Home Blog Page 298

Država ne pravi planove restrikcije struje

Foto-ilustracija: Unsplash (Matthew Henry)
Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Ne prave se nikakvi planovi restrikcija struje, rekla je ministarka Zorana Mihajlović i dodala da je umesto toga cilj da se smanjenjem potrošnje, smanji iznos koji država izdvaja za uvoz električne energije.

Ministarka je rekla da preporuke mogu da donesu uštede od 15 odsto i da će svi koji budu imali niži račun u odnosu na isti mesec prethodne godine biti finansijski stimulisani dodatnim popustima.

,,Ne prave se nikakvi planovi za restrikcije struje i činimo sve kako bismo u svakom trenutku imali dovoljno električne i toplotne energije i za privredu i za domaćinstva. Svakodnevno čujemo da mnoge države u Evropi – Francuska, Italija, Velika Britanija, Nemačka, već imaju najave da će biti restrikcija. Mi smo rekli da ćemo se boriti koliko god možemo da ne bude restrikcija, ali moramo da znamo da su u pitanju stotine miliona evra koje će država izdvojiti za to’’, navela je ministarka.

Napomenula je i da je dat rok javnim preduzećima da do 15. septembra dostave planove za štednju, kao i da se prati plan smanjenja potrošnje.

,,Cilj od 15 odsto nije nerealan, već prema svim projekcijama sasvim je normalno očekivati uštedu na tom nivou. Preporuke koje smo dali tiču se svih nas, ne samo javnog sektora, jer je potrebno da svi budemo deo ušteda i da snizimo potrošnju električne i toplotne energije. Izdvajamo mnogo novca, samo juče smo uvezli 5,6 odsto ukupne potrošnje struje i to platili 1,3 miliona evra, to su ogromna sredstva’’, rekla je ministarka.

Ona je ukazala na to da za razliku od mnogih država koje kažnjavaju prekomernu potrošnju električne energije, Vlada Srbije i Ministarstvo rudarstva  i energetike su se opredelili da finansijski stimulišu domaćinstva i privrednike koji će u odnosu na isti period prethodne godine umanjiti svoju potrošnju i uskoro će Ministarstvo finansija i EPS izađi sa konkretnim predlogom.

Dodaje da su u toku redovni godišnji remonti i da EPS radi sve što može da kapaciteti budu spremni za zimu.

Ministarka je rekla da su toplane uglavnom spremne za početak sezone, kao i da će država obezbediti dodatne količine mazuta i da se stalno povećavaju zalihe u operativnim i obaveznim rezervama energenata.

Ističe i da su inspekcije do sada sprovele kontrolu 270 privrednih subjekata koji se bave proizvodnjom i prodajom peleta, a da više od 200 ima urednu dokumentaciju i pridržava se uredbe Vlade o ograničenju visine cena, kao i da je više od 70 odsto domaćinstava do sada nabavilo pelet.

Energetski portal

PKS: Trgovine kontinuirano rade na stabilnom snabdevanju

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Rob Maxwell)

Trgovci svakodnevno ulažu velike napore kako bi obezbedili potrebne količine robe i kontinuiranu snabdevenost tržišta. Uprkos izazovima sa kojima se suočava ceo lanac snabdevanja globalno i lokalno, zajedno sa dobavljačima, trgovci svakodnevno dopunjuju asortimane svih prodavnica, saopštila je Grupacija trgovaca prehrambenim proizvodima na veliko i malo Privredne komore Srbije. 

“Tražnja za osnovnim životnim namirnica koje su pod Uredbom Vlade Republike Srbije u protekla tri meseca veća je od 20 procenata u odnosu na isti period prošle godine. Trgovci pružaju podršku državnim institucijama i naporima privrede u preuzimanju inflatornog pritiska na svoje poslovanje i obezbeđuju adekvatnu snabdevenost poslujući po profitnoj stopi od 3,5 odsto”, navodi se u saopštenju PKS-a.

Na rafovima trgovina više je od 85 odsto artikala proizvedenih u Srbiji, što stvara dodatnu stabilnost i sigurnost u snabdevanju, posebno u vreme kriza.

Srpsko tržište bilo je jedno od retkih u Evropi koje je, u najvećem jeku pandemije koronavirusa, funkcionisalo bez poremećaja, upravo zahvaljujući ažurnosti trgovaca na malo.

Energetski portal

Zločini protiv divljih vrsta razorni po lokalni biodiverzitet

Foto-ilustracija: Pixabay (Pexels)
Foto-ilustracija: Pixabay (gabicuz)

Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF, objavila je Nacionalni izveštaj o kažnjivim delima protiv divljih vrsta u Republici Srbiji. Izveštaj sadrži prikaz zakonodavnog i institucionalnog okvira zaštite divljih vrsta u Srbiji, statističku analizu prikupljenih podataka o kažnjivim delima protiv divljih vrsta u periodu od 2016. do 2020. godine i skup preporuka i mera za unapređenje sistema zaštite divljih vrsta u Republici Srbiji.

Od sakupljenih slučajeva, najveći broj se odnosio na nezakonito držanje ili sakupljanje zaštićenih divljih vrsta, dok su nezakonita trgovina i krijumčarenje takođe učestali. Najčešće su predmet kažnjivih dela bile ptice pevačice iz porodice zeba koje se nezakonito hvataju u prirodi i drže u zatočeništvu, dok su i brojne druge lokalne i egzotične vrste ptica često žrtve krijumčarenja. Od lokalnih zaštićenih vrsta, mrki medved i šumska kornjača su bili predmet dela u više slučajeva, dok su vrlo česti i slučajevi krijumčarenja i nezakonitog držanja egzotičnih vrsta zmija poput pitona.

„Srbija je dom velikog broja divljih životinjskih vrsta od kojih su mnoge zaštićene. Kažnjiva dela protiv divljih vrsta, kao što su trovanje, krijumčarenje, nezakonit lov i držanje divljih vrsta, imaju mnogobrojne štetne posledice. Pored toga što mogu pojedine vrste dovesti do istrebljenja, ona nose i ozbiljne ekonomske posledice a neretko je u pitanju i organizovan međunarodni kriminal’’, poručuje Iva Svilar iz WWF Adrije.

Tokom izrade Izveštaja prikupljeno je i analizirano ukupno 165 slučajeva od kojih 110 prekršaja i 55 krivičnih dela. U 75 odsto pokrenutih prekršajnih postupaka optuženi je proglašen krivim, dok je taj procenat niži kod krivičnih postupaka – oko 57 odsto ih se završilo osuđujućom presudom.

Foto-ilustracija: Pixabay

U većini prekršajnih postupaka izrečena je novčana kazna, čiji je prosek oko 45 000 dinara, a kod krivičnih dela, samo je u 5 slučajeva izrečena bezuslovna kazna zatvora. Zbog blage kaznene politike, počinioci često ponavljaju ove zločine. Iako Izveštaj pokazuje da je zakonodavni okvir Srbije u ovoj oblasti relativno dobar, analiza prikupljenih podataka pokazuje nedovoljnu primenu ovih zakona u praksi. Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta dodatno otežava i manjak kapaciteta nadležnih organa za otkrivanje, istragu i procesuiranje dela, nedostatak specijalizacije zaposlenih i loša tehnička opremljenost.

„Kako bi se situacija popravila, neophodna je čvrsta saradnja relevantnih institucija, podizanje kapaciteta uz kontinuiranu obuku nadležnih službi ali i aktivno učešće svih građana i građanki kako bismo smanjili broj ovih dela u budućnosti’’, zaključuje Svilar.

Izvještaj je napravljen u sklopu WWF-ovog LIFE SWiPE projekta – Uspešno suzbijanje kažnjivih dela protiv divljih vrsta u Evropi, čiji je glavni cilj da doprinese značajnom smanjenju ovakvih zločina kako bi se očuvao bogat evropski biodiverzitet i zdravlje ekosistema.

Izvor: WWF

Zagreb dobio nove ,,ZG vrećice“ za odlaganje mešanog komunalnog otpada

Foto: Grad Zagreb
Foto: Grad Zagreb

Zagreb je dobio nove ,,ZG vrećice’’, a građani Zagreba su od 1. septembra u obavezi da u tim kesama odlažu mešani komunalni otpad.

Novim modelom prikupljanja mešanog komunalnog otpada, fiksni deo cene za obeveznu minimalnu javnu uslugu iznosiće mesečno 5,97 evra za domaćinstva i 11,95 evra za pravna lica i preduzetnike.

Fiksnom delu cene sada će biti pridodati varijabilni troškovi koji će zavisiti od količine potrošenih ,,ZG vrećica’’.

Kese će se prodavati u pakovanju od 10 komada u tri veličine: 10 litara po ceni od 0,26 evra, 20 litara po ceni od 0,53 evra i 40 litara po ceni od 1,06 evra.

Novi model treba da podstiče građane da razdvajaju otpad, na način da se korisni, opasni i drugi otpad za koji već postoji predviđeno mesto za odlaganje, odvoji od onog za koji ne postoji previđeno mesto. Otpad za koji ne postoji već predviđeno mesto, odlagaće se u novim kesama.

Korisnici javne usluge sakupljanja komunalnog otpada koji ne budu ispunjavali svoje obaveze odlaganja mešanog otpada u nove kese, previđene su ugovorne kazne. Za korisnike u kategoriji domaćinstva najviša kazna iznosi oko 66 evra (500 kuna) i oko 130 evra (1000 kuna) za ostale korisnike koji nisu u kategoriji domaćinstva. Kazne su propisane Odlukom o načinu pružanja javne usluge sakupljanja komunalnog otpada na području Grada Zagreba.

Katarina Vuinac

Kragujevac – počelo sprovođenje akcije ,,Vrati dah prirodi-posadi drvo“

Foto-ilustracija: Unsplash (Noah Buscher)
Foto-ilustracija: Unsplash (David Vig)

U Kragujevcu je na snagu stupila Odluka o sprovođenju akcije ,,Vrati dah prirodi-posadi drvo’’, navodi se na zvaničnom sajtu Grada.

Ovom odlukom investitori koji grade stambeni ili stambeno poslovni objekat u Kragujevcu u obavezi su da akciju podrže sadnjom jednog stabla za svaki stan ili lokal. Kada je reč o poslovnim objektima propisano je da se akcija podrži sadnjom jednog drveta na svakih 100 kvadrata projektovane bruto površine ukoliko se gradi objekat do 1000 kvadrata. Ukoliko je površina veća od 1000 kvadrata, još po jedno drvo na svakih 500 kvadrata projektovane bruto površine.

Gradonačelnik Nikola Dašić kaže da je zeleniji održivi sistem prioritet i da smatra da kao lokalna samouprava mogu da prednjače u čitavom regionu. Ističe da su sve investicije i odluke koje se donose usmerene na to da Kragujevčani udišu zdraviji vazduh.

Grad je uspeo da uz dodatnu pomoć zameni kotlove na ugalj kotlovima na gas, koji su efikasniji i za 70 odsto manje zagađuju životnu sredinu.

Grad Kragujevac ušao je i u proceduru donošenja odluke o posebnim uslovima za uređenje i opremanje ugostiteljskih objekata uređajima za odvođenje dima, pare i mirisa. Odluka je stupila na snagu sredinom godine, a sa kontrolom će se početi 1. januara 2023. kako bi vlasnici ugostiteljskih objekata imali vremena da ugrade filtere na bazi aktivnog uglja, za eliminanje neprijatnih mirisa.

Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)

U ovom trenutku pošumljenost teritorije grada Kragujevca je 11 odsto, a cilj je da se dostigne 50 odsto.

Direktor JKP Marko Vujnović izjavio je da je Sektor zelenila obišao i mapirao ceo grad, kako bi se znalo na kojem mestu je potrebno da se popune drvoredi, koje se drvo osušilo i gde su potrebni novi drvoredi.

Takođe, u najgušće naseljenim delovima grada, na osnovu rezultata monitoringa koji sprovodi Institut za javno zdravlje, sadiće se isključivo biljke sa najnižim stepenom alergena. Direktor ističe da je važno i da svaka sadnica bude negovana i da je prošla proces stasanja za sadnju.

Donetom odlukom planirano je i kreiranje aplikacije „Vrati dah prirodi – posadi stabl’’, koja će sadržati vrste sadnica koje su na raspolaganju i obaveštenja o sađenju odabranog drveta, njihovu cenu, kao i lokacije na kojima mogu da se posade.

Energetski portal

Intenzivnija saradnja Srbije i Crne Gore u oblasti zaštite životne sredine

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine
Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U sklopu samita lidera inicijative ,,Otvoreni Balkan“, ministarka Irena Vujović sastala se sa ministarkom ekologije, prostornog planiranja i urbanizma Crne Gore Anom Novaković Đurović.

Tokom bilateralnog sastanka ministarke su razgovarale o zajedničkim aktivnostima i saglasile se da je neophodno da Srbija i Crna Gora još intenzivnije sarađuju u oblasti zaštite životne sredine.

,,Danas sam sa koleginicom Novaković Đurović još jednom prošla kroz detalje Memoranduma o razumevanju i saradnji u oblasti zaštite životne sredine, koji će uskoro potpisati naša dva resorna ministarstva’’, rekla je ministarka i dodala da je taj dokument važan, jer će se njime bliže definisati zajedničke aktivnosti i na taj način ubrzati rešavanje ključnih pitanja u ovoj oblasti koja je važna za obe države.

,,Složile smo se da je neophodno da jačamo regionalnu saradnju i da zajedno u kontinuitetu unapređujemo stanje životne sredine, jer to je od značaja za naše građane’’, izjavila je ministarka.

Navodi da je upravo Memorandum osnov za intenziviranje prekogranične saradnje, a prostor za zajedničko delovanje vidi pre svega u oblasti upravljanja otpadom.

Energetski portal

Sporazum za zaštitu morskog života i dalje na čekanju

Foto-ilustracija: Pixabay (ArtTower)
Foto-ilustracija: Unsplash (Noah Boyer)

Tokom pete runde pregovora u Ujedinjenim nacijama, koji su trajali gotovo dve nedelje, nije dogovoren i finaliziran Sporazum za zaštitu morskog života u međunarodnim vodama. 

Uprkos trudu ekologa, koji su tokom dugih razgovora pokušavali da nađu rešenje i premoste jaz, pregovori su stopirani. Po svemu sudeći ovi razgovori će biti nastavljeni najkasnije početkom 2023. godine.

Odlaganje donošenja sporazuma praktično znači da dve trećine međunarodnih voda, koje su van nacionalnih nadležnosti i dalje nije pod jasnim pravilima za zaštitu biodiverziteta, a otvorene su za saobraćaj, ribolov i istraživanja.

Okeani, koji pokrivaju 70 odsto planete na direktnom su udaru klimatskih promena, zagađenja i eksploatacije, prenose svetski mediji.

Da je sporazum usvojen okeani bi dobili status “zaštićenih morskih područja” što bi uticalo na poboljšanje biodiverziteta i obaveznu izradu ekoloških procena za tešku industriju.

Ranije je postavljen globalni cilj da se 30 odsto površine okeana “odvoji” kao neka vrsta “morskog utočišta”, ali kada će do ovoga doći, to niko ne zna. 

„Očigledno je napravljen značajan napredak ka sporazumu, ali sam razočaran što, uprkos svim sve većim dokazima o razornom uticaju na morski život i pozivima na mnogo veće ambicije, nismo postigli dogovor. Vreme nije na našoj strani i moramo ubrzati napore da zaštitimo najveći ekosistem na našoj planeti“, rekao je Lens Morgan, predsednik Instituta za zaštitu mora.

Naučnici, ekolozi i aktivisti za zaštitu životne sredine se nadaju da će do velikih promena doći i da će na Konferenciji UN o biodiverzitetu (COP 15), koja će se održati u Montrealu ovog decembra, biti usvojen ovaj važan sporazum.

Milica Radičević

“Otvoreni Balkan“ važan za ekonomsku budućnost regiona

Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll
Foto: Predsedništvo Srbije/Dimitrije Goll

Otvarajući Samit lidera u okviru inicijative “Otvoreni Balkan”, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić poručio je da od uspeha ovog projekta zavisi koliko će zemlje članice ove inicijative uspeti da osiguraju svoju dobru ekonomsku budućnost, ali i da učvrste mir i stabilnost u regionu.

On je izrazio nadu da će ova inicijativa doprinositi daljem ekonomskom jačanju i povezivanju, ali i pružiti mogućnost da svi govorimo jednim glasom i kada se radi o ključnim pitanjima od interesa za sve zemlje regiona.

Kako je ukazao na to da je uspostavljanje zelenog koridora za prevoz namirnica na graničnim prelazima doveo do rasta trgovine u ovom sektoru za 17 odsto, a otvaranje namenskih voznih traka skratilo je dosadašnje višečasovno čekanje na 10 do 15 minuta, što nemerljivo olakšava poslovanje kompanijama.

Prema njegovim rečima, Sporazum o mehanizmima za obezbeđivanje nesmetanog snabdevanja osnovnim životnim namirnicama unutar „Otvorenog Balkana“ predviđa da kada neka od tri zemlje donese odluku o zabrani neke namirnice, to se neće odnositi na ostale članice te inicijative.

On je naglasio i da je osnivanje zajedničke radne grupe za saradnju u energetskoj krizi i na strateškim projektima veoma važno, posebno pred dolazeću zimu.

Predsednik je izrazio zadovoljstvo time što su tri zemlje organizovale Međunarodni sajam vina, kojim su pokazale da jednu tako važnu manifestaciju mogu da sprovedu na svetskom nivou, dovodeći najveći deo svojih vinskih kuća, ali i najpoznatije svetske vinarije, promovišući glavne gradove i naše zemlje.

Premijer Albanije Edi Rama najavio je da će lideri zemalja članica „Otvorenog Balkana“ ozbiljno razmisliti o tome da pozovu u ovu regionalnu inicijativu i druge zemlje važne za naš region, kao što su Grčka, Italija, Turska i Mađarska.

Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski ocenio je da su pomenutom inicijativom Severna Makedonija, Albanija i Srbija napravile ključni korak u ključno vreme.

Okupili smo se kako bismo promovisali regionalnu saradnju na putu ka Evropskoj uniji. Zajedno smo se posvetili tome da olakšamo slobodno kretanje ljudi, robe, usluga. Izgradili smo komšijske odnose i poverenje između prijateljskih zemalja, podvukao je on.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Posle 43 godine ukrštanja stvorena nova kineska rasa goveda – Huaxi

Foto-ilustracija: Unsplash (Alex Azabache)
Foto-ilustracija: Pixabay (BorgMattisson)

Novu rasu goveda stvorili su kineski naučnici, a rezultati su nadmašili očekivanja. Farmer je izvestio da je 9. avgusta ove godine Institut za nauku o životinjama Kineske akademije poljoprivrednih nauka (IAS CAAS) objavio uspešan završetak uzgoja i selekcije za stvaranje kineske rase goveda pod nazivom „Huaxi niu“ ili Huaxi goveda.

Ona je već upisana u kineske genetske resurse 1. decembra 2021. godine. Genetska, oplemenjivačka i selekcijska istraživanja o razvoju ove rase su počela 1978; dakle trajala su 43 godine.

Karakterističan izgled

Huaxi goveda su nastala ukrštanjem muškog genetskog materijala simentalske i sanhe rase, ženske simentalske i šaroleske rase i mongolskog goveda iz regije Vulagai (Autonomna regija Unutrašnje Mongolije, op.a.).

Njihovim mešanjem stvoreno je novo govedo koje ima karakterističan izgled. Boja je smeđe-crvena ili žuta, sa malo belih polja. Glava je bela sa crveno-žutim oreolom oko očiju. Noge, kopita, rep i trbuh su potpuno ili delimično beli. Bikovi su mišićavi, a krave imaju dobro razvijeno vime, blage su naravi i dobro se odnose prema potomstvu.

Dobri proizvodni parametri

Odlikuje ih brz porast, dobar randman klanja, visoka otpornost na stres i dobre reproduktivne performanse. Odrasli bikovi imaju težinu od 936 kilograma, dok su krave nešto lakše, oko 575 kilograma.

Težina životinja za klanje starosti 20 do 24 meseca je 690 kilograma. Težina trupa je 430 kg, a indeks sadržaja mesa je 54 odsto. Prosečan dnevni prirast goveda, starosti 12-18 meseci, iznosi 1,36 kilograma po danu, dok je najveći dnevni 1,86 kg po danu.

Otporna i prilagodljiva goveda

Naučnici su uspeli da stvore goveda otporna i prilagodljiva na različite klimatske prilike u Kini, navodi se. Mogu da se uzgajaju u stepama, ravnicama, ali i na blagim planinskim padinama. Plan je da se do 2025. isporuči oko 400 bikova godišnje, a da će se broj onih za osemenjivanje do 2027. povećati na 500 godišnje.

Izvor: Agro klub

„Otvoreni Balkan“ je prilika da sve države budu energetski bezbednije

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (Magnascan)

Inicijativna „Otvoreni Balkan“ predstavlja mogućnost da Srbija, Albanija i Severna Makedonija zajedno realizuju projekte u oblasti energetike, pre svega kada je reč o novim kapacitetima i jačanju energetske bezbednosti, izjavila je ministarka Zorana Mihajlović.

„“Otvoreni Balkan“ je odlična prilika i za povezivanje i saradnju, za protok ljudi, robe i kapitala, kao i za zajedničke projekte. Dolaze predsednici vlada Albanije i Severne Makedonije, biće potpisano i nekoliko sporazuma. Imamo i zajedničku energetsku kriznu grupu o kojoj smo pričali nedavno u Tirani’’, rekla je ministarka.

Istakla je da Srbija sa Severnom Makedonijom ima nekoliko projekata koji su u planu. Jedan od njih je gasovod koji će koštati oko 20 miliona evra, sa kapacitetom od 1,4 milijarde kubnih metara gasa. Biće razgovara o mogućnostima da zajedno sa Severnom Makedonijom, naša zemlja gradi i zajedničku solarnu elektranu.

Kada je reč o saradnji sa Albanijom i izgradnji novog LNG terminala, ministarka je rekla da razgovaraju o mogućnostima da i Srbija bude deo tog projekta. Terminal bi trebalo da bude operativan za dve godine i imaće kapacitet od pet milijardi kubnih metara gasa. Ministarka je istakla da bi bilo veoma značajno da Srbija ima tu mogućnost snabdevanja.

„Ono što je važno za sve tri države i o čemu smo takođe razgovarali jeste i zajedničko balansiranje električnom energijom, s obzirom na to da svi imamo kapacitete koji koriste OIE i u planu je njihovo povećanje“, rekla je ministarka.

Energetski portal

EU – Skladišta gasa puna do 80 odsto

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (geralt)

Zemlje članice Evropske unije postigle su zacrtani cilj i mnogo pre roka su napunile skladišta gasa do najmanje 80 odsto uprkos čestim prekidima u snabdevanju gasom.

Prema pisanju Euractiv-a vest o postignutom cilju saopštila je Kadri Simson, predstavnica EU za energetiku.

EU je u maju donela odluku da sva skladišta do 1. novembra budu popunjena najmanje 80 odsto kako bi bili spremni za zimu. 

„Države članice i kompanije su uradile odličan posao. Hajde da nastavimo da popunjavamo tamo gde je nivo još niži i primenimo plan EU za smanjenje potražnje. Ovo će nam pomoći da bezbedno prebrodimo zimu“, rekao je Simson u sredu na Tviteru.

Skladišta u Belgiji, Češkoj, Danskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj, Portugalu, Španiji i Švedskoj popunjena su više od 80 odsto.

Dok je situacija u Austriji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Holandiji, Rumuniji i Slovačkoj nešto drugačija, u toku je punjenje skladišta i oni bi uskoro trebali da ispune zacrtani cilj od 80 odsto.

Kada je reč o Holandiji, koja je ključna zemlja za skladištenje gasa u Evropi, blizu je ispunjenju cilja od 80 odsto, a u planu je da popune skladišta do 90 odsto.

Nažalost Bugarska i Letonija nisu uspele da popune svoja skladišta prema predviđenom planu.

Podsetimo, Evropska komisija je ranije objavila plan za okončanje zavisnosti Evrope od ruskih fosilnih goriva do 2027. godine i brži prelazak na zelenu energiju vredan više od 210 milijardi evra.

EK ističe da potrošnju energije do 2030. godine treba smanjiti za 13 odsto, umesto predloženih devet odsto. Kao i da do 2030. čak 45 odsto energije treba da dolazi iz obnovljivih izvora, umesto planiranih 40 odsto.

Milica Radičević

Objavljene nove cene goriva

Foto: Ministartvo trgovine, turizma i telekomunikacija
Foto: Ministartvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Ministartvo trgovine, turizma i telekomunikacija utvrdilo je nove maloprodajne cene derivata nafte za period od 15 časova 2. septembra 2022. godine do 15 časova 9. septembra 2022. godine, i to za:

EVRO DIZEL, u iznosu 217,50 dinara za jedan litar i

EVRO PREMIJUM BMB 95 u iznosu 180 dinara za jedan litar.

Takođe, u skladu sa članom 3. stav 5. Uredbe o ograničenju visine cena derivata nafte, obaveštavaju se privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava da su dužni da utvrđene maloprodajne cene  derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Energetski portal

Vlada FBiH donela smernice za štednju energije

Foto-ilustracija: Unsplash (Anastasia Zhenina)
Foto-ilustracija: Unsplash (Julian Hochgesang)

Vlada FBiH donela je smernice za smanjenje potrošnje energije i energenata u FBiH, a sačinjene po uzoru na paket dokumenata Evropske komisije od 20.7.2022. godine, kao i plana REPower Evropske unije. Njima se upozorava da je važno da se promeni ponašanje i da se racionalno koriste energija i energenti, navodi se na sajtu Vlade FBiH.

Vlada je naložila da javne institucije i javna preduzeća u FBiH treba da intenziviraju aktivnosti u skladu s Pravilnikom o informacionom sistemu za energetsku efikasnost u FBiH, kao i da na službenim veb stranicama objave Smernice. Takođe, sve administrativne jedinice treba da izrade konkretne programe za slučaj potencijalne krize, kako bi se sprovele Smernice, informirasala javnost i osiguralo sprovođenje mera koje su predložene.

Programi bi trebalo da obuhvate potrebe za energentima, rizike od smanjenja/prekida snabdevanja iz različitih razloga, nedostajuće količine, mere koje treba preduzeti za ublažavanje posledica i potrebna finansijska sredstva.

Smernice se sastoje od mera koje mogu da preduzmu građani, javni sektor, preduzetnici i energetski subjekti, a po karakteru mogu biti kratkoročne i dugoročne mere.

Kada je reč o upravljanju energijom i merama koje mogu da preduzmu građani, Smernice sadrže preporuke za efikasnu potrošnju energije za grejanje i hlađenje, zatim preporuke za pravilnu ventilaciju prostora, zatim za efikasnu potrošnju energije za rasvetu i uređaje za domaćinstvo, ali i dugoročne mere energetske efikasnosti.

U Smernicama je navedeno da ukoliko se temperatura koja se održava u prostoru smanji za samo 1°C, godišnje može da se uštedi oko pet odsto energije za grejanje.

Primena načela energetske efikasnosti kroz Smernice usmerena je na smanjenje računa svih građana, preduzetništva, javnih usluga i servisa, što će FBiH učiniti otpornijom na energetsku krizu. Zbog toga je svim kantonalnim vladama, ali i Ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, data preporuka da se svako, u okviru svoje nadležnosti, pobrine o sprovođenju preporuka i mera energetske efikasnosti kako bi se osigurala ušteda u potrošnji energije i energenata.

Energetski portal

Momirović: U Bugarskoj nam je zarobljeno više od milion tona uglja i 400.000 tona žitarica

Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture
Foto: Ministarstvo građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе

Pojedine reke su ovog leta potpuno presušile, neke su na istoriskom minimumu, a vodostaj velikih reka, kao što je Dunav, opao je nekoliko metara. Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastukture u Vladi Srbije Tomislav Momirović navodi za RTS da je Dunav svojim tokom kroz našu zemlju plovan ali da je obustava plovidbe tom rekom u Bugarskoj veliki problem. 

„Mi imamo zarobljenih milion i dvesta hiljada tona uglja, 400.000 tona žitarica, ogroman broj sirovina za našu metalsku i hemijsku industriju. Naravno, jedan deo se prebacuje na drum i železnicu, ali ona ne može da podrži ovoliki saobraćaj. Jedan rečni tanker zamenjuje 144 kamiona cisterne, jedan brod koji prevozi rasuti teret zamenjuje 70 kamiona“, navodi Momirović.

Ukazuje da su reke ključne za snadbevanje i kako kaže, ako se mi ne umešamo u ovoj problem koji je trenutno u Bugarskoj, imaćemo još veći problem na jesen.

Podsetio je da ni u jednom trenutku, ni na jednom delu Dunava u Srbiji nije bilo obustave rečnog saobraćaja. 

„Mi smo na vreme počeli da radimo sa pripremama na našem delu reke, uspeli smo da izvedemo sve interventne bagerske radove koje smo planirali. Dunav na našem delu ni u jednom trenutku nije obustavljen što se tiče rečnog saobraćaja. Međutim to je zajednički koridor i u ovom slučaju zajednički problem jer kada u Bugarskoj on nije plovan mi nemamo punu operativnost“, ističe Momirović.

Najavio je da će sutra biti potpisan sporazum sa bugarskom vladom, čime ćemo našu mehanizaciju staviti na raspolaganje Bugarima.

„I zajedno ćemo sa Rumunima izvršiti te interventne radove kako bismo obezbedili plovnost Dunava, ne samo plovnog puta već i pristup lukama i time osloboditi ne samo ugalj već i žitarice. Ako mi to ne uradimo, mi ćemo biti u velikom problemu“, rekao je Momirović.

Ukazao je da je nama plovnost Dunava od strateške važnosti kako bi obezbedili energetsku stabilnost.

„Ovo nije samo pomoć Bugarskoj, ovi radovi su od strateške važnosti za nas, mi obezbeđivanjem plovnosti Dunava u Bugarskoj omogućujemo našim energetskim kapacitetima da iskoriste taj ugalj, da manje struje uvozimo. Ja sam zadovoljan i ponosan što ćemo mi intervenisati u Bugarskoj, pomoći njima i vrlo brzo rešiti problem“, naveo je on.

Očekuje da će radovi na Dunavu trajati oko 60 dana.

Foto: Ministarstvo građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе

„Ali ljudi treba da razumeju da to ne znači da će Dunav biti blokiran 60 dana. Ako mogu da zamisle kako to izgleda na auto-putu kada vi blokirate dve trake, pa onda koristite samo dve. Ja očekujem da ćemo mi vrlo brzo osloboditi Dunav da može da se odvija saobraćaj usporeno, ali da ćemo za 60 dana, ako nam vreme ide na ruku uspeti da potpuno obezbedimo plovnost Dunava sa Bugarske strane. Naravno tu su i Rumuni koji će priteći u pomoć i ovo je još jedna demonstracija regionalnih i dobrih odnosa“, rekao je Momirović. 

„U naredne dve ili tri godine izvadićemo 21 ratni brod iz Dunava“

Ukazuje da se na Dunavu radi još jedan veliki projekat – reč je o vađenju nemačke flote koja je potopljena u Drugom svetskom ratu kod Prahova.

„Tu je potopljeno više od 220 brodova, odmah posle rata jedan deo brodova je pomeren sa plovnog puta, a jedan manji deo je izvađen ali je došlo do eksplozija i to je bilo nebezbedno da se izvadi sa puta u tom trenutku“, kaže Momirović.

Ukazuje da je reč o ratnim naoružanim brodovima u kojima se nalazi eksploziv, puno podvodnih, podmorničkih mina.

„Mi prvo moramo da deminiramo, razoružamo te brodove, da se bezbedno uklone te mine, sve to mora da se odvija pod vodom„, navodi ministar.

Ukazuje da taj proces nije jeftin te da će se izvaditi 21 brod, a da će kada bude dodatnih sredstava u budžetu izvaditi sve brodove. Projekat će se, kako kaže, sprovesti u naredne dve ili tri godine.

Izvor: RTS

U EU na snagu stupile nove obavezne mere štednje energije

Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)
Foto-ilustracija: Pixabay

Nakon saopštenja Evropske unije da razmatra različite mere za smanjenje troškova energije koji su nastali usled energetske krize, u Evropi su se za tri dana referentne cene električne energije umanjile za više od polovine.

Nemački fjučersi za električnu energiju za godinu dana unapred, umanjili su se za 54 odsto u odnosu na maksimum od ponedeljka, kada su bili preko 1.000 evra po magavat-satu, navodi se na sajtu Biznis.rs.

U Evropskoj uniji na snagu su stupile nove obavezne mere štednje energije koje će važiti tokom grejne sezone. Velika zabrinutost nastupila je nakon zatvaranja ,,Severnog toka 1’’ i prekida isporuke ruskog gasa tim gasovodom. Iako je plan da ,,Gasprom’’ ponovo odvrne slavine ,,Severnog toka 1’’ u subotu, za 3. septembar i dalje nema zakupa kapaciteta za nove isporuke.

Kako bi se zaustavio rast cene struje i gasa, evropske države uvode i „mehanizam tarifnog deficita“ u kome se cena za određeni broj jedinica u domaćinstvu snižava, kako bi se računi za najsiromašnija domaćinstva umanjili, navodi se na sajtu RTS-a.

Evropska komisija najavljuje da će do sredine meseca izaći sa predlogom ograničenja cena energije i reforme energetskog tržišta na duži rok, a Bela kuća saopštava da će ministri finansija G7 razmatrati ograničenje cene ruske nafte.

Italija je kao meru za smanjenje potrošnje električne energije i gasa najavila da će od 1. oktobra radijatori grejati za stepen manje, maksimalno na 19 stepeni, kao i da će se gasiti sat ranije u toku dana.

U Severnoj Makedoniji takođe su počele mere štednje struje koje će se primenjivati do 31. marta naredne godine. Za građane i preduzeća ove mere ostati samo preporuke, dok su za ustanove predviđene posebne obaveze i sankcije u slučaju nepoštovanja mera.

Energetski portal

Vlada usvojila Odluku o dozvoli izvoza drvnih briketa

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay (Dimhou)

Vlada Republike Srbije usvojila je Odluku o dozvoli izvoza drvnih briketa, koji su ovom odlukom izuzeti od zabrane izvoza određenih drvnih sortimenata od bitne važnosti za Republiku Srbiju.

U prethodnim godinama, najveći deo proizvodnje briketa plasiran je na tržište Evropske unije s obzirom na to da je potražnja na domaćem tržištu mala.

Na predlog Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede usvojena je i uredba kojom se vrši preraspodela u okviru sredstava opredeljenih za direktna plaćanja.

Podsetimo, početkom avgusta na snagu je stupila Odluka o ograničenju cene peleta i privremeno je zabranjen izvoz.

Odluka o privremenoj zabrani izvoza peleta i određenih drvnih sortimenata za potrebe proizvodnje čvrstih goriva na bazi biomase na domaćem tržištu doneta je kako bi se sprečile kritične nestašice ovih proizvoda nastale usled povećanog izvoza i potrebe stanovništva za snabdevanjem prouzrokovanim krizom na svetskom tržištu energenata, i trajaće do 1. novembra ove godine.

Energetski portal