Home Blog Page 167

Pijace važne za opstanak proizvođača i u digitalnoj eri

Foto-ilustracija: Unsplash (Pattie Mitchell)
Foto-ilustracija: Unsplash (Theme Inn)

Pijace su jedan od najvažnijih kanala prodaje, bitne za opstanak malih poljoprivrednih proizvođača na tržištu Srbije i zato je važno da postanu deo agrarne politike i posluju u skladu sa savremenim svetskim trendovima, poruka je sa održane svečane sednice u Privrednoj komori Srbije, povodom 20 godina postojanja Poslovnog udruženja „Pijace Srbije“ i Grupacije za pijačnu delatnost Udruženja za komunalne delatnosti PKS.

„Reč je o delatnosti koja je u delikatnom položaju zbog promene načina razmišljanja kupaca od početka korone, ali i zbog starosne strukture proizvođača i prodavaca i promene tokova roba i usluga. Zato je veliki izazov u budućnosti kako da pijačarstvo opstane i u kojoj formi. Nadam se da ćemo uspeti sa nadležnim ministarstvima da napravimo model da pijace budu bolje za građane i opstanu na tržištu“, izjavio je Dalibor Joknić, sekretar Udruženja za komunalne delatnosti PKS.

Prema njegovim rečima, važno je da pijace postanu deo agrarne politike države jer je to, ističe, jedini način da malim poljoprivrednim proizvođačima bude zagarantovan kanal prodaje s obzirom na sve značajniji broj velikih trgovinskih lanaca na tržištu.

Savo Duvnjak, izvršni direktor Poslovnog udruženja „Pijace Srbije“, kaže da je promet na pijacama u tekućim cenama prošle godine bio veći za oko 21 posto u odnosu na godinu pre. Međutim, dodaje, to ne znači da je promet realno rastao, jer su cene poljoprivrednih proizvoda u istom periodu porasle za više od 30 odsto.

Pročitajte još:

„Pijace danas imaju oko 16 odsto tržišnog udela u ukupnom prometu i prodaji poljoprivrednih proizvoda na teritoriji cele zemlje, što je trend pada u odnosu na poslednjih desetak godina“, rekao je Duvnjak.

Foto-ilustracija: Unsplash (Peter Wendt)

Dodaje da je pad prometa na pijacama bio očekivan s obzirom da se one danas suočavaju sa sve izraženijom konkurencijom „super“ i „mega“ marketa, kao i novim načinima prodaje putem interneta, dostavom na kućnu adresu, i slično.

Objašnjava i da je prosečan zakupac na pijacama star oko 57 godina, te da je i to jedan od problema zašto je poljoprivrednih proizvođača na pijacama manje. Zato će, kaže, udruženja zajedno sa resornim ministarstvima raditi na obezbeđivanju stimulansa za one proizvođače koji će svoje primarne proizvode plasirati na pijacama, a posebno za one koji će od primarnih proizvoda stvoriti dodatu novu vrednost, i praviti proizvode, poput domaćeg ajvara, sira, suhomesnate proizvode…

Pomoćnik ministra za trgovinu Žarko Malinović je naveo da se rad na izmeni zakona o trgovini privodi kraju a cilj je, između ostalog, da se malim proizvođačima omogući da kroz pijacu imaju kanal prodaje svojih proizvoda.

Na svečanosti u PKS danas su učestvovali predstavnici pijaca iz više od 20 gradova Srbije, kolege iz regiona, Hrvatske, Severene Makedonije i Crne Gore, kao i predstavnici nadležnih državnih organa i lokalnih samouprava.

Povodom jubileja, „Pijace Srbije“ dodelile su plakete pojedincima i organizacijama, a u okviru svečane sednice održana je i tematska rasprava na temu „Pijace novog doba“.

Izvor: PKS

Elektromobilnost u BiH i Srbiji danas i njen potencijal u budućnosti

Foto-ilustracija: Unsplash (Chuttersnap)
Foto-ilustracija: Unsplash (Michael Marais)

Na poslovnom skupu Festival ,,POWER OF SUSTAINABILITY 2023“ koji je održan u Mostaru, razgovaralo se o investicijama u zelenu energiju, primeni cirkularne ekonomije, održivom turizmu i e-mobilnosti.

Poseban panel, čiji je moderator bila Sanja Miovčić izvršni direktor Veće stranih investitora BiH, bio je posvećen e-mobilnosti.

Pre nego što su panelisti prešli na temu elektromobilnosti, prisutnima se obratio muzičar Antonije Pušić i sa njima podelio interesantnu priču o njegovom održivom projektu.

Naime, jedrenje koje je nekada predstavljalo hobi koji voli, kasnije je odlučio da pretvori u posao, baš kao što je to učinio i sa muzikom.

Odlučivši se za takav korak, napravio je solarni jedrenjak i razvio projekat u kojem ima investicija u zelenu energiju, uz primenu cirkularne ekonomije, elektromobilnosti i održivog turizma. Pušić je na šaljiv i simpatičan način predstavio odabir jedrilice i prepričao na koji način je započeo svoj projekat.

Kako je i sam aktivista za zaštitu okoline, a uz to i javna ličnost, ovim projektom želeo bi da postakne i druge ljude na low carbon nautički turizam. Kako je naveo, nada se da će ovakav turizam preći u neki trend da se na ovaj način uživa, gde će ljudi da zaborave na motorne glisere i jahte koji bukom i naftom zagađuju more.

Pročitajte još:

Miloš Kostić, direktor kompanije MT-KOMEX koja je lider u izgradnji solarnih elektrana, kroz osmeh se osvrnuo na 2018. godinu kada je Antonije došao na sastanak na kojem su razgovarali i planirani na koji način da instaliraju solarne panele na brod.

Sandro Zovko direktor kompanije ZGI d.o.o, govorio je o strategiji BiH elektromobilnosti, u čijoj je izradi i učestvovao.

Strategija sama po sebi daje jedan okvir kako će se BiH ponašati 2050. godine, rekao je Zovko i dodao da bi do te godine 80 odsto ukupne vozne flote trebalo da bude na električni pogon. Kako je istakao, to se odnosi na laka vozila, dok je za teška vozila reč o 11 odsto.

U BiH je u ovom trenutku od ukupno 1.150.000 automobila, manje od 0,01 odsto na električni pogon. Kako bi se postojeća situacija promenila na bolje, kako Zovko navodi treba napraviti  odgovarajuće akcijske planove, promocije i drugo.

Govoreći o napretku elektromobilnosti, Antonije Pušić rekao je da je potrebno da menjamo navike i da automobile koristimo kada su nam zaista potrebni za duže distance, a da one svakodnevne obaveze u gradu, u kojima je treba da se pređe nekoliko kilometara, završimo pešačenjem.

Mirella Sidro stručnjak za elektromobilnost iz Nemačke istakla je važnoj očuvanja prirodnih bogatsava BiH. Govoreći o tome, kao jedan od načina istakla je promovisanje mogućnosti da u ovu državu može da se putuje električnim automobilima. Ona je prva koja je dovezla električni automobih u BiH, praveći reportaže i na taj način podsticala druge ljude da učine isto.

Kada je reč o problemima podsticaja ljudi u BiH da se opredele za kupovinu električnih automobila, Sidro je istakla i duge procedure koje traju i po godinu dana, probleme sa kreditima i drugo.

Foto: Ivan Bošnjak

Miloš Kostić se, govoreći o elektromobilnosti u Srbiji, osvrnuo na svoje početke i sastanak sa čelnim ljudim Tesle kada je shvatio da u budućnosti treba ulagati u punjače za električna vozila. Nekoliko godina kasnije Kasnić osniva kompaniju Charge&GO koja je trenutno najveća mreža ultra brzih punjača u Srbiji u kojoj u ovom trenutku ima 64 ultra brza punjača. On je istako da su ovi punjači postavljeni na prometnim putevima, koridorima, OMV pumpama na kojima korisnici mogu naći punjače snage do 240 kW.

,,Uložili smo ozbiljna sredstva i napravili smo našu aplikaciju koja je povezana sa svim internacionalnim mapama. Takođe, aplikacija je vidljiva na mapama BMW-a, Mercedesa, Hjundaija, Folksvagena”, dodao je Kostić.

On je objasnio kako kompanija i po kom sistemu razvija mrežu punjača, kao i planove za naredni period. Osvrnuo se i na to da je kompanija učestvovala, kao podizvođači Simensa, u postavljanju prvih pantografa i ultra brzih punjača za autobuse Javnog gradskog saobraćajnog preduzeća Novi Sad. Istakao je i saradnju sa proizvođačem autobusa iz Makedonije, Van Hul, koji koristi aplikaciju Charge&GO, kao i to da je kompanija instalirala veliki broj punjača koji se nalaze na parkinzima, tržnim centrima, hotelima i drugim lokacijama.

Kada je reč o stanju elektromobilnosti u Srbiji, Kostić navodi da u našoj zemlji trenutno ima 1.600 registrovanih električnih vozila.

Festival ,,POWER OF SUSTAINABILITY 2023“ predstavlja nastavak aktivnosti sa ciljem poslovnog umrežavanja u organizaciji Foreign Investors Council (Veća/Saveti stranih investitora) u Bosni i Hercegovini i Tehnološkog parka ,,Intera“ a pod pokroviteljstvom Grada Mostara, Ministarstva okoliša i turizma Federacije Bosne i Hercegovine i Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine.

Energetski portal

Premijera limitirane edicije PrimaSerie, luksuznog Maserati GranTurismo Trofeo modela: jedan od 75 na svetu stigao u Beograd

Foto: Delta Automoto
Foto: Delta Automoto

Maserati obeležava 75 godina od prvog GranTurismo modela limitiranom edicijom GranTurismo Trofeo PrimaSerie. Ova ekskluzivna edicija proizvedena je u svega 75 primeraka i namenjena istinskim poštovaocima i kolekcionarima luksuznih automobila, a još pre 75 godina GranTurismo modeli su prepoznati kao jedinstveni u garažama svetskog jet-set-a.

Predstavljeni model savršeno kombinuje snagu, eleganciju i naprednu tehnologiju sa najluksuznijim detaljima.

I ovaj model biće prepoznatljiv po zvuku V6 Nettuno motora, sa 550 konjskih snaga (410kW), maksimalnim obrtnim momentom od 650Nm pri 3000 obrtaja po minuti, osam brzina (maksimalna brzina je 320km/h) i ubrzanjem od 0 do 100km/h za svega 3.5 sekundi.

Foto: Delta Automoto

Ono što predstavljeni Maserati GranTurismo Trofeo Primaserie sa pogonom na svim točkovima čini posebnim u odnosu na standardni GranTurismo Trofeo je jedinstvena Grigio Lamiera mat boja koja je dostupna samo na Primaserie ediciji, kao i 20-inčne Astreo sjajne felne, što spoljašnjost ovog modela čini posebno atraktivnom i naglašava sportsku tradiciju Maseratija.

Na centralnom poklopcu felne, kao i na naslonu za glavu na vozačkom i suvozačkom sedištu, apliciran je specifičan logotip kojim se obeležava jubilarna 75-godišnjica, dok su sedišta i ostatak enterijera presvučeni najfinijom dvobojnom kožom koja je prošivena crvenim koncem, što je dodatno ukombinovano sa mat 3D karbonskim detaljima.

Foto: Delta Automoto

Najsavremeniji infotejment i sistemi asistencije obezbeđuju najviši nivo konfora, sigurnu vožnju i bezbednost putnika.

Poseban ugođaj pruža i Sonus Faber napredni sistem ozvučenja, renomiranog Italijanskog proizvodjača ozvučenja, sa 19 zvučnika koji kabinu pretvara u koncertnu dvoranu.

Izvanredna kombinacija vrhunskih performansi novog GranTurismo modela iz limitirane edicije PrimaSerie i ekskluzivnih karakteristika iz bogatog Maserati nasleđa čini ovaj model svojevrsnim umetničkim delom na četiri točka, koji utemeljuje svoju reputaciju u svetu automobila visoke klase.

Ovaj ekskluzivni automobil izložen je u Maserati Delta Automoto Store-u (Galerija Beograd), a cena GranTurismo Trofeo PrimaSerie edicije iznosi 289.071 evra.

Izvor: Delta Automoto

22. septembar – Dan bez automobila

Foto-ilustracija: Unsplash (Jack Finnigan)
Foto-ilustracija: Unsplash (Dimitar Kazakov)

Danas je Svetski dan bez automobila – ili bi bar tako trebale da izgledaju ulice širom sveta. Ideja je da jedan dan u godini pokušamo, gde god da krenemo, to obavimo na neki alternativni način, ukoliko postoji mogućnost – pešačenje, biciklizam, javni prevoz… To je dan kada ceo svet učestvuje u eksperimentu koji zvuči gotovo buntovno u današnjem društvu.

Program je jednostavan, ali odvažan: ostavite auto kod kuće. Zamislite da jedan dan u godini možete da živite potpuno drugačije od scenarija svakodnevnog užurbanog, glasnog i zagađenog savremenog života. Možda neko baš danas otkrije čari i sve pozitivne strane alternativnog transporta.

Setimo se neke od ulica koje nam najviše muke zadaju prilikom jutarnjeg zastoja, neke raskrsnice ispunjene nervozom i stresom, buke koja dopire do nas, i zamislite kako se te raskrsnice danas pretvaraju u oaze mira. 

Globalni transportni sektor je jedan od velikih zagađivača naše planete. 2021. godine, proizveo je oko 7,5 milijardi  tona ugljen-dioksida. Međutim, putnički automobili su bili veliki izvor emisija te godine, čineći približno 39 odsto globalnih emisija iz saobraćaja, govore podaci Statiste.

PROČITAJTE JOŠ:

Foto-ilustracija: Pixabay

Emisije koje proizvode putnički automobili su u stalnom porastu u poslednje dve decenije, povećavajući se sa 2,2 milijarde  tona u 2000. na 3,2 milijarde  tona. Izuzetak je bila 2020. godina kada su emisije pale za otprilike šest odsto na globalnom nivou, ali pale su i u našoj zemlji, ali taj pad je bio privremen i posledica poremećaja izazvanih pandemijom COVID-19. U tom periodu beleženo je nešto manje zagađenja vazduha, a poznato nam je da su tih meseci putevi zaista bili prazni.

Od 16. do 22. septembra, održava se Evropska nedelja mobilnosti, jedan vid kampanje od strane Evropske komisije o održivoj urbanoj mobilnosti, a poslednji dan je simbolično Dan bez automobila. Ove godine je 25 mesta i gradova učestvovalo u ovom programu i u našoj zemlji – Aleksinac, Niš, Vrnjačka Banja, Sombor, Srbobran, Topola, Kruševac, Vranje, Užice, Kula i drugi.

Urbane raskrsnice, često neprijatne zone prepune nervoze i stresa, na ovaj dan se transformišu, jer mnoga urbana područja koriste ovaj dan kao odskočnu dasku za uvođenje novih mera održivosti, poput proširenja biciklističkih staza ili poboljšanja javnog prevoza.

Svetski dan bez automobila ne bi trebalo da bude samo gest, već manifestacija potencijala koji imamo da izmenimo način na koji živimo i tretiramo našu planetu. 

Energetski portal

Tim studenata ETF-a osvojio drugo mesto na prestižnom međunarodnom takmičenju

Foto: H-Bridges
Foto: Tim H-Bridges

H-Bridges tim studenata Elektrotehničkog fakulteta (ETF), koji razvijaju inovativne koncepte pri razvoju uređaja energetske elektronike za potrebe realnih aplikacija, na najvećem svetskom takmičenju iz energetske elektronike IEEE International Future Energy Challenge (IFEC) osvojio je drugo mesto. Finale međunarodnog univerzitetskog nadmetanja u oblasti inovativnih i energetskih efikasnih rešenja održano je Hanoveru u Nemačkoj.

Kako bi proslavili njihov uspeh i povodom završetka projekta Solid State Transformer u svečanoj sali Građevinskog fakulteta organizovana je svečanos u prisustvu predstavnika privrede, fakulteta, akademije i medija. Na događaju su predstavljeni rezultati H-Bridges tima, koji je finalnim prototipom postigao efikasnost od 94,1 odsto na 1.000W.

Dejan Gvozdić, dekan ETF-a iskazao je poštovanje timu akademaca ovog fakulteta, koji su pod rukovodstvom Aleksandra Milića, uz odricanje i upornost stigli do prestižnih rezultata u izuzetno jakoj konkurenciji među studentima iz Koreje, Japana i drugih zemalja i osvojili odličan uspeh. U periodu od godinu dana ovaj tim tri puta prolazi kroz proces izrade prototipa: idejno rešenje, dizajn, projektovanje, testiranje, evaluacija performansi. Uspešno upravljaju novcem, vremenom, opremom, dizajnom, implementacijom, testiranjem, radom pod pritiskom, međusobnom komunikacijom. Od ostalih timova ih izdavajaju prikupljanjem sredstava i dobri odnosi sa javnošću. Na taj način studenti još na fakultetu mogu da nauče kako da formiraju i očuvaju brend.

“Voleo bih da principe H-Bridges-a primenjujemo i na fakultetu, da se ujedinimo i postanemo ozbiljan tim, koji će uspeti da postiže takve rezultate. Nadamo se da ćemo u novoj zgradi fakulteta moći sledeće godine da dočekamo ovaj, ali i druge studentske timove, koji se takmiče po svetu, ali i da ćemo moći zajedno da podelimo radost zbog osvojene prve nagrade slavljeničkog tima”, rekao je Gvozdić.

Na ETF je od 2005. godine otvorena Laboratorija za digitalno upravljanje pretvaračima i pogonima u kojoj se akademcima daju saveti kako da bolje u praksi primenjuju znanja, ali i da koriste uređaje i opremu.

Slobodan Vukosavić, rukovodilac Laboratorije i redovni član SANU rekao je da su laboratoriju otvorili, jer su primetili da srednjoškolci samo memorišu podatke, a ne rešavaju probleme, a da je ETF poznat po akademcima koji rešavaju probleme koji još zapravo nisu rešeni. Upornim zalaganjem i radom doprineli su da osvojeno drugo mesta H-bridges tima bude ravno pobedi na svetskom prvenstvu.

“Pokazalo se i na ovom primeru da smo u pravu da decu obučavamo da probleme u okviru projekata rešavaju tako što koriste manje gvožđa i bakra, a više silicijuma, jer u svetu ima sve manje kritičnih materijala”, kaže Vukosavić.

Pročitajte još:

Kritični materijali (platinski metali, retke zemlje, koblat) predstavljaju metale koji imaju veliki značaj za budućnost privrede. Ove metale teško je zameniti drugima. Zbog izuzetne primene raste potražnja za njima, a proizvodnja ne može da prati uvećanu potrošnju. Udeo proizvodnje u globalnoj svetskoj proizvodnji najveći je u Kini i iznosi oko 90 odsto.

Foto: Tim H-Bridges

Proslavi povodom uspeha složnih akademaca prisustvovao je i Dejan Ostojić, član Nadzornog odbora Elektroprivrede Srbije (EPS), koji je diplomirao na ETF-u i rekao da ne treba sumnjati u budućnost energetike u Srbiji, jer se na ovom fakultetu već godinama otvara veliki prostor za mlade ljude, koji na čelu sa njihovim profesorima i dalje mogu računati na tradicionalnu podršku EPS-a.

Najveći partner u projektu je kompanija Meter&Control, beogradski proizvođač sistema za daljinsko očitavanje i upravljanje potrošnjom električne energije. Presednik IO kompanije je istakao da ovakva takmičenja zapravo pokazuju šta srpska energetika može da uradi na svetskoj sceni.

Luka Savanović, vođa H-Bridges tima predstavio je prototip softvera i transformatora koji je koncipiran isključivo na energiji iz obnovljivih materijala i ima različite mogućnosti primene. On je istakao da je takmičenje IEEE IFEC trajalo 10 meseci u tri runde.

“Važne prednosti našeg prototipa su modularnost i skalabilnost. Zahvalni smo što smo imali mogućnost da radimo u laboratoriji fakulteta, a cilj nam je da sledeće godine učestvujemo na takmičenju IFEC 2024, u oblasti audio punjača”, istakao je Savanović. 

IEEE IFEC takmičenje pruža studentima priliku da iskoriste teorijsko znanje stečeno na Fakultetu kroz praktičan rad na projektu koji obuhvata proces od istraživanja do razvoja i testiranja rešenja u realnim uslovima.

Mirjana Vujadinović Tomevski

Objavljene nove cene goriva

Foto: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (Matteo Baronti)

Nove najviše maloprodajne cene derivata nafte za period od 15 časova 22. septembra 2023. godine do 29. septembra 2023. godine iznosiće:

EVRO DIZEL, u iznosu 211,00 dinara za jedan litar i

EVRO PREMIJUM BMB 95 u iznosu 192,00 dinara za jedan litar.

Takođe, u skladu sa članom 3 stav 5 navedene uredbe, obaveštavaju se privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava da su dužni da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva turizma i omladine.

U cilju sprečavanja većih poremećaja i očuvanja životnog standarda stanovništva, Vlada je usvojila Uredbu o izmeni Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte koja će važiti do 31. jula 2023. godine.

Energetski portal

Od 1. novembra gas skuplji za 10 odsto

Foto-ilustracija: Pixabay (Magnascan)
Foto-ilustracija: Pixabay (Alexandra_Koch)

Savet Agencije za energetiku je na dao saglasnost za novu cenu prirodnog gasa u javnom snabdevanju, od 1. novembra očekuje nas poskupljene za 10 odsto. Kako navode nova cena će iznositi 4,54 din/kvč. bez poreza i taksa, odnosno 5,02 din/kvč. sa porezima i taksama.

Agencije za energetiku je saopštila da je Savet agencije dao saglasnost na odluke organa upravljanja 31 javnog snabdevača o novim cenama prirodnog gasa za javno snabdevanje, koje će se primenjivati počev od 1. novembra.

Prosečna cena prirodnog gasa za sve kupce koji imaju pravo na javno snabdevanje po regulisanim cenama, utvrđena je na osnovu maksimalno odobrenog prihoda i predviđenih količina prirodnog gasa za prodaju kupcima na javnom snabdevanju u Srbiji.

Pročitajte još:

Saglasnost Agencije objavljuje se u Službenom glasniku i na internet stranici Agencije.

„I nakon ovih korekcija, prosečna cena prirodnog gasa za javno snabdevanje u Srbiji (bez taksa i poreza) i dalje je jedna od najnižih u Evropi“, navedeno je u saopštenju.

Energetski portal

Pokrajina investirala 80 miliona dinara za rešavanje problema neadekvatnog odlaganja otpada

Foto-ilustracija: Pixabay (Pexels)
Foto-ilustracija: Pixabay (Prylarer)

Lokalne samouprave na teritoriji AP Vojvodine za realizaciju projekata u oblasti rešavanja problema neadekvatnog odlaganja otpada – sanacije i rekultivacije divljih deponija i degradiranih površina na raspolaganju imaju ukupno 80 miliona dinara.

Ugovore sa predstavnicima lokalnih samouprava potpisao je Nemanja Erceg, pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine Nemanja Erceg, koji je naveo da će ova finansijska podrška biti usmerena za realizaciju uprojekata u šest lokalnih samouprava u našoj pokrajini.

„Ugovore za podršku usmerenu na projektne aktivnosti za uklanjanje divljih deponija dodeljujemo predstavnicima gradova – Zrenjanin i Kikinda, i opštinama – Ruma, Žitište, Nova Crnja i Titel. Mi u Vojvodini imamo više stotina divljih deponija, ali je važno da smo u poslednjih nekoliko godina uspeli da adekvatnom brigom i uspostavljanjem regionalnog sistema za upravljanje komunalnim otpadom, te uvođenjem nove opreme za sakupljanje postignemo napredak i dovedemo do njihovog smanjenja i sprečavanja nastanka novih“, istakao je Erceg.

On je podsetio na to da je pokrajinskim budžetom za ovu godinu i njegovim rebalansom za rešavanje neadekvatnog odlaganja otpada i nabavku neophodne opreme u toj oblasti opredeljeno preko pola milijarde dinara.

Kako je istakao sredstva po Javnom konkursu dodeljena su kao nastavak podrške uspostavljanju regionalnog sistema za upravljanje otpadom u pokrajini.

Pročitajte još:

“Trenutno se sprovodi i konkurs u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu čija je ukupna vrednost 300 miliona dinara. To je i pokazatelj da Pokrajinska vlada intenzivno ulaže u ovu oblast, koja pogotovo u letnjem periodu predstavlja najvećeg zagađivača sredine. Reč je o deponijama koje ne ispunjavaju standarde definisane domaćim propisima, a ni prema kriterijumima Evropske unije“, ukazao je Erceg. On je naglasio da je namera Sekretarijata da se ovim konkursom smanji broj područja koja su potencijalni zagađivači životne sredine u cilju unapređenja kvaliteta života stanovništva, smanjenja rizika po javno zdravlje, te podrške ruralnom razvoju.

Energetski portal

Pravednom tranzicijom do karbonske neutralnosti

Foto: Ivan Bošnjak
Foto: Ivan Bošnjak

Poslovni skup Festival ,,POWER OF SUSTAINABILITY 2023“ počeo je danas u Mostaru. Tokom dva dana trajanja skupa učesnici će razgovarati o investicijama u zelenu energiju, primeni cirkularne ekonomije, održivom turizmu i e-mobilnosti

Prvi panel posvećen Investicijama u zelenu energiju, sa posebnim osvrtom na solarnu, energiju vetra i geotermalnih izvora. Učesnici ovog panela, Stefan Alemhagen Sandstad, zamenik šef misije Ambasade Kraljevine Norveške, Zoran Tabak, sektor za razvoj, Elektroprivreda HZHB, Miloš Kostić, MT-KOMEX, Nikola Bitrak, CEO COLENCO GmbH, Sanela Karić, predsednica Odbora za održivi razvoj i direktorka Fondacije Adriatic Vareš, Mirza Ustamujić, preduzetnik Selmir Turić, Eurolimun i moderator Goran Krstović, stručnjak za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, razgovarali su o mogućnostima i načinu korišćenja energije iz prirodnih resursa i o potencijalima i resursima u ovoj oblasti. 

Krstović je na početku obraćanja istakao da je cilj Bosne i Hercegovine da do 2050. godine postane karbonski neutralna.

“Deluje da imamo vremena, ali to će vrlo brzo proći i treba odmah početi sa promenama”, kaže on i dodaje da sve to treba ići kroz proces pravedne tranzicije.  

Miloš Kostić kaže da je u Srbiji trenutno na čekanju 23.000 megavata zahteva i da je nedavno završena Studija mogućnosti i adekvatnosti priključenja novih kapaciteta i ukupnih kapaciteta OIE radi održavanja stabilnosti elektroenergetskog sistema. 

Pročitajte još:

“Za prvu elektranu smo 2012. godine dobili fid-in tarifu, koja je potrebna za rizike finansiranja i koja je garantovana od države. I ta naša prva elektrana je u operativnom radu već deset godina”, kaže Kostić koji se nadovezao na promene zakonskih procedura i skokova cena električne energije.

To je pokazalo da su neophodna ulaganja i novi kapaciteti u obnovljive izvore energije.

“Prošle godine smo potpisali prvi PPA ugovor u Srbiji, za našu solarnu elektranu. Zahvaljujući ugovoru koji smo potpisali, sa fiksnom cenom električne energije, omogućena nam je bankarsku garanciju”, dodao je on.

Kostić se nadovezao na prve aukcije koje su nedavno održane u Srbiji i rekao da je mali broj projekata prijavljen.

Festival ,,POWER OF SUSTAINABILITY 2023“ održava se od 21. do 22 septembra 2023. godine i predstavlja nastavak aktivnosti sa ciljem poslovnog umrežavanja u organizaciji Foreign Investors Council (Veća/Saveti stranih investitora) u Bosni i Hercegovini i Tehnološkog parka ,,Intera“ a pod pokroviteljstvom Grada Mostara, Ministarstva okoliša i turizma Federacije Bosne i Hercegovine i Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine.

Energetski portal

TENT A – Završna faza izgradnje postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova

Foto-ilustracija: Unsplash (Ella Ivanescu)
Photo-illustration: Unsplash (Sam Wermut)

Termoelektrane, koje često koriste fosilna goriva poput uglja za proizvodnju električne energije, predstavljaju jedan od najvećih izvora industrijskog zagađenja. Emisije sumpor-dioksida, azotnih oksida, i čestica iz ovih postrojenja imaju ozbiljne negativne efekte na kvalitet vazduha i, posredno, na javno zdravlje.

Napori za zaštitu životne sredine u Srbiji jesu korak napred za energetski sektor naše zemlje. Jedan od projekata vezanih za ovu temu tiče se i obilaska termoelektrane Nikola Tesla A, gde je u toku završna faza izgradnje postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova. Ovaj ekološki poduhvat obećava smanjenje emisija sumpor-dioksida za čak deset puta, kao i značajno smanjenje emisija praškastih materija, sve u skladu sa standardima EU.

PROČITAJTE JOŠ:

Foto-ilustracija: Pixabay (ustalij_pony)

Projekat je deo šire inicijative za smanjenje negativnog uticaja termoelektrana na životnu sredinu. Termoelektrane Nikola Tesla A i B zajedno čine polovinu ukupne proizvodnje električne energije u Srbiji, što dodatno ističe važnost ovog poduhvata. Uz tekući projekat u termoelektrani Nikola Tesla A, u izgradnji je i slično postrojenje u termoelektrani Nikola Tesla B, koje će smanjiti emisiju sumpor-dioksida za oko 20 puta i emisije čvrstih čestica sa 50 mg/m3 na ispod deset, navodi se na sajtu resornog ministarstva.

Ovaj ambiciozni ekološki plan najvećim delom se finansira uz pomoć Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA). Za državne institucije, kao što su Vlada Republike Srbije i Ministarstvo rudarstva i energetike, kao i za Elektroprivredu Srbije A.D., ovakvi projekti su od primarnog značaja. Oni odražavaju širu strategiju zemlje usmerenu ka zaštiti životne sredine i boljem kvalitetu vazduha za sve građane.

Energetski portal

Invazivne vrste jedan od pet glavnih uzroka gubitka biodiverziteta

Foto-ilustracija: Freepik (prostooleh)
Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Koliko zapravo znamo o invazivnim vrstama? Poslednjih godina u Srbiji je možda prva asocijacija na ovaj pojam – smrdibuba, koja čini nam se niotkuda se pojavila, a iz godine u godinu sve više je prisutna.

Možda ovaj insekt nije najbolje izabran primer za ono što bih želela da kažem, jer bube nisu baš najdraža bića – bile invazivne ili ne. Htela sam da kažem da se njima ljudi toliko ne vesele, ali da se možda pomene iznenadna pojava u našem okruženju neke slatke pufnaste životinje, kao što je koala, reakcije bi verovatno bile pozitivnije. Ja bih prva želela da živim na području koje je stanište tih pufni, ali ako se malo dublje zagrebe, to nije ni najmanje dobra zamisao.

HIPPO akronim i invazivne vrste

Hippo nije samo engleska reč za nilskog konja, već je i akronim za pet najvećih problema sa kojima se suočava priroda. Tako HIPPO predstavlja sledeće: H – gubitak staništa (habitat loss), I – invazivne vrste (invasive species), P – zagađenje (pollution), P – porast ljudske populacije (population growth) i O – prekomerna eksploatacija (overexploitation).

Kako vidimo, invazivne vrste predstavljaju jedan od pet najvećih problema degradacije prirode, ali i šire, uzimajući u obzir i probleme koje stvaraju za ljudsku populaciju. Ipak, govoreći o ovakvim vrstama, čovek nosi veliku odgovornost zbog čega mu se ovo vraća kao neka vrsta kazne. Primera radi, insekti kao što su tigrasti komarci koji su prenosioci virusa Zapadnog Nila ili pomenute smrdibube, koje uzrokuju probleme poljoprivrednicima, ali i drugi, uglavnom nastane neko drugo područje čovekovom ’krivicom’, kroz transporte koji prelaze velike razdaljine. I dok je ovde reč i o avionima, brodovima ili recimo kamionima, brodovi su najviše odgovorni za invazivne morske vrste, recimo neki rakovi ili školjke koji se nastane na spoljašnjem delu broda koji je pod vodom, a zatim sa njim putuju dalje.

Različiti su načini nastanjivanja određenih vrsta na druga područja, a oni mogu biti slučajni ili namerni. Potrebno je istaći da nije svaka strana vrsta invazivna, već samo one koje domaćem biodiverzitetu nanose štetu. Bilo kako bilo, jednom kada se nastane mogu da postanu ozbiljna pretnja. Takođe postoji mnogo načina na koji ugrožavaju postojeće stanovnike, bilo da je reč o biljkama, životinjama ili ljudima, ali ono što im je uglavnom zajedničko jeste razlog zbog kojeg postaju pretnja – u lancu ishrane na novom staništu nemaju prirodnog neprijatelja koji bi ograničio njihovo razmnožavanje.

Upravo zbog toga postaju pretnja domaćem biodiverzitetu, remeteći postojeći lanac ishrane, stanište i druge životne uslove, zbog čega lokalne vrste mogu da dovedu i do izumiranja.

Foto-ilustracija: Wikipedia (Una Marinkovic)

Osim direktnog, čovek ima uticaj i kroz klimatske promene. Njihovim pojačavanjem, pospešuje se dalje širenje invazivnih vrsta. Ovde treba da se naglasi da nisu invazivne vrste samo one koje su prešle dug put, recimo sa jednog kontinenta na drugi, već do toga može da dođe u okviru jedne države, pa i uže. Za primer možemo da damo ravnicu i planinu, koje su udaljene svega nekoliko desetina kilometara. Na planinama je drugačija klima, uglavnom za nekoliko stepeni svežija, a kako se globalno zagrevanje pospešuje, određene vrste su primorane da pronađu novo stanište, te se neke od njih premeštaju na planine u pogodnije temperature. Planine su neretko dom autohtonim vrstama, zbog čega je problem još veći kada to područje nastane novi stanovnici koji mogu da budu potencijalna opasnost.

Prema izveštaju Međuvladine naučno-političke platforme o biodiverzitetu i uslugama ekosistema (IPBES), invazivne vrste su bile glavni faktor u 60 odsto i jedini uzrok u 16 odsto globalnih izumiranja životinja i biljaka koje su zabeležili. Kako se dalje navodi u Izveštaju, 37 odsto od 37.000 danas poznatih vrsta koje su nastanile neko drugo područje, prijavljeno je od 1970. godine, a uzrok je uglavnom rastući nivo globalne trgovine i ljudskih putovanja.

Ono što zabrinjava jeste da će njihov broj da se povećava usled sve većeg kretanja ljudi i prodiranja u do sada netaknute delove prirode, dodajući na to i jačanje klimatskih promena.

Katarina Vuinac

Program podrške za nabavku opreme: 12 miliona evra bespovratno za unapređenje poslovanja

Foto: NLB Komercijalna banka
Foto-ilustracija: Freepik (master1305)

NLB Komercijalna banka, članica najveće regionalne finansijske grupacije NLB Grupe, izabrana je kao prva od osam banaka, koje su učestvovale na tenderu za realizaciju Programa podrške malim preduzećima za nabavku opreme Ministarstva privrede.

U okviru Programa, Ministarstvo privrede će, u saradnji sa Razvojnom agencijom Srbije, dodeliti oko 12 miliona evra bespovratnih sredstava preduzetnicima, mikro, malim preduzećima i zadrugama za unapređenje energetske efikasnosti i ekoloških aspekata proizvodnje.

Bespovratna sredstva mogu biti upotrebljena za nabavku proizvodne opreme ili mašina, transportno-manipulativnih sredstava uključenih u proces proizvodnje i unutrašnjeg transporta, delova specijalizovanih alata za mašine ili drugih kapitalnih dobara, mašina i oprema za unapređenje energetske efikasnosti i ekoloških aspekata proizvodnje, kao i nove građevinske mehanizacije za potrebe obavljanja građevinskih radova.

Iskoristite ovu pravu priliku da na održiv način unapredite svoje poslovanje, i o svim detaljima Programa podrške informišite se kod svog biznis savetnika ili putem linka https://www.nlbkb.rs/prava-prilika-za-unapredjenje-poslovanja.

Izvor: NLB Komercijalna banka

UNESCO: Ne graditi HE Komarnica ako ugrožava životnu sredinu

Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)
Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Komitet za svetsku baštinu UNESCO-a upozorio je Crnu Goru da mora obratiti posebnu pažnju na stanje životne sredine nakon izgradnje prioritetne deonice auto-puta Smokovac-Mateševo, posebno zaštite ključnih vrsta koje su bile ugrožene tokom radova. Takođe Komitet je obavezao Crnu Goru da oceni sveobuhvatni mogući uticaj koji bi predložena izgradnja rudnika olova i cinka u Mojkovcu imala na stanje životne sredine. Sve to se navodi u Nacrtu izveštaja koji je Komitet pripremio o Crnoj Gori na sednici u Rijadu koja se održava od 10. do 25. septembra ove godine. Portal RTCG imao je uvid u delove tog izveštaja.

Posebno je važno što je Komitet upozorio Crnu Goru da mora da obezbedi da se mogući uticaj izgradnje HE Komarnica na opšte univerzalne vednosti i životnu sredinu, mora oceniti tokom predstojeće evaluacije Evropske agencije za životnu sredinu (EIA).

Rok do kada Crna Gora mora informisati Komitet o svim preduzetim radnjama ističe 1. decembra 2024. Do tada Crna Gora je dužna da dostavi sveobuhvatan izveštaj o svim koracima.

PROČITAJTE JOŠ:

Što se tiče HE Komarnica, posebno je važno razmotriti dalje implikacije koje bi širenje projekta imalo na Dragišnicu i Park prirode Komarnica, te se preporučuje da ne odobri projekat ako bi mogao da ima negativne posledice na opšte univerzalne vrednosti i životnu sredinu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Branevgd)

BiH i Srbija se pozivaju da izgradnju hidroelektrane na Drini prati sveobuhvatna procena uticaja na životnu sredinu, a da se strateška procena uticaja na okolinu mora obavljati u saradnji sa Crnom Gorom.

Konkretno, takav poziv se upućuje BiH za projekat Buk-Bijela, gde se traži sveobuhvatna procena uticaja na životnu sredinu.

Za sve te projekte Komitet preporučuje Crnoj Gori, Srbiji i BiH da sve radnje preuzimaju u koordinaciji sa tim Komitetom, kako bi se izbeglo da se donesu neke odluke čije bi posledice kasnije bilo teško ili nemoguće otkloniti.

Takođe, Crnoj Gori je preporučeno da primjenjuje striktne standarde zaštite životne sredine kada je u pitanju projekat dalekovoda Lastva Grbaljska – Pljevlja.

Izvor: RTCG

Nova oprema za unapređenje sistema upravljanja otpadom u Malom Crniću

Foto-ilustracija: Pixabay (Ben_Kerckx)
Foto-ilustracija: Pixabay (manfredrichter)

Kamioni za upravljanje čvrstim otpadom, koje dodeljuje Ministarstvo zaštite životne sredine, u potpunosti će da podmire ukupne potrebe Malog Crnića za odvoženjem otpada. Prema rečima ministarke Irene Vujović, ovo je još jedan od načina da se uvede red u ovu oblast.

Kako je istakla Ministarstvo je u prethodne tri godine ovoj opštini dodelilo na korišćenje kante i kontejnere, a sva ta oprema će imati punu primenu kada počne da radi trensfer-stanica za pretovar otpada u Petrovcu na Mlavi, u koju je uloženo 270 miliona dinara.

“Radovi su završeni, u toku su obuke, a čim transfer-stanica počne sa radom, kamion će se koristiti za odvoženje otpada sa teritorije Malog Crnića na transfer-stanicu, gde će se raditi pretovar, separacija reciklabilnog otpada i njegovo dalje odvoženje na finalnu lokaciju”, precizirala je ministarka.

Pročitajte još:

Vujović i Mališa Antonijević, predsednik opštine, razgovarali su i o konačnom zbrinjavanju otpada i planovima za ceo Braničevski region.

Resorno ministarstvo je u ovom okrugu, u različite ekološke projekte, uložilo 300 miliona dinara, navela je ona i dodala da se u svakoj od tamošnjih lokalnih samouprava realizuje neki od zelenih projekata, kako bi se podizali standardi zaštite životne sredine.

Energetski portal

Ekonomska dešavanja u svetu uticala na srpsku poljoprivredu – otkupna cena suncokreta prepolovljena

Foto-ilustracija: Unsplash (Jacqueline O’Gara)
Photo-ilustration: Pixabay

Cenu ekonomskog rata Rusije i Zapada direktno plaćaju poljoprivrednici. Brisel je ukinuo zabranu ukrajinskog žita, ali su Poljska, Mađarska i Slovačka uvele svoje – nacionalne zabrane. Zato ih je Ukrajina tužila Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Da ne žele uvoz jeftinije hrane iz Ukrajine, protestima su pokazali i bugarski proizvođači. Posledice osećaju i srpski poljoprivrednici – u žetvu suncokreta ušli su sa upola nižom otkupnom cenom nego prošle godine.

I za globalnu nestašicu hrane i za visoke cene, šef evropske diplomatije Žozep Borelj direktno je okrivio ruskog predsednika.

,,Kada se blokira ukrajinski izvoz žitarica i bombarduju silosi, onda stvarate glad u svetu. Putin direktno napada zalihe hrane, pa cene širom sveta rastu. Suočićemo se sa nedostatkom hrane, a to je direktna posledica ruskih napada na infrastrukturu i ukrajinske kapacitete“, ističe Borelj.

Bugari blokirali puteve: Zaustavite uvoz iz Ukrajine

Za svoj težak položaj bugarski poljoprivrednici krive jeftino žito iz Ukrajine. U znak protesta, blokirali su puteve.

,,Zaustavite uvoz iz Ukrajine. Mislim na pšenicu, suncokret, med, apsolutno sve. Hoćemo da se evropske mere stave van snage“, poručuje Ventislav Mitkov iz Nacionalnog udruženja ujedinjenih farmera.

Pročitajte još:

Trpe i srpski proizvođači

Foto-ilustracija: Unsplash (Odin Aerni)

Posledice evropskih mera, jeftinog ukrajinskog žita i ruske akcije, trpe i srpski proizvođači.

Uljare im nude oko 37 dinara za suncokret. Upola manje nego prošle godine.

Poljoprivrednik iz Iđoša Slavko Brdarić kaže da niko neće da kaže koju zaradu računa, nego samo računa da li će imati gubitak ili neće.

,,To je besmisleno. Subvencija će biti jedino ono što smo dobili od celog rada i od truda“, dodaje Brdarić.

Radovan Morotvanski, poljoprivrednik iz Kikinde navodi da cena repromaterijala ne pada tako kao cena njihovih proizvoda. „Jako su malo snizili cene, a to nije u odnosu na naše proizvode, ništa“, navodi Morotvanski.

Trka u ratarskim kulturama, Rusija posejala 20 odsto više uljarica

Ratari širom Evrope beru istu brigu. Sukobljene strane u Ukrajini ne trkaju se samo u naoružanju, već i u povećanju površina pod ratarskim kulturama. Rusija je posejala dvadesetak odsto više uljarica nego 2022. godine.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Zoran Rajić navodi da je ove godine Rusija, kao najveći proizvođač na svetu, prvog septembra izašla sa cenom od 250 evra po toni. „To je negde oko 30 dinara plus troškovi, tako da je ovo sasvim realna cena“, ocenjuje Rajić.

Da li će biti novca za narednu setvu

To što su otkupne cene na našem tržištu u skladu sa svetskim, nije uteha ratarima koji treba da se spreme za novu sezonu.

,,S obzirom na to da ste imali gubitke i u proizvodnji pšenice, ječma, ko je imao i uljanu repicu, to su sve tri proizvodnje gde su imali gubitke. Ja ne verujem da će naši poljoprivrednici biti zadovoljni, ali suština je da li će oni imati novca za narednu setvu. Čisto sumnjam. Ne očekujem veću zaradu ni u proizvodnji kukuruza“, kaže profesor Rajić.

I Vlada Srbije, kao i vlasti Evropske unije, gubitke poljoprivrednika pokušavaju da nadoknade povećavanjem subvencija.

Ipak, stručnjaci kažu da koliko god da su davanja države izdašna, nikada nisu dovoljna. Jer njihova uloga je da obezbede razvoj, a ne zaradu.

Izvor: RTS

KAKO PRAVILNO REKONSTRUISATI ILI IZGRADITI ENERGETSKI EFIKASNE OBJEKTE

Foto: Promo
Foto: Knauf Insulation

Dobra izolacija štiti od požara i štedi novac

Talas rekonstrukcije javnih objekata, skuplja energija i subvencije države – probudile su svest građana o potrebi izolacije kuća i zgrada, sa ciljem uštede na grejanju i hlađenju.

Evropska unija je u junu 2023. najavila direktivu koja propisuje da se svake godine renovira tri procenta postojećih objekata, u cilju poboljšanja njihove energetske efikasnosti. Istovremeno, u Srbiji se sprovodi nekoliko projekata koji subvencionišu renoviranje porodičnih objekata i zgrada kolektivnog stanovanja.

Prva mera poboljšanja energetske efikasnosti objekta jeste izolacija omotača zgrade – fasade i krova. Samo postavljanje adekvatnog izolacionog materijala od mineralne vune na fasadu može da smanji utrošak energije čak do 40 odsto. Ako tome dodamo i stolariju, oblaganje potkrovlja i poda, te postavljanje toplotnih pumpi, dobijamo energetski efikasan objekat, ali i udoban i zdrav za život. Prema novim propisima čije se usvajanje očekuje uskoro, subvencije za ugradnju toplotnih pumpi se ne daju građanima koji prethodno nisu izolovali svoj objekat, čime je zakonodavac uzeo u obzir holistički pristup energetskoj sanaciji.

Postoji još jedna važna osobina izolacije od mineralnih vuna – protivpožarna zaštita.

Zašto je važno izolovati objekat negorivim materijalima?

Foto: Knauf Insulation

Osim toplotne izolacije, mora se voditi računa i o zaštiti od širenja požara putem fasade i o požarnom kapacitetu zgrada koji se uvećava ako se prilikom renoviranja ili izgradnje koristi goriva izolacija. Zakon propisuje kategorije objekata koje je neophodno u celosti izolovati negorivim materijalima, a za ostale propisuje barijere od kamene vune između spratova, kako se u slučaju izbijanja požara on ne bi prenosio uvis. Što se tiče izolacije krovova – požar se u gradskim sredinama veoma brzo prenosi preko drvene krovne konstrukcije, tako da jedino mineralne vune kao izolacija između i ispod rogova krova obezbeđuju potpunu sigurnost stanara i imovine.

Stanovništvo u Srbiji nije dovoljno informisano o svim aspektima renoviranja kuća i stanova, ali ni instalateri nemaju dovoljno iskustva i znanja za izbor i izvođenje rešenja za utopljavanje zgrada koja će imati protivpožarnu sigurnost.

Udruženje proizvođača mineralnih vuna Srbije (MIVUS) edukuje javnost o potrebi da se negorivim materijalima izoluju fasade i potkrovlja ili da se mineralnom vunom izvedu protivpožarne barijere na fasadama u slučaju da je osnovni izolacioni materijal omotača zgrade zapaljiv.

Pravilnik o tehničkim zahtevima bezbednosti od požara spoljnih zidova zgrade definiše upotrebu negorivih materijala prilikom izgradnje novih ili rekonstrukcije postojećih objekata. MIVUS poziva na poštovanje postojeće regulative zbog bezbednosti života, ali i imovine. Dobro izolovana i „utopljena“ zgrada će, takođe, doneti i dodatnu vrednost svojim vlasnicima kroz povećanje cene kvadrata objekta, a još će biti vrednije zgrade koje su izolovane negorivim materijalima.

Izolacija novih i postojećih objekata mineralnim vunama je investicija koja se isplati finansijski i kroz energetsku sigurnost i manje troškove grejanja i hlađenja, ali i kroz osiguranje života i imovine protiv požara, i, na kraju, kroz uvećanu vrednost nekretnine u posedu.

Za sve dodatne informacije o pravilnoj izolaciji pogledajte www.mivus.rs.

Izvor: Knauf Insulation