Saradnja sa Japanom u oblasti OIE

27.04.2023

mhe-mala hidroelektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)

Vlada je istakla volju da se dodatno unapredi partnerstvo sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju (JICA), kroz finansiranje reverzibilne hidroelektrane Bistrica, ističe se u Pismu o namerama, koje je ministar finansija Siniša Mali uručio ambasadoru Japana u Beogradu Takahiku Kacumati.

Tokom oproštajne posete japanskog ambasadora, ministar Mali objasnio je da je reč o strateški važnom projektu, koji povećava udeo obnovljivih izvora energije u Srbiji, što je jedan od prioriteta, a zatim omogućava i balansiranje proizvodnje i skladištenje električne energije.

U Pismu o namerama, kako je preneo, ističe se posvećenost Ministarstva finansija, Ministarstva rudarstva i energetike i „Elektroprivrede Srbije” pronalaženju najboljih finansijskih i tehničkih rešenja za efikasno sprovođenje ovog projekta, koji je predviđen i Zakonom o budžetu za 2023. godinu.

Pročitajte još:

Poslednje godine u svetu pokazale su da su neophodna dalja ulaganja u energetiku i takozvanu čistu energiju, o čemu su se sagovornici saglasili, a tom prilikom ministar Mali naglasio je da Vlada priprema plan investicija u ovoj oblasti, kao i sveobuhvatnu strategiju, u kojoj je jedan od najvažnijih projekata upravo izgradnja reverzibilne hidroelektrane Bistrica.

Ministar i Kacumata su konstatovali da Japan ima dragoceno iskustvo kada je reč o projektima u oblasti unapređenja zaštite životne sredine, te da je u tom smislu japansko iskustvo dragoceno.

Potpredsednik Vlade je iskazao zahvalnost ambasadoru na tome što je doprineo jačanju saradnje Srbije i Japana za vreme svog mandata u Beogradu, i istakao da je značajno to što se i konkretnim projektima učvršćuju prijateljski odnosi koji su dugi čak 140 godina.

Aktivnost japanskih kompanija u privredi Srbije garantuje kvalitet, uspeh i svetske standard, istakao je ministar Mali i ukazao na značajnu ulogu kompanije „Itochu’’ u projektu javno-privatnog partnerstva za deponiju u Vinči, kao i na investicije „Toyo Tayers“ u Inđiji, „Nidec“ u Novom Sadu i drugih.

U razgovoru je ocenjeno da konkretni projekti i ekonomske veze dodatno unapređuju saradnju dveju zemalja, koje, iako su geografski udaljene, neguju tradicionalno prijateljstvo.

Energetski portal

Kako je obeležan Svetski dan obnovljivih izvora energije

27.04.2023

solarna energija — Foto-ilustracija: Pixabay (fabersam)

Međunarodni dan obnovljivih izvora energije, tradicionalno je obeležen 26. aprila. Glavni cilj obeležavanja ovog veoma važnog datuma je podizanje svesti o važnosti istraživanja i same primene obnovljivih izvora energije – vetra, sunca, vode, biomase i geotermalnih izvora.

Kako podsećaju iz Udruženja OIE Srbija 26. aprila 1986. godine dogodila se nuklearna katastrofa u Černobilju. Iz navedenog razloga, ovaj datum služi da nas sve podseti na to koliko upotreba neobnovljivih resursa i atomske energije može da bude štetna za okruženje i životnu sredinu.

Obnovljivi izvori energije su glavni pokretač i nosilac energetske tranzicije ka karbonski neutralnoj energetici i ekonomiji. Borba protiv klimatskih promena postala je međunarodna obaveza za skoro sve države u svetu koje su se obavezale da spreče povećanje prosečne temperature na planeti za 2°C u odnosu na predindustrijski period i da smanje emisiju gasova sa efektom staklene bašte u 2030. godini za 45 odsto u odnosu na emisije iz 2010. godine. Evropa je postavila ambiciozan plan – nulta emisija štetnih gasova do 2050. godine.

Prema podacima Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA), ukupna instalisana snaga iz proizvodnje iz obnovljivih izvora energije u svetu trenutno iznosi 3.372 GW, što je porast od skoro 10 odsto u odnosu na 2022. godinu.

Najveći udeo u ukupnoj proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora pripada hidroenergiji sa 37 odsto dok je solarna energija na drugom mestu sa 31 odsto.

Dok 90 odsto ukupnih kapaciteta obnovljivih izvora energije pripada Aziji, Evropi i Severnoj Americi.

Evropa je posle Azije (48 odsto) kontinent sa najvećim kapacitetima instalisane snage za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora (709 GW), odnosno udelom od 21 odsto ukupnih svetskih kapaciteta. Evropa ubrzano radi na ozelenjavanju svojih energetskih kapaciteta, naročito putem povećanja kapaciteta korišćenja energije sunca i vetra. Trend rasta novih kapaciteta obnovljivih izvora energije u Evropskoj uniji je veoma dinamičan u poslednjih 10 godina, navodi IRENA.

Republika Srbija je 2013. godine donela Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljvih izvora energije sa ambicioznim ciljem da do 2020. godine ostvari 27 odsto udela OIE u bruto finalnoj potrošnji energije.

Prema podacima Eurostata, Srbija je 2020 dostigla udeo od 26.2 odsto i tako gotovo ispunila cilj. Republika Srbija trenutno raspolaže sa 2.930 MW instalisane snage na obnovljive izvore energije:

– Vetroelektrane: 398 MW;

– Solarne elektrane: 11 MW*;

– Solarne elektrane kupci-proizvođači: 13,6 MW;

– Hidroelektrane: 2.469 MW;

– Biomasa: 2,7 MW;

– Biogas: 32 MW.

U martu 2021. godine usvojen je novi Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije, dok je u martu 2023. godine Vlada Srbije usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama ovog Zakona i prosledila ga Parlamentu. Nakon usvajanja izmena zakona u Skupštini i nedostajućih podzakonskih akata stvoriće se uslovi za dalji razvoj sektora obnovljivih izvora energije, kao i sprovođenje aukcija za nove kapacitete iz obnovljivih izvora energije.

Do kraja godine biće usvojen Integrisani nacionalni plan za klimu i energetiku koji će definisati nacionalne ciljeve za obnovljive izvore energije do 2030. godine.

Izvor: OIE Srbija

Portugal – dobar primer energetske tranzicije

26.04.2023

sunset-vetroelektrane — Foto-ilustracija: Pixabay

Energetska kriza koja je snažno uzdrmala Evropu pokazuje koliko je neophodno sigurno i pouzdano snabdevanje električnom energijom. Na neki način, sve nas je “pogurala” ka obnovljivim izvorima energije što je veoma ubrzalo energetsku tranziciju. I dok mnogi još uvek pokušavaju da nađu najbolji i najlakši put ka stabilnom snabdevanju zelenom energijom, Portugal uveliko ispunjava zacrtane ciljeve energetke tranzicije.

Iz obnovljivih izvora energije dobijaju oko 60 odsto energije, a predviđaju da će za dve godine biti čak 80 odsto. Ugalj za proizvodnju struje prestali su da koriste pre više od godinu dana, kada su ugasili poslednju termoelektranu.

Portugal je među prvim zemljama u svetu počeo sa izgradnjom vetroelektrana, prednjače i u upotrebi biomase i solarne energije.

Ana Fontora Goveja, državna sekretarka za energetiku i klimu u ministarstvu energetike, novinarima iz Srbije koji su boravili u poseti Portugalu u okviru projekta Puls Evrope Medijske posete EU, objasnila je da su energetsku tranziciju započeli još pre više od dvadeset godina.

Kako je istakla, veliki izazov im je ubrzavanje na planu upotrebe obnovljivih izvora energije. Ono što im je najvažnije jeste sigurna isporuka energije, ali i da obezbede to da industrija ima zelenu, pouzdanu i cenovno konkurentu energiju.

Saradnja sa građanima i kreatorima politika veoma je važna u ovom procesu, te da svi zajedno rešavaju sve kako bi smanjili birokratiju, ali i otklonili sve ostale probleme sa kojima se susreću.

Pročitajte još:

KAŠKAIŠ – PAMETAN GRAD ZA DOBAR ŽIVOT

Ana Fontora Goveja ističe da je neophodno ubrzati izgradnju solarnih elektrana i vetroparkova na moru, kao i da Portugal konkurentnom cenom energije privlači investitore i industrije.

,,Solarne elektrane su kod nas veoma zastupljene, ali u našem fokusu se nalaze i vetroelektrane. Kada je reč o tehnologiji u oblasti vetroelektrana na moru, ona se svakodnevno razvija, što intenzivno pratimo, i imamo plan da je u budućnosti, kako cena ove tehnologije bude padala, sve više i više koristimo”, kaže državna sekretarka za energetiku i klimu u ministarstvu energetike.

Antonio Kutinjo, direktor za inovacije elektroprivrednog preduzeća Energija Portugala objašnjava da su za energetsku tranziciju ključne inovacije, posebno ističe plutajuće vetroelektrane.

Kako ističe, energetska tranzicija je “nešto što moramo da uradimo”, jer moramo prestati sa upotrebom fosilnih goriva i u potpunosti se okrenuti obnovljivim izvorima energije.

,,Energetska tranzicija u Portugalu još traje i treba svi da se uključe kako bi izbacili ugalj iz upotrebe, elektrifikacija je sledeći korak, unapređenje energetske efikasnosti, upotreba vodonika, sintetičkih goriva i drugo”, dodaje on.

Srbija može mnogo toga da nauči od Portugala i da primeni na našem putu ka zelenoj energiji. Investitori iz ove zemlje uočili su mnogo poslovnih prilika i potencijala i već počinju sa ulaganjima u obnovljive izvore energije u Srbiji.

Nevena Đukić

BIH dobija 70 miliona evra pomoći zbog poskupljenja energenata

26.04.2023

struja_kutije — Foto-ilustracija: Unsplash (Linh Ha)

EU je u četvrtak BiH dodelila 70 miliona evra pomoći za suzbijanje posljedica poskupljenja energenata, a u Republici Srpskoj postoji oko 200.000 potencijalnih korisnika ove pomoći.

Prema rečima Vladimira Makarića, pomoćnika ministra zdravlja i socijalne zaštite RS, procena je da bi za oko 80.000 ljudi mogla biti odobrena ova pomoć i da bi svaki od korisnika za individualnu pomoć zbog povećanih energetskih troškova mogao da računa na oko 537 maraka, što je oko 275 evra.

Vlada RS je u međuvremenu definisala kriterijume za kategorije stanovništva koje mogu da računaju na pomoć, pre svega za električnu energiju i grejanje. Vlada je definisala da u ovu kategoriju spadaju korisnici prava na socijalnu pomoć, korisnici dečijeg dodatka, nezaposleni borci mlađi od 60 godina koji su prema evidencijama nadležnih institucija u stanju socijalne potrebe, kao i boračka kategorija stanovništva starija od 60 godina u stanju socijalne potrebe. Takođe i korisnici najnižih penzija učestvovaće u programu uz određene uslove. Važno je napomenuti da uredba sadrži uslov da se pomoć može ostvariti samo po jednom osnovu i za jednog člana domaćinstva.

Pročitajte još:

Za sačinjavanje spiskova zaduženi su centri za socijalni rad, a Javni fond za dječju zaštitu RS zadužen je da sačini spisak korisnika prava na dječji dodatak. Vlada je takođe propisala da bi Ministarstvo rada i boračko-invalidske zaštite trebalo da utvrdi spiskove za boračku populaciju. Potencijalni korisnici ne moraju da se prijavljuju za ovu pomoć, jer će nadležne institucije i centri, prema važećem spisku, utvrditi listu i kriterijume.

Osim u ovoj kategoriji, građani RS mogu računati i na pomoć za energetsku efikasnost objekata, a treća kategorija odnosi se na energetsku efikasnost mikro, malih i srednjih preduzeća, koja se deli na energetsku efikasnost privatnih kuća i stanova i na energetsku efikasnost radnih mašina, odnosno proizvodnih procesa.

U ovu oblast uključena je i mogućnost izgradnje solarnih panela na krovovima ovih objekata. Projekte iz ove dve kategorije sprovodiće Fond za zaštitu životne sredine RS i energetsku efikasnost. Ovaj Fond je već pripremio nacrt konkursa na koje će se moći prijaviti vlasnici i suvlasnici stambenih objekata i privrednici, s tim da se može računati da bi sredstva EU mogla doseći do 50 odsto ukupne investicije, odnosno maksimalno 5.000 maraka, dok bi ostatak finansirali sami građani. Kada su u pitanju preduzeća, maksimalna pomoć bi iznosila 50.000 maraka, a uslov je da polovinu ostalih troškova finansiraju privrednici.

Izvor: Capital.ba

AKVAPONIJA – TIHA EKOLOŠKA REVOLUCIJA U POLJOPRIVREDI

26.04.2023

Nedaleko od Sombora, idiličnog vojvođanskog grada, nalazi se naselje Stapar u kom su na placu od samo šest ari, svojom ljubavlju Srđan i Vesna stvorili divnu šestočlanu porodicu, ali i nadu da u Srbiji može da zaživi održivo poljoprivredno preduzetništvo. O njihovoj priči, koja je ozvaničena 2015. godine osnivanjem poljoprivrednog gazdinstva „Vesna Radin”, razgovarali smo sa Srđanom Radin.

U želji da proizvedu zdravo i ukusno voće i povrće dugotrajne svežine i baveći se istraživanjem načina na koji to mogu da ostvare, došli su do zaključka da je potrebno da se okrenu nekim modernijim vidovima ekološke proizvodnje. To ih je 2014. godine dovelo do akvaponije.

Ako vam značenje samog termina nije blisko, Srđan Radin spremno daje upečatljivu definiciju. Akvaponija je tiha ekološka revolucija u proizvodnji zdrave i sveže hrane.

U FOKUSU:

„Obradom poljoprivrednog zemljišta emituju se velike količine ugljen-dioksida, dok akvaponski sistem omogućava da se biljke uzgajaju bez upotrebe zemljišta. Nezahtevajući veliku površinu za uzgoj, niti zemljište, akvaponija pruža mogućnost uzgajanja biljaka čak i u urbanim sredinama, na krovovima zgrada, pa i u restoranima u okviru malih, strogo kontrolisanih prostora. Na ovaj način, smanjuju se potrebe za dužim transportnim rutama, što dovodi i do smanjenja štetnih emisija iz ovog izvora”, objašnjava Srđan.

U ovakvom sistemu biljke rastu šest puta brže i to na malim uzgojnim površinama, a potrošnja vode je za 90 odsto manja nego u tradicionalnoj poljoprivredi. To je moguće zahvaljući sistemu u okviru kog se istovremeno uzgajaju biljke i riba.

„Voda se upumpava iz rezervoara sa ribom u rezervoar za uzgoj biljaka. U kružnom ciklusu voda curi preko šljunka, perlita ili hidroton kuglica, zatim prolazi pored korena biljaka i drenira se nazad u rezervoar sa ribom. Zajednička saradnja riba i biljaka čini ovaj sistem jedinstvenim. Brži rast biljaka moguć je zbog prirodno uspostavljenog đubriva u vodi. Ribe imaju ulogu najbržeg konvertora biljnog proteina, što omogućava biljkama da iz vode izvlače hranljive materije i da istovremeno prečišćavaju vodu za ribe”, obrazlaže Srđan čitav proces i dodaje da je ovo đubrivo od hladnokrvne ribe koja ne nosi ešerihiju koli ili salmonelu za razliku od đubriva nastalih od toplokrvnih životinja. Osim toga, zahvaljujući cirkulaciji vode koja ne zahteva da se menja, ovaj resurs se štedi u velikoj količini.

Ovakvim načinom poljoprivrede može se proizvesti 50 kilograma ribe i stotine kilograma povrća u periodu od šest meseci, u prostoru čije su dizmenzije svega osam puta četiri metara.

Tekst priredila: Katarina Vuinac

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST

Prva fabrika litijum-jonskih baterija počinje sa radom u Subotici

26.04.2023

Photo-illustration: Unsplash (Science in HD)

ElevenEs, industrijski projekat u okviru multinacionalne kompanije Al Pack Group, koja je specijalizovana u preradi aluminijuma, razvio je tehnologiju za proizvodnju litijum-gvožđe-fosfatnih baterija koje su održivije i efikasnije. Nešto sasvim novo ne samo u Srbiji, nego i u Evropi, otpočinje najavljenu proizvodnju, kao fabrika koja obezbeđuje rešenja za skladištenje energije. ElevenEs praviće baterije za elektrine automobile i za masovni transport u Subotici.

Kako smo i ranije pisali, ova vrsta baterije najpopularniji je izbor na kineskom tržištu, prema izjavi Nemanje Mikaća, osnivača i izvršnog direktora ElevenEs-a. Izvršni direktor je ranije objasnio kako LFP baterije traju dva puta duže od bilo koje alternativne i konkurentske tehnologije. Baterije su efikasnije jer se brže pune, ali i koštaju manje.

Pročitajte još:

Kako je najavljeno 2021. godine, pilot proizvodnja u kompleksu za proizvodnju i reciklažu baterija na 30 hektara u Subotici planirana je za 2023. godinu, dok se početak komercijalne proizvodnje, kako je ranije objavljeno, očekuje za 2024. godinu, a predviđene kapitalne investicije procenjene su na približno jednoj milijardi evra, piše eKapija.

Energetski portal

Podrška kineskih partnera velikim srpskim projektima

26.04.2023

Memorandum o razumevanju koji će biti osnova za kasnije definisanje kvote osiguranja za 2023. godinu za projekte kao što su “Beogradski metro”, “Nacionalni stadion” i “Čista Srbija”, potpisali su potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar finansija Siniša Mali i predsednik kineskog osiguravajućeg društva „Sinosure’’ Hetai Šeng.

Ministar Mali je tom prilikom istakao da su u Srbiji u poslednjoj deceniji pokrenuti veliki infrastrukturni projekti, povezali smo zemlju auto-putevima i započeli kapitalne projekte poput izgradnje beogradskog metroa.

Potpredsednik Vlade je naglasio da je Srbiji zato važan dobar partner u tom poslu, kao što je „Sinosure“, ocenivši da je ovaj memorandum značajan za Srbiju i NR Kinu, jer naše dve prijateljske zemlje sarađuju naročito u izgradnji infrastrukture.

U ovom trenutku veliki broj kineskih kompanija radi na gradilištima širom zemlje, istakao je ministar i naglasio da je zbog toga ovaj vid podrške još značajniji, navodi se na sajtu Vlade.

Pročitajte još:

Potpredsednik Vlade je iskazao zahvalnost na dosadašnjoj saradnji sa ovim osiguravajućem društvom i istakao da su veliki projekti, kakav je upravo izgradnja metroa u Beogradu, od kapitalnog značaja za nastavak razvoja Srbije.

Hetai Šeng je istakao da su NR Kina i Srbija kroz istoriju pokazale da su dobri prijatelji i partneri i dodao da dve zemlje sada vezuje i čelično prijateljstvo.

On je dodao da saradnja Srbije i NR Kine ima veliki potencijal posebno u oblasti infrastrukture, kao i da projekti koje podržava ova osiguravajuća kuća zadovoljavaju infrastrukturne potrebe Srbije i od značaja su za unapređenje ekonomske saradnje.

„China export & credit insurance corporation’’ (Sinosure) je osiguravajuće društvo koje je 2001. godine osnovala i podržala kineska država radi promovisanja spoljnoekonomskog i trgovinskog razvoja i saradnje NR Kine.

U Srbiji su do sada „Sinosure“ polisom osigurani projekat izgradnje toplodalekovoda, projekat izgradnje državnog puta Loznica–Valjevo–Lazarevac, deonica Iverak–Lajkovac, projekat „Čista Srbija“ za 11 opština, projekat sakupljanja i prečišćavanja otpadnih voda centralnog kanalizacionog sistema Grada Beograda i izgradnja novog čeličnog lučnog mosta na Savi.

Energetski portal

Prva deonica Moravskog koridora gotova do kraja aprila

26.04.2023

МГСИ 2_3 — Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Moravski koridor, čija će prva deonica od Pojata do Makrešana biti otvorena do kraja aprila je prva pametna saobraćajnica u našoj zemlji, izgrađena sa kompletnom optičkom infrastrukturom.

Prema rečima Gorana Vesić, ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ukupna dužina Moravskog koridora je 110 kilometara i on povezuje dva auto-puta, i to auto-put Beograd–Niš, kod petlje Pojate, i auto-put „Miloš Veliki” kod petlje Preljina, navodi se na sajtu Vlade.

On je precizirao da je deonica od Pojata do Makrešana duga 16,9 kilometara, a njen završetak će omogućiti da se Kruševac skoro priključi na auto-put Beograd–Niš.

“Do kraja septembra ili oktobra završiće se dodatnih 10 kilometara do Koševa, tako da će Kruševac u potpunosti biti priključen na glavnu saobraćajnicu”, dodaje on.

Pročitajte još:

Vesić je najavio da će do sredine sledeće godine biti završen deo od Adrana do Preljine, što znači da će Kraljevo skoro potpuno biti priključeno na auto-put „Miloš Veliki”, dok ćemo do sredine 2025. godine spojiti Adrane i Koševo.

“U narednih desetak godina pametni putevi komuniciraće sa vozilima, što znači da će ona čitati saobraćajne znake i usporavati brzinu. Ukoliko se desi saobraćajna nesreća, sva vozila koja nailaze automatski će usporavati brzinu kako se ne bi stvarale gužve, čime ćemo smanjiti broj saobraćajnih nezgoda, omogućiti komforniju vožnju i bolje korišćenje puteva”, objasnio je ministar.

Energetski portal

Koja je brzina topljenja lednika i koje obale su ugrožene?

25.04.2023

Photo-illustration: Unsplash (James Eades)

Opšte je poznato da se led na Antarktiku i Grenlandu topi više nego ikada ranije, samo što se sad može pouzdanije meriti zbog naprednih tehnologija u svemiru. U februaru ove godine, pisali smo o naučnicima koji upozoravaju da je na Antarktiku zabeležen rekordno nizak nivo morskog leda u poslednjih četrdeset godina od kad je započelo satelitsko posmatranje.

Istraživanja su pokazivala da je početkom ove godine, samo 2,20 miliona kvadratnih kilometara Južnog okeana bilo prekriveno morskim ledom, što je rekordni minimum u odnosu na 2022. godinu.

Prema novijim istraživanjima sedam najgorih godina za topljenje polarnih ledenih ploča i gubitak leda dogodile su se zapravo tokom prethodne decenije, ali 2019. godina je bila najgora u istoriji. Iste godine zabeleženo je 612 milijardi tona izgubljenog leda.

PROČITAJTE JOŠ:

Povećavanje temperature topi velike, debele, ledene pokrivače i diže nivo mora, gde je sada četvrtina ukupnog porasta vode, poreklom od otopljenih lednika. To je petostruko povećanje u odnosu na devedesete godine prošlog veka, navode istraživači sa Nortambrija univerziteta.

Foto-ilustracija: Unsplash (Filip Gielda)

Ovo je zabrinjavajuće iz razloga što mnoge obale, ostrva, pa i države kroz deceniju mogu biti potopljene. Obale Kine, Bangladeša, Indije, Egipta, Holandije, SAD-a, Brazila, Australije, Novog Zelanda i pacifička ostrva poput Fidžija su najugroženije tačke. To ima veze sa tim što u Egiptu oko 95 odsto stanovništva živi duž reke Nil, gde su neka područja ispod nivoa mora. Holandija ima polovinu populacije koja živi ispod nivoa mora. Grad Šangaj takođe može biti u opasnosti, ako temperatura nastavi da se povećava ovim tempom. Topljenje leda podiglo je globalni nivo mora za 21 milimetar od početka devedesetih, ali čak dve trećine potiče sa Grenlanda, a jedna trećina sa Antarktika.

Ovo su sve globalni izazovi, zbog kojih ljudi posežu za razičitim načinama da ih prevaziđu – zidovi i barijere protiv talasa na obalama u Danskoj, Nemačkoj, Velikoj Britaniji, zatim plutajuće kuće na Maldivima i u Južnoj Koreji, i drugi domišljati načini, kako opisuje Svetski ekonomski forum. Zadatak je težak i ozbijan, pa se tako pitanje iseljenja 42 sela našlo pred zvaničnicima Republike Fidži.

Energetski portal

ČILE ĆE NACIONALIZOVATI INDUSTRIJU LITIJUMA

25.04.2023

rudnik — Foto-ilustracija: Pixabay (hangela)

Predsednik Čilea Gabrijel Borić rekao je da će nacionalizovati industriju litijuma, drugog najvećeg svetskog proizvođača metala neophodnog za baterije za električna vozila. Cilj je unapređenje ekonomije i zaštita životne sredine.

Šokantan potez u zemlji sa najvećim svetskim rezervama litijuma bi vremenom preneo kontrolu nad ogromnim operacijama litijuma u Čileu sa industrijskih giganata SKM i Albemarle na posebnu državnu kompaniju.

To predstavlja novi izazov za proizvođače električnih vozila (EV) koji se bore da obezbede materijale za baterije, jer sve više zemalja pokušava da zaštiti svoje prirodne resurse. Meksiko je nacionalizovao svoja ležišta litijuma prošle godine, a Indonezija je zabranila izvoz rude nikla, ključnog materijala za baterije, 2020.

„Ovo je prilika za ekonomski rast koji će biti teško pobediti u kratkom roku“, rekao je Borić, levičar koji je pobedio na izborima u decembru 2021. sa planovima za reviziju čileanskog tržišno orijentisanog ekonomskog modela, u obraćanju na televiziji širom zemlje.

Pročitajte još:

Budući ugovori o litijumu bi se izdavali samo kao javno-privatna partnerstva sa državnom kontrolom.

„Ovo je najbolja šansa koju imamo za prelazak na održivu i razvijenu ekonomiju. Ne možemo sebi priuštiti da ga protraćimo”, rekao je on.

Vlada neće raskinuti postojeće ugovore, ali se nada da će kompanije biti otvorene za učešće države pre isteka, rekao je on, ne navodeći Albemarle i SKM, svetske prve odnosno druge proizvođača litijuma. Ugovor SKM-a ističe 2030. godine, a Albermarle-ovog 2043. godine. SKM, formalno nazvan Sociedad Kuimica I Minera de Chile, i Albemarle snabdevaju Teslu Inc, LG Energi Solution Ltd i druge proizvođače električnih vozila i baterija. Albemarle je rekao da to saopštenje neće imati „nikakav materijalni uticaj na naše poslovanje“ i rekao je da će nastaviti razgovore o ulaganju u dalji rast i korišćenju novih tehnologija u Čileu. SKM nije odmah bio dostupan za komentar.

Južnokorejski proizvođač baterija SK On, koji ima dugoročni ugovor o snabdevanju sa SKM-om, rekao je da će pratiti razvoj i odgovoriti dugoročno.

Najava Čilea nije izazvala preokret u cenama litijuma, koje su pale za više od 70 odsto od novembra zbog slabljenja potražnje EV u Kini, najvećem svetskom tržištu automobila.

Najtrgovanije fjučerse litijum karbonata na berzi nerđajućeg čelika Vuki u Kini pale su za 6,2 odsto od 03:13 GMT u petak.

„Kada ili ako proizvođači baterija obnove svoje ugovore sa litijumskim firmama u Čileu, uslovi ugovora bi verovatno postali teži od onoga što su videli u prošlosti kada nije bilo učešća države“, rekao je Čo Hjunrjul, analitičar kompanije Samsung Securities.

Codelco uloga

Foto-ilustracija: Unsplash (Nicolas J Leclercq)

Borić je rekao da će započeti dijalog sa zajednicama, kompanijama i zakonodavcima o stvaranju litijumske kompanije u potpunom vlasništvu države i da će tražiti odobrenje plana od Kongresa u drugoj polovini godine. Kongres je proveravao mnoge Borićeve ambicioznije predloge i početkom marta odložio predlog zakona o poreskoj reformi.

Državni Codelco, najveći svetski proizvođač bakra, imaće zadatak da pronađe najbolji način za učešće vlade u vađenju litijuma.

„Ako se stvori javno-privatna kompanija za eksploataciju litijuma u solanama Atakama, kontrolisaće je država preko Codelco-a“, rekao je Borić.

Codelco i državni rudar Enami će dobiti ugovore za istraživanje i eksploataciju u oblastima u kojima sada postoje privatni projekti pre nego što se formira nacionalna litijumska kompanija. Postojaće odeljenje posvećeno unapređenju tehnologije kako bi se minimizirali uticaji na životnu sredinu, uključujući favorizovanje direktne ekstrakcije litijuma preko bazena za isparavanje.

Privatna kompanija Summit Nanotech Corp, koja razvija tehnologiju direktne ekstrakcije litijuma, pozdravila je najavu.

Borić je rekao da će zemlja nastojati da zaštiti biodiverzitet i podeli prednosti rudarstva sa autohtonim i okolnim zajednicama.

„Danas predstavljamo nacionalnu litijumsku strategiju koja je tehnički solidna i ambiciozna“, rekao je predsednik, dodajući da će izgraditi „Čile koji raspoređuje bogatstvo koje svi generišemo na pravedniji način“.

Izvor: Euractiv

POČINJE IZGRADNJA PRVOG LNG BIOGASNOG POSTROJENJA U SRBIJI

25.04.2023

Sa svakog hektara poljoprivrednog polja, sa kog se u proseku može sakupiti četiri tone žetvenih ostataka (slame) koji ostaju na polju, Wabio tehnologija može da proizvede najmanje 1.200 m3 zelenog metana. Proizvodnjom gasa (metana) iz biomase Srbija može obezbedi nezavisnost od uvoznog gasa. Po Wabio tehnologiji u Srbiji je već izgrađeno jedno biogasno postrojenje u Vrbasu u šećerani Sunoko, koje se sada nalazi u procesu puštanja u rad i dokazivanju tehničkih parametara, a u Jarku kod Rume je u toku izgradnja još jednog postrojenja za klijenta a danas u Novoj Crnji, Wabio Investment Holding SR za svoje potrebe počinje izgradnju biogasnog-LNG postrojenja, koje će proizvoditi zelenu električnu energiju, tečni CO2 kao i tečni zeleni metan(LNG).

Wabio tehnologija je praktično jedino brzo rešenje problema nedostatka električne energije iz domaćih resursa u Srbiji. Proizvodnja električne energije od žetvenih ostataka (biomase) nije samo najjeftinija u odnosu na druge tehničke mogućnosti, već je i ekološki najpodobnija. Da bi se iskoristili ti potencijali, ne samo u energetskom, već i poljoprivrednom sektoru, bilo bi neophodno da ova energetska rešenja budu deo Strategije razvoja energetike Srbije, čija izrada je u toku.

Pročitajte još:

„Ukupna efikasnost Wabio tehnologije je vrlo visoka, i time je investicija u Wabio biogasna
postrojenja vrlo isplativa. Period isplativosti u Wabio biogasna postrojenja iznosi oko četiri
godine. Wabio Investment Holding SR je osnovan sa ciljem investiranja u biogasna postrojenja u Srbiji na platformi Wabio tehnologije. Dva projekta počinjemo da realizujemo u narednom periodu, a oko preuzimanje sledećih 10-tak projekata pregovori su u finalnoj fazi. Svako postrojenje proizvodiće oko 5.000.000 Nm3 zelenog metana. Visina investicije po svakom postrojenju iznosiće oko 20 miliona evra. U sledećih pet godina nameravamo da izgradimo 20-ak takvih postrojenja. Već sada imamo i investiture iz sveta, koji su zainteresovani da za njih izgradimo ovakva biogasna-LNG postrojenja u Srbiji”, poručio je Raphael Fitz, direktor nemačke kompanije WABIO Technologie GmbH.

„Razvoj neke zemlje zavisi od toga na koji način ona koristi svoje prirodne i ljudske resurse. Sa oko 2,5 miliona hektara Srpskih zlatnih polja može se sakupiti oko 10.000.00 tona biomase svake godine, iz koje se Wabio tehnologijom može proizvesti 3.000.000.000 Nm3 zelenog gasa (metana). Srbija sada troši oko tri milijarde m3 prirodnog gasa (metana), što znači da vlastitim resursima, uz agrarnu proizvodnju hrane, istovremeno možemo proizvesti i dovoljno (zelenog) metana. Dakle, proizvodnjom gasa iz biomase možemo obezbedi nezavisnost od uvoznog gasa. A vreme u kojem sada živimo, kada smo suočeni, ne samo sa enormnim poskupljenjem energenata nego i sa mogućim prekidom snabdevanja ovim energentom, pokazuje zašto je za jednu zemlju važno obezbediti gasnu nezavisnost, kaže Duško Bošković, direktor WABIO Investment Holdinga SR, kompanije koja je deo grupe Wabio.

Wabio u Srbiji

Do sada je kompanija otkupila dve SPV kompanije (Special Purpose Vehicle), jednu u Novoj Crnji i jednu u Selenči, a sada je počela izgradnja biogasnog-LNG postrojenja u Novoj Crnji, dok će u Selenči izgradnja početi za oko dva meseca.

„Ovo će biti verovatno najmodernije takvo postrojenje u Evropi. Naša postrojenja uključivaće odvajanje CO2 i prečišćavanje CO2, koji je deo proizvedenog biogasa, a koji ćemo dodatno prečistiti i utečniti i prodavati na tržištu. Preostali zeleni metan ćemo, takođe, utečniti i izvoziti u zemlje EU. Samo mali deo biogasa ćemo koristiti za proizvodnju zelene električne energije, koju ćemo prodavati EPS-u. Mi u Wabio kompaniji možemo potvrditi da Srbija, pored prirodnih resursa ima i sjajne inženjere, čija znanja već koristimo, znači da Srbija ima i ljudske resurse“, istakao je Duško Bošković.

Nemačka ambasadorka Anke Konrad, koja je prisustvovala svečanosti početka izgradnje postrojenje, poručila je: “Gledajući unapred, Srbiji je potrebna radikalna transformacija proizvodnje i potrošnje energije. Ovaj projekat doprinosi toj transformaciji i raznovrsnosti energetskog snabdevanja Srbije. To je odličan primer koje benefite nosi ekonomska saradnja Srbije i Nemačke.”

Ekološka energija

Wabio proizvodi energiju sa negativnim bilansom CO2 jer koristi isključivo otpadnu – obnovljivu biomasu, kao ulaznu sirovinu koja u procesu svog rasta u postupku fotosinteze koristi CO2 i proizvodi kiseonik.

Wabio tehnologija može da reši i velike ekološke probleme koje ima Srbija, jer kao sirovinu
može da koristi i organske delove komunalnog otpada, koji se danas odlaže na deponijama,
kao i otpade sa farmi, mulj nastao preradom otpadnih voda, industrijski organski otpad i svu drugu organsku biomasu.

Izvor: Wabio

Od 1. maja poskupljuju struja i gas

25.04.2023

calculator-račun-digitron — Foto-ilustracija: Pixabay

Električna energija u Srbiji od 1. maja poskupeće osam odsto, a gas 10 odsto, odobrio je Savet Agencije za energetiku (AERS). Prosečna cena električne energije za kupce koji imaju pravo na garantovano snabdevanje po regulisanim cenama (domaćinstva i mali kupci), iznosiće bez poreza i taksi 9,50 dinara po kWh, odnosno 13,31 dinar po kWh sa porezima i taksama i veća je u odnosu na postojeću prosečnu cenu za osam odsto.

Savet Agencije dao je saglasnost i na odluke organa upravljanja 31 javnog snabdevača gasom da taj energent poskupi i prosečna cena od 1. maja ove godine će biti veća 10 odsto.

Tako će gas koštati 4,13 dinara po kWh bez poreza i taksi, odnosno 4,55 dinara po kWh sa porezima i taksama.

Pročitajte još:

Agencija je navela da će i nakon poskupljenja cena električne energije za garantovano snabdevanje i prosečna cena prirodnog gasa za javno snabdevanje u Srbiji biti, bez taksi i poreza, jedna od najnižih u Evropi.

Energetski portal

Bajatović: Cena priključka za gas ostaje ista, ali menja se procedura i ukidaju takse

25.04.2023

gas, gasovod, Srbijagas, poyitivan trend, poslovanje gasom, — Foto: JP Srbijagas

Zbog velikog interesovanja domaćinstava da se priključe na gas, Vlada je 2021. prepolovila cenu priključka, a prošle nedelje usvojene su i izmene i dopune Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja prirodnim gasom koja još olakšava taj posao. Smanjuju se troškovi i procedura, što ubrzava priključenje novih potrošača. Direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović rekao je u razgovoru za RTS da cena priključka ostaje ista, ali da potrošači više neće plaćati takse, a objasnio je i kako će sada procedura izgledati.

U saopštenju Vlade navodi se da nova Uredba smanjuje trošak i ubrzava priključenje, a to važi za potrošače stambenih zgrada kategorije A. Bajatović objašnjava da je reč o objektima koji su tehnički nezahtevni. Kao primer navodi kuće na sprat, ili zgrade koje imaju tri stana, do 400 kvadratnih metara.

Cena priključka ostaje ista – 780 evra sa PDV-om. Kako ističe, cena se neće menjati iako je došlo do rasta cena goriva, repromaterijala i radne snage.

„Cenu priključka nećemo menjati. Cilj je da se smanje obaveze potrošača. Do sada ste morali da odete u Opštinu, predate projekat gasifikacije, onda izlazi tehnička komisija, plaćate takse, pa dobijate upotrebnu dozvolu. Sada dajete projekat u Opštini i sve ostalo je na operateru, „Srbijagasu“ ili nekom drugom operateru na distribuciji, a u Srbiji ih ima 36, njima dajete projekat. Oni dođu da priključe, izlazi komisija koju formira operater, nju ne plaćate vi i nikoga više ne obaveštavate“, objašnjava Bajatović.

Ova uredba olakšava posao i potrošačima koji se ponekad ne snalaze, ali i opštinama koje, kaže Bajatović, često nemaju dovoljno kapaciteta, pa se dolazi u situaciju da se priključi na mrežu, ali da ne može da se pusti gas jer potrošač nema upotrebnu dozvolu.

„Jednom idete u Opštinu, sve ostalo rešavate sa operaterom, on vas priključuje, pušta gas, kaže da je instalacija u redu, pri tome se i ne vraćate više u Opštinu – jeftinija i skraćena procedura“, dodaje on.

Na pitanje u kom roku potrošač mora da bude priključen, Bajatović odgovara da je rok 90 dana od potpisivanja ugovora, ali da to obično bude i ranije.

Pročitajte još:

Zašto se gasifikacija ne sprovodi planiranom dinamikom

Od kada je država pojeftinila cenu priključka ogromno je interesovanje domaćinstava za uvođenje gasa, ali taj posao ne ide planiranom dinamikom. Direktor „Srbijagasa“ objašnjava da je problem u lancima snabdevanja setovima.

„Ovde, u „Petrohemiji“ imamo proizvodnju ostalog što nam treba, plastičnih cevi, možemo da kupimo i čelične, ali setove nismo mogli da kupimo, a imamo više od 45.000 zahteva“, rekao je Bajatović ističući da je to povećanje od 15 odsto samo u ovoj godini, budući da sad postoji 320.000 gasnih priključaka.

Očekuju, međutim, da im stigne narudžbina od 25.000 priključaka, tako da će veći deo tih zahteva biti ispunjen.

„Imamo dovoljno regionalnih ugovora, očekujem čim stigne da ćemo maksimalno ubrzati, nisu svi potpisali ugovore, govorimo o očekivanjima“, rekao je Bajatović.

Prvo će, kako je rekao, biti priključeni potrošači u Vojvodini, Beogradu, Požarevcu i Smederevu. Najavljena je i gasifikacija u Valjevu, Leskovcu, Vranju, Pirotu, na Ubu, a verovatno i u Vladičinom Hanu.

„Rade se eksproprijacije, planovi, izbor strateških partnera, mislim da će startovati ove godine, pomalo je vezano i za interkonekciju sa Bugarskom“, rekao je Bajatović.

Izvor: RTS

Đedović: Strateške pravce u energetici definišemo u skladu sa nacionalnim i ekonomskim interesima

25.04.2023

solar, obnovljivi izvori — Foto-ilustracija: Pixabay (mrganso)

Na otvaranju Poslovnog foruma u sektoru energetike Norveške i Srbije, ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović, rekla je da buduće strateške pravce u oblasti energetike definišemo vodeći računa, pre svega, o nacionalnim i ekonomskim interesima naše zemlje i očuvanju i unapređenju energetske bezbednosti.

Primer Norveške veoma je značajan za Srbiju, podsetila je ministarka i objasnila da on pokazuje da je moguće obezbediti da se najvrednijim nacionalnim energetskim resursima upravlja na održiv i efikasan način, da oni ostanu u vlasništvu države i da se stvori klima za povećanje ulaganja, a da se kroz unapređenje upravljanja maksimizuje korist za građane.

Pročitajte još:

,,Unapređenje upravljanja jedan je od ključnih koraka koji je potreban da bismo naše ciljeve sproveli u delo i zato smo prve odluke u reformi EPS-a doneli već u prvih šest meseci rada novog Ministarstva. Prvi korak smo napravili promenom pravne forme i donošenjem Statuta, a sledeći korak biće formiranje Nadzornog odbora koji će imati mnogo veće nadležnosti i odgovornost, sa smanjenim uplivom politike, jer je Vlada svesno smanjila svoja ovlašćenja, kako bi omogućila profesionalizaciju menadžmenta. To je veoma važno jer će 2023. i naredne godine biti godine borbe sa krizom, u kojoj će nam biti potrebni još veća odgovornost, stabilnost i dobri rezultati energetskih preduzeća”, poručila je ministarka Đedović.

Prema njenim rečima, 2023. je i godina u kojoj unapređujemo ključne zakone kako bismo povećali udeo zelene energije u energetskom sistemu.

„Cilj je da povećamo naše proizvodne kapacitete na način da naše energetske kompanije mogu da učestvuju zajedno sa privatnim kompanijama kao partneri u zelenoj tranziciji, uz veće učešće OIE. To je i cilj budućih aukcija. Država je spremna da napravi okvir koji će biti moderan i predvidljiv za investitore, u kojem će jasno znati svoja prava i obaveze, kako bi mogli da planiraju svoje projekte“, izjavila je ministarka.

Ambasador Kraljevine Norveške Jern Eugen Jelstad istakao je da u poslednjih godinu i po dana Norveška i Srbija imaju intenzivnu saradnju u oblasti energetike u kojoj su postignuti značajni rezultati, pre svega zahvaljujući političkoj posvećenosti državnog vrha obe zemlje. Cilj te saradnje je da Srbija dobije moderan i efikasan energetski sektor, poručio je Jelstad.

Energetski portal

Slovenački dan bez bacanja hrane

24.04.2023

shopping-g70a52d5af_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (Alexas_Fotos)

Foto-ilustracija: Pixabay (congerdesign)

Vlada Slovenije je ovog meseca na sednici zvanično donela Odluku o proglašenju Dana bez bačene hrane. To je treća godina da se obeležava ovaj dan. S obzirom na činjenicu da je vlada odlučila da jedan dan posveti ovoj temi, to znači da je tema dugoročno važna za sve.

Prema podacima Zavoda za statistiku Republike Slovenije, ukupno bačena količina hrane porasla je od 2013. godine za 21 odsto. Čak 143 hiljade tona hrane bačeno je 2021. godine. Prateći statistiku zavoda, može se reći da je čak 40 odsto ove hrane bilo jestivo, i da je jedan građanin Slovenije u proseku bacio 68 kilograma hrane. Najviše hrane baca se baš u domaćinstvima, više od polovine, zatim blizu 30 odsto u ugostiteljstvu.

Pročitajte još:

Svrha današnjeg dana jeste podići svest o značaju hrane, i posledicama koje trenutno ponašanje donosi, i to se postiže različitim aktivnostima i edukacijom po školama i vrtićima, uličnim plakatima i drugim sredstvima.

Na globalnom nivou oko trećina proizvedene hrane za ljude završi kao otpad – što je oko 2,3 milijarde tona godišnje. U EU se godišnje baci 59 miliona tona otpada hrane sa procenjenom vrednošću od 132 milijarde evra, navodi Eurostat. Zabrinjavajuće je da istovremeno, oko 36 miliona ljudi ne može sebi priuštiti normalan obrok svaki drugi dan.

Situacija u Srbiji je jednaka, najviše domaćinstva i restorani bacaju hranu, i to velike količine jestivih namirnica. Svake godine u ugostiteljskim objektima u Srbiji nastaje 40.000 tona otpada od hrane, prema podacima iz 2021. godine. Najveći deo, suprotno zakonu, završava u kanti za smeće. Iz kante dalje ide na deponiju, a odatle, tokom razgradnje, emituje opasne gasove staklene bašte i zagađuje površinske i podzemne vode.

Rasipanje hrane nije samo etičko pitanje i ekonomsko pitanje, jer je to ujedno i bačen novac, već je i pitanje životne sredine. Otpad od hrane proizvodi oko sedam odsto ukupnih emisija gasova staklene bašte, a proizvodnja hrane ujedno crpi sve prirodne resurse.

Energetski portal

Rekordnih 12 odsto globalne električne energije dugujemo suncu i vetru

24.04.2023

sunce_vetar — Foto-ilustracija: Unsplash (Grahame Jenkins)

Photo-illustration: Unsplash (Andreas Gucklhorn)

Veća potražnja za elektrifikacijom u svim sektorima, težnja ka smanjenju zagađenja, ograničenost resursa, kao i energetska kriza, podrazumevaju prelazak sa fosilnih goriva na druge načine proizvonje električne energije.

Upotrebom obnovljivih izvora energije emisije štetnih gasova biće sve niže iz godine u godinu. Zbog toga je 2022. godine zabeležen i najniži nivo ovih emisija, paralelno sa većom dekarbonizacijom energetskog sektora. Da je bio slučaj da se sva električna energija dobija iz fosilnih goriva, a ne delom i iz sunca i vetra, emisije gasova u energetskom sektoru bile bi 20 odsto veće danas.

Rekordnih 12 odsto svetske električne energije dobijeno je zahvaljujući suncu i vetru, što je u odnosu na 2021. godinu porast za dva odsto. Svi obnovljivi izvori energije zajedno dostigli su 39 odsto udela u proizvodnji električne energije, ali solarna energija beleži najveći porast, i najbrže rastuću energiju godinama unazad, navodi Ember.

Pročitajte još:

Oko 60 zemalja u ovom momentu proizvodi više od deset odsto svoje električne energije koju crpi iz vetra i sunca.

U čistu, održivu energiju spada i nuklearna energija, koja je po prvi put beležila pad, naročito zbog političkog diskursa zelenih partija – koje smatraju da su nuklearne elektrane pretnja koja može imati katastrofalne posledice po ljude.

Što se tiče gasa, proizvodnja električne energije iz ovog energenta je vrlo malo opala 2022. godine (- 0,2 odsto), a prelazak sa gasa na ugalj nije skočio, uprkos energetskoj krizi. Međutim, iste godine zabeležen je najniži broj zatvorenih elektrana na ugalj poslednjih godina, jer mnoge zemlje žele da imaju i plan B, da bi se osigurale.

Energetska kriza navela je mnoge da promisle o toplotnim pumpama, električnim vozilima, i na manje oslanjanje na fosilna goriva čija će cena verovatno rasti iz godine u godinu. Razne strategije, programi i subvencije navodiće mnoge poslodavce da se posvete čistoj energiji. Sunce i vetar da bi došlo do razvoja što čistije struje, i čistijeg vazduha, moraće nastavati ovim tempom pokazivati svoju moć. Međutim, koliko god treba težiti proizvodnji čiste energije, najviše solarne i energije vetra, treba težiti i ekonomičnijoj potrošnji struje, s obzirom da je rast potrošnje takođe zabeležen.

Što se tiče same Evrope, fosilna goriva čine oko 42 odsto proizvodnje električne energije. Energija iz uglja opala je, kaže statistika, za više od jedne trećine od 2015. godine, a mesto ustupila energiji sunca i vetra. U svakom slučaju, Evropa je smanjila udeo kojim učestvuje u globalnom zagađenju štetnim gasovima za 12 odsto u odnosu na prve dve decenije ovog veka.

Energetski portal

1...173174175...1.528 Page 174 of 1.528

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM