Aplikacija za bržu procenu štete u poljoprivredi

11.03.2021

wheat_pšenica_agriculture_poljoprivreda — Foto-ilustracija: Pixabay

“Digitalizacija prožima sve delove društva i privrede, a potencijali primene informacionih tehnologija u poljoprivredi su u najvećoj meri još uvek neiskorišćeni“, izjavio je juče direktor instituta BioSens na konferenciji prilikom predstavljanja aplikacije koja omogućava jednostavnu i bržu procenu štete, Vladimir Crnojević, .

On je dodao da „kroz digitalnu platformu za osiguranje useva DDOR TERRA, proces osiguranja dobija potpuno novu dimenziju. Transparentnost, brzina komunikacije, aktivno učešće poljoprivrednika u procesu obrade štete i efikasnost čitavog sistema menjaju koncept osiguranja i okreću ga ka budućnosti. Ovaj projekat predstavlja značajne korake na dugom putu digitalne transformacije poljoprivrede“.

Prateći trendove, kako digitalnih navika korisnika, tako i povećanog rizika od šteta u poljoprivredi izazvanih prirodnim katastrofama, DDOR osiguranje je u saradnji sa BioSens institutom razvilo posebnu mobilnu aplikaciju DDOR TERRA. Ova platforma će poljoprivrednim proizvođačima omogućiti prijavu štete odmah po neželjenom događaju i to sa njihove njive ili iz voćnjaka.

Na ovaj način, uz digitalizaciju, postupak procene štete biće brži, jednostavniji i efikasniji, a proizvođači će brže moći da nastave sa radom. Aplikacija će biti besplatna za sve osiguranike DDOR-a sa polisama koje pokrivaju njihove useve i plodove, a biće dostupna za preuzimanje na Gugl Plej prodavnici.

Pročitajte još:

„DDOR TERRA predstavlja još jedan korak u značajnom procesu naše digitalizacije, čiji je cilj unapređenje kvaliteta usluga koje pružamo našim klijentima. Cilj svih bi trebalo da bude poboljšanje efikasnosti i osnaživanje poljoprivredne industrije sa strateškim uticajem na poslovanje, ali i na kvalitet života svih građana. DDOR TERRA je primer izuzetne nove vrednosti koju su zajednički stvorili biznis i vodeći institut za digitalizaciju u poljoprivredi – BioSense. “ izjavio je Đorđo Markeđani, predsednik Izvršnog odbora DDOR osiguranja.

Ministarstvo poljoprivrede izdvaja 1,2 milijarde dinara za osiguranje

Kako je saopšteno na konferenciji, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u protekloj godini isplatilo je 28.100 zahteva za podsticaje osiguranja i za to je izdvojeno 1.250.000.000 dinara a novac je, kao i ranijih godina, isplaćen od strane Uprave za trezor, na namenski račun poljoprivrednika.

„U skladu sa Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, maksimalna površina na kojoj se može ostvariti povraćaj premije osiguranja u iznosu od 40 odsto odnosno u maksimalnom iznosu od 70 odsto plaćene premije osiguranja na području Moravičkog, Zlatiborskog, Kolubarskog, Podunavskog i Šumadijskog upravnog okruga, umanjene za iznos poreza. Što se tiče predstojeće sezone i osiguranja u 2021. godini, sva pravila koja su važila prethodne, važe i ove godine. Podsticaji su za osiguranje ratarskih i povrtarskih kultura, voćarskih kultura, vinove loze i hmelja, rasadnika i mladih višegodišnjih zasada pre stupanja na rod kao i podsticaji za osiguranje životinja,“ izjavio je Senad Mahmutović, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u svom obraćanju na konferenciji.

Energetski portal

Novi pogon „Fertika“ urađen po svim ekološkim standardima

11.03.2021

Pogon Fertika u Inđiji izgrađen je u skladu sa najsavremenijim standardima za proizvodnju i zaštitu životne sredine, a instalirane su proizvodne linije kako za kristalna, mikroelementarna i tečna, tako i za biološka đubriva.

Danas je svečano otvoren novi pogon za proizvodnju specijalizovanih đubriva kompanije Fertiko u Inđiji, a predsednica Vlade Ana Brnabić obišla je proizvodnu halu i laboratoriju.

Preduzeće Fertiko iz Niša osnovano je 2004. godine kao preduzeće za proizvodnju specijalizovanih mineralnih kristalnih vodotopivih đubriva za sisteme „kap po kap“ i tečnih formulacija za prihranu gajenog bilja preko lista.

Od 2007. godine ovo preduzeće je u sastavu kompanije Agromarket grupa iz Kragujevca, a Brnabić je prilikom otvaranja pogona Fertika izrazila zadovoljstvo zbog toga što se i domaći investitori, kao što je to Agromarket, razvijaju i šire.

“Pre nepune tri godine, na istoj lokaciji, otvorili smo logističko-distributivni centar i tada smo najavili novu investiciju u pogon za proizvodnju đubriva”, rekao je direktor Fertike Slavoljub Vukićević i dodao da je danas fabrika, pored proizvodnje, opremljena i kontrolnom laboratorijom za proveru kvaliteta sirovina i gotovih proizvoda. Ova investicija vredna je 6,5 miliona evra i trenutno je zaposleno 30 radnika.

Kompanija Fertiko učestvovala je i u programu “moja prva plata”, a Brnabić je naglasila da je to pravi način da se mladima pruži šansa za prvo zaposlenje kao i da im se otvori put za karijeru u našoj zemlji. Vukićević je istakao da je program “Moja prva plata“ omogućio da ta kompanija zaposli određeni broj mladih ljudi.

Pročitajte još:

Pored pogona Fertika, u Inđiji postavljen i kamen temeljac za fabriku guma japanske kompanije Tojo, a to će, kako kaže predsednica Vlade, dodatno ojačati Inđiju u ekonomskom smislu.

Predsednik Opštine Inđija Vladimir Gak izrazio je posebno zadovoljstvo time što je danas otvoren novi pogon kompanije, koja je jedan od najboljih srpskih brendova istakavši da će iz ove fabrike proizvodi otići u 20 država u svetu što je ponos Inđije i cele Srbije.

Energetski Portal

Za vodosnabdevanje i prečišćavanje otpadnih voda 200 miliona evra

11.03.2021

cev_otpadne_vode — Foto-ilustracija: Pixabay

Razvojna banka Saveta Evrope podržaće Srbiju u iznosu od 200 miliona evra za vodosnabdevanje i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u jedinicama lokalne samouprave.

Guverner ove banke, Rolf Vencel i ministar finansija, Siniša Mali razgovarali su o zajedničkoj saradnji i aktuelnim projektima, kao i o ekonomskoj situaciji u svetu izazvanom pamdemijom koronavirusa, navodi se u saopštenju ministarstva.

“Za Srbiju je izuzetno važna saradnja sa Razvojnom bankom Saveta Evrope, sa kojom sprovodimo projekte u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, energetske efikasnosti. Posebno se zahvaljujem na podršci u iznosu od 200 miliona evra, ova sredstva će biti utrošena za vodosnabdevanje i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u jedinicama lokalne samouprave”, istakao je ministar.

Mali je istakao i zajedničke projekte za studentsko stanovanje u Srbiji, zatim finansiranje projekta univerzitetske infrastrukture, kao i projekte dualnog obrazovanja. Bilo je reči i o izdavanju zelenih obveznica za sprovođenje određenih projekata iz oblasti zaštite životne sredine, što bi, kako je rekao ministar, dalo dobar signal stranim investitorima za dalje ulaganje u Srbiju.

Pročitajte još:

Guverner Vencel je pohvalio odlične ekonomske rezultate koje je naša zemlja postigla, sa posebnim naglaskom na malom privrednom padu iz 2020. godine, a istakao je i uspešnu vakcinaciju koju Srbija sprovodi.

Kako su zaključili tržišta i očekivanja investitora se menjaju, naročito usled pandemije koronavirsa i da je važno ići u korak sa tim promenama.

Energetski portal

Olovo ubilo pticu sa srpskog grba

10.03.2021

thomas-morse-gOEo7ItitnM-unsplash — Foto: Unsplash / Thomas Morse

Foto: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije

Mladi orao krstaš koji je pronađen iznemogao 30. decembra 2020. u ataru sela Prigrevica kod Apatina uginuo je nakon nekoliko dana u prihvatilištu za divlje životinje Zoološkog vrta „Palić“.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije saopštilo je da je laboratorijska analiza utvrdila da je uzrok smrti trovanje olovom.

Mladi krstaš, koji se u proleće 2020. izlegao u Slovačkoj, nakon napuštanja roditeljskog gnezda krenuo je u pustolovinu koja se po njega završila kobno. Do sticanja polne zrelosti mladi orlovi uobičajeno istražuju velika prostranstva, usavršavajući veštine koje su im neophodne za preživljavanje. Tako je tokom januara i februara ove godine širom Vojvodine i u okolini Beograda zabeleženo 13 mladih krstaša.

Nesrećnog orla na njivi pronašli su lovci iz Prigrevice, te obavestili ornitologa Nenada Sprema. Potom se u spasavanje, u Srbiji kritično ugroženog krstaša, uključio i Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, a ptica je prebačena na pregled i lečenje u Zoološki vrt „Palić“. Orao je na desnoj nozi posedovao metalni prsten koji je pomogao da se sazna vreme i mesto na kome je obeležen.

I pored velikog truda veterinara iz Subotice, orao je početkom januara uginuo. Rentgenski snimci pokazali su da je ptica u sebi imala predmete nalik na olovnu sačmu. Obdukciju i ekotoksikološku analizu, na osnovu koje je utvrđen uzrok uginuća, uradio je Naučni institut za veterinarstvo „Novi Sad“.

Pročitajte još:

„Orao nije upucan, ali je pojeo neku životinju koja je ubijena iz puške sačmarice i u telo je ishranom uneo olovne kuglice. Orlovi ne prezaju od hranjenja leševima, te su česte žrtve trovanja“, pojašnjava Milan Ružić, izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

U tkivu jetre mladog krstaša sadržaj olova bio je 5 puta veći od nivoa koji je smrtonosan za velike orlove, navodi se u izveštaju o ispitivanju koga je potpisao dr sci. vet. med. Radomir Ratajac sa Naučnog instituta za veterinarstvo „Novi Sad“.

Uginuće krstaša prvi je dokazan slučaj trovanja divlje ptice olovom u Srbiji. U mnogim državama trovanje olovom velika je pretnja po opstanak živog sveta, pre svih ptica. Naučnici su procenili da svake godine u Evropskoj uniji više od milion jedinki divljih ptica strada upravo od posledica trovanja olovom.

Foto-ilustracija: Unsplash (Steve Smith)

„Olovo je visokotoksičan metal koji izaziva tešku anemiju i utiče na nervni sistem, krvotok, jetru i bubrege. Trovanje olovom izaziva letargiju, slepilo, paralizu pluća i crevnog trakta, napad i smrt, kako kod životinja, tako i kod ljudi“, navode u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Prema istraživanju koje su ornitolozi iz DZPPS uradili u Srbiji se godišnje u ribnjake, jezera i reke ispuca oko 5,5 tona olovne sačme. Na ovaj način svake godine više od 20 miliona novih kuglica olova dospeva u životnu sredinu, čime se ugrožava javno zdravlje i bezbednost građana.

„Za nas koji radimo na zaštiti orla krstaša vest o gubitku svake jedinke je veliki udarac. Poražavajuća je činjenica saznanje da nam zbog trovanja strada kritično ugrožena ptica, koja krasi nacionalne simbole”, rekao je Maksim Karanović iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

U cilju rešavanja problema trovanja divljih životinja i drugih problema koji uzrokuju stradanje ptica u Srbiji Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pokrenulo je portal poslednjilet.rs. Pomoću portala građani mogu da se upoznaju sa najčešćim uzrocima stradanja ptica kao što su trovanje, krivolov vatrenim oružjem, nezakonito hvatanje, elektrokucija i kolizija. Pored informisanja građani će putem portala moći da prijave slučajeve stradanja ptica.

„Ukoliko dođemo do pravovremenih podataka o stradanju ptica to će nam pokazati razmere problema, a onda i pomoći u pronalasku, prijavljivanju i kažnjavanju počinilaca. Tu nam je potrebna pomoć savesnih građana koji će putem portala poslednjilet.rs dostavljati informacije o ugrožavanju ptica”, kaže Karanović.

Izvor: Društvo za zaštitu i proučavanje ptica

Lidl najavio prodaju automobila

10.03.2021

automobili - pixabay — Foto-ilustracija: Pixabay

Kada sledeći put kupci svrate po hleb i mleko u Lidlove prodavnice u Nemačkoj mogu da pazare i jedan automobil. Kako je većina cena u ovim supermarketima diskontna, tako će biti i sa automobilima.

Naime, u njihovim prodavnicama, za sada samo u Nemačkoj, od 1. marta mogu se kupiti i automobili, navodi se u saopštenju ove kompanije.

U ponudi su tri modela Reno Tvingo, Reno Klio 5 i Krosover Kija Stonik. Ponuđeni modeli mogu se uzeti na lizing koji traje 48 meseci.

Reno Tvingo može se kupiti za 99 evra mesečno, Reno Klio za 109 evra mesečno, dok se Krosover Kija Stonik prodaje po ceni od 135 evra mesečno.

Kako ponuda važi do isteka zaliha, srećnici koji kupe automobil u ovom supermarketu mogu da računaju na dostavu vozila, a u ponudi je i ugovor o održavanju od 20,80 evra mesečno. Ukoliko to žele, prilikom kupovine, moguće je i osigurati vozilo.

Pročitajte još:

Ova kompanija je već imala sličnu akciju, tako je 2019. godine u roku od nedelju dana rasprodato 1.000 modela Fijata 500. Lidl je kompanija koja posluje u gotovo celoj Evropi, možda u budućnosti po novi automobil i mi odemo do supermarketa.

Milica Radičević

Jadarit između poslovne tajne i javnog interesa

10.03.2021

Američki informativni sajt Blumberg objavio je procenu da će se u narednih deset godina potreba za litijumom povećati osam puta. Ta prognoza uopšte ne deluje iznenađujuće, budući da već sada vlada gotovo nezasita glad za baterijama koje napajaju brojne uređaje, od ajfona do električnih automobila, a u čijem sastavu se nalazi ovaj alkalni metal.

Gde je naše mesto u ovoj pomami za trenutno možda najtraženijom sirovinom na svetu, nije teško zaključiti ako se uzme u obzir da se jedno od najvećih svetskih nalazišta jadarita (iz kojeg se izdvaja litijum) nalazi u Jadarskom basenu, u Zapadnoj Srbiji. Naše rezerve ove rude procenjuju se u rasponu od 100 do 200 miliona tona. Iako je popularno nazvan „srpskom naftom“, jer se na teritoriji Srbije nalazi deset odsto svetskih rezervi, litijum koji se dobija iz jadarita za stanovnike lozničanskog kraja ipak nije samo paradigma budućeg ekonomskog prosperiteta ovog područja.

Da li je u Srbiji zaista zakopano „blago budućnosti“ i kakvu korist od toga ima lokalno stanovništvo, kompanija Rio Tinto koja će raditi eksploataciju rude, i država, pitali smo se predstavnike ove kompanije koja je u Srbiji registrovana kao Rio Sava Exploration, i Miroslava Mijatovića, predsednika Podrinjskog anti-korupcijskog tima (PAKT) koji planove za otvaranje rudnika prati od samog početka.

Kao što ćete primetiti, uz odgovore koji su nam dali predstavnici kompanije Rio Sava Exploration ne stoji ime i prezime osobe koja ih je sastavila. Ovo nije uobičajeno za našu rubriku Sučeljavanje, a budući da nismo hteli da izostavimo drugu stranu, vrlo važnu i moćnu u ovom poduhvatu eksploatacije rude kao što je Rio Tinto, odlučili smo da odstupimo od pravila, gde svoje stavove sučeljavaju lica sa imenom i prezimenom, i objavimo njihove odgovore ovako kako slede.

EP: Rudnik litijuma najavljuju kao novu nadu ne samo meštana lozničkog kraja, vec i cele Srbije. Kakva je uloga litijuma u našoj budućnosti?

Rio Sava Exploration: Litijum duguje svoj značaj činjenici da na globalnom nivou tzv. „zelena agenda“ postaje jedan od prioriteta, što između ostalog podrazumeva smanjenje emisije ugljen dioksida. U EU se konstantno pooštravaju mere u vezi sa emisijom CO2 i upravo zbog toga se narednih godina očekuje ekspanzija električnih i hibridnih automobila. Tu litijum stupa na scenu jer se pre svega koristi za proizvodnju baterija velike gustine energije za ovu vrstu automobila. Takođe, koristi se i za privremeno skladištenje struje dobijene iz velikihsistema solarnih panela i vetro-generatora što umnogome doprinosi pomenutom cilju – smanjenju emisije CO2 i prelasku na zelenu ekonomiju. Važno je reći da zelena ekonomija igra ulogu i u projektovanju i planiranju buduće eksploatacije i prerade jadarita, i da razmatramo niz mera i investicija kako bismo osigurali što manju direktnu i indirektnu emisiju ugljen-dioksida. Jedna od konkretnih mera na kojoj se radi, što istovremeno zahteva značajnu investiciju, jeste korišćenje gotovo potpuno električne flote vozila u rudniku.

Miroslav Mijatović: Uloga litijum-jonskih baterija je već sada je izuzetno velika, jer se ove baterije koriste u proizvodnji električnih automobila, ali i telefona i mnogih električnih uređaja savremene tehnologije. Međutim, vlada zabluda da su litijumske baterije za automobile ekološko rešenje što jednostavno nije tačno. Trenutno se u najnaprednijim zemljama sveta litijumska baterija reciklira u izuzetno malom procentu – od jedan do tri odsto. Sa stanovišta zaštite životne sredine, to nikako ne može biti prihvatljivo rešenje. Koliko ja znam, nauka utire put ka proizvodnji automobila koji će se kretati na vodonik što bi bilo prihvatljivo ekološko rešenje. Litijum sigurno nije.

EP: Šta sve obuhvata postupak kojim se dolazi do podzemnih ležišta minerala litijuma, a zatim i do ekstrakcije litijuma? Kakve posledice ovaj postupak ima na lokalnu sredinu i zaštitu prirode?

Rio Sava Exploration: Dozvolite da prvo objasnimo ceo postupak, šta će se proizvoditi i kako. Konačni proizvodi rudnika Jadar biće litijum karbonat, borna kiselina i natrijum sulfat. Sva tri proizvoda biće u praškastom obliku, a moramo napomenuti i to da će litijum karbonat biti onog kvaliteta koji je potreban da odmah ide u proizvodnju baterija, što sa drugim ležištima u svetu nije slučaj, već je potrebna i međufaza u preradi. Tri pomenuta proizvoda će se dobijati iz jadarita koji će se prvo eksploatisati u podzemnom rudniku, a onda ići na pripremu mineralne sirovine koju ste pomenuli, i to je samo prva faza prerade koja podrazumeva drobljenje i mokro klasiranje, bez flotiranja. Koncentrovani jadarit kao rezultat ove prve faze ide odmah dalje u preradu, tj rastvaranje nakon čega se konačni proizvodi izdvajaju kristalizacijom. Sama prerada koncentrovanog jadarita će se odvijati u modernom postrojenju i to novom, inovativnom i stabilnom tehnologijom koja je testirana u pilot fabrici u Australiji, i koja je prošla nezavisnih revizija od strane relevantnih stručnjaka za različite oblasti. To znači da je naš tim domaćih i inostranih stručnjaka unapredio dosadašnje metode prerade ruda litijuma i spustio temperaturu procesa sa preko 250 na ispod 100 celzijusovih stepeni, što je ekološki mnogo prihvatljivije rešenje. Kada govorimo o Studiji procene uticaja na životnu sredinu, ona se radi tokom studije opravdanosti, odnosno razvojne faze projekta, što je upravo faza u kojoj se projekat „Jadar“ nalazi od avgusta 2020. godine. Ova Studija se radi za sve elemente projekta, i obuhvata i procenu kumulativnog uticaja uključujući i deponiju.

Što se isparenja tiče i pogoršanja kvaliteta vazduha, o tome ne može biti govora. U procesnoj industriji se primenjuju strogi zakonski okviri i standardi, i u skladu sa tim biće preduzete sve mere koje će kroz Studiju procene uticaja na zaštitu životne sredine biti definisane i to od strane nadležnih institucija. Ukoliko postoji i najmanji rizik na koji ne postoji adekvatan tehnološki odgovor sa naše strane, mi nećemo moći da dobijemo neophodne dozvole za početak izgradnje rudnika i upotrebu rudnika.

Miroslav Mijatović: Ono što do sada znamo je vrlo malo, a to je da će se u postrojenju za pripremu mineralne sirovine od sirove rude proizvodi koncentrovana ruda jadarita. Na površini će se odvijati droblјenje rude, mokro prosejavanje, ispiranje i taloženje. Proces droblјenja je praćen mokrim prosejavanjem i hidrociklonima. Ostatak iz faze pripreme mineralne sirovine, odnosno čestice fine granulacije se transportuju u taložnik. Postrojenje za preradu će biti locirano neposredno uz postrojenje za obogaćivanje rude i u njemu će se proizvoditi borna kiselina, litijum-karbonat (ili/i litijum-hidroksid monohidrat) i natrijum-sulfat. Postrojenje za preradu će u zavisnosti od faza proizvodnje biti podelјeno na delove za: rastvaranje i kristalizaciju borne kiseline; odstranjivanje nečistoća i kristalizaciju litijum-karbonata; kristalizaciju natrijum-sulfata i druge objekte.

Zbog silnih isparenja u procesu prerade pretpostavlja se značajno pogoršanje kvaliteta vazduha, a još je nepoznato tačno na kojoj površini. Izvesno je i da će se na području doline Jadra smanjiti broj sunčanih dana, a širi uticaj na životnu sredinu biće poznat kada bude poznata konačna lokacija jalovišta.

U fokusu:

EP: Na koji način Rio Tinto planira da sanira potencijalnu ekološku devastaciju kompletnog područja predviđenog za rudnik i na koji način će se vršiti otkup zemljišta bogatog ovom rudom?

Rio Sava Exploration: Rio Tinto pre svega planira da izgadi rudnik, procesno postrojenje, deponiju industrijskog otpada i svu prateću infrastruktiuru u skladu sa najboljim dostupnim tehnikama (BAT) kao i da primeni sve tehničko-tehnološke mere koje smanjuju uticaj na životnu sredinu, poštujući zakonom definisane granične vrednosti i mere. Dakle, nema reči o ekološkoj devastaciji područja, a samim tim ni o potrebi njegovog saniranja. Ne možemo negirati uticaj rudarenja, kao i industrijske prerade rude, na životnu sredinu, ali naša je zakonska i svaka druga obaveza da primenimo zaštitne mere odobrene od strane nadležnih institucija, te da uticaje izbegnemo ili smanjimo na zakonski odobren minimum. U suprotnom, ni mi niti bilo koji drugi investitor u rudarskoj industriji ne može dobiti dozvolu niti za gradnju niti za eksploataciju.

Trenutno planirana investicija u izgradnju sistema i opreme samo u oblasti zaštite životne sredine iznosi preko 100 miliona dolara. Možemo očekivati porast planiranih invensticija u ovom segmentu nakon završetka idejnih i glavnih projekata. Proces otkupa zemljišta je u toku i odvija se u skladu sa zakonima Republike Srbije i najboljom svetskom praksom čije je principe utvrdila Međunarodna finansijska korporacija (članica Grupacije Svetske banke). Naš cilj je da na kraju procesa otkupa obe strane budu zadovoljne. Mi smo svesni da je ovo osetljivo i važno pitanje za porodice koje su obuhvaćene otkupom, i zato ovoj temi pristupamo na transparentan, pažljiv i fer način. U redovnoj smo komunikaciji sa vlasnicima zemljišta i sa zadovoljstvom možemo da istaknemo da je u ogromnoj većini slučajeva reč o razvijenom odnosu međusobnog poštovanja i poverenja.

Miroslav Mijatović: Nije nam poznato da je kompanija Rio Tinto negde sanirala kompletno prostor gde je rudarila. To su dosadašnja iskustva i to nam javljaju aktivisti širom sveta. Nedavno su, na primer, izašli iz projekta na ostrvu Bugenvil na Papui Novoj Gvineji ostavljajući lokalnom stanovništvu na brigu jalovište od milijardu i po tona opasnih materija. Da bi Rio Tinto imao adekvatan plan sanacije terena, morao bi da ga uradi na osnovu relevatnih podataka o uticaju zagađenja, ali tih podataka nema, niti se čini da to preterano interesuje kompaniju.

Kad je reč o otkupu, u članu 4 Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima provučeno da je ruda litijuma od strateškog značaja za Srbiju, a potom u stavu 3 da je za ovakve projekte dozvoljena eksproprijacija zemljišta. U tu i samo u tu svrhu, donet je preko noći Prostorni plan područja posebne namene za realizaciju projekta „Jadar“, da bi meštani ubrzo potom bili obavešteni da su njihova imanja prenamenjena iz poljoprivrednog i šumskog u građevinsko zemljište. Prema našim saznanjima, Rio Tinto je angažovao advokatsku kancelariju, čiji advokati pozivaju meštane i ugovaraju prodaju zemljišta.

EP: Ko finansira infrastrukturu potrebnu za jedan ovakav poduhvat?

Rio Sava Exploration: Kada je reč o infrastrukturi za potrebe projekta, nju finansira Rio Tinto. Finansiranje javne infrastrukture je u nadležnosti Republike Srbije i to se realizuje u skladu sa zakonom i važećim planskim aktima.

Miroslav Mijatović: Nažalost, infrastrukturu za potrebe rudnika finansiraće Srbija, odnosno građani. Naravno niko nas nije pitao da li smo saglasni sa tim da se naš zajednički novac troši na takve stvari. Iz državne kase će se finansirati 13,4 km puta Loznica–Valjevo koji prolazi pored samog rudnika i treba da ga poveže sa brzim putem Loznica–Šabac i autoputem Šabac–Ruma–Novi Sad i Šabac–Beograd. Mislim da će za kompaniju mnogo bitnija biti izgradnja pruge Loznica–Valjevo u dužini od oko 80 km. Ne znam da li je to koincidencija ili ne, ali u dva navrata su početak izgradnje ove pruge prekidali svetski ratovi.

Intervju vodila: Jovana Canić

Intervju u celini možete da pročitate u Magazinu Energetskog portala PAMETNI GRADOVI decembar 2020. – februar 2021.

Mionica – otvorena toplana na biomasu

10.03.2021

toplana boiler-1060755_960_720 — Foto: pixabay.com

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Mionica je prva lokalna samouprava u Srbiji čija je toplana prešla sa upotrebe uglja i mazuta na upotrebu biomase. Prelazak na biomasu kao obnovljiv izvor energije uticao na smanjenje PM čestica u vazduhu i do 10 puta, a ministarka Irena Vujović naglasila je da je to važan korak ka čistijem vazduhu i boljem kvalitetu života.

Ona je juče obišla ovaj objekat i pozvala kompanije i građane da se priključe na ovu kotlarnicu i tako pređu na ekološki prihvatljiv način grejanja.

“Na toplanu je priključeno 18 javnih objekata, a pozivam i individualna domaćinstva da se priključe na novu kotlarnicu”, dodala je ministarka.

Ona je navela da je toplana napravljena po najmodernijim evropskim standardima i istakla da su građani Mionice zadovoljni što je na ovakav način smanjeno aerozagađenje.

Prema rečima ministarke, Vlada Republike Srbije intenzovno radi na projektima za smanjenje aerozagađenja, a resorno ministarstvo raspisalo je javne konkurse kako bi i druge lokalne samouprave mogle da se prijave i zamene svoje kotlove.

Takođe je navela da imamo više lokalnih samouprava u Srbiji gde su kotlarnice na ekološki prihvatljive energente već u funkciji, a negde je zamena kotlova u toku, pa se ubuduće očekuje značajno poboljšanje kvaliteta vazduha.

Kada je reč o Mionici, ministarka je istakla da se ovde posao ne završava već da se moraju ulagati dodatni napori kako bi se dostigao bolji ekološki standard u ovoj opštini.

Pročitajte još:

Ona je sa predsednikom opštine Mionica Bobanom Jankovićem razgovarala i o drugim projektima koji su u planu, a čija je realizacija važna za podizanje standarda životne sredine.

Kako je navela, intenzivno se radi na projektovanju regionalnog sistema za upravljanje čvrstim otpadom „Kolubara – Kalenić“, a Mionica će biti jedna od 11 opština obuhvaćenih tim projektom.

“Ova opština se takođe prijavila na javni poziv Ministarstva za uklanjanje divljih deponija koje su popisali, a videćemo koji je način za njihovo uklanjanje”, rekla je Vujović.

Ona je dodala da će se raditi i dva prečistača za otpadne vode sa kineskim partnerima u Mionici i Banji Vrujci. Projekti su već pripremljeni i biće realizovani kroz Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Energetski portal

Na meniju restorana u Singapuru našlo se i meso iz laboratorije

10.03.2021

Vinston Čerčil je još davne 1931. godine izjavio „Trebalo bi da izbegnemo apsurd uzgajanja celog pileta da bismo na kraju pojeli samo grudi ili krila, tako što ćemo ove delove uzgajati odvojeno u specijalnim uslovima.“

Poznato je da taj „apsurd“ masovnog uzgajanja životinja radi hrane predstavlja veliki problem za životnu sredinu. Procenjuje se da oko 40 odsto ukupne godišnje proizvodnje metana dolazi sa farmi, dok, poređenja radi, industrija godišnje proizvede oko 25 odsto ovog gasa.

Takođe, danas je konzumiranje životinjskog mesa među najzastupljenijim predmetima moralnih debata. Čini se da je u 21. veku, u kom smo čak 26 puta posetili svemir i uspeli da manipulišemo genima kako bismo otklonili neke nasledne bolesti, krajnje nepotrebno da milioni životinja svakodnevno stradaju radi naše ishrane. Umesto u klanicama, po svemu sudeći će se meso ubuduće proizvoditi u laboratorijama.

Proizvodnja mesa u epruvetama nije ništa novo, a ovaj koncept „čistog mesa“ ili „sintetičkog mesa“ kako ga još nazivaju, prvi je popularizovao Džejson Matini, osnivač nevladine organizacije „Nova žetva“, davne 2000. godine.

Iako se tehnologije u ovoj oblasti još uvek intenzivno razvijaju, prošle godine „meso iz epruvete“ po prvi put se pojavilo u komercijalnoj prodaji kada je restoran u Singapuru pod nazivom „1880“ počeo da prodaje meso američke kompanije It Džast.

It Džast je prva kompanija koja je u decembru prošle godine dobila odobrenje od Vlade Republike Singapur da plasira svoje „čisto meso“, a Singapur ovim potezom nastoji da ohrabri i druge države kako bi se odvažile na ovaj korak i odobrile sintetičko meso.

Od 2011. godine ova američka kompanija bavi se isključivo razvijanjem i plasiranjem alternativnih namernica na biljnoj bazi kojima bi se ubuduće mogli zameniti mleko, jaja, i ostali proizvodi životinjskog porekla, a u 2017. godini, It Džast započeo je razvijanje mesa iz laboratorija. Cilj im je bio da naprave pileće krokete koji bi se sastojali od 70 odsto sintetičkog pilećeg mesa, dok bi preostalih 30 odsto činili biljni proteini.

Ovo sintetičko meso proizvodi se kultivisanim uzgajanjem glatkih mišićnih ćelija, a It Džast svoje meso gaji u mešavini amino kiselina, šećera i soli.

Pročitajte još:

Metodu uzgajanja ćelija prvi je uspešno izveo Rasel Ros pre tačno pola veka, a 1991. godine po prvi put je predstavljen patent sintetičkog mesa koji će biti namenjen za ishranu ljudi.

Čak je i NASA videla potencijal u novoj tehnologiji uzgajanja mesa, pa su 2001. godine započeli svoje eksperimente kako bi astronauti jednog dana mogli da uzgajaju sopstveno meso u svemiru.

I organizacije za zaštitu životinja uključile su se u finansiranje ovog projekta pa je tako PETA ponudila nagradu od milion dolara za prvu kompaniju koja do 2012. godine proizvede pileće meso za komercijalnu prodaju. Iako nije bilo pobednika, ova akcija PETE dovela je proizvodnju mesa u laboratorijama u žižu javnosti i privukla pažnju većeg broja naučnika.

Milena Maglovski

Otvoren Regionalni centar za energetsku efikasnost

10.03.2021

1024px-ZrenjaninBegej — Foto: Wikipedia/Alexzr88

Otvaranjem Regionalnog centra za energetsku efikasnost u Zrenjaninu obeležen završetak IPA projekta prekogranične saradnje Rumunija-Srbija „Pametna i održiva potrošnja energije“, čija je ukupna vrednost 852.000 evra. Zgrada centra, koja se prostire na 500 kvadratnih metara i naoravljena je tako da maksimalno štedi energiju, navodi se u saopštenju Vlade Srbije.

“Zelena agenda i energetska efikasnost biće aktuelne teme u narednim decenijama i za projekte iz ovih oblasti Evropska unija će i u buduće izdvajati značajna sredstva. Srbija će kroz nacionalni plan “Srbija 2025” finansirati brojne projekte, od postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, separacije otpada, do domena energetske efikasnosti i svega što se može svrstati u sektor „zelenih“ programa i projekata”, navela je Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije u Vladi Republike Srbije.

Kako je objasnila, upravo je to formula “20–20–20”, koju je definisala EU – 20 odsto smanjiti količine ugljen-dioksida, 20 odsto povećati obnovljive izvore energije i 20 odsto povećati energetsku efikasnost.

Gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura rekao je da je ovaj grad u prethodnom periodu radio mnogo na dostizanju evropskih standarda u oblasti zaštite životne sredine i energetske efikasnosti, ističući da projekat Regionalnog centra predstavlja krunu dosadašnjih, ali i početak novih aktivnosti.

“Ceo projekat ima za cilj da Zrenjanin postane energetski efikasniji i da građani podignu nivo znanja i svesti o značaju energetske efikasnosti. Zahvaljujući IPA programu prekogranične saradnje rekonstruisana je sportska hala “Medison”, nabavljena oprema za reagovanje u vanrednim situacijama, a u završnoj fazi je realizacija projekta “Revitalizacija kanala Begej”, naveo je gradonačelnik i dodao da je Zrenjanin kapacitete EU fondova koristio i u drugim oblastima, a jedan od takvih primera je gradnja Regionalnog edukativnog centra „Banat“.

Pročitajte još:

Direktorka Regionalnog centra za društveno-ekonomski razvoj “Banat“ Irena Živković ukazala je na to da pomenuti projekat doprinosi postizanju klimatskih i energetskih ciljeva EU, kroz promociju energetske održivosti u lokalnim zajednicama prekograničnog regiona.

“Pored toga što je Zrenjanin dobio prvu “pametnu zgradu” i Regionalni centar za energetsku efikasnost, urađeno je još mnogo toga, kao što je izrada master plana održive energije za teritoriju Srednjobanatskog okruga”, precizirala je ona.

Prema njenim rečima u okviru pilot akcija u tri zrenjaninske srednje škole postavljeni su instrumenti za merenje različitih energetskih parametara i kvaliteta vazduha i obavljeno je termovizijsko snimanje dronom 60 javnih objekata.

Vodeći partner na projektu Regionalnog centra za energetsku efikasnost bio je Grad Zrenjanin sa partnerima – Regionalnim centrom za društveno-ekonomski razvoj „Banat“, Gradom Temišvarom i Klasterom održive energije Rumunije – ROSENC.

Otvaranju centra prisustvovali su i pomoćnik pokrajinskog sekretara za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj Nebojša Vojnović, a onlajn su se obratili izvršna direktorka Regionalnog biroa za prekograničnu saradnju Anka Lolesku i gradonačelnik Temišvara Fric Dominik Šamuel.

Energetski portal

Češka gradi dva nova nuklearna reaktora

09.03.2021

nuklearna_elektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

U elektrani u blizini sela Dukovani biće izgrađena dva nova nuklearna reaktora. Hjihovu izgradnju odobrio je regulator za nuklearnu energiju Češke, koji je godinu dana radio na detaljnoj proceni ovog projekta, prenele su agencije.

Nuklearna elektrana Dukanovi je prva elektrana ovakve vrste koja je izgrađena u Češkoj. Nalazi se 30 kilometara jugoistočno od mesta Trebič i veoma je važan izvor energije za ovu zemlju. Ova nuklearna elektrana ima četiri reaktora koji su u funkciji od 1985. godine i imaju ukupan kapacitet proizvodnje 2.040 megavata električne energije.

Prema nacionalnim planovima Češke do 2060. godine predviđeno je veliko povećanje upotrebe nuklearne energije. U ovim planovima navodi se i da će novi reaktori u Dukovani biti u funkciji do 2036. godine i da će priključenjem na elektromrežu za 40 odsto povećati udeo struje iz nuklearne energije.

Vlada Češke radi na tome da ova zemlja postane energetski nezavisna, u fokusu im je izbacivanje uglja iz upotrebe i postizanje ciljeva Evropske unije vezanih za ugljeničnu neutralnost. Zato se oni sve više okreću ka nuklearnoj energiji i nadaju se da će se ona pokazati kao rešenje koje će obezbediti stabilnost i ekonomsku isplativost uz nultu emisiju štetnih gasova.

Pročitajte još:

Jedan od najvećih izvora električne energije u Evropskoj uniji su upravo nuklearne elektrane i dok neke zemlje tek počinju da ih grade, prema podacima Evrostata od 2006. godine proizvodnja električne energije u nuklearnim elektranama opala je za 16,3 odsto. Italija je zatvorila sve svoje nuklearne elektrane, Nemačka planira da do 2022. godine zatvori sva svoja nuklearna postrojenja, dok Belgija, Španija i Švajcarska planiraju da do 2030. godine prestanu da koriste nuklearnu energiju.

Milica Radičević

Objavljen tender za izgradnju gasovoda Niš–Dimitrovgrad

09.03.2021

transport_gasa — Foto-ilustracija: Pixabay

Radovi na izgradnji gasne interkonekcije Srbije i Bugarske, od Niša do Dimitrovgrada, trebalo bi da počnu na leto i budu završeni za dve godine, a danas je objavljen i tender za izbor izvođača radova, navodi se na sajtu Vlade Republike Srbije.

Kako je ministarka Zorana Mihajlović najavila, do kraja maja treba da bude izabran najpovoljniji izvođač koji će graditi gasovod u dužini od 109 kilometara od Niša do bugarske granice, uz napomenu da ukupna procenjena investiciona vrednost projekta iznosi 85,5 miliona evra.

“Verujem da ćemo, dok prođemo sve procedure prijavljivanja i izbora, imati najpovoljnijeg izvođača radova do kraja maja, a u toku leta možemo očekivati i početak radova”, navela je Mihajlović i dodala da je gasna interkonekcija sa Bugarskom veoma važna za našu zemlju.

Ona je naglasila da će Bugarska od granice do Sofije graditi deo od 67 kilometara, čija je vrednost približno 75 miliona evra, i dodala da je Bugarska već završila kompletnu tendersku proceduru i za taj deo gasovoda se javilo više od 10 izvođača.

Kada je reč o našoj zemlji, ministarka je navela da podrška EU prema finansijskom sporazumu potpisanom decembra 2018. godine između Vlade Srbije i Evropske komisije za IPA 2017 predviđa 49,6 miliona evra bespovratne pomoći za finansiranje ovog projekta

Nacionalno sufinansiranje u IPA sistemu se obezbeđuje kroz kredit Evropske investicione banke u iznosu od 25 miliona evra, dok preostala sredstva obezbeđuje Republika Srbija i JP „Srbijagas“.

Pročitajte još:

Mihajlovićeva je uverena da će Srbija i Bugarska otprilike u isto vreme završiti gasovod na svojoj teritoriji, za oko dve godine od početka radova, i naglasila da će sa ovom gasnom interkonekcijom Srbija dobiti još jedan pravac za dotok gasa, što će omogućiti diverzifikaciju snabdevača gasa.

“Srbiju će u budućnosti biti gasno stabilna zemlja”, naglasila je ministarka i dodala da je to naročito važno sada kada krećemo u energetsku tranziciju, koja će podrazumevati izabacivanje prljavih tehnologija i izvora energije.

Gasna stabilnost je ključna za našu zemlju jer će se u Srbiji graditi gasne elektrane, a za to su potrebni različiti dobavljači gasa. Gas će za Srbiju biti izuzetno važan energent, zaključila je Mihajlovićeva.

Energetski portal

Cementara u Beočinu: Građanima zagađenje, a opštini investicije

09.03.2021

158579363_1347176012316814_5579512239780132376_o — Foto: Fejsbuk printskrin / Beočin Lafarge

Foto-ilustracija: Unsplash (Cristi Goia)

Uprkos nedavnoj vesti da cementara Lafarž gradi filter za smanjenje emisije prašine, CINS saznaje da to ipak neće rešiti zagađenje vazduha u Beočinu. Štetne čestice koje preko 15 hiljada stanovnika ove opštine već godinama udišu, višestruko prelaze dozvoljene granice, a loš vazduh prati i nepropisno spaljivanje opasnog otpada u cementari. Od iseljavanja najugroženijih stanovnika se odustalo, a opštini su od fabrike stigle investicije od više miliona evra.

Na samo pedesetak metara od kapije fabrike Lafarž nalazi se beočinsko naselje Kolonije. Njegovi stanovnici, među kojima su i deca, žive u gusto naseljenim kućama načičkanim u uskim ulicama. Na njega se dalje nastavlja naselje Šljivik, a gde god da stanete dimnjaci fabrike vam mogu poslužiti kao orijentir.

Prema zvaničnim izveštajima cementara se 2019. našla među glavnim zagađivačima vazduha u Srbiji. Međutim, cementara već nekoliko decenija ima negativan uticaj na vazduh. Još 2006. u Planu detaljne regulacije fabričkog kompleksa navodi se da je kvalitet životne sredine u Beočinu u velikoj meri umanjen zbog rada cementare, njenog nepovoljnog položaja u odnosu na naselje i na pravac dominantnog vetra.

Planirano je iseljavanje Kolonija i Šljivika, ali se od toga u narednim godinama odustalo. Nasuprot tome, planira se proširenje naselja Kolonije. Pored toga, planirani zaštitni pojas između fabrike i grada nije podignut. Prema najavi na sajtu Opštine Beočin, u krug fabrike će premestiti i vrtić.

Cementare su među najvećim emiterima ugljen-dioksida (CO2). Ipak, nijedna od dve merne stanice Agencije za zaštitu životne sredine, obe na oko kilometar od fabrike, ne mere CO2. Reč je o gasu koji zagađuje atmosferu i izaziva klimatske promene. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, CO2 se zadržava u atmosferi više od jednog veka i ima dugoročne efekte zagrevanja planete.

Ove stanice zato mere zagađenost vazduha PM česticama, koje kod ljudi mogu izazvati respiratorna i kardiovaskularna oboljenja. Posebno su opasne za osetljive grupe – starije, decu, i one sa već postojećim bolestima srca ili pluća.

Među fabrikama i termoelektranama, Lafarž je 2019. po emitovanju ovih čestica zauzeo 14. mesto u Srbiji.

Prema analizi CINS-a, u Beočinu je koncentracija PM10 čestica te godine bila veća od dozvoljene 51 dan, a u 2020. godini 48.

Pored toga, Lafarž zagađuje sumpor-dioksidom (SO2) i azotnim oksidima (NOx/NO2), pa se 2019. našao na 6. mestu u Srbiji po emisijama oksida azota, a na 13. po oksidima sumpora. SO2 i azotni oksidi dovode do pojave kiselih kiša koje uništavaju šume, štetno utiču na floru i faunu, a ubrzavaju i koroziju materijala. Izloženost visokoj koncentraciji SO2 takođe može da izazove respiratorne i kardiovaskularne bolesti, dok azotni oksidi kratkoročno izazivaju vrtoglavicu, a dugoročno povećavaju rizik od prerane smrti. Azotni oksidi štete i vodi i usevima.

Lafarž je nedavno objavio da će zamenom elektrostatičkog filtera modernijim vrećastim filterom rešiti problem prašine u Beočinu. Međutim, u odgovoru za CINS cementara je potvrdila da se time nivo drugih zagađivača neće smanjiti:

„Za ostale navedene parametre (ugljen dioksida, azotnih oksida, sumpornih oksida) postoje već implementirani zasebni sistemi za smanjenje emisija“.

Inspekcija ukazala i na loše rukovanje opasnim otpadom

Iako je u cementari Titan u Kosjeriću zabranjeno korišćenje komunalnog otpada kao alternativnog goriva, Lafarž ima ovu dozvolu.

Kako je za CINS rekao Bratimir Nešić, inženjer zaštite životne sredine, jedino cementare u Beočinu i Popovcu kod Paraćina imaju dozvole za spaljivanje otpada radi energetskog iskorišćenja. On dodaje da se „komunalni otpad umesto spaljivanja svakako može tretirati drugačije“, na primer ponovnom upotrebom ili reciklažom.

Takođe, Lafarž koristi petrol koks, gorivo koje se dobija kao sporedni proizvod u rafinerijama nafte, dok, prema pisanju medija, u slovenačkoj cementari ove kompanije 2017. godine Ministarstvo za zaštitu životne sredine i prostornog planiranja Slovenije i nakon žalbi tu dozvolu nije izdalo.

Inspekcija je takođe utvrdila da je Lafarž od određenih preduzeća preuzimao gumeni granulat, nastao u procesu reciklaže guma, kao gotov proizvod, odnosno bez dokumenta o kretanju otpada. Ovaj gumeni granulat fabrika je koristila kao alternativno gorivo u procesu proizvodnje cementa što je suprotno integrisanoj dozvoli.

Iz Udruženja Spasimo Beočin kažu da nisu zadovoljni kako nadležne državne ustanove i Opština reaguju na njihove prijave, žalbe i predloge. Oni smatraju da to što beočinska Opština nema inspektora za zaštitu životne sredine najbolje oslikava odnos zvaničnih organa prema ovom problemu.

Pročitajte još:

Fabrika vode u Zrenjaninu ugrožava vodosnabdevanje grada
Građanski preokret tužio Gradsku upravu Zrenjanina
Srbija – Evropski lider, ali u zagađenosti vazduha

Sa druge strane, saradnja fabrike sa lokalnom vlašću ogleda se u brojnim donacijama opštini. Cementara je objavila da je, od privatizacije 2002. do 2011. godine, preko Fonda za realizaciju Socijalnog programa investirala 3,5 miliona evra. Sporazum o saradnji koji je Opština sa fabrikom potpisala 2011. godine najavio je petogodišnju investiciju od 2.050.000 evra za poboljšanje uslova života, razvoj lokalne zajednice i povoljniju klimu za privlačenje investitora. Krajem 2017. fabrika u istu svrhu obećala je još 200.000 evra. Lafarge je pomogao Beočinu kroz izgradnju sportskog centra, gradskog trga, verskih objekata, poslovne zone Beočin Biznis park u okviru fabričkog kompleksa, rekonstrukciju škola i dečijeg igrališta. Osim toga, kako su naveli u odgovoru CINS-u, učestvovali su u nabavci medicinske opreme za Dom zdravlja u Beočinu.

Na pitanje da li je inspekcija u poslednje četiri godine kontrolisala ovu fabriku, od Opštine smo dobili odgovor da za tim nije bilo potrebe. Iz odgovora je jasno i da Opština nema inspekciju za zaštitu životne sredine.

Više o ovome pročitajte ovde

Izvor: CINS

2021: Sad ili nikad za vlažna staništa Sredozemlja

09.03.2021

močvara — Foto-ilustracija: Unsplash (Grant Durr)

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Svetski dan vlažnih staništa obeležen je 2. februara – i nikada nije bio važniji trenutak da napravimo pregled onoga što se slavi i zašto. Budućnost naših vlažnih staništa i budućnost čovečanstva neraskidivo su povezane, a 2021. godina je naša najbolјa prilika da učinimo nešto povodom toga.

Tokom velikog dela naše nedavne istorije tretirali smo vlažna staništa kao da nisu važna. Obale su tu da se na njima gradi, reke i jezera su tu da obezbede neograničene zalihe vode za farme i fabrike, močvare su tu da bi se isušile radi razvoja. Na području Sredozemlju vekovima transformišemo i degradiramo naša vlažna staništa, a od 1970. godine izgubili smo polovinu onoga što je preostalo.

Međutim, ono čega većina nas još uvek nije svesna je da život započinje u vlažnim staništima, kao i da ona održavaju kontinuitet života. Ako želimo da imamo bilo kakvu nadu u rešavanje rastućih izazova sa kojima se suočava naš region i ako želimo da obezbedimo našu održivu budućnost na Sredozemlju, vreme je za novi početak i zajednički, složni napor da se spasu i obnove ovi vitalni ekosistemi.

Vlažna staništa dolaze u različitim prirodnim i veštačkim oblicima, od reka i jezera do močvara, bara, obalnih sistema i morskih područja, a sva ova staništa zajedno pružaju osnovne prirodne usluge od kojih zavisi život miliona lјudi u basenu Sredozemlja. Vlažna staništa ne samo da skladište i prečišćavaju većinu naše vode za piće, već nas snabdevaju hranom i sirovinama, održavajući lokalne ekonomije. Ona su takođe vitalni centri za biodiverzitet i imaju presudnu ulogu u borbi protiv klimatskih promena.

Ali, danas su rastući zahtevi polјoprivrede, industrije, turizma i urbanog razvoja na Sredozemlju potisnuli naša vlažna staništa na ivicu održivosti. Prekomerno zahvatanje vode (dve trećine za polјoprivredu) smanjilo je protoke između 25-75 odsto tokom poslednjih decenija, a predviđa se da će se tokom narednih 20 godina dostupnost slatke vode smanjiti za 15 odsto. Sa isušivanjem i uništavanjem vlažnih staništa, vitalni prirodni sistemi se raspadaju čak i dok potražnja raste.

Pročitajte još:

Da li možemo i dalјe ovako? Jednostavan odgovor je – ne možemo. Trenutne projekcije za region Sredozemlja pokazuju da će do 2040. godine oko 250 miliona lјudi živeti u uslovima nedostatka vode, u odnosu na, već danas, zastrašujućih 180 miliona.

Klimatske promene – podaci pokazuju da 20 odsto teže pogađaju Sredozemlje od većine drugih delova sveta – pojačavaju krizu, podižu temperature, smanjuju kiše i naglo povećavaju poplave, oluje, suše i druge ekstremne klimatske događaje.

Istovremeno, u regionu se veoma brzo razvija i kriza biodiverziteta. Vlažna staništa spadaju u ekosisteme sa najvećim biodiverzitetom, ali u sredozemnim vlažnim staništima populacija kičmenjaka gotovo se prepolovila od 1990. godine, a izumiranje predstavlja pretnju za više od trećine vrsta vlažnih staništa. Razvoj i zagađenje ostavljaju katastrofalne posledice.

Gubitak biodiverziteta i klimatske promene su dve strane iste medalјe: oba pokreću lјudske aktivnosti, a svaka pogoršava onu drugu.

Ipak, ekosistemi vlažnih staništa mogu pružiti neprocenjiva prirodna rešenja – ali samo ako im dozvolimo da pravilno funkcionišu.

Zdrava vlažna staništa čuvaju i prečišćavaju vodu, a ovde na Sredozemlju očajnički nam je potrebno više čiste vode jer se naša atmosfera zagreva i populacija nastavlja da raste.

Zdravo vlažno stanište takođe sakuplja gasove staklene bašte, hladeći planetu. Obalna vlažna staništa odvajaju uglјenik po jedinici površine 10-20 puta brže od kopnenih sistema – ali kada se unište, deo tog uglјenika se vraća u atmosferu.

Ekosistemi vlažnih staništa imaju vitalnu ulogu u zaštiti sredozemnih zajednica od rastućih rizika povezanih sa klimatskim promenama. Oni nas štite od ekstrema svih vrsta, poput kontinuiranog porasta nivoa mora ili sve češćih i nasilnih olujnih udara. Dublje u unutrašnjosti, vlažna staništa upijaju intenzivne kiše, štite od poplava i nadoknađuju niske tokove u vreme suše. Smatraju se jedinstvenim rešenjima zasnovanim na prirodi koja nude usluge od velike društvene, ekonomske i ekološke vrednosti za čovečanstvo.

Prosperitet i blagostanje ljudi Sredozemlja više nego ikad zavise od toga kako brinemo o svom prirodnom kapitalu. Više nego ikad, moramo investirati u sredozemna vlažna staništa jer smo suočeni sa neizvesnom budućnošću.

Da bismo odgovorili na izazov, potrebne su nam drastične promene, a 2021. godina nudi prilike da se one pokrenu, i koje ne smemo propustiti: svet treba da donese odluku o novom globalnom okviru za biodiverzitet, Evropska unija posvećena je zelenijoj budućnosti prema Evropskom zelenom dogovoru, a UN pokreću deceniju za obnavlјanje ekosistema.

Sve to čini ovaj trenutak idealnim za pokretanje inovativnih politika i planova upravlјanja u regionu koji promovišu obnavlјanje i održivost vlažnih staništa, kao i ravnopravnu upotrebu resursa u polјoprivredi, industriji i turizmu. Sve zainteresovane strane – lokalne zajednice, privatni sektor, organi javne vlasti, akademska zajednica, nevladine organizacije i međunarodni donatori – moraju obezbediti neophodne podsticaja očuvanju i obnavlјanju vlažnih staništa. Socijalna, ekonomska i politička stabilnost sredozemnog basena zaista je ugrožena.

A šta je sa javnošću, šta možemo učiniti? Pa, vlažna staništa se tiču svih nas i u najbolјem je interesu je svih da saznamo više o važnosti ovih neverovatnih ekosistema, da proširimo vest i pružimo podršku svima koji ih čuvaju i obnavlјaju.

Svetski dan vlažnih staništa 2021. idealna je prilika da počnemo da stvaramo promene u budućnosti sredozemnog biodiverziteta i lјudi na svim nivoima.

Izvor: IUCN

Nove automatizovane stanice za bolju odbranu od grada

09.03.2021

Završena je prva faza radova na izgradnji automatizovanih protivgradnih stanica koje se nalaze u radarskom cetru Republičkog hidrometeorološkog zavoda na Bukulji.

Prema planovima u ovom centru biće postavljeno 104 stanice i za sada su spremne 44, dok će do kraja godine biti postavljeno i pušteno u rad preostalih 60 stanica.

“Radarski centar Bukulja biće kompletno automatizovan i do kraja godine pružaće zaštitu u prečniku od 90 kilometara i na 2.370 hektara”, rekla je premijerka Ana Brnabić.

Kako se navodi u saopštenju, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović poručio je da se više neće ponoviti 12. jun 2017. godine, kada je grad uništio useve u okolini Topole i Smedereva, sve do Velike Plane.

Kako je naveo sada će protivgradnom zaštitom biti pokriveno nekoliko opština pored Aranđelovca, i to gotovo kompletna Topola i po deo Ljiga, Smedereva i Beograda.

I u Vojvodini se intenzivno radi na postavljanju protivgradnih sistema, završava se radarski centar Fruška gora, a nadležni najavljuju javnu navavku za centre Bajša i Samoš.

Pročitajte još:

“Kada ovim centrima kasnije dodamo radarski centar Kruševac, sve ono što daje najveći prinos u voćarstvu i povrtarstvu, praktično će biti pokriveno”, naglasio je Nedimović.

Kako je ministar rekao sa Republikom Srpskom zajednički gradimo stanice sa druge strane Drine, a planirano je da u 2022. godini bude opremanja radarska stanice Užice.

Direktor RHMZ-a Jugoslav Nikolić rekao je da su protivgradne stanice potpuno automatizovane, bez potrebe za strelcima, jer se njima upravlja iz radarskog centra i proizvod su domaće tehnologije.

Softver za ovaj sistem napravilo je preduzeće „Informatika“ iz Beograda, a lansere i ostatak sistema za ispaljivanje raketa „Trajal“ iz Kruševca. Sve stanice imaju autonomno napajanje energijom preko solarnih ćelija i lansere sa po 12 raketa.

Automatizovani sistemi protivgradne zaštite veoma su važni, zahvaljujući njima poljoprivredna proizvodnja je efikasnija. Na njenom unapređenju Srbija od 2016. godine intenzivno radi i prošle godine u Valjevu je otvoren prvi automatizovani radarski centar u Južnoj Evropi.

Energetski portal

Bitkoinka –prva krava u Crnoj Gori kupljena kriptovalutom

09.03.2021

Kako je 21. vek – vek digitalizacije, gotovo svi aspekti života pretrpeli su promene, a ni poljoprivreda nije izuzetak. Tako se danas sve više poljoprivrednika služi savremenim tehnologijama kako bi prodavali svoje proizvode i unapredili poslovanje.

Uspešna upotreba digitalizacije u poljoprivredi krasi i prvo digitalno selo u Crnoj Gori čiji je tvorac Marko Maraš. On je, kako kaže za Energetski portal, i sam želeo da kupi kokoške 2017. godine, ali na internetu nije mogao da pronađe objedinjenu ponudu za poljoprivredne artikle u Crnoj Gori. To ga je inspirisalo da napravi sajt Seljak.me kako bi se ubrzalo i poboljšalo umrežavanje poljoprivrednika, kako međusobno, tako i sa potencijalnim kupcima.

Osim kupo-prodaje, na pomenutom sajtu poljoprivrednici mogu steći i dodatna znanja i savete, a poseban akcenat stavlja se na digitalizaciju i modernizaciju poljoprivrede.

Marko je promovisanjem inovativnih metoda uticao na porast upotrebe GPS ogrlica i senzora za teljenje, a kako bi dodatno pomerio granicu digitalizacije u poljoprivredi, odvažio se na još jedan korak: trgovina u bitkoinima.

Tako je jedna krava uspešno prodata novoj vlasnici po ceni od 0.03 bitkoina, što otprilike iznosi 1.350 eura.

Kako se navodi na sajtu Seljak.me, Marko je u dogovoru sa koleginicom Anđelom Bojić čija je porodica planirala kupovinu krave, odlučio da se ova transakcija obavi upotrebom bitkoina. Ovi mladi vizionari želeli su da pokažu domet digitalizacije u poljoprivredi, kao i sve mogućnosti koje digitalizacija nudi.

On dodaje da ne postoji prepreka za upotrebu kriptovaluta u poljoprivredi budući da se u svetu ove valute uveliko koriste za razne vrste transakcija. Ipak, ne veruje da će ovaj vid trgovine uskoro postati svakodnevna praksa na našim prostorima.

Pročitajte još:

Ovo je, kako kaže Maraš za naš portal, jedan vid poziva svim ljudima da se okrenu digitalizaciji poljoprivrede, a ono što ga takođe pokreće jeste i nada da će se, usled veće modernizacije poljoprivrede, mladi ljudi vratiti na selo.

“Prazna sela su jedna surova realnost ali opet moramo da se borimo svim sredstvima da život na selu ne odumre. Uz dužno poštovanje starijim generacijama, mladi su ipak ti koji su neophodni da bi neko mesto živelo”, ističe Marko ali dodaje da mali pomak ka revitalizaciji sela ipak postoji. Mnoge mlade ljude upravo je pandemija naterala da se zapitaju šta žele da rade u životu pa sada, između ostalog, razmatraju i život na selu. Ipak, da bi se mladi masovnije vraćali na selo, neophodno je da imaju struju, vodu, internet i ostalu infrastukturu, te da je to prvi korak ka oživljavanju sela.

Na pitanje šta bi mogao biti sledeći korak u inovaciji, Maraš ističe da ima mnogo ideja na umu. Ipak, inovacije se ne uvode samo radi njih samih, već je pre svega važno da one budu primenjive u praksi te da ljudi na selu od njih imaju koristi.

Milena Maglovski

Klimatske promene utiču na šumsku biomasu

08.03.2021

šume_magla — Foto-ilustracija: Unsplash (Kevin Fitzgerald)

Foto-ilustracija: Unsplash (Sergey Raikin)

Šume imaju veliku i važnu ulogu, prečišćavaju vazduh i vodu, utiču na kvalitet vazduha, sprečavaju erozije tla i klizišta, ublažavaju štetno dejstvo efekta staklene bašte. One su jedan od najsloženijih ekositema na zemlji, od velike su važnosti za biodiverzitet, stanište su za mnoge vrste životinja i biljaka.

Međutim, umesto da ih čuvamo, i da povećavamo teritorije pod šumom, jer je to veoma važno za očuvanje životne sredine, ljudi širom sveta neplanskom sečom uništavaju “pluća” planete. I kao da to nije dovoljno, klimatske promene u velikoj meri utiču na šume i one su izložene opasnostima kao što su požari, udari vetra i štetočine.

Prema podacima iz studije Zajedničkog istraživačkog središta Evropske komisije, više od 60 odsto šumske biomase, odnosno 33,4 milijarde tona izloženo je rizicima koji nastaju usled klimatskih promena.

Naime, naučnici su analizirali satelitske podatke od 1979. do 2018. godine i ranjivost su definisali kao udeo biomase koji se potencijalno gubi kada na šume utiču prirodni poremećaji. Rezultati pokazuju da su se gubici zbog izlaganja vetru povećali za 40 odsto, kada su u pitanju požari to je 34 odsto, a štetočine 26 odsto.

Naučnici su došli do saznanja da je ugroženost od štetočina porasla u navedenom periodu i to naročito u oblastima u kojima je zagrevanje sve veće.

Pročitajte još:

Guste šume su manje ugrožene za razliku od onih koje imaju veći udeo biomase. Istraživanje je pokazalo da suše i visoke temperature utiču na to da su biljke manje otporne na napade štetočina i da je ovakvo okruženje pogodno za razmnožavanje ovih životinja.

Suše, visoke temperature i guste “stare” šume mesta su na kojima najčešće dolazi do požara. Dok su oblasti sa hladnom klimom i njihova šumska prostranstva mesta gde su oštećenja od vetra veoma vidljiva. Kako stručnjaci objašnjavaju, to je zbog slabijeg ukorenjivanja stabala.

Klimatske promene u velikoj meri utiču na najsloženije ekosisteme, borba tek predstoji i moramo učiniti sve što je u našoj moći da zaštitimo planetu. Zato što pre posadite bar jedno drvo, jer će u njegovim blagodetima uživati vaša deca i unuci.

Milica Radičević

1...457458459...1.558 Page 458 of 1.558

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

Events for 31st oktobar

Events for 1st novembar

Events for 2nd novembar

Events for 3rd novembar

Events for 4th novembar

Events for 5th novembar

Events for 6th novembar

Events for 7th novembar

Events for 8th novembar

Events for 9th novembar

Events for 10th novembar

Events for 11th novembar

Events for 12th novembar

Events for 13th novembar

Events for 14th novembar

Events for 15th novembar

Events for 16th novembar

Events for 17th novembar

Events for 18th novembar

Events for 19th novembar

Events for 20th novembar

Events for 21st novembar

Events for 22nd novembar

Events for 23rd novembar

Events for 24th novembar

Events for 25th novembar

Events for 26th novembar

Events for 27th novembar

Events for 28th novembar

Events for 29th novembar

PIŠITE NAM