „chrome free“.

Novom investicijom od skoro pola miliona evra otvorena je nova linija za termo prekid koja je zamenila dve postojeće, a 2020. uvedene su linije sa automatskim CNC mašinama za CNC obradu i naknadno sečenje profila. Kupovinom moderne industrijske peći za nitriranje zamenjene su dve postojeće, a nedavnom investicijom u nove linije za plastifikaciju zaokruženo je dvadesetogodišnje investiranje od 42 miliona evra u fabriku u Srbiju. Iz kompanije ističu da svake godine kontinurano ulažu kako u proizvodnju, tako i u obuku zaposlenih.

“U modernom proizvodnom postrojenju koji se prostire na 35.000m2, uz strogu kontrolu kvaliteta celog proizvodnog procesa, kompanija Alumil omogućava kreiranje vrhunskih proizvoda visoke upotrebne vrednosti. Kontinuirani cilj našeg istraživanja i razvoja je da ponudimo unikatna rešenja, sa inovativnim karakteristikama, koja u potpunosti pokrivaju potrebe naših klijenata,” izjavio je Stylianos Tsoktouridis, generalni menadžer kompanije Alumil YU Industry.

Alumil u Srbiji, sa blizu 70 odsto proizvodnih kapaciteta, svoje industrijske profile usmerio je izvozu u zemlje Evropske unije, dok sa 30 odsto proizvodnje zadovoljava trenutne potrebe domaćeg tržišta, od kojih su najvećim delom u pitanju arhitektonski profili.

Kada je u pitanju poslovanje u Srbiji, prisutni su brojni benefiti koje donosi lokalna proizvodnja. Oni se vide kroz skraćivanje lanca snabdevanja, odnosno smanjenje vremena isporuke, čime se povećava efikasnost, ali i lager proizvoda. Skraćivanje lanca snabdevanja dovodi i do smanjenja potrebe za dugim transportom robe i utroška energije, što je u skladu sa ekološki prihvatljivim praksama. Održiva budućnost za preduzeća i životnu sredinu uključuje ponovno korišćenje resursa i ulaganje u domaću proizvodnju, čime se pomaže i razvoj domaće ekonomije. Alumil je nosilac žiga „Čuvarkuća“, koji je deo projekta „Stvarano u Srbiji” Privredne komore Srbije, a kojim se pruža podrška domaćim proizvodima i proizvođačima, dok se potrošači edukuju o njihovom kvalitetu i domaćem poreklu.

Sa više od 30 godina iskustva i 3000 zaposlenih, Alumil je jedna od najrazvijenijih kompanija na globalnom nivou sa proizvodnim linijama najmodernije tehnologije u svojih 12 fabrika u svetu. Posluju po modelu cirkularne ekonomije i svojim proizvodima od recikliranog aluminijuma kontinuirano unapređuje kvalitet života zajednice u kojoj posluju.

Izvor: Alumil

Volvo – prekid proizvodnje dizel automobila do 2024. godine

23.09.2023

volvo_car_automobil — Foto-ilustracija: Unsplash (Nirmal Rajendharkumar)

Do 2030. godine, švedska kompanija Volvo osnovana pre 96 godina, namerava da se potpuno prebaci na proizvodnju isključivo električnih automobila. Međutim, to nije kraj planova – do 2040. godine, ova automobilska kuća želi da postane klimatski neutralna. Sa ovim planom, Volvo postavlja standard na polju održivosti na tržištu.

Na skupu povodom Nedelje klime u Njujorku, kompanija je potvrdila svoju viziju svojom najavom da će do 2024. godine prekinuti proizvodnju automobila sa dizel motorima. Sa ovom odlukom, Volvo će biti među prvim automobilskim kućama koji će se potpuno odreći dizela, navodi se u saopštenju kompanije.

Još prošle godine, kompanija je odlučila da se neće više baviti razvojem motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

Pročitajte još:

S obzirom na promene koje su se dogodile samo u poslednjih nekoliko godina, gde je dizel bio dominantan izvor pogona za Volvo, ova tranzicija je zaista revolucionarna. Dok su dizel motori nekada bili kamen-temeljac kompanije, danas elektrifikacija predstavlja ključnu komponentu njihove buduće strategije.

Odluka da se odreknu dizel motora nije samo korak ka smanjenju klimatskog otiska, već i ka boljem kvalitetu vazduha, posebno u gradovima gde azotni oksidi iz dizel motora često zagađuju vazduh.

Nedavno je najavljeno da će i na nivou EU nakon 2035. godine takođe biti obustavljena prodaja novih automobila koji proizvode zagađenja, kako bi se postigao cilj klimatske neutralnosti.

Energetski portal

Povećanjem obnovljivih izvora ka energetskoj stabilnosti

23.09.2023

Alesandro Bragonci, šef Regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan, jedan od učesnika konferencije OIE Srbija 2023, u organizaciji Udruženja obnovljivi izvori energije Srbije, pisao je za OIE Srbija o obnovljim izvorima čijim povećanjem se ide prema energetskoj stabilnosti.

Kako se hladna sezona približava, evropske ekonomije preispituju energetske planove, nadajući se jednako blagim zimskim temperaturama kao prošle godine. Ipak, u međuvremenu je dosta postignuto na planu jačanja energetske sigurnosti, nezavisnosti i dekarbonizacije. Zahvaljujući REPowerEU planu, energija vetra i Sunca dostigla je rekordnu petinu električne energije proizvedene u Evropskoj uniji u 2022. godini (22odsto), po prvi put prestigavši fosilni gas (20 odsto) i energiju proizvedenu iz uglja (16odsto), prema Evropskom pregledu o električnoj energiji.

Pročitajte još:

Prateća infrastruktura neophodna za rast udela obnovljivih izvora

Uprkos napretku, osetljivost energetskog sektora će potrajati. Da bismo dostigli ugljeničnu neutralnost do 2050. godine, investicije u čistu energiju na globalnom nivou treba da se povećaju čak tri puta. Ograničenja javne potrošnje postavljaju dodatne izazove pred ovaj cilj. Investicije su takođe otežane većim početnim izdacima, što čini trošak finansiranja ključnom varijablom za investitore, čak i ako se vremenom kompenziraju nižim operativnim troškovima.

Proširenje kapaciteta za prenos i distribuciju, izgradnja interkonekcija i jačanje kapaciteta za skladištenje radi poboljšanja fleksibilnosti mreže biće ključni za povećanje udela obnovljivih izvora energije od 45 odsto u EU do 2030. godine. Evropska komisija procenjuje da će biti potrebna ulaganja od 584 milijarde evra. Kada je ova godina u pitanju, Međunarodna agencija za energetiku procenjuje da će u energetski sektor biti uloženo rekordnih 2,6 biliona evra.

Klimatske promene i prateći ekstremni vremenski događaji mogu ozbiljno ugroziti ove ambicije, zbog potencijala da izazovu ozbiljne štete na dalekovodima i u snabdevanju energijom. Povrh toga, toplotni talasi povećavaju potrebu za energijom za rashlađivanje, koja u proseku predstavlja 10 odsto globalne potražnje, dostižući i do 50 odsto u nekim zemljama. Dugotrajne suše koje dovode do nestašice vode direktno utiču na hidroenergetske i druge kapacitete za proizvodnju električne energije. Zbog ekstremnih suša širom Evrope tokom prošle godine proizvodnja hidroenergije bila je najniža u poslednje dve decenije.

Inicijativa za pomoć regionima u energetskoj tranziciji

Na Zapadnom Balkanu fosilna goriva i dalje čine oko tri četvrtine primarnog snabdevanja energijom, a energetski intenzitet u okviru BDP-a je i dalje relativno visok. Tehnički problemi u vezi sa radom elektrana na ugalj, visoke cene električne energije, cene biomase, kao i uticaj suše na hidroenergiju, predstavljaju jasan podstrek za prelazak na sigurniju i diversifikovaniju energetsku strategiju. Međutim, zbog ograničenih finansijskih resursa i nestabilne investicione klime, finansiranje projekata obnovljivih izvora može biti izazov, posebno za zemlje sa slabijom ekonomijom.

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Dalja podrška kroz regulativu, poboljšanu javno-privatnu saradnju, targetirane investicije i tehnološki napredak biće odlučujući. EU pruža stabilnu pomoć regionalnoj energetskoj tranziciji kroz proces pristupanja kojim se usklađuju energetske politike, olakšavaju prekogranični projekti i podstiče integracija tržišta. Zapadni Balkan je takođe deo Inicijative EU za regione uglja u tranziciji koja pomaže zemljama da napreduju ka čistoj ekonomiji, osiguravajući da ova tranzicija bude socijalno pravedna. Do sada se kvalifikovalo trinaest NUTS-2 regiona, uključujući Kostolac, Kolubaru, Obrenovac i Pomoravlje u Srbiji. U okviru paketa energetske podrške EU koji je dodeljen Zapadnom Balkanu 2022. godine, za kompanije i domaćinstva u Srbiji izdvojeno je 165 miliona evra kao odgovor na energetsku krizu.

Povećani ciljevi za finansiranje zelenih investicija

Kao banka EU, EIB grupacija doprinosi pravednoj i inkluzivnoj transformaciji kroz investicije u čistu energiju, kao ključni finansijer plana REPowerEU. U julu ove godine banka je odobrila povećanje za 50 odsto u odnosu na prvobitan cilj kako bi u okviru ove inicijative uložila do 45 milijardi evra do 2027. godine. Očekuje se da će ovo dodatno finansiranje mobilisati preko 150 milijardi evra novih zelenih investicija, koje bi trebalo da pomognu Evropi da smanji emisije ugljenika na nulu do 2050. godine.

Kada je Zapadni Balkan u pitanju, EIB Global namerava da pomogne komunalnim preduzećima da se dekarbonizuju i podrži operatere prenosnih sistema u naporima da integrišu obnovljive izvore energije u modernizovane električne mreže. Pored velike energetske infrastrukture, obezbeđuje i finansiranje za mala i srednja preduzeća i lokalne opštine za projekte obnovljive energije i energetske efikasnosti, putem namenskih kreditnih linija dostupnih kod komercijalnih banaka.

Zajedno sa Evropskom komisijom, banka će nastaviti da pomaže u realizaciji inicijativa EU, uključujući Ekonomski i investicioni plan, Global Gateway i Zeleni dogovor koji obezbeđuju značajna sredstva za sigurniji i održiviji energetski sistem u regionu.

Autor: Alesandro Bragonci, šef Regionalnog predstavništva EIB za Zapadni Balkan

Nivoi uskladištenog gasa u Evropi neuobičajeno visoki

23.09.2023

gas — Foto-ilustracija: Unsplash (Carl Nenzen Loven)

Evropa je dostigla svoj cilj od 90 odsto snabdevenosti 18. avgusta, što je daleko ispred ciljanog datuma 1. novembra.

Evropska komisija je u petak (18. avgusta) saopštila da su nivoi uskladištenog gasa u Evropi neuobičajeno visoki, a da su ciljevi postavljeni za 1. novembar postignuti mesecima pre roka, uprkos nestabilnim tržištima uoči predstojeće zime.

Kada je Rusija 2022. godine počela da smanjuje dotok gasa u Evropu, nemačka vlada je shvatila da je Gasprom namerno držao neka od svojih najvećih skladišta u EU što praznijim. Da bi se izbegla slična situacija ubuduće, u junu su uspostavljeni obavezni ciljevi.

Sada je Evropa dostigla svoj cilj od 90 odsto snabdevenosti 18. avgusta, što je daleko ispred ciljanog datuma 1. novembra.

„Ovo će nam pomoći da budemo bezbedni ove zime“, objasnila je u petak predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, dodajući da su napori da se diversifikuju izvori snabdevanja u toku.

Pročitajte još:

Dok je Rusija isporučila više od 50 odsto uvoza gasa u 2019. godini, ta cifra je brzo opala kada su sankcije EU počele sredinom 2022. Kada je Severni tok, ključni gasovod koji snabdeva Nemačku, uništen, dotok gasa kroz cevovod u Evropu svedeni su na dugogodišnji minimum.

Danas ruski gas čini oko 12 odsto uvoza u EU, teče kroz Ukrajinu i pristiže kao tečni prirodni gas (LNG) u luke.

„Energetsko tržište EU je u mnogo stabilnijoj poziciji nego što je bilo u ovo vreme prošle godine“, naglasila je komesarka za energetiku Kadri Simson. Odražavajući mirnija tržišta, cene gasa za zimu kreću se oko 50 evra po megavat-satu prema holandskom referentnom TTF-u, što je daleko od nekadašnjih trostruko većih cena usled krize.

Ipak, učesnici na tržištu ostaju nervozni. Evropska skladišta gasa, ma koliko bila puna, daleko su od toga da mogu da izjednače potrošnju. Imaju maksimalni kapacitet od više od 1.100 teravat-sati (TVh). U međuvremenu, potrošnja gasa u 2022. – 17 odsto niža nego prethodnih godina zbog visokih cena i mera očuvanja – iznosila je skoro 4.000 TVh. Trgovci gasom i njihovi klijenti su toga veoma svesni.

„Poslednjih nedelja smo videli da je tržište gasa i dalje osetljivo“, rekla je Simson.

Kada su radnici australijskog Chevron-a – zemlje koja je ključni igrač na globalnim tržištima gasa iako većina izvoza ide u obližnje azijske zemlje – najavili štrajk, evropske cene gasa su u početku porasle za 40 odsto pre nego što su se fiksirale na 14 odsto iznad prethodnih cena.

Foto-ilustracija: Unsplash (Danil Sorokin)

Austrija se ističe

Dok su mnoge evropske zemlje drastično smanjile svoj uvoz iz Rusije (na primer Nemačka, koja se u najvećoj meri snabdevala ovim putem, je to svela skoro na nulu), Austrija je odugovlačila sa time. U ovoj zemlji se nalazi skoro 10 odsto ukupnog kapaciteta za skladištenje gasa u EU.

Dok su nemačka skladišta uglavnom bila popunjena kupovinom skupog LNG-a, Austrija je održala svoj postojeći ugovor o snabdevanju sa Gaspromom, koji je Kremlj sa velikim zadovoljstvom ispunio.

„Ako Rusi nastave da isporučuju, onda ne mogu da zabranim OMV-u da ispuni svoje ugovorne obaveze“, rekao je austrijski kancelar Karl Nehamer u februaru 2023. Međutim, nisu svi srećni zbog situacije.

Karin Dopelbauer, portparolka za energetsku politiku austrijske liberalne stranke NEOS, kritikovala je najavu Beča da su „skladišta puna ruskog gasa“ dok su „skoro sve zemlje“ EU uspele da „postanu nezavisne od ruskog gasa“.

Izvor: EURACTIV

1...165166167...1.573 Page 166 of 1.573

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 decembar

Events for 31st decembar

Events for 1st januar

Events for 2nd januar

Events for 3rd januar

Events for 4th januar

Events for 5th januar

Events for 6th januar

Events for 7th januar

Events for 8th januar

Events for 9th januar

Events for 10th januar

Events for 11th januar

Events for 12th januar

Events for 13th januar

Events for 14th januar

Events for 15th januar

Events for 16th januar

Events for 17th januar

Events for 18th januar

Events for 19th januar

Events for 20th januar

Events for 21st januar

Events for 22nd januar

Events for 23rd januar

Events for 24th januar

Events for 25th januar

Events for 26th januar

Events for 27th januar

Events for 28th januar

Events for 29th januar

Events for 30th januar

PIŠITE NAM