Grad Beograd nabavlja deset električnih i sto autobusa na gas

24.02.2021

Tokom ove godine vozni park Gradskog saobraćajnog preduzeća „Beograd“ biće obnovljen sa deset električnih i sto novih autobusa na gas, a procenjena vrednost nabavke je oko trideset miliona evra.

Kako je rekao gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić, od 2014. godine nabavljeno je 339 novih autobusa, dok je 2019. kupljeno 244 autobusa.

“Savremeni i novi autobusi pružaju putnicima mnogo veći komfor, zbog čega će zasigurno i veći broj ljudi koristiti javni prevoz. S druge strane, nova vozila manje zagađuju životnu sredinu, što je u današnje vreme izuzetno važno. Dakle, nabavkom novih vozila doprinosimo daljem razvoju javnog prevoza u Beogradu”, istakao je Radojičić.

Kako je objasnio gradonačelnik, jedan autobus može da smanji tri stotine metara saobraćajne gužve ako se uzme u obzir broj ljudi koji bi, umesto automobilskog, koristio autobuski prevoz.

Nova EKO linija imaće trasu od Beograda na vodi do Kalemegdana, precizirao je Radojičić, dodajući da je tender već završen i da bi trebalo da se vozila nađu na ulicama grada do kraja ove ili početkom sledeće godine. Kada je reč o najavljenim vozilima na gas, procedura je u toku i oni će takođe od sledeće godine početi da prevoze putnike u Beogradu.

Pročitajte još:

“Vrlo je važno da vodimo računa da se ispoštuju novi evropski ekološki standardi, odnosno da se pravi dobra kombinacija električnih i autobusa na gas”, rekao je Radojičić.

Radiša Momčilović je pojasnio da je javna nabavka za kupovinu deset novih elektroautobusa sprovedena, te da se isporuka očekuje krajem ove godine.

“Nakon prijema autobusa, GSP će predložiti da nova linija ima oznaku EKO 2, te da trasa bude od Beograda na vodi, preko Nemanjine, Slavije, Terazija do Dorćola”, istakao je on.

Energetski portal

Budućnost isporuke onlajn narudžbina piše se zelenim slovima

23.02.2021

pas kuca isporuka paket — Foto-ilustracija: Unsplash (Chewy)

Foto-ilustracija: Unsplash (RoseBox رز باکس )

Tokom protekle godine u Sjedinjenim Američkim Državama vrednost porudžbina koje su građani realizovali putem onlajn kupovine probila je sve rekorde – čak 860 milijardi dolara su građani Amerike potrošili ne bi li dobili ili poslali pakete širom kontinenta. To je za 44 odsto više u odnosu na 2019. godinu.

Sa jedne tačke gledišta, ovo je veliki plus za američku ekonomiju, ali sa druge, ekološke, strane tolika količina porudžbina značila je i mnogo veći broj paketa što na kraju dovodi i do veće količine otpada.

Nejt Faust, predsednik „Kvidsija“ (Quidsi) i „Džeta“ (Jet), došao je na interesantnu ideju dok je rasklapao kartonsku kutiju nakon što mu je stigla porudžbina na kućnu adresu. Kao i svaki put, prva stvar nakon otvaranja paketa je odlaganje kutije u kantu, ali ovaj put Faustu je sinulo – da li je moguće da niko do sada nije smislio rešenje kojim bi se rešili svih kartonskih kutija i izbegli nepotrebno gomilanje otpada?

Ubrzo nakon ideje, došlo je i do realizacije, pa je tako nastao startap „Oliv“ (Olive) koji omogućava kupcima da sve njihove onlajn porudžbine stižu zajedno upakovane u višekratnu torbu i isporučuju se jednom nedeljno na adresu jednog od distributivnoh centara startapa, nakon čega oni pakuju robu i isporučuju je na adresu naručioca.

Pročitajte još:

Jedna od razlika, u odnosu na standardno naručivanje, je ta što na kraju porudžbine korisnik ne ukucava svoju adresu, već se automatski ispisuje adresa distributivnog centra kompanije.

Nakon što paket stigne u centar, on se prebacuje u višekratnu torbu, ostaje tu nekoliko dana da bi mu se pridodale porudžbine naručene od drugih partnera i onda se, jednom nedeljno, isporučuje. Računica je jasna – pošto su isporuke objedinjene, prelazi se manja kilometraža, a samo dupliranje paketa po isporuci, smanjuje ugljenični otisak po paketu za 30 odsto.

„Oliv“, između ostalog, sarađuje i sa kompanijama Adidas i Ray-Ban.

Cilj koji su zacrtali je da se u dogovoru sa trgovcima, smanji ili potpuno eliminiše upotreba kutija. Trenutno je to nemoguće, jer se paketi i dalje šalju u skladište, međutim u ovoj fazi važno je da se njima barem ne bavi kupac napominje Faust.

Mnogi su rekli da je „minus“ ove ideje, što se isporuka vrši jednom nedeljno, ali Faust veruje da će njihove mušterije shvatiti koje benefite, na duže staze, ovaj način isporuke donosi i njima i celoj planeti.

Osim toga, mušterije neće imati glavobolju oko povraćaja stvari, jer će za to biti zadužen „Oliv“, što je jedan veliki „plus“ za ovaj startap koji će svoje poklonike sigurno naći i među korisnicima koje ne zanima ekološki otisak, već sama činjenica da ne moraju da razmišljaju o odlaganju otpada.

„Naša misija je da napravimo održivi lanac e-trgovine. Za sada je i za trgovce i za mušterije naša usluga besplatna, dok će servis u samom početku biti dostupan samo trećini populacije koja se nalazi u blizini naših distributivnih centara“, objašnjava Faust.

Jovana Canić

Kopenhagen dobija stambeni blok otporan na klimatske promene

23.02.2021

Foto-ilustracija: Unsplash (Nick Karvounis)

Glavni grad Danske ima 150 kišnih dana u godini, zato kišnicu skupljaju u sisteme za navodnjavanje i upravo ovaj sistem postaje veoma važan u borbi protiv klimatskih promena.

Kako bi ispunili zacrtani cilj da do 2025. godine postanu prvi ugljenično neutralan grad na svetu, moraju da naprave drastične promene. Veliku ulogu u tome ima građevinarstvo, jer je potrebno smanjiti neposrednu potrošnju energije i emisije štetnih gasova. Održiva gradnja novih zgrada jedan je od prioriteta, ali važno je i postojeće građevine prilagoditi novim standardima i predviđenim vremenskim prilikama koje su izazvane klimatskim promenama.

Ovo se posebno odnosi na Kopenhagen, jer bi se prema procenama, u narednih 80 godina količina kišnice mogla povećati za čak 30 odsto, što će izazvati probleme za postojeću kanalizacionu mrežu i povećaće rizik od poplava u gradu i okoloni.

Međutim, kompanija Henning Larsen, našla je rešenje zahvaljujući kom kišnica i neće dospevati u kanalizaciju.

Naime, u istočnom delu ovog grada gradi se novi model stambenog bloka koji će biti otporan na klimatske promene. On će biti smešten u delu u kom su stambene zgrade koje su izgrađene u 19. i 20. veku i koje imaju karakteristično unutrašnje dvorište. Prema procenama gradskih vlasti u slučaju velikih vremenskih nepogoda ovaj deo grada bi bio posebno pogođen poplavama.

Zato je projektom detaljno proučen tok podzemnih voda i to je usklađeno sa urbanom topografijom i rekonstrukcija je usmerena ka unutrašnjosti stambenog bloka.

Pročitajte još:

Renoviranjem i ozelenjavanjem fasade ovaj stambeni blok će u potpunosti apsorbovati priliv kiše, koja će zatim biti prečišćena i skadištena. Zahvaljujući ovom sistemu, stanovnici će koristiti vodu koja bi završila u već preopterećenoj kanalizaciji.

Kako je najavljeno većina zgrada u ovom stambenom bloku biće obnovljena do kraja 2021. godine, a izgradnja u potpunosti završena do proleća 2022. godine.

U Kopenhagenu postoji “klimatski park” koji je dizajniran tako da tokom iznenadnih vremenskih nepogoda skladišti preko 22 miliona litara vode, na ovaj način sprečavaju se poplave. Sistem je napravljen tako da tokom oluje voda teče u podzemni rezeorvar u parku, tu se skladišti, pomoću nje rade fontane, a u slučaju suše, ceo park može da navodnjava.

Milica Radičević

Akcija “Sad za budućnost – Hrastimo zajedno!”

23.02.2021

sadnja_drveća — Foto-ilustracija: Unsplash (Aiokr Chen)

Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije/ Aleksa Vukićeviv

Tokom decembra prošle godine Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije sa svojim članovima posadilo je 500 sadnica hrasta lužnjaka. I tu nisu stali, nastavljaju akciju “Sad za budućnost”, a slogan za prolećnu sadnju je “Hrastimo zajedno!”.

Kako se navodi na sajtu, za prolećnu akciju poklanjaju sadnice hrasta lužnjaka zainteresovanim članovima Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Svi članovi koji se prijave za sadnice moraju da obezbede odgovarajući prostor ili daju predlog površine za koju mogu dobiti dozvolu za sadnju.

U Društvu ističu da su njihovi prioriteti staništa ptica van naseljenih mesta, posebno na teritoriji Vojvodine.

Kako kažu, njihova želja je da zajedničkim zalaganjem podignemo šumarke koji će postati prava staništa mnogih divljih vrsta.

Pročitajte još:

Maksimalan broj sadnica po prijavljenom članu je 20, a prioritet imaju oni koji nisu učestvovali u jesenjoj sadnji.

Prijave za sadnju traju do 28.02.2021. godine, a za više informacija pogledajte ovde.

Tokom decembarske sadnje na 11 lokacija u Vojvodini, sedam u Centralnoj i Istočnoj Srbiji, pet u Beogradskom okrugu i Šumadiji posađeno je 500 sadnica hrasta lužnjaka.

Energetski portal

Savet ministara Bosne i Hercegovine odlučio – na Vlašiću niče vetroelektrana!

23.02.2021

pinwheel_wind_turbine_vetrenjača — Foto-ilustracija: Pixabay

Savet ministara BiH prihvatio je i Inicijativu i imenovao delegaciju za vođenje pregovora povodom zaključivanja Sporazuma o zajmu i projektu između Nemačke razvojne banke (KfW) i Bosne i Hercegovine, koju predstavlja Ministarstvo finansija i trezora (zajmoprimac), i Federacije Bosne i Hercegovine, koju predstavlja Federalno ministarstvo finansija, i JP Elektroprivreda BiH d.d. Sarajevo (agencija za izvršenje projekta), u iznosu 36 miliona evra za Projekat izgradnje Vetroelektrane „Vlašić“.

Izgradnjom vetroelektrane snage do 50 MW na visoravni Vlašić u Srednjobosanskom kantonu stvaraju se uslovi za proizvodnju električne energije za potrebe bosanskohercegovačkog elektroenergetskog sistema.

Projekat će doprineti ekonomskom razvoju BiH, uz korištenje obnovljivih izvora energije i smanjenju gasova sa efektom staklene bašte.

Procenjena vrednost investicije iznosi 75 miliona evra, a finansirala bi se sredstvima kredita KfW i EIB-a u iznosima po 36 miliona evra i sopstvenim izvorima JP Elektroprivreda BiH d.d. Sarajevo u iznosu od tri miliona evra.

Pored ove VE, Ministar privrede Kantona Sarajevo Adnan Delić potpisao je u petak Aneks ugovora o koncesiji za izgradnju i korišćenje Vetroelektrane (VE) „Ivan Sedlo–Hadžići“ sa direktorom kompanije „Suzlon Wind Energy BH“ Samirom Džaferbegovićem.

Pročitajte još:

Ovo je prva vetroelektrana koja će se graditi na području Kantona Sarajevo ove godine, investicione vrednosti oko 30 miliona evra.

Njenom izgradnjom Kanton će se priključiti zajednici proizvođača energije iz obnovljivih izvora.

Kako je Aneksom ugovora precizirano, radi se o vetroelektrani sa pet vetroagregata, po pet MW. Koncesija na izgradnju i korištenje je data na period od 30 godina, ranije potpisanim ugovorom između Vlade KS i ove kompanije.

„Interes nam je da se proizvodnja energije bazira na obnovljivim izvorima u što većoj meri, za razliku od fosilnih goriva, a posebno uglja, po čemu je naša zemlja još uvek prepoznatljiva. Vetroelektrane nemaju štetnog uticaja na prirodu, a snaga energije koju proizvedu ne dovodi do zagađenja vazduha. Tako štitimo okolinu, a kroz naplatu ove vrste koncesije biće ostvareni i značajni prihodi za Kanton Sarajevo i lokalnu zajednicu. U planu je i otvaranje novih radnih mesta”, izjavio je ministar Delić.

Energetski portal

Vlada Srbije usvojila uredbu o subvenciji prirodnih dobara sa 264,8 miliona

23.02.2021

nature-priroda-green-plant-biljka — Photo illustration: Pexels

Foto-ilustracija: Unsplash (La coccinelle)

Vlada Srbije usvojila je uredbu kojom je definisala raspored i korišćenje subvencija namenjenih za upravljače zaštićenih prirodnih dobara od nacionalnog interesa.

Sredstva su obezbeđena iz državnog budžeta, a poslovi koji se subvencionišu ovom uredbom definisani su Zakonom o zaštiti prirode.

Subvencije se odnose na finansiranje radova, ali i drugih troškova, uključujući i zarade zaposlenih.

Navedeni ukupni iznos subvencija od 264,8 miliona dinara važi za period od 1. januara do 31. decembra 2021. godine i može da se koristi za sledeću vrstu poslova:

-čuvanje, održavanje i prezentacija zaštićenih područja;
-upravljanje posetiocima izgradnja, opremanje, održavanje objekata, kao i drugi slični poslovi;
-regulisanje imovinsko-pravnih odnosa (otkup, zakup ili zamena zemljišta i drugih nepokretnosti);
-praćenje i unapređenje stanja zaštićenih područja;
-uređenje prostora i održivo korišćenje prirodnih resursa;
-za zarade zaposlenih u Javnom preduzeću Nacionalni park Šar planina (navodi se da im se pomoć dodeljuje zbog poremećaja u poslovanju).

Pročitajte još:

Vlada Srbije napominje da pravo na korišćenje subvencija imaju upravljači nacionalnih parkova i zaštićenih područja koji su proglašeni nekim njenim aktom.

Subvencije se dodeljuju upravljačima na osnovu programa upravljanja zaštićenog područja za 2021. godinu.

Učešće subvencija u predračunu sredstava potrebnih za realizaciju nekog programa može da iznosi do 80 odsto, ali i 100 odsto vrednosti nekog posla.

Upravljači zaštićenim područjima koja su proglašena tokom 2021. godine mogu da podnesu zahtev za dodelu subvencija do 31. oktobra 2021. godine.

Кriterijumi za dodelu sredstava subvencija su: veličina, vrsta zaštićenog područja, izloženost zaštićenog područja uticaju ljudi kroz stanovanje, posetu i obavljanje privrednih aktivnosti.

Kao kriterijumi za dodelu subvencija navode se i stepen rizika od oštećenja ili uništavanja zaštićenog područja, kao i da li upravaljač ima mogućnosti da sredstva za radove ili određene aktivnosti može da obezbedi iz nekih drugih izvora.

Vrednovanje kriterijuma i ispunjenost uslova za dodelu i predlog iznosa subvencija, kako je naglašeno, utvrđuje komisija za dodelu subvencija u zaštićenim područjima, a nju formira ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine.

Srbija ima pet nacionalnih parkova: Fruška Gora, Đerdap, Tara, Kopaonik i Šar-planina, kao i veliki broj zaštićenih područja koja spadaju u ostale kategorije.

Članovi Vlade usvojili su i uredbu o proglašenju spomenika prirode „Kalemegdanski rt“, čime će ta posebna prirodna retkost biti zaštićena na značajno većoj površini.

Ovim aktom postiže se zaštita biodiverziteta i geodiverziteta posebno ekološki značajnog područja i obezbeđuje afirmacija, prezentacija i korišćenje ovog prostora na principima održivog razvoja, što je ujedno interes kako lokalne, tako i šire društvene zajednice.

Na jednom prostoru nalaziće se specifično kulturno i prirodno nasleđe koje će istovremeno činiti i raznovrsniju turističku ponudu u odnosu na druge delove grada.

Energetski portal

Potpisan ugovor o finansiranju dela Transbalkanskog koridora za prenos električne energije

23.02.2021

electricity-struja — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Za finansiranje jedne deonice Transbalkanskog koridora, dvostrukog dalekovoda Obrenovac – Bajina Bašta, izdvojeno je 12,8 miliona evra.

Sporazum o dodeli sredstva za izgradnju potpisali su ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović, direktorka Elektromreže Srbije (EMS) Jelena Matejić i direktor kancelarije nemačke KfW banke u Srbiji Rudiger Hartman. Potpisivanju sporazuma prisustvovao je ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib.

„Transbalkanski koridor je regionalni projekat od strateškog značaja, koji znači stabilnost na tržištu električne energije ne samo u Srbiji, već i u regionu, u Rumuniji, Crnoj Gori, Italiji. Ukupna vrednost izgradnje Transbalkanskog koridora u Srbiji je 157 miliona evra, a ukupna dužina 321 kilometar“, rekla je Mihajlovićeva.

Kako se navodi u saopštenju ministarstva rudarstva i energetike, do sada je završena jedna sekcija Transbalkanskog koridora, u izgradnji je sekcija od Kragujevca do Kraljeva. Deo za koji je danas potpisan ugovor, od Obrenovca do Bajine Bašte, duga je 109 kilometara i ukupne vrednosti blizu 60 miliona evra, a ostaje da se izgradi još jedna deonia, od Bajine Bašte do granice sa Crnom Gorom i granice sa Bosnom i Hercegovinom.

Važan cilj ovog projekta, pored smanjenja gubitaka na prenosnoj mreži, i povezivanje Srbije sa regionom.

„Naš cilj je da budemo tranzitni koridor i u energetici, zbog čega mreža na visokom naponu mora da bude najbolja i na tome radimo zajedno sa svojim međunarodnim partnerima“, rekla je ministarka Mihajlović.

Pročitajte još:

Ministarka Joksimović rekla je da je u saradnji sa međunarodnim partnerima na projektu Transbalkanskog koridora napravljen važan korak u procesu evropskih integracija, imajući u vidu da je oblast energetike deo klastera 4, po novoj metodologiji pregovora o članstvu sa Evropskom unijom, gde je, između ostalog, Srbija preuzela obavezu da unapredi energetsko tržište i poveže se sa zemljama EU.

Šef kooperacija u Delegaciji Evropske unije, Ingve Engstrom, rekao je danas da je do sada kroz Investicioni okvir za zapadni Balkan, koji kombinuje finansiranje zemalja članica, Evropske unije i međunarodnih banaka, uloženo oko 220 miliona evra samo u Srbiju, a da ukupna ulaganja kroz ovaj mehanizam u regionu iznose oko 5,5 milijardi evra, u oblasti saobraćaja, energetike, zaštite životne sredine i digitalne infrastrukture.

Vrednost investicije za deo od Obrenovca do Bajine Bašte Tranbalkanskog koridora iznosi 58,95 miliona evra i realizuje se kroz zajam KfW u iznosu od 40 miliona evra, investicioni grant Investicionog okvira za zapadni Balkan (WBIF), u iznosu od 12,8 miliona evra, a preostali iznos od 6,15 miliona evra obezbeđen je iz tehničke pomoći WBIF i sredstava EMS-a.

Energetski portal

Biljka koja apsorbuje zagađen vazduh i pomaže da bolje dišemo

22.02.2021

botanička_bašta — Foto-ilustracija: Unsplash (Robert Bye)

Foto: Wikimedia (Cotoneaster franchetii)

Naučnici Kraljevskog društva za hortikulturu (RHS) otkrili su da Cotoneaster franchetii (dunjarica – zimska puzavica) može pomoći u apsorbovanju zagađenog vazduha na putevima sa gustim saobraćajem.

U studiji koja je upoređivala kako različite biljke umanjuju zagađenje, naučnici RHS-a otkrili su da je ova vrsta dunjarice najefikasnija.

Upoređivali su je su je i sa drugim grmljem, između ostalog i sa zapadnim crvenim kedrom i glogom.

Prema nalazima, ispostavilo se da je dunjarica „super biljka“ koja može da deluje kao „usisivač“ za vazduh zagađen fosilnim gorivima.

Međutim, interesantno je da je studija utvrdila da je biljka bila efektnija u oblastima sa velikim prometom saobraćaja, dok je u manje prometnim oblastima sa ograničenim zagađenjem, potvrđeno da je biljka bila manje efikasna.

Pročitajte još:

Dunjarica je čak 20 odsto bolja u apsorbovanju zagašenja u odnosu na sve ostale biljke.

„Na glavnim gradskim putevima, na kojima su svakodnevno pristune gužve u saobraćaju, otkrili smo da su biljne vrste sa gustim krošnjama, hrapavim i dlakavim lišćem, poput onih koje ima dunjarica najefikasnije. Potvrđeno je da za samo sedam dana dobro održavana, gusta, živa ograda dužine jednog metra apsorbuje istu količinu zagađenja koju automobil emituje prilikom vožnje od skoro 800 kilometara“, tvrdi Tijana Blanusa, vodeći istraživač studije.

Zagađenje vazduha je velika briga savremenog sveta. RHS je sproveo istraživanje koje je uključivalo preko 2.000 učesnika kako bi se utvrdilo njihovo mišljenje o pitanjima zagađenja.

Rezultati su pokazali da je 33 odsto ispitanika pogođeno zagađenjem vazduha, ali da je samo šest odsto njih preduzelo nešto po tom pitanju. Naime, samo su oni odlučili da pomognu tako što su zasadili biljke u svoje bašte.

Istraživači se nadaju da će rezultati ove studije navesti građane da uz pomoć svojih zasada pomognu i sebi, a i drugima, u borbi za poboljšanje kvaliteta vazduha. Ko bi rekao da će baštovani biti u prvoj liniji odbrane protiv tako velikog neprijatelja!

„Stalno identifikujemo nove „super biljke“ sa jedinstvenim kvalitetima, koje u kombinaciji sa drugom vegetacijom pružaju brojne prednosti, a istovremeno mogu pružiti i preko potrebna staništa za divlje životinje“, objasnio je Alister Grifits iz RHS-a.

Studija je pokazala i da bršljen pomaže u hlađenju zgrada, a glog i peršun pomažu u ublažavanju jakih letnjih padavina i smanjenju lokalizovanih poplava. Ukoliko se ove biljke budu smišljeno sadile po vrtovima i drugim zelenim površinama, po mestima gde su ekološki problemi najzastupljeniji, mogla bi se napraviti značajna razlika i doprinos u ublažavanju klimatskih promena.

Jovana Canić

Koliko vozila je potrebno da bi se postigli ciljevi Pariskog sporazuma?

22.02.2021

automobili - pixabay — Foto-ilustracija: Pixabay

Kako bi se postigli ciljevi Pariskog klimatskog sporazuma u naredne tri godine potrebno je uložiti 2.000.000.000.000 dolara godišnjih investicija, rezultati su istraživanja Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA).

U ostvarivanju zadatih ciljeva glavnu ulogu ima elektromobilnost, pa se zato procenjuje da će do 2030. godine biti potrebno čak 350 miliona električnih vozila u saobraćaju. Zato se predviđa brz razvoj automobilske industrije. Da se svest ljudi menja i da su sve više upućeni u to koliko je štetna upotreba fosilnih goriva, pokazuje podatak da je prošle godine došlo do rekordne prodaje električnih automobila.

Stručnjaci predviđaju da će sve veća potražnja biti i za električnim kamionima, te su i proizvođači uvideli da je potrebno ponuditi i više različitih modela.

Kako bi e-vozila neometano učestvovala u saobraćaju potrebno je napraviti i adekvatnu mrežu punjača. Prema procenama do 2030. godine biće potrebno oko 35 miliona javnih stanica za punjenje, ali i mnogo više, nego što ih trenutno ima, privatnih punjačkih mesta.

Pročitajte još:

Da će električna vozila biti vozila budućnosti pokazuje i to da sve više proizvođača najavljuje da će u skorijoj budućnosti prestati da proizvode automobile sa motorima na unutrašnji pogon.

Tako je britanski proizvođač automobila Jaguar najavio je da će do 2025. godine svi njihovi modeli biti na električni pogon. Dok je Ford najavio da će do 2030. dve trećine prodatih vozila u Evropi biti na električni i hibridni pogon, a nakon toga u ponudi će imati samo e-vozila.

Milica Radičević

U avgustu počinje izgradnja VE u Sarajevu vrednosti 30 miliona evra

22.02.2021

vetropark — Foto-ilustracija: Unsplash (TJ K)

Ministar privrede Kantona Sarajevo Adnan Delić potpisao je u petak Aneks ugovora o koncesiji za izgradnju i korišćenje Vetroelektrane (VE) „Ivan Sedlo–Hadžići“ sa direktorom kompanije „Suzlon Wind Energy BH“ Samirom Džaferbegovićem.

Ovo je prva vetroelektrana koja će se graditi na području Kantona Sarajevo ove godine, investicione vrednosti oko 30 miliona evra.

Njenom izgradnjom Kanton će se priključiti zajednici proizvođača energije iz obnovljivih izvora.

Aneks na ugovor je potpisan jer je menjana projektna dokumentacija za gradnju vetroelektrane. Kako je objasnio Džaferbegović, utvđeno je da će biti neophodno nabaviti najnoviju tehnologiju za odleđivanje nakon što su praćene vremenske prilike na Ivan Sedlu.

Pročitajte još:

“Gradnja vetroelektrane bi trebala da počne u augustu ove godine. Ostalo je da uradimo elaborat priključka na elektroenergetsku mrežu i objasnimo kako će naš vetropark uticati na nju, kao i da nabavimo energetsku i građevinsku dozvolu. Ukoliko sve bude po planu, vetroelektrana bi mogla biti puštena u probni rad naredne godine, dok bi u pogon bila puštena 2023. godine”, naveo je Džaferbegović.

Ministar Delić je istakao da je ovo veoma značajan projekt.

“Interes nam je da se proizvodnja energije bazira na obnovljivim izvorima u što većoj meri, za razliku od fosilnih goriva, a posebno uglja, po čemu je naša zemlja još uvek prepoznatljiva. Vetroelektrane nemaju štetnog uticaja na prirodu, a snaga energije koju proizvedu ne dovodi do zagađenja vazduha. Tako štitimo okolinu, a kroz naplatu ove vrste koncesije biće ostvareni i značajni prihodi za Kanton Sarajevo i lokalnu zajednicu. U planu je i otvaranje novih radnih mesta”, izjavio je ministar Delić.

On je istakao i da Kanton Sarajevo ima predispozicije za širenje proizvodnje energije iz vetra, a s obzirom na interes investitora, čak i da postane regionalni HUB centar održavanja vetroparkova.

Naglasio je da će se odluke donositi u najboljem interesu Kantona i lokalnih zajednica.

Na izgradnji vetroelektrane biće angažovane domaće firme, dok će vetroelektranu održavati ukupno 20 radnika.

Pored ove novosti, krajem januara Elektroprivreda Republike Srpske (ERS) prenela je da planira da u ovoj godini započne gradnju solarne elektrane i vetroparka, vrednih više od 250 miliona maraka (oko 135 miliona evra) što je svojevrsni zaokret u njihovoj proizvodnji električne energije koja se do sada zasnivala na uglju i vodi, saznaje portal CAPITAL.

Prema Privremenom operativnom planu nabavki za 2020. godinu, u prvom kvartalu će biti raspisan tender za izgradnju vetroparka “Hrgud” na istoimenoj lokaciji u opštini Berkovići.

Projekat vredan 126,12 miliona maraka (oko 65 miliona evra) u ERS-u planiraju da finansiraju vlastitim sredstvima, kreditom i donacijama, a pokretač će biti Direkcija za investicije ERS-a.

Energetski portal

Stiže oprema za izgradnju toplane na biomasu u Priboju

22.02.2021

biomasa_drvo — Foto-ilustracija: Pixabay

Izgradnja nove toplane u Priboju počela je u septembru prošle godine, a ovih dana stigli su delovi kotla na biomasu. Zahvaljujući drvnoj biomasi koja će biti korišćenja za rad ove toplane, značajno će biti smanjemo aerozagađenje u ovom gradu.

Kako se navodi na sajtu opštine svi radovi teku po predviđenom planu, a specijalna oprema za ovu toplanu stiže iz Austrije.

“Postoji mogućnost da toplana bude puštena u probni rad i pre predviđenog roka”, rekao je Saša Vasilić, zamenik predsednika opštine Priboj.

Uporedo sa izgradnjom toplane, teku i projektne aktivnosti na rekonstrukciji podstanica i toplovoda, što će se inače raditi po završetku aktuelne grejne sezone.

Pročitajte još:

Kako je ranije najavljeno, umesto mazuta, biće korišćeno ekološko gorivo, pa će i vazduh biti čistiji i biće značajno smanjena emisija ugljen-dioksida (CO2).

Toplana će biti snage od 8 MW na biomasu, a imaće i dva rezervna kotla na lož ulje ukupne snage 15 MW. Planirano je da radovi, čija je ukupna vrednost sedam miliona evra, budu gotovi do 1. oktobra 2021. godine.

Energetski portal

Nastavljena sanacija plaže na Adi Bojani, stanje još gore

22.02.2021

ada_bojana_ulcinj_pixabay — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Etornam Ahiator)

Na Adi Bojani nastavljeni su radovi na sanaciji erozije plaže. Prve napere, koji su postavljeni početkom februara, odnelo je nevreme, zato se ponovo postavljaju vreće koje će pomoći u tome da se spreči dalje širenje erozije.

“Imamo još dva i po meseca, u kojima je uobičajeno da bude jakih južnih vetrova i talasa, tako da mislim da naper koji je na plaži neće zaštititi dalje širenje erozije i naše objekte”, objasnio je direktor Ulcinjske rivijere Bojan Đakonović, prenosi Radio Televizija Crne Gore.

Kako je naveo stanje na pojedinim delovima plaže je gore nego što je bilo.

“Šteta na našim objektima je 297.000 evra. Mi smo taj elaborat, koji je sastavljen pre nekoliko dana, prosledili Vladi i nadležnom ministarstvu sa molbom da, u što hitnijem roku, odgovore na naš zahtev. Dakle, da nam pomognu u sanaciji objekata, izgradnji restorana i odvoženju šuta – materijala koji je nastao rušenjem objekata na našem imanju”, rekao je Đakonović.

Pročitajte još:

Predstavljena moguća rešenja revitalizacije i očuvanja od erozije plaže na Adi Bojani

Direktor Ulcinjske rivijere smatra da će trebati dosta novca da se pričinjena šteta sanira.

O eroziji na Adi Bojani se govori duži niz godina i tek sada je napravljena Studija koja je ponudila nekoliko rešenja za ovaj problem.

Energetski portal

Život po dizajnu sa Marsa

22.02.2021

U današnje vreme smatra se da je susedna planeta Mars nemoguća za život.

Međutim, prema pretpostavkama naučnika moguće je da su ranijih godina vladali mnogo povoljniji uslovi za život.

Da bi saznali više o mogućim biološkim procesima u ranom periodu Crvene planete međunarodni tim istraživača sa bečkog Hemijskog fakulteta, na čelu sa Tatjanom Milojević, koja je nosilac nagrade Evropskog istraživačkog saveta (ERC), razvili su eksperimentalni jedinstveni prototip mikrobiološkog života na pravom materijalu s Marsa – život po dizajnu s Marsa.

„Ima naznaka da je život na Marsu u geološkoj prošlosti bio sličan životnim uslovima na Zemlji, za razliku od sadašnjih prilika, i da su postojala tela sa tekućom vodom, bile toplije temperature i viši atmosferski pritisak“, objasnila je astro-biolog Tatjana Milojević.

Pročitajte još:

Ti mogući raniji oblici života su mogli koristiti postojeće resurse Crvene planete, na primer, dobijali su energiju iz anorganskih mineralnih izvora i pretvarali CO2 u biomasu.

Stene sa Marsa kao izvor energije za prastare oblike života

„Možemo da pođemo od toga da su na mladoj planeti Mars postojali oblici života slični nama poznatim hemolitotrofnim mikroorganizmima, koji od stena mogu da dobiju energiju“, dodaje Milojević.

Za istraživanje se koristio meteorit iz severozapadne Afrike (NWA 7034) star oko 4,5 milijarde godina. Ukoliko je postojao život na Marsu moguće je da su ostali sačuvani tragovi u vidu bio-potpisa na tlu iz Nojevog perioda (prvih nekoliko milijardi godina Marsa) – otkada potiče i NWA 7034. Istraživači pretpostavljaju da su ti tada vlažni predeli sa mineralnim izvorima mogli biti naseljeni hemolitotrofima.

Foto: Tetyana Milojevic (levo) © Oleksandra Kirpenko

Milojević i njen tim uzgojili su na komadu stene tzv. termoacidofilne mikroorganizme vrste „Metallosphaera sedula“, prastare „stanovnike“ termalnih izvora na zemlji.

Oni su u Beč isporučeni od strane istraživača iz Kolorada (SAD).

Za potrebe studije istraživači su usitnili nekoliko grama dragocene stene sa Marsa da bi reprodukovali raniji život na toj planeti. Koristeći najmoderniju tehniku istražene su jedinstvene interakcije mikroba sa pravom brečom (stenom) sa Marsa sve do najsitnijih atoma.

Mikroorganizmi su na kori stene proizveli specifične mineraloške i metaboličke otiske koji ukazuju na naslućivane procese biološke promene kore Marsa. Mikrobi su formirali čvrste mineralne kapsule koje se sastoje od fosfata gvožđa, mangana i aluminijuma. Pored masivne inkrustacije ćelijske površine (hvatanje kamenaste kore) istraživači su posmatrali i unutarćelijsko formiranje kompleksnih kristalnih naslaga (oksida gvožđa, mangana, mešanih mangan-silikata).

„Ovo su jedinstveni primeri biominerala na steni sa Marsa koje ranije prilikom kultivisanja tih mikroba na mineralnim izvorima sa Zemlje i običnog hondrita nismo videli“, kaže Tatjana Milojević. To ukazuje na značaj izvođenja eksperimenata na pravom materijalu sa Marsa kada su u pitanju astro-biološka istraživanja Crvene planete.

Publikacija:

Publikation in Communications Earth & Environment:
Chemolithotrophy on the Noachian Martian breccia NWA 7034 via experimental microbial biotransformation. T. Milojevic, M. Albu, D. Kölbl, G. Kothleitner, R. Bruner, M. Morgan, Nature Communications Earth & Environment (2021), DOI: 10.1038/s43247-021-00105-x

Izvor: Eurocomm-PR

Do 2025. svi automobili britanskog proizvođača biće na električni pogon

21.02.2021

electric-car-charging — Photo-illustration: Pixabay

Proizvođači automobila kao da se utrkuju ko će pre proizvoditi i prodavati vozila na električni pogon. Sve više novca ulažu u razvoj tehnologije električnih i autonomnih vozila, što znači da će automobili sa motorima na unutrašnje sagorevanje uskoro otići u zaborav.

Britanski proizvođač automobila Jaguar najavio je da će do 2025. godine svi njihovi modeli biti na električni pogon. Iz ove kompanije su otišli i korak dalje, pa kupci neće moći da biraju između vozila na gas i hibridni pogon, jer će isključivo proizvoditi električne automobile.

Kako navode, uložiće oko tri milijarde dolara u novu strategiju, a posebnu pažnju posvetiće kvalitetu jer im je on bitniji od količine proizvedenih i prodatih vozila.

Sve više postajemo svesni klimatskih promena, zaštita životne sredine i očuvanja planete za generacije koje dolaze i to polako postaje prioritet. Moderno društvo dovelo je do toga da je za normalno funkcionisanje neophodno koristiti automobile, autobuse, kamione i to su uglavnom vozila sa motorima na unutrašnji pogon koja emituju emisije štetnih gasova koji imaju negativan uticaj na klimatske promene i kvalitet vazduha koji udišemo.

Pročitajte još:

Za razliku od njih, za pokretanje električnih vozila nisu potrebna fosilna goriva, pa samim tim nema emisija ovih štetnih gasova i zato ona postaju vozila budućnosti.

Milica Radičević

Pokrenuta kampanja “Ujedinjeni Balkan za čist vazduh”

21.02.2021

vazduh_zagađenje_ebo — Foto-ilustracija: Unsplash (Ria Puskas)

Stanovnici Zapadnog Balkana već godinama udišu zagađen vazduh, ova crna tačka Evrope ugrožava zdravlje miliona ljudi. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije čak 13.500 ljudi prevremo izgubi život zbog lošeg kvaliteta vazduha.

U želji da ujedine sve ljude u okruženju, Pravo na grad iz Beograda u saradnji sa Evropskim Fondom za Balkan i udruženjima iz regiona, pokrenuli su kampanju “Ujedinjeni Balkan za čist vazduh”.

Kako se navodi u saopštenju, svi smo izloženi zagađenom vazduhu koji dolazi iz toplana i fabrika koje koriste fosilna goriva, industrijskih postrojenja, individualnih ložišta, saobraćaja.

Ova kampanja pokrenuta je kako bi se planovi za smanjenje zagađenja vazduha definisali kao nacionalni, regionalni i međunarodni prioritet. Kako smatraju iz udruženja, potrebno je da se povećaju sredstva u državnom budžetu koja bi se koristila za kontrolu zagađenja, a potrebno je uspostaviti sistem za praćenje zagađenja i kako ono utiče na zdravlje.

Pročitajte još:

Prema podacima, koje je navela Vlatka Matković, učestvujući na konferenciji “Balkanski vazduh između dve vatre”, emisije štetnih gasova iz 16 termoelektrana na ugalj u regionu zaslužne su za više od 3.900 preuranjenih smrti godišnje, dok su troškovi lečenja zbog štete po zdravlje građana veći od 11 milijardi evra.

Da je situacija u celom svetu alarmatna kada su u pitanju posledice koje nastaju zbog udisanja zagađenog vazduha pokazuju istraživanja naučnika sa Harvarda i tri britanska univerziteta, prema kojima je čak 8,7 miliona ljudi 2018. godine preminulo od zagađenja vazduha koje je nastalo zbog sagorevanja fosilnih goriva.

Energetski portal

Usvojena Deklaracija o zaštiti reka u Republici Srpskoj

21.02.2021

landscape-reka — Foto-ilustracija: Pixabay

Narodna skupština Republike Srpske usvojila je Deklaraciju o zaštiti reka, što znači da je napravljen prvi korak ka zaštiti vodotokova i zaustavljanju izgradnje malih hidroelektrana.

Donošenje ove odluke potvrda je rada mnogih građanskih inicijativa i organizacija civilnog društva u Bosni i Hercegovini, oni su proteklih godina na sve načine branili reke i ukazivali su na štetnost MHE, navodi se u saopštenju Centra za životnu sredinu.

Naime, usvojena deklaracija temelji se na Deklaraciji o zaštiti reka Zapadnog Balkana u kojoj je jedna od tačaka i uvođenje moratorijuma na izgradnju malih hidroelektrana, kao i revizija postojećih ugovora i ukidanje podsticaja za ove projekte.

“Iako konačnim tekstom Deklaracije nismo u potpunosti zadovoljni, pozdravljamo usvajanje Deklaracije sa amandmanima, jer predstavljaju prvi korak ka zaštiti naših reka. Sledeći korak je na Vladi Republike Srpske i menjanju samog zakonodavstva u oblasti obnovljivih izvora energije. Osnov novog zakona treba da bude ukidanje podsticaja za sve nove projekte u oblasti obnovljivih izvora energija (OIE) i okretanje ka podsticanju građanske energije gde bi građani koji plaćaju naknadu za OIE mogli biti i investitori, što je već praksa u susednoj Hrvatskoj”, istakao je Viktor Bjelić, potpredsednik Centra za životnu sredinu.

Pročitajte još:

Kako se dalje navodi, Deklaracija o zaštiti reka i zaključak o potpunoj zabrani gradnje malih hidroelektrana na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine izglasana je u junu i u Predstavničkom domu Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, ali do danas nisu usklađeni federalni i kantonalni propisi, te je promena zakonodavstva u ovoj oblasti još u toku.

U Bosni i Hercegovini izgrađeno je oko stotinu MHE, od planiranih 400. Nepovratno su uništeni ekosistemi, naneta je velika šteta prirodi i lokalnim zajednicama.

Nakon Crne Gore koja se odlučno bori protiv izgradnje MHE, još jedna država u regionu kreće njenim stopama.

Podsetimo, Svetska organizacija za zaštitu prirode pokrenula je kampanju protiv izgradnje MHE na Balkanu. Kako se navodi na sajtu ove organizacije naš region je dom poslednjim rekama slobodnog toka u Evropi.

Energetski portal

1...463464465...1.558 Page 464 of 1.558

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

Events for 31st oktobar

Events for 1st novembar

Events for 2nd novembar

Events for 3rd novembar

Events for 4th novembar

Events for 5th novembar

Events for 6th novembar

Events for 7th novembar

Events for 8th novembar

Events for 9th novembar

Events for 10th novembar

Events for 11th novembar

Events for 12th novembar

Events for 13th novembar

Events for 14th novembar

Events for 15th novembar

Events for 16th novembar

Events for 17th novembar

Events for 18th novembar

Events for 19th novembar

Events for 20th novembar

Events for 21st novembar

Events for 22nd novembar

Events for 23rd novembar

Events for 24th novembar

Events for 25th novembar

Events for 26th novembar

Events for 27th novembar

Events for 28th novembar

Events for 29th novembar

PIŠITE NAM