Kakva bi mogla biti uloga zelenog čelika u automobilskoj industriji?

11.07.2024

čelik_brušenje — Foto-ilustracija: Unsplash (Karan Bhatia)

Foto-ilustracija: Unsplash (chengqi-sun)

Čelik se koristi za različite delove automobila – karoseriju, šasiju, motore, osovine, i druge komponente. Upotreba čelika je ključna zbog njegovih karakteristika poput čvrstoće, izdržljivosti koje su neophodne za jedno vozilo, ali i cene u poređenju sa nekim drugim materijalima jesu prednost. Međutim, situacija u automobilskoj industriji se menja.

Auto industrija u Evropi ima potencijal da postane lider u proizvodnji čelika sa niskim sadržajem ugljenika ako zakonodavci odluče da usvoje zahteve za sadržaj zelenog čelika u automobilima koji će se tek naći na putevima.

Proizvodnja automobila sa 40 odsto zelenog čelika mogla bi Evropi da uštedi milione tona CO2 do kraja decenije, što bi prema računici bilo ekvivalentno godišnjoj emisiji 3,5 miliona automobila na fosilna goriva, govore podaci sa sajta Transport & Environment. Radi poređenja, u našoj zemlji broj registrovanih automobila ne prelazi 2,4 miliona vozila.

Pročitajte još:

Automobilski sektor u Evropi menja svoje lice i nastoji da postigne neto emisije do 2050. godine, a poznato je da u Evropskoj uniji od 2035. godine neće biti u prodaji novih automobila na fosilna goriva. Proizvodnja čelika, kao izvor emisija u proizvodnji automobila, predstavlja ključnu oblast za smanjenje ugljenika.

Automobilski sektor trenutno troši 17 odsto čelika u EU. On može biti zamenjen zelenim čelikom, koji se može proizvoditi korišćenjem zelenog vodonika i elektrolučnih peći ili od recikliranog otpada, značajno smanjujući emisiju CO2 u poređenju sa tradicionalnim metodama. Primena 40 odsto zelenog čelika u automobile bi poskupela samo 57 evra cenu električnog vozila do 2030. godine. Dok bi 2040. godine, prelazak na 100 odsto zelenog čelika koštalo samo 8 evra više po automobilu u poređenju sa konvencionalnim čelikom, govore podaci Transport & Environment.

Zakonodavci se podstiču da postave ciljeve za proizvođače automobila da koriste sve veće količine zelenog čelika u novim automobilima, počevši od 40 odsto do 2030. godine, 75 odsto do 2035. godine, i 100 odsto do 2040. godine, što su visoko postavljeni ciljevi.

Na ovaj način, auto industrija može značajno doprineti smanjenju emisije CO2, čime bi se ostvarili važni klimatski ciljevi.

Energetski portal

Crveni meteo-alarm u Srbiji- šta se preporučuje?

11.07.2024

ulica-sunce — Foto-ilustracija: Pixabay (Janusz Walczak)

Foto-ilustracija: Unsplash (Ant Rozetsky)

Toplotni talas koji će trajati do kraja nedelje, donosi visoke temperature Srbiji i Beogradu. Crveni-meteo alarm na snazi je u celoj zemlji. U Srbiji će maksimalne temperature biti između 35 i 40 stepeni Celzijusa.

Danas će temperatura dostizati 39 stepeni Celzijusa, dok su rane jutarnje temperature varirale – u Beogradu su iznosile čak 26 stepeni Celzijusa. Očekuju se i tropske noći u urbanim sredinama.

I narednih pet dana maksimalne temperature će se kretati između 38 do 40 stepeni, kako stoji na sajtu RHMZ-a, a toplotni talas će biti praćen izraženim deficitom padavina i verovatno će se nastaviti početkom naredne nedelje. Treba imati na umu da su temperature u gradskim ostrvima često više za 5 do 10 stepeni u odnosu na zvanične vrednosti, stoga su najbezbednije zelene površine.

Zbog toga se savetuje pridržavanje mera i preporuka za zaštitu od visokih temperatura, kako biste izbegli zdravstvene probleme.

Pročitajte još:

Preporuke za ponašanje tokom toplotnog talasa, kako je RHMZ objavio, uključuju zatvaranje prozora i vrata kako biste sprečili ulazak toplote, zaštitu prozora od direktnog zračenja, korišćenje sistema za hlađenje vazduha prema uputstvima, i povremeno provetravanje prostorija.

Tu je i izbegavanje nagle promene temperature, kao što je izlazak iz hladne prostorije na vrućinu ili obrnuto, jer to može izazvati temperaturni kolaps, zbog čega razlika između spoljne i unutrašnje temperature ne sme biti velika. Tokom noći preporučuje spavanje sa otvorenim prozorima.

Savetuje se što više tečnosti i izbegavanje alkohola koji izaziva dehidraciju. Izbegavajte aktivnosti koje mogu dovesti do iscrpljenosti organizma, jer to povećava rizik od toplotnog stresa i moždanog udara. Prvi znak toplotnog stresa je osećaj umora.

Ne izlazite na otvoren prostor između 11 i 17 časova, koristite zaštitne kreme, nosite svetle boje i zaštitite glavu.

Energetski portal

Hrvatska ulaže 200 miliona evra u punjače za električna vozila

10.07.2024

punjač , mobilnost — Foto-ilustracija: Unsplash (JUICE)

Foto-ilustracija: Unsplash (Possessed Photography)

Kako bi udeo električnih vozila u Evropskoj uniji distigao željenih 15 odsto, EU je 13. aprila ove godine usvojila Uredbu o uvođenju infrastrukture za alternativna goriva (AFIR) koja obavezuje i Hrvatsku.

Zbog toga je u Hrvatskoj privrednoj komori (HGK) formirana Grupacija operatora mreža punjača za električna vozila HGK sa ciljem da postane partner svim institucionalnim činiocima koji imaju ulogu u izgradnji adekvatne infrastrukture za punjenje električnih vozila.

Članice EU u obavezi su da do 2025. godine osiguraju punjače za privatna vozila na svim glavnim putevima na svakih 60 kilometara, a ista obveza važi i za teška teretna vozila sa rokom do 2030. godine. Cilj AFIR-a je i da se do kraja 2027. godine punjačima za laka električna vozila opremi barem 50 odsto saobraćajnica koje se povezuju s koridorom TEN-T, a do kraja decenije sve saobraćajnice.

Da bi ispštovala zahteve Uredbe, Hrvatska će na trenutnih 20 MW priključaka morati da doda 100 do 150 MW do 2030. godine.

Takođe, Hrvatska će postupati u skladu sa zahtevima AFIR-a sve dok ne dođe do 200.000 registrovanih električnih vozila.

Pročitajte još:

Predsednik Grupacije HGK, Dino Novosel, rekao je da formiranje Grupacije dolazi u trenutku kada su pred Hrvatsku postavljeni ambiciozni ciljevi za uspostavljanje kritične infrastrukture za punjenje električnih vozila.

“Radi se o investicijskom ciklusu od minimalno 200 miliona evra do 2030. godine, što proizlazi iz nedavno usvojene uredbe AFIR. Taj investicijski ciklus će doprineti ostvarenju cilja Hrvatske u podizanju udela obnovljivih izvora energije u saobraćaju sa trenutnog nivoa ispod tri odsto na minimalno obvezujućih 21 odsto. Na tom putu će Grupacija HGK, koja okuplja ključne industrijske činioce, sistemski raditi na uklanjanju regulatornih, tehničkih i operativnih barijera, kao i na afirmativnom oblikovanju investicijske klime, u saradnji sa ostalim ključnim činiocima u državi“, poručio je Novosel.

Udeo obnovljivih izvora energije u saobraćaju na nivou EU iznosio je 9,6 odsto u 2022. godini, dok je u Hrvatskoj taj udeo bio svega 2,4 odsto. Evropska unija je postavila cilj od 29 odsto za 2030. godinu Direktivom EU 2023/2413 o unapređenju korištenja energije iz obnovljivih izvora.

Iz HGK-a navode da su ove mere ključne za osiguranje besprekorne mobilnosti električnih vozila širom Evrope, podstičući prelaz na održiviji saobraćajni sistem, što je i ključan cilj delovanja nove Grupacije operatora mreža punjača za električna vozila HGK.

Rad Grupacije podrazumeva i stvaranje podloga za kvalitetno usmeravannje finansijskih sredstava EU koja služe za unapređenje javne infrastrukture punjača u sledećih desetak godina.

Energetski portal

UK planira revoluciju u proizvodnji vetroenergije?

10.07.2024

vetar_vetroelektrane — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (David Dibert)

Ujedinjeno Kraljevstvo planira da preduzme veće korake u cilju značajnog proširenja sektora energije vetra u zemlji, sa ciljem da poveća kapacitet vetra na kopnu sa 15 na 30 gigavata a na moru sa 15 na 60 gigavata do kraja ove decenije, što je svega šest godina, kako se navodi na sajtu WindEurope. Ukoliko se pomenuti plan ostvari, UK bi mogla da se nađe na čelu Evrope kada je vetroenergija u pitanju.

Ključ za realizaciju ovih ambicioznih ciljeva je revizija zakonskih i infrastrukturnih okvira povezanih kada je u pitanju pomenuti sektor. Jedan od prvih postupaka nove vlade bio je da se ukine zabrana vetra na kopnu u Engleskoj, čime se pružaju nove prilike, što je odličan početak.

Pored toga, nastoji se da se pojednostavi proces odobravanja većih projekata vetrogeneratora tako što će ih potencijalno klasifikovati pod režim nacionalnog značaja infrastrukturnih projekata.

Pročitajte još:

Infrastrukturna mreža je najveći kamen spoticanja u ostvarivanju ciljeva, zbog čega i jeste u fokusu. Vlada procenjuje da je za podršku projektovanom povećanju električne energije proizvedene iz vetra potrebno da se izgradnja mrežne infrastrukture upetostruči u narednoj deceniji u odnosu na prethodne tri, navodi WindEurope. Preko 100 gigavata projekata vetrogeneratora je na čekanju zbog problema povezivanja na mrežu.

U svakom slučaju, strategija je proaktivna, sa naglaskom na značaj proširenja infrastrukture za ovakve projekte. U toku godine u proseku oko četvrtina električne energije u UK bude proizvedena iz vetra, u zavisnosti od doba godine. Primera radi za poslednji mesec dana, taj procenat je iznosio 10 odsto prema podacima ElectricityMaps, s obzirom da je letnji period, ali je s druge strane solarna energija proizvela više nego tokom zime.

Reforma sistema aukcija vetra na moru je takođe ključna. Nedostatak ponuda na nedavnim aukcijama ukazuje na potrebu za povećanjem finansijskih podsticaja kako bi se privukli učesnici.

Energetski portal

Memorandum u oblasti nuklearne energije – „vetar u leđa’’ domaćim stručnjacima, akademskoj i naučnoj zajednici

10.07.2024

Memorandum o razumevanju u oblasti primene razvoja nuklearne energije u Republici Srbiji, koji je danas potpisan, treba da omogući okupljanje stručnih kadrova iz zemlje i inostranstva koji će raditi na ispitivanju mogućnosti za uspostavljanje programa za mirnodopsku primenu nuklearne energije u Srbiji.

Memorandum su potpisali Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, kao i predstavnici pet ministarstva i 20 fakulteta, naučnih instituta i energetskih preduzeća, a u prisustvu Miloša Vučevića, premijera.

Prema rečima ministarke, na ovaj način su želeli da povežu ministarstva, akademske i naučne institucije i da im se da „vetar u leđa’’ kako bi se omogućilo razmotranje korišćenja nuklearne energije u Srbiji.

Kako je istakla, izrada preliminarne tehničke studije treba da obezbedi komparativnu analizu dostupnih tehnologija na tržištu, pokaže koje su prednosti i mane mogućih rešenja i koji su tehnički, ekonomski i tržišni parametri za gradnju nuklearnih elektrana.

„To su neophodni preduslovi za donošenje informisanih odluka u budućnosti, zajedno sa razvojem obrazovnih i naučnih programa, jačanja kapaciteta u našim institutima i stvaranjem regulatornog i institucionalnog okvira“, rekla je ministarka.

Korišćenje nuklearne energije predviđeno i jednim od scenarija Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana, kao i novom Strategijom razvoja energetike, gde se razmatra uvođenje nuklearnih elektrana u elektroenergetski sistem Srbije nakon 2040, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Pročitajte još:

PRVI KORAK KA GRADNJI NUKLEARNIH ELEKTRANA U SRBIJI – RASPISAN TENDER ZA IZRADU PRELIMINARNE STUDIJE

RAJAKOVIĆ: ZA SRBIJU VAŽNO DA SE OTVORI ZA RAZVOJ NUKLEARNE ENERGIJE

UKLJUČIVANJE OBRAZOVNIH I NAUČNIH INSTITUCIJA U RAZVOJ NUKLEARNOG PROGRAMA

Ministarka je naglasila da je u Srbiji od 1989. na snazi zakonska zabrana izgradnje nuklearnih elektrana, uvedena kao reakcija na akcident u Černobilju 1986.

„Međutim odredbe tog zakona ne odnose se na naučnoistraživačke i istraživačko-razvojne radove, rudarsko-geološke istražne radove, obrazovanje kadrova. Regulatorni uslovi su samo jedan od elemenata, postoji niz drugih koraka koje treba da sprovedemo da bismo mogli da donesemo informisanu odluku o nuklearnoj energiji. Struka je rekla da imamo temelj koji treba da razvijamo, pre svega u smislu razvoja stručnog znanja. Postoje smernice Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) o koracima i uslovima koje treba ispuniti, a imamo i potpisane sporazume i sa kompanijama koje su nosioci znanja i tehnologija u oblasti nuklearne energije. To je važno pre svega za razvoj stručnih znanja, a ne opredeljuje nas unapred za određenog partnera ili tehnologiju’’, navela je ministarka.

Sandra Dokić, državna sekretarka u Ministarstvu zaštite životne sredine rekla je da je korišćenje nuklearne energije značajno u kontekstu klimatskih politika Evropske unije koja je potpisivanjem Zelenog dogovora postavila cilj da do 2050. godine dostigne klimatsku neutralnost eliminisanjem emisija ugljen-dioksida. Dodala je da se u Evropi 26 odsto električne energije proizvodi iz nuklearnih elektrana i da Poljska, visoko zavisna od uglja kao i Srbija, planira izgradnju šest nuklearnih reaktora za proizvodnju električne energije, a da neke susedne zemlje poput Rumunije, proširuju svoje nuklearne kapacitete.

Miodrag Mesarović, međunarodni ekspert, rekao je da se danas u 32 zemlje u svetu nuklearna energija koristi za proizvodnju električne energije, u kojima je izgrađeno 438 elektrana instalisane snage 392.000 MW. Dodao je da veliki broj zemalja ima ambiciju da uđe u nuklearni program i da su se svetski zvaničnici zbog energetske tranzicije opredelili da utrostruče kapacitete do 2050. godine.

Potpisnici Memoranduma su Institut za nuklearne nauke Vinča, JP „Nuklearni objekti Srbije“, Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM), Srpsko nuklearno društvo, Institut za fiziku, Fizički fakultet, Prirodno matematički fakultet u Novom Sadu, Prirodno matematički fakultet u Kragujevcu, Elektrotehnički fakultet (ETF), Mašinski fakultet, Tehnološko-metalurški fakultet iz Beograda, Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, Elektrotehnički institut Nikola Tesla, Fakultet za fizičku hemiju, Biološki fakultet, Građevinski fakultet, Ekonomski fakultet, Medicinski fakultet. Memorandum su, pored Ministarstva rudarstva i energetike, potpisali i Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo zdravlja, kao i preduzeća „Elektroprivreda Srbije“ i „Elektromreža Srbije“.

Energetski portal

Mogućnosti veštačke inteligencije u zaštiti životne sredine

10.07.2024

veštačka-inteligencija-ai — Foto-ilustracija: Unsplash (Igor Omilaev)

Za zaštitu životne sredine sve više se koristi i veštačka inteligencija (Artificial Intelligence – AI), koja pruža sve veće mogućnosti. Većinu veza koje određuju stanje životne sredine nismo u stanju da sagledamo i pretočimo u jednačine. To predstavlja preduslov razumevanju uzroka i posledica. U cilju sticanja naučno utemeljenog znanja, rešenje predstavlja korišćenje sofisticiranih algoritama koji leže u osnovi različitih oblasti AI, a koji jesu u stanju da ih otkriju i kvantifikuju. O uticaju AI na zaštitu životne sredine, kako ona može da doprinese smanjenju zagađenja vazduha, kakva je budućnost, ali i može li sama AI biti negativna po životnu sredinu, razgovarali smo sa prof. dr Andrejom Stojićem, višim naučnim saradnikom Instituta za fiziku u Beogradu i predavačem na Univerzitetu Singidunum.

U FOKUSU:

U kojim oblastima AI može da igra ulogu u suočavanju sa izazovima u zaštiti životne sredine?

– Uloga AI može biti višestruka u svim oblastima životne sredine u kojima se na naučno utemeljen način prikuplja velika količina kvalitetnih podataka koji podrazumevaju adekvatno oslikavanje konteksta iz velikog broja uglova. U tom smislu, možda je najbliža oblast kvalitet vazduha, jer podrazumeva podatke dovoljne prostorno-vremenske rezolucije. Podaci uključuju koncentracije zagađujućih materija, meteorološke parametre, podatke o mobilnosti ljudi, kao i brojne političke i ekonomske pokazatelje koji odražavaju puls društva koji utiče na stanje kvaliteta vazduha.

Kako ocenjujete monitoring zagađenja vazduha, da li ga je potrebno poboljšati i u kom pravcu?

– Društvo ne razume kompleksnost problema, niti ono što je neophodno učiniti kako bi se unapredilo trenutno stanje. Zamislimo situaciju u kojoj lečenje nije u rukama lekara. Suprotno potrebi, upravljanje kvalitetom životne sredine je prepušteno donosiocima odluka koji kroz regulative uređuju monitoring. Međutim, organizacija, stručnost, etičnost i sposobnost donosilaca odluka dovode do regulativa koji ne prate naučna istraživanja. Decenijama unazad istraživanja dokazuju prisustvo hiljade puta većeg broja vrsta toksičnih, mutagenih i kancerogenih jedinjenja od broja vrsta koji se nalaze u regulativama, prepoznaju nužnost kontekstualizacije kvaliteta vazduha, uključivanjem velikog broja varijabli ili primene koncepata analize podataka adekvatnih za analizu kompleksnih sistema. U atmosferi urbane sredine se nalaze desetine hiljada različitih zagađujućih materija, pri čemu stotine spadaju u grupu hazardnih. Međutim, regulative prepoznaju jednocifrene brojeve osnovnih. Zastupljenost onoga što merimo, dakle informacija na osnovu kojih možemo da dođemo do znanja je ekstremno mala u poređenju sa onim što bismo morali da znamo kako bismo se na adekvatan način bavili kvalitetom vazduha. Unapređenje monitoring bi moralo da ide u smeru povećanja broja vrsta zagađujućih materija koje se mere i broja mernih stanica, prilagođavanja regulative savremenim naučnim saznanjima i konceptima, uspostavljanja drugačijih etičkih principa, kao i strogim primenama propisa.

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Sessler)

Kako smanjenju zagađenja vazduha može da doprinese veštačka inteligencija?

– U osnovi, primarni nivo primene AI podrazumeva kontekstualizaciju fenomena, na primer koncentracije određene zagađujuće materije u vazduhu, primenom machine learning algoritama, zatim objašnjenje dobijenih modela primenom explainable artificial intelligence, kao i različite pristupe brušenja i generalizacije rezultata. Na taj način možemo razumeti uslove životne sredine koji dovode do zagađenja, razmeru uticaja izvora emisije, meteoroloških prilika, fizičkih i hemijskih procesa i mnogih drugih faktora koji oblikuju kvalitet vazduha. Srednji nivo podrazumeva simulacije putem virtuelnih eksperimenata što omogućava razvoj scenarija i preskripciju. Na taj način možemo obezbediti osnovu za preventive ili planski nastup u cilju smanjenja koncentracija. Finalni nivo podrazumeva integraciju podataka, rezultata i njihovih interpretacija sa pretreniranim jezičkim modelima što omogućava dalje istraživanje komunikacijom na prirodnom jeziku, generalizaciju, ali i njihovo pojednostavljenje i spuštanje na nivo donosilaca odluka. Primena AI u upravljanju kvalitetom vazduha uključuje razvoj i implementaciju sistema za kontinuiranu analizu podataka, identifikaciju izvora emisije, prognozu zagađenja, automatizovanu podršku pri donošenju odluka i kreiranje korisnih agregacija podataka. Tradicionalni indeksi kvaliteta vazduha ne pružaju adekvatne informacije o stvarnom stanju.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OČUVANJE PRIRODE.

Svetski dan energetske nezavisnosti

10.07.2024

električna energija , struja — Foto-ilustracija: Unsplash (Andrey Metelev)

Foto-ilustracija: Pixabay (Skitterphoto)

Današnji dan, 10. jul, svake godine se obeležava kao Svetski dan energetske nezavisnosti (eng Global Energy Independence Day). On je posvećen podizanju svesti o značaju napuštanja upotrebe fosilnih goriva i njihove zamene čistijim izvorima energije.

Datum obeležavanja, simbolično je odabran zato što je na današnji dan 1856. godine, rođen Nikola Tesla. Ovaj pronalazač, između ostalog, stvorio je revolucionarne ideje o obnovljivim izvorima energije, koje su bile daleko izvan njegovog vremena.

Svetski dan energetske nezavisnosti prvi put je obeležen 2006. godine, kada ga je proglasio Majkl D. Antonovič u to vreme član Odbora supervizora okruga Los Anđeles.

Iako se čini da se o energetskoj nezavisnosti značajnije govori tek nekoliko godina, ona je prisutna decenijama unazad. Kao termin, nastala je sedamdesetih godina prošlog veka u periodu naftne krize.

Pročitajte još:

Kroz vreme, njeno značenje se menjalo. Tako je pre nekoliko decenija ona predstavljala jeftiniju energiju, zatim izvoz veće količine energije u odnosu na onu koja se uvozi ili, recimo, korišćenje jednog izvora nafte umesto drugog (Amerika-Bliski istok).

Danas, energetska nezavisnost ima u osnovi jedno drugačije shvatanje – ne zavisiti od fosilnih goriva i obezbediti energiju iz obnovljivih izvora.

Energetska nezavisnost kakvu danas poznajemo, značajna je iz više razloga. Prvo, koristeći obnovljive izvore energije utiče se pozitivno na životnu sredinu, prvenstveno kroz smanjenje emisija gasova staklene bašte. Drugo, na ovaj način podstiče se i osigurava ekonomski razvoj države, kroz nova radna mesta, investicije i inovacije. Na kraju, treba istaći i nacionalnu bezbednost gde se smanjuje zavisnost od resursa iz drugih država i osiguranja snabdevanja energijom.

Energetski portal

Solarni paneli i u Pogonu za proizvodnju „Jazak“ vode

10.07.2024

Kompanija NIS nastavila je realizaciju programa izgradnje solarnih elektrana na svojim objektima, ostvarujući time značajne finansijske i ekološke efekte. Tako je u Pogonu za proizvodnju pijaće vode „Jazak“ izgrađena solarna elektrana ukupne snage 620 kWp koja je puštena u rad u junu ove godine. U pitanju je prva elektrana veće snage u NIS-u, a ujedno i prva kombinovana elektrana koja se sastoji od tri fotonaponska polja koja su raspoređena na tlu i na krovu fabrike. Vrednost projekta iznosi više od pola miliona evra. Na ovaj način fabrika „Jazak“ će dobijati električnu energiju na ekološki prihvatljiviji način – iz energije Sunca.

Realizacija projekta izgradnje elektrane u Pogonu „Jazak“ deo je sveobuhvatnog programa koji je NIS započeo pre dve godine izgradnjom solarnih elektrana na objektima maloprodajne mreže u Srbiji. U okviru projekta „ozelenjavanja“ benzinskih stanica, NIS je do kraja 2023. godine postavio solarne elektrane na 45 maloprodajnih objekata, čime je obezbeđena prosečna godišnja ušteda u nabavci električne energije od 1.600 MWh tokom radnog veka od 25 godina, dok je procena da će se postići i značajno smanjenje emisija ugljen-dioksida od čak 1.700 tona prosečno na godišnjem nivou.

Pročitajte još:

Električna energija proizvedena uz pomoć solarnih panela u fabrici „Jazak“ će se najvećim delom koristiti za potrebe samog Pogona, uz plasman povremenih viškova električne energije u distributivnu električnu mrežu s obzirom da Pogon ima status kupca-proizvođača. Ovom investicijom NIS potvrđuje da ostaje dosledan „zelenom pravcu“ u poslovanju čime kompanija jača svoju energetsku efikasnost i čini značajne korake u procesu energetske tranzicije i diverzifikacije biznisa. Ovakav pristup podrazumeva veća ulaganja u proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije, u cilju dostizanja ciljeva u oblasti zaštite životne sredine i smanjenja ugljeničkog otiska kompanije.

NIS će i u narednom periodu nastaviti sa investicijama u zelenu energiju, vodeći se principima održivog razvoja, pa je tako u narednoj fazi planirana i inastalacija solarnih panela na druge benzinske stanice, ali i strateške objekte kompanije, kao što su Rafinerija nafte Pančevo, zatim poslovni centri Beograd i Novi Sad, kao i skladište nafttnih derivata u Novom Sadu koje je trenutno najveći projekat u ovoj oblasti u kompaniji NIS. Uz izgrađeni kapacitet od 2 MWp na benzinskim pumpama i u pogonu „Jazak“, realizacijom ova četiri ugovorena projekta ukupna snaga solarnih elektrana dostići će 10 MWp krajem 2024. godine uz prosečnu godišnju proizvodnju od 11.500 MWh čime će se postići smanjenje emisija ugljen-dioksida za 12.500 tona godišnje.

Diverzifikujući svoje poslovanje, NIS je u oblast energetike iskoračio 2013. godine puštanjem u rad malih elektrana na osam naftnih i gasnih polja ukupne instalisane električne snage 14 MW, a u koje je uloženo oko 20 miliona evra. NIS je u 2022. godini, u saradnji sa partnerima, započeo proizvodnju električne energije u TE-TO Pančevo. Reč je o prvoj gasnoj elektrani u Srbiji sa kombinovanim gasno-parnim ciklusom, odnosno sa prirodnim gasom kao gorivom i kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije. Projekat je vredan skoro 200 miliona evra, a instalisana električna snaga postrojenja iznosi 189 MW. NIS nastavlja sa izgradnjom solarnih elektrana, a aktuelna strategija predviđa izgradnju do 40 MW solarnih elektrana do 2030. godine. U cilju ispunjenja svojih „zelenih“ ciljeva, NIS je od 2009. godine u ekološke projekte i biznis inicijative koje su dale značajne efekte na unapređenje ekološke slike u Srbiji uložio više od 900 miliona evra, od čega je u isklljučivo „ekološke“ inicijative investirano više od 130 miliona evra.

Izvor: NIS

Podrška EBRD za dekarbonizaciju srpske ekonomije i modernije toplane

10.07.2024

vazduh , zagađenja , toplana — Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Foto-ilustracija: Unsplash (Towfiqu barbhuiya)

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), potpisala je grant sa Ministarstvom rudarstva i energetike Srbije u iznosu od 2,35 miliona evra, sa ciljem pružanja tehničke pomoći Upravi za finansije i promociju energetske efikasnosti (EEA).

Na osnovu sporazuma o grantu, podržaće se prva faza šire inicijative za tehničku saradnju koja je osmišljena da poboljša sposobnost EEA da implementira većinu sredstava za energetsku efikasnost koju je obezbedila Vlada Srbije. Kako se navodi, glavni cilj projekta je izgradnja i jačanje kapaciteta EEA za razvoj, implementaciju i promovisanje mehanizma podrške za ulaganja u energetsku efikasnost u velikom obimu, sa posebnim fokusom na renoviranje zgrada.

Na ovaj način, EBRD želi da podrži dekarbonizaciju srpske ekonomije i da podstakne održiviju i ekološki prihvatljiviju budućnost Srbije.

Pored toga, EBRD daje Srbiji kredit od 30 miliona evra za finansiranje investicija u proizvodnju toplotne energije iz obnovljivih izvora. Preciznije, deset toplana uvešće obnovljive izvore energije.

Prema rečima Dubravke Đedović Handanović, ministarke rudarstva i energetike, građani Bečeja, Bogatića, Kragujevca, Kraljeva, Kruševca, Novog Pazara, Niša, Pančeva, Paraćina i Vršca dobiće čistiji i moderniji sistem daljinskog grejanja. Primera radi, u Bogatiću će kotlarnice na ugalj zameniti geotermalna energije, u Novom Pazaru i Kruševcu će toplotne pumpe koristiti otpadne vode, dok će neke toplane preći na grejanje solarnom energijom.

Pročitajte još:

Odil Reno-Baso, predsednica Evropske banke za obnovu i razvoj, prisustvovala je danas i predstavljanju ukupno 32 nove elektronske usluge u Srbiji. Pored nje, prisustvovale su i Irena Vujović, ministarska zaštite životne sredine, Bojana Tošić, direktorka Republičkog sekretarijata za javne politike (RSJP) i ministarka Đedović Handanović.

Tom prilikom, ministarka zaštite životne sredine rekla je da se usluge iz resora koje vodi, odnose na digitalizaciju administrativnih postupaka prilikom procene uticaja na životnu sredinu. Već sada sve te poslove investitori mogu da obave putem portala eUprava, kako bi brže i efikasnije došli do saglasnosti, a zatim i dozvola važnih za nova ulaganja u obnovljive izvore energije.

,,Time unapređujemo poslovno okruženje i gradimo čvršće mostove saradnje između privrede i javne uprave. Digitalizacijom procedura smanjujemo upotrebu papira i štitimo životnu sredinu i ujedno stimulišemo ulaganja u obnovljive izvore energije, što je u skladu sa ciljem da se poveća upotreba zelene energije. Ove investicije su važna karika u zelenoj transformaciji i održivom razvoju Srbije, o čemu ćemo brinuti i ubuduće“, rekla je ministarka Vujović.

Digitalizovane usluge iz oblasti zaštite životne sredine odnose se na postupke procene uticaja projekata na životnu sredinu i to: odlučivanja o potrebi procene uticaja, određivanja obima i sadržaja studije o proceni uticaja, saglasnosti na studiju o proceni uticaja, postupak zatečenog stanja i ažuriranje studije.

Ministarka se tom prilikom zahvalila i predsednici EBRD-a na njihovoj podršci u zelenoj transformaciji Srbije i kroz podršku projektima izgradnje regionalnih i reciklažnih centara širom zemlje.

Energetski portal

Dodela sredstava za seoski turizam – najviše korisnika u Zapadnoj Srbiji

10.07.2024

selo-village — Foto-ilustracija: Unsplash (Nerses Khachatryan)

Radna grupa za odlučivanje o učešću u finansiranju projekata razvoja i unapređenja ruralnog turizma i ugostiteljstva donela je odluku o dodeli bespovratnih sredstava u ukupnom iznosu od 150 miliona dinara.

Sredstva su dodeljena za najbolje rangirana 82 registrovana seoska turistička domaćinstva, etno kuće i salaša čiji su projekti ispunili sve kriterijume propisane uredbom. Sredstva su namenjena za rekonstrukciju i dodatno opremanje postojećih ugostiteljskih objekata za smeštaj, saopšteno je na sajtu Vlade Republike Srbije.

U regionu Zapadne Srbije (28 korisnika), AP Vojvodine (20 korisnika) i Centralne Srbije i Šumadije (19 korisnika) nalazi se najveći broj korisnika koji su ostvarili pravo na subvencije.

Pročitajte još:

Ideja je motivisati domaćinstva da budu legalizovana, s obzirom da je to bio uslov za prijavljivanje. Njihov broj povećao se za trećinu u odnosu na period pre usvajanja uredbe. Sada ih ima ukupno 1.052 u centralizovanom sistemu eTurista, budući da je registracija bila uslov za učešće u programu podsticaja.

Kompletan spisak korisnika kojima su odobrena sredstva biće objavljen na sajtu Ministarstva turizma i omladine, a korisnici će biti naknadno obavešteni o terminu potpisivanja ugovora, navodi se u saopštenju.

Energetski portal

Luksuzni modeli električnih vozila na čekanju

09.07.2024

električni-automobil-punjač — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Proizvodnja luskuznih modela električnih vozila beleži značajan pad jer primat uzimaju jeftiniji modeli koji često dolaze sa kineskog tržišta. Na udaru loše prodaje našao se model Porše Tajkan, koji zbog slabih rezultata smanjuje proizvodnju.

Kako pišu nemački mediji, fabrika u Cufenhausenu, koja proizvodi ovaj premium model, zbog pada potražnje verovatno će preći na jednu smenu, umesto dosadašnje dve.

U prvoj godini proizvodnje Porše Tajkan prodan je u 41.296 primeraka, što je najveća godišnja prodaja do sada. U 2022. godini zabeležen je pad od 16 odsto sa 34.801 prodanih vozila, a pripisan „uskim grlima u lancu snabdevanja i ograničenoj dostupnosti komponenti“.

Prošle godine Porše se oporavio i prodao 40.629 primeraka ovog modela, tokom generalno jake godine za nemačku marku.

Inače, prodaja električnih vozila u Nemačkoj je pala za 16,4 odsto u prvih šest meseci 2024. godine, do čega je verovatno dovelo ukidanje držanih subvencija za EV krajem prošle godine.

Pročitajte još:

Prosek prodaje na nivou Evropske unije, zabeležen je minus od 17 odsto. Ipak, sagledavajući efekte prodaje tokom cele godine, proizvođači su ocenili da je to bio „snažan rast”, mada ne toliko intenzivan kao 2022. godine kada je prodaja u odnosu na godinu pre porasla skoro 50 odsto.

Osim toga, kinesko tržište presušuje za Tajkan zbog sve većeg broja jeftinijih električnih vozila proizvedenih u lokalnim kineskim fabrikama.

Tajkan je takođe bio popularan izbor od kada je stigao na australijsko tržište 2021. godine, sa prodatih 531 primerkom u prvoj godini, blago je pao na 430 u 2022. godini i ponovo se popeo na 535 prodaja u 2023. godini. Od januara do juna ove godine, 163 Tajkana su prodata u Australiji, što je pad od 33,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, tokom kojeg je prodato 246 primeraka.

U prvom kvartalu ove godine prema podacima Asocijacije proizvođača vozila Evrope (ACEA), u Evropi se beleži oporavak prodaje sa 332.999 električnih vozila.

Porše Tajkan je nedavno ažuriran za modelsku godinu 2025. i ovo bi trebalo da pomogne u ublažavanju pada potražnje, jer su neki kupci možda čekali da novi model stigne. Lansiranje Makana Elektrik takođe bi trebalo da pomogne proizvođaču automobila. On je jeftiniji od Tajkana i jedno od tržišta gde bi mogao biti jako tražen navodi se Kina.

Energetski portal

Beli krovovi najefikasniji u borbi protiv gradskih vrućina

09.07.2024

zgrada — Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Foto-ilustracija: Unsplash (Benjamin Davies)

Leta iz godine u godinu postaju sve toplija, a ovaj problem posebno je izražen u urbanim sredinama gde puno betona i malo vegetacije čine da vrućine postaju nesnosne.

Dodatan problem predstavlja i prekomerna upotreba klima uređaja koji prenose toplotu iz unutrašnjosti zgrada ka spolja, a stručnjaci tvrde da u gustom centru grada mogu da povećaju temperaturu za oko jedan stepen Celzijusa.

U nastojanju da “obore” temperature za par podeoka, pojedini gradovi pribegavaju metodama kao što su ozelenjavanje krovova ili postavljanje solarnih panela. Ipak, istraživači sa Londonskog univerzitetskog koledža (UCL) tvrde da nijedno rešenje nije tako efikasno kao farbanje krovova u belo.

Iako nema sumnje da su zeleni krovovi bolji od običnih jer, između ostalog, apsorbuju padavine i poboljšavaju biodiverzitet, stručnjaci sa UCL-a tvrde da je njihov neto efekat hlađenja grada u proseku zanemarljiv.

Sa druge strane, farbanje krovova u belo ili pokrivanje reflektujućim premazom bilo bi efikasnije u hlađenju gradova kao što je London nego krovovi prekriveni vegetacijom, zelene površine na nivou ulica ili solarni paneli.

Istraživači su u studiji, objavljenoj u časopisu Geophysical Research Letters, koristili trodimenzionalni model klime Velikog Londona za testiranje efekata različitih pasivnih i aktivnih sistema upravljanja toplotom tokom dva najtoplija dana leta 2018. godine.

Pročitajte još:

Utvrđeno je da bi beli krovovi mogli da smanje temperature širom grada u proseku za oko 1,2 °C, a na nekim lokacijama i do dva stepena Celzijusa ako budu široko prihvaćeni širom Londona. Drugi sistemi, kao što su ekstenzivna vegetacija na nivou ulice ili solarni paneli, obezbedili bi manji neto efekat hlađenja, samo oko 0,3 °C u proseku, iako nude i druge prednosti za životnu sredinu.

„Sveobuhvatno smo testirali više metoda koje bi gradovi poput Londona mogli da koriste da se prilagode i ublaže temperature zagrejavanja, i otkrili da su hladni krovovi najbolji način za održavanje niskih temperatura tokom ekstremno vrućih letnjih dana. Druge metode su imale različite važne sporedne prednosti, ali nijedna nije bila u stanju da smanji spoljašnju urbanu toplotu na skoro isti nivo”, rekao je vodeći autor studije, dr Oskar Brus.

Milena Maglovski

U Bijelom Polju otvorena zajednička železnička stanica Srbije i Crne Gore

09.07.2024

Foto-ilustracija: Unsplash (Tom Grünbauer)

U Bijelom Polju otvorena je zajednička železnička stanica Srbije i Crne Gore, na kojoj će biti samo jedna zajednička policijska kontrola, uz jedan carinski postupak, što znači dvostruko brži prelazak granice.

Prema rečima Gorana Vesića, ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji je rekonstruisan deo od Resnika do Valjeva a sada je, u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan, naša država tražila finansiranje projekta rekonstrukcije dela pruge od Valjeva do Vrbnice, u dužini od skoro 210 kilometara.

,,Kada budemo rekonstruisali još tih 210 kilometara kroz Srbiju i Crna Gora bude uradila svoj deo, imaćemo potpuno rekonstruisanu prugu Beograd – Bar što će biti značajno za prevoz robe i ljudi’’, rekao je ministar.

Kako je naveo, u razgovoru sa crnogorskim kolegom konstatovano je da Evropska unija prioritet daje prugama, a postignut je i dogovor da u narednom periodu dve zemlje pokušaju da dobiju što više novca za izgradnju pruga, jer je to ekološki način prevoza, koji ima veći kapacitet od drumskog prevoza.

Govoreći o auto-putu, ministar je izjavio da će Srbija do kraja godine završiti auto-put do Požege, dok ostaje jedan tunel koji će biti gotov do maja, a zatim će se krenuti sa izgradnjom poslednjih 107 kilometara kroz Srbiju, prema Boljarima.

Kako je dodao, na tom auto-putu biće integrisan granični prelaz.

Ministar je izrazio zahvalnost „Monteputu“ i „Putevima Srbije“ koji su uspeli da naprave projekat integrisane putarine, što je olakšanje za putnike, ali i dokaz kako dve zemlje mogu zajednički da rade.

Pročitajte još:

Filip Radulović, ministar saobraćaja i pomorstva Crne Gore, istakao je da je zajednički cilj što efikasniji granični prelaz, kako bi se što manje vremene trošilo na granici, najavivši da će sledeće godine početi rekonstrukcija pruge od Bara do Golubovaca.

Ukazao je i na to da je sa ministrom Vesićem razgovarao pre svega o državnim putevima i o modalitetima kako se može nastaviti auto-put Bar-Boljare.

Kako je naveo, postignut je dogovor da se u bliskoj budućnosti održi više sastanaka u cilju unapređenja infrastrukture između ove dve države.

Matej Zakonjšek, direktor Stalnog sekretarijata Transportne zajednice, rekao je da Transportna zajednica sa vladama Crne Gore i Srbije radi na unapređenju železničke infrastrukture i smanjenju vremena čekanja na granicama u regionu.

,,Svedoci smo da neadekvatne transportne mreže i nedostatak koordinacije ozbilno ograničavaju povezanost regiona, kao i sa Evropskom unijom. Zato rešenje ovih pitanja zahteva ulaganja u infrastrukturu i bolju saradnju suseda’’, naglasio je Zakonjšek, dodavši da je stanica u Bijelom Polju dobar primer za ceo region.

On je istakao da će nadležne službe sarađivati pod jednim krovom i voz neće morati da staje dva puta, dodavši da će modernizacija pruge od Jadranskog mora do Beograda doprineti boljoj povezanosti luke Bar sa regionom, povećanju bezbednosti i kvaliteta usluga u putničkom i teretnom saobraćaju i promovisanju železničkog saobraćaja kao modernog vida saobraćaja.

Energetski portal

Novi ciklus programa „Zajednici zajedno“

09.07.2024

Kompanija NIS raspisala je konkurs u okviru svog programa društvene odgovornosti „Zajednici zajedno“ za finansiranje projekata u ključnim lokalnim samoupravama u kojima posluje. Fokus ovogodišnjeg ciklusa je ulaganje u oblast obnovljivih izvora energije, a NIS će u podršku projektima iz ove oblasti uložiti 144,5 miliona dinara.

Program se realizuje u 13 partnerskih gradova i opština širom Srbije u kojima kompanija obavlja značajan deo svojih poslovnih aktivnosti: Beograd, Novi Sad, Niš, Čačak, Kikinda, Pančevo, Zrenjanin, Požarevac, Kanjiža, Srbobran, Novi Bečej, Žitište i Veliko Gradište u kojima živi oko 2,8 miliona građana Srbije. Institucionalni partneri kompanije NIS u ovogodišnjem programskom ciklusu su Ministarstvo rudarstva i energetike i Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije.

Ovogodišnji ciklus sprovodi se pod sloganom „Zajedno za zelenu energiju“ i podržaće projekte usmerene na povećanje proizvodnje „zelene“ energije u cilju postizanja višeg standarda održivosti i odgovornog odnosa prema prirodnim resursima, racionalizaciju potrošnje energije i stvaranje ekološki odgovornog ambijenta. Na ovaj način NIS nastoji da, zajedno sa partnerskim lokalnim samoupravama i nadležnim ministarstvima, podstakne realizaciju ekoloških projekata koji će doprineti korišćenju solarne energije za sopstvenu proizvodnju električne energije postavljanjem solarnih panela na objekte ustanova od javnog značaja, kao što su obrazovne i zdravstvene ustanove, ustanove socijalne zaštite, ustanove kulture i sportske ustanove.

Pročitajte još:

Prijave na ovogodišnji konkurs počinju 8. jula i traju do 13. septembra 2024. godine do 16 časova, a uslovi i propozicije konkursa objavljeni su na sajtu kompanije NIS, na linku. O projektima koji će biti podržani odlučuje komisija, a rezultati će biti objavljeni tokom oktobra tekuće godine.

Program „Zajednici zajedno“ od 2009. godine kontinuirano podržava razvoj lokalnih zajednica i ulaže u unapređenje kvaliteta života građana u ključnim oblastima: nauke i obrazovanja, javnog zdravlja i socijalne zaštite, zaštite životne sredine, kulture i sporta, sa posebnim fokusom na mlade, što je u skladu sa sloganom kompanije – „Budućnost na delu“. Do sada je samo u okviru ovog programa realizovano 1136 različitih projekata, u koje je uloženo više od 1,7 milijardi dinara.

Izvor: NIS

1...505152...1.558 Page 51 of 1.558

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

Events for 31st oktobar

Events for 1st novembar

Events for 2nd novembar

Events for 3rd novembar

Events for 4th novembar

Events for 5th novembar

Events for 6th novembar

Events for 7th novembar

Events for 8th novembar

Events for 9th novembar

Events for 10th novembar

Events for 11th novembar

Events for 12th novembar

Events for 13th novembar

Events for 14th novembar

Events for 15th novembar

Events for 16th novembar

Events for 17th novembar

Events for 18th novembar

Events for 19th novembar

Events for 20th novembar

Events for 21st novembar

Events for 22nd novembar

Events for 23rd novembar

Events for 24th novembar

Events for 25th novembar

Events for 26th novembar

Events for 27th novembar

Events for 28th novembar

Events for 29th novembar

PIŠITE NAM