“OIE SRBIJA 2022” – Zaštita životne sredine i integracije OIE

21.09.2022

Druga konferencija posvećena zelenoj energiji, trenutnoj energetskoj krizi, izazovima i finansiranju “OIE Srbija 2022”, održana je 15. septembra u hotelu Metropol u Beogradu u organizaciji Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije, uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i organizacije WindEurope.

O veoma važnom aspektu zaštite životne sredine prilikom planiranja i izgradnje OIE postrojenja, razgovarali su stručnjaci iz naše zemlje i inostranstva. Svi su bili saglasni u tome da je biodiverzitet veoma važna tema kada je reč o izgradnji OIE elektrana. Nikola Stojnić, iz Zavoda za zaštitu prirode, istakao je da se na teritoriji Vojvodine više traže dozvole za izgradnju vetroparkova nego solarnih elektrana. On je naglasio da se obavezno radi studija uticaja na slepe miševe i ptice koja traje 12 meseci.

Učesnici panela savetovali su i to da vetroparkove, osim u Vojvodini, treba graditi i na drugim lokacijama, poput nekvalitetnog zemljišta, starih rudnika i slično. Takođe su istakli da treba izbegavati gradnju blizu zaštićenih područja, uvek ih treba pomeriti koliko god je to moguće.

Učesnici panela,Toni Iles, iz kompanije Pepper Advisori Limited, Nilaj Ajgunej Berke, iz IFC-a, Ljuboslav Lenhart, predstavnik kompanije New Energy Solutions, gotovo jednoglasno su istakli da lokalnu zajednicu na pravi način treba obavestiti o izgradnji ovakvih projekata, a da je otvorena diskusija uvek najbolji način.

Pročitajte još:

Integracija OIE u tržište električne energije

Panel kojim je moderirao Marijan Rančić, iz kompanije New Energy Solutions, izazvao je najviše pažnje na ovoj konferenciji.

Učesnici panela bili su Miloš Mladenović, iz SEEPEX-a, Marko Janković, predstavnik EMS-a, Ante Tojčić, iz Fractala, i Aleksandar Stefanović, iz Green Balancing Group. Oni su zajednički izrazili stav da niko nije mogao da predvidi trenutnu energetsku situaciju, kao ni cenu električne energije, koja je na svim tržištima veoma visoka. To posebno zabrinjava jer može da ugrozi rad elektroenergetskog sektora i rad samog tržišta.

“Mislim da na nivou EU neće doći do ograničenja cena električne energije, a ako do toga dođe, ne znam kako će to biti sprovedeno. Tada rušimo tržište jer više ne može da funkcioniše po svojim principima”, kaže Janković.

Učesnici su se osvrnuli i na mogućnost ograničavanja potrošnje u Evropi. Donesene su mere za štednju, ali nije jasno kako će one funkcionisati i kako će se to kontrolisati.

Među učesnicima panela preovladavao je stav da uprkos tome što se nalazimo na neistraženom terenu u ovom trenutku, postoji prilika za napredak u energetskom sektoru većom primenom OIE. Glavni cilj je da Srbija bude energetski snažna zemlja, a tome bi trebalo da doprinese i uspostavljanje regionalne berze za istočnu i jugoistočnu Evropu koje se očekuje u ovoj godini.

Mladenović je spomenuo i srpski fjučers i da se trenutno ulažu veliki napori da sve teme koje su vezane za fjučers u napoj zemlji, da se sa Ministarstvom finansija sve raščisti i da se omogući njegovo funkcionisanje.

Kao i prošle godine, i za ovogodišnju konferenciju “OIE SRBIJA 2022” je vladalo veliko interesovanje kako domaće, tako i regionalne i evropske stručne javnosti.

Milica Radičević

S kao struja, stabilnost, sunce

21.09.2022

solar_power_solarna_energija — Foto-ilustracija: Pixabay

Malo ko bi pomislio da ćemo se u 21. veku suočiti sa energetskom krizom čiji se kraj još uvek ne nazire, a koja je zadala muke čak i najrazvijenijim ekonomijama sveta. Jasno je da vremena za čekanje nema, industrije, domaćinstva i javna energetska preduzeća moraju što pre da se okrenu obnovljivim izvorima energije i osiguraju energetsku nezavisnost i stabilnost, a ujedno i opstanak u kriznim vremenima poput ovog.

Svaki kilovat zelene energije, bilo da je reč o nekoliko solarnih panela na krovu kuće ili velikim solarnim farmama, vodi nas bliže cilju da do 2040. godine, udeo obnovljivih izvora energije u energetskom miksu Srbije bude 40 odsto.

Domaća kompanija MT-KOMEX, koja uskoro slavi trideseti rođendan, uveliko daje svoj doprinos postizanju ciljeva energetske tranzicije pomažući građanima i kompanijama da zakorače u svet solarne energije, počnu sami da proizvode električnu energiju i značajno umanje račune za struju.

Kompanija MT-KOMEX broji mnoge zadovoljne klijente na čijim se krovovima i imanjima nalaze solarni paneli renomiranih svetskih proizvođača. Spisak lokacija se svakodnevno proširuje, a mi ćemo pokušati da predstavimo kako ceo proces izgleda u praksi.

Izgradnja u dve faze za preko jednog megavata solarne energije

Uzećemo kao primer poslednju solarnu elektranu koju je kompletirao MT-KOMEX, a koja je građena u dve faze, prva kapaciteta 490 kW, a druga 600 kW. Izgradnji prve faze prethodila je pažljiva procena radijacije na horizontalnoj ravni koja je osigurala optimalne uslove za izgradnju elektrane, kao i temeljna analiza krova.

Novih 490 kW solarnog kapaciteta investitoru će omogućiti 596.700 kWh zelene električne energije godišnje. Povraćaj uloženih 330.000 evra očekuje se za šest i po godina, a održavanje solarne elektrane ovu kompaniju će koštati samo 500 evra na godišnjem nivou. I to nije sve, korist od pomenute investicije neće imati samo klijent kompanije MT-KOMEX, već i čitavo društvo, budući da će uštede CO2 iznositi 477.360 kg godišnje.

Inženjer u kompaniji MT-KOMEX, Ivan Kićanović nam je objasnio da svako gradilište donosi nove izazove kojima je potrebno posvetiti pažnju, ali da uigran tim sve prepreke rešava u najkraćem mogućem roku i sa najboljim rezultatima.

U fokusu:

„U ovom konkretnom slučaju, dobro uređene krovne površine bile su olakšavajuća okolnost za montažu samih fotonaponskih panela, dok je nešto duži DC i AC razvod izveden bez većih problema. Elektrana je izgrađena i puštena u rad pre predviđenog roka, tako da sa sigurnošću možemo da kažemo da smo ispunili očekivanja klijenta”, kaže Kićanović.

Druga faza jačeg kapaciteta izgrađena je u sklopu iste elektrane, ali na objektu koji je neznatno udaljen od objekta na kome je izgrađena prva faza. U dodatnih 600 kW solarne elektrane uloženo je 454.223 evra, a očekivana godišnja proizvodnja iznosiće 751.093 kWh. Troškovi održavanja i ovde su 500 evra godišnje, dok se povratak investicije očekuje za oko šest godina. Druga faza solarne elektrane donosi benefite u vidu godišnje uštede CO2 u iznosu od 600.639 kg.

Oprema je važna

Kompanija MT-KOMEX vodi računa da pažljivo odabere solarne panele i svu prateću opremu solarne elektrane kako bi maksimalno iskoristila solarni potencijal na datom objektu. Svaka elektrana je individualan primer, a u konkretnom slučaju koji je pomenut, inženjeri kompanije MT-KOMEX odlučili su se za 1.458 monokristalnih solarnih panela marke Canadian Solar Half-Cells 370W za prvu fazu i 1.632 monokristalnih solarnih panela marke Luxor Solar LX410M/182-108+(410W) za drugu fazu.

Za obe faze iskorišćeni su Fronius invertori, razvodni AC ormani, sistem za monitoring i „Smart meter” pametni merači kao neizostav na dodatna oprema koja ovu solarnu elektranu čini maksimalno efikasnom. Kada je svakom detalju solarne elektrane posvećena maksimalna pažnja, rezultat ne može da izostane: „Prema rečima klijenta, a i prema monitoring sistemu koji pokazuje da elektrana odlično proizvodi električnu energiju, možemo ponosno da potvrdimo da je klijent zadovoljan. Osim toga, već nas je preporučio novim klijentima”, kaže Kićanović.

On dodaje da će se cifri od preko 80 solarnih elektrana koje je izgradio MT-KOMEX uskoro pridružiti još jedna u Novom Sadu. Elektrana, snage 1.140 kWp, se nalazi u završnoj fazi izgradnje, a kada bude puštena u rad, svojom proizvodnjom će doprineti štednji od ukupno 1.020 tona CO2 , objašnjava naš sagovornik.

Čvrsto verujući u osunčanu budućnost, MT-KOMEX nastavlja da vredno gradi solarne elektrane, a time i budućnost koja ne poznaje zagađenje vazduha i nestašice struje. Preko 100 zadovoljnih klijenata i više od 16 MW instalisanih kapaciteta solarnih elektrana govore sami za sebe, a ovo je, kako se čini, za stručni tim MT-KOMEX-a tek početak.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.

Neće biti restrikcija ni poskupljenja struje

21.09.2022

Lampa_sijalica_struja — Foto: Bulb photo created by dashu83 - www.freepik.com

Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

“Neće biti restrikcija električne energije niti novih poskupljenja, ni za domaćinstva ni za privredu”, rekla je Zorana Mihajlović, ministarka rudarstva i energetike.

Mihajlović je u Kragujevcu, nakon potpisivanja Memoranduma o razumevanju u okviru projekta „Obnovljivi izvori energije okruga u Srbiji – faza 1“, istakla da je, sve što je Vlada do sada uradila, a posebno od početka ove godine, dovoljna osnova da možemo da imamo dovoljno električne energije.

“Pokušavamo merama štednje da smanjimo potrošnju da ne bismo toliki novac davali na uvoz električne energije. Uvozili smo od četiri do 11 odsto letos, dok ovih dana, zahvaljujući jačem vetru, uspevamo da proizvedemo od četiri do sedam odsto naše potrošnje”, kaže Mihajlović.

Prema njenim rečima, moramo štedeti, ne da bismo izbegli restrikcije, već da bismo manje novca dali za uvoz energije.

“Mi već sada imamo cene električne energije za domaćinstva i za privredu koje su mnogo niže nego što su u Evropi, ali takvo je stanje, u krizi smo i naša jedina briga jeste da obezbedimo dovoljne količine energije. Obezbedili smo dovoljno mazuta, nafte i naftnih derivata, imamo dovoljne količine gasa, u oba skladištu taj gas nesmetano ide Balkanskim tokom, a što se tiče električne energije većinski deo se proizvodi ovde a ono što ne može, to se uvozi”, objasnila je ministarka, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Modernizacija toplana za efikasnije grejanje i kvalitetniji vazduh

Memorandum “Obnovljivi izvori energije okruga u Srbiji“, potpisala je Zorana Mihajlović sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, Švajcarskim državnim sekretarijatom za ekonomska pitanja i 11 gradova i opština koji učestvuju u izradi projekta.

Memorandumi su potpisani u prisustvu predstavnika Delegacije EU u Srbiji, a projektom, čija je ukupna vrednost 40,5 miliona evra, obuhvaćeni su Bečej, Bogatić, Vrbas, Vršac, Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Niš, Novi Pazar, Pančevo i Paraćin.

“Zahvaljujući većem korišćenju OIE u proizvodnji toplotne energije, građani pomenutih lokalnih samouprava dobiti kvalitetnije grejanje i zdraviju životnu sredinu, a lokalne samouprave stabilniji sistem daljinskog grejanja”, ističe ministarka.

Prema njenim rečima, podaci kažu da se danas iz OIE proizvede 37 GWh toplotne energije, a realizacijom planiranih projekata u 11 lokalnih samouprava, iz OIE ćemo proizvoditi 197 GWh toplotne energije, odnosno 3,5 puta više.

Takođe, kako je dodala, ovi projekti će rezultirati i smanjenjem emisije CO2 za približno 25.000 tona godišnje.

Energetski portal

Atanacković: Prozjumeri su jedna od najvažnijih karika u štednji električne energije

21.09.2022

solar-panels-solarni-paneli — Foto-ilustracija: Pixabay (Colmkay)

U okviru panel diskusije ,,Energetska tranzicija Srbije u svetlu novih izazova’’, Jovanka Atanacković državna sekretarka Ministarstva rudarstva i energetike, govorila je o važnosti kupaca-proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora.

Prema njenim rečima prozjumeri su jedna od najvažnijih karika u štednji električne energije, zbog čega je važno da se cela država uključi u osmišljavanje načina za unapređenje ovih projekata.

Državna sekretarka je istakla da je građanima koji žele da postanu prozjumeri znatno olakšan taj proces, ali da su potrebne dodatne stimulacije, zato što će se povećanjem proizvodnje električne energije na ovaj način manje povlačiti električna energija iz mreže, čime će se smanjiti pritisak na Elektroprivredu Srbije.

Prema zvaničnim podacima, kako navodi Jovanka Atanacković, od prvih solarnih panela koji su se pre petnaestak godina pojavili na krovovima kuća u Srbiji do 2022. godine razvijeno je samo oko 11 megavata solarnih panela, dok je od početka 2022. godine do sada dobijeno 3,9 megavata, a čak 37 megavata u ovom trenutku čeka na priključenje. Na osnovu ovih podataka, do kraja godine Srbija može da ima preko 40 megavata nove električne energije iz obnovljivih izvora energije na mreži, što je u poređenju sa oko 11 megavata, koliko je dobijeno u prethodnih petnaestak godina, značajan porast.

Pročitajte još:

Iako je broj kupaca-proizvođača porastao, državna sekretarka se osvrnula na problem u vezi sa računima i obračunom PDV-a, akciza i drugih naknada, zbog čega su prozjumeri nezadovoljni.

Prema njenim rečima, Ministarstvo rudarstva i energetike je predložilo Uredbu prema kojoj bi se PDV, akcize i druge naknade obračunavale samo na razliku u količini proizvedene i preuzete električne energije od strane kupca-proizvođača. Navodi da je tu uredbu Vlada usvojila, a da su od Ministarstva finansija dobili pozitivno mišljenje, zbog čega dalje nisu ni proveravali poreske zakone, koji su u nadležnosti Ministarstva finansija. Ipak, kako kaže, nakon toga EPS je zatražio mišljenje Ministarstva finansija i dobilo informaciju da je Uredba u suprotnosti sa Zakonom o PDV-u, zbog čega se PDV, akcize i druge naknade obračunavaju na ukupno preuzetu električnu energiju kupca-proizvođača od snabdevača.

Jovanka Atanacković kaže da će Ministarstvo rudarstva i energetike nastaviti da Ministarstvu finansija predočava zbog čega je važno da se kupci-proizvođači stimulišu. Napomenula je da je njihovo Ministarstvo izračunalo da električna energija koju proizvedu prozjumeri 75 puta više vredi za državu, nego da država uvozi električnu energiju, s obzirom na njenu cenu na tržištu koja se kreće u proseku od oko 500 evra, a ide i do 1.000 evra. Prema njihovoj proceni, čak i ako se prozjumerima ne bi naplaćivao PDV uopšte, država bi od prozjumera imala veliku korist.

Katarina Vuinac

Lepša budućnost za sve

20.09.2022

Na koji način naučna istraživanja doprinose svestranom, ravnomernom i održivom razvoju planete? Kakav je značaj osnovnih nauka u rešavanju univerzalnih problema ishrane, zdravlja, obrazovanja, energije i klime?

Odgovore na ova i brojna druga pitanja dali su renomirani svetski naučnici koji su se tokom četvrte Svetske konferencije o osnovnim naukama i održivom razvoju okupili u Beogradu. Konferencija se na predlog Svetske Akademije nauka i umetnosti održava u našoj prestonici, a u sklopu Međunarodne godine osnovnih nauka za održivi razvoj, koja se tokom čitave 2022. godine obeležava širom sveta. Da u odgovaranju na izazove sa kojima se svet danas suočava deo rešenja može i treba da bude biznis sektor, pokazuje primer kompanije L’Oreal, koja je na poziv organizatora uzela učešće na konferenciji.

Mlade naučnice iz Srbije na međunarodnoj sceni

U zvaničnom delu konferencijskog programa, devet mladih naučnica iz Srbije, stipendistkinja nacionalnog programa L’Oreal – UNESCO “Za žene u nauci (L’Oreal – UNESCO For Women in Science) predstavilo je svoja naučna istraživanja za koja su nagrađene ovom prestižnom stipendijom.

Njihovi radovi donose uvide u to kako veštačka inteligencija može da doprinese medicinskoj dijagnostici, kako da prirodni proizvodi postanu alternativa za dostupne lekove, kako će izgledati baterije buduće generacije, šta donose najnovija istraživanja iz oblasti populacione genetike, dijagnostike i lečenja brojnih invazivnih oboljenja, itd.

Od 2010. godine L’Oreal Balkan, Nacionalna komisija za saradnju sa UNESCO-m i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u Srbiji nagrađuje izvanredne žene istraživače koje svojom posvećenošću, dostignućima i vizijom doprinose napretku nauke i društva. Nacionalne stipendije “Za žene u nauci” predstavljaju vid podrške njihovom daljem profesionalnom usavršavanju i podsticaj da nastave da se bave naukom u Srbiji.

U Srbiji je, u okviru ove inicijative tokom prethodnih dvanaest godina, učestvovalo više od 600 mladih naučnika, a najboljima su do sada dodeljene 32 stipendije, u ukupnom iznosz od gotovo 20 miliona dinara.

L’Oreal fot the Future – primer transformacije biznisa u skladu sa poštovanjem koncepta “granica rasta”

Na marginama konferencije, u okviru izložbe posvećene ciljevima i rezultatom koje kompanija L’Oreal sprovodi u okviru svoje politike održivosti, predstavljen je globalni program L’Oreal for the Future (L’Oreal za budućnost) ustanovljen 2020. godine, u okviru kojeg je kompanija definisala strateške ciljeve do 2030. godine. Ovi ciljevi predstavljaju radikalniju transformaciju i pogled na to kakva bi vizija, svrha i odgovornost kompanije trebalo da bude, da se suoče sa izazovima sa kojima se svet suočava.

Transformacija koju kompanija globalno sprovodi primer je na koji način biznis treba da poštuje koncept “granica rasta” zasnovan na nauci i naučnim istraživanjima.

Među jasnim ciljevima na koje se L’Oreal obavezao su:

1. Transformacija sopstvenih aktivnosti kako bi se poštovale granice planete kroz ograničavanje uticaja na klimu, vodu, biodiverzitet i prirodne resurse.

2. Osnaživanje poslovnog ekosistema pomažući mu da pređe u održiviji svet.

3. Doprinos rešavanju svetskih izazova podržavanjem hitnih društvenih i ekoloških potreba.

Konkretno, reč je o sledećim ciljevi:

– Do 2025. godine, sve L’Oreal lokacije će postići neutralnost ugljen-dioksida poboljšanjem energetske efikasnoti i korišćenjem 100 odsto obnovljive energije

– Do 2030. godine kompanija će sprovesti inovacije kako bi potrošačima omogućila da smanje emisije CO2 koje nastaju upotrebom proizvoda za 25 odsto u poređenju sa 2016. u proseku i po gotovom proizvodu.

– Do 2030. godine, 100 odsto vode koja se koristi u industrijskim procesima biće reciklirano i ponovo korišćeno u “petlji”

– Do 2030. godine 100 odsto sastojaka na biološkoj bazi za formule i materijale za pakovanje biće praćeno i dolaziće iz održivih izvora. Nijedan od njih neće biti povezan sa krčenjem šuma.

– Do 2030. godine 95 odsto sastojaka u formuli biće na biološkoj bazi, dobijeni iz minerala kojima planeta obiluje ili iz cirkularnih ekonomskih procesa.

– Do 2030. 100 odsto plastike koja se koristi u našoj ambalaži biće ili iz recikliranih ili biloških izvora.

– Do 2030. godine 100 otpada generisanog na poslovnim lokacijama kompanije biće reciklirano ili ponovno upotrebljeno.

– Do 2030. tri miliona ljudi će imati koristi od programa društvenog angažovanja brendova iz L’Oreal portofolija.

– Do 2030. još 100.000 ljudi iz ugroženih zajednica dobiće pristup zaposlenju.

– Do 2030. godine kompanija će uložiti 50 miliona evra za podršku visoko ugroženim ženama.

Izvor: L’Oreal

Mirović: Vojvodina će biti podrška svima u okruženju kada je reč o proizvodnji hrane

20.09.2022

soil-poljoprivreda — Foto-ilustracija: Pixabay

Vojvodina će u godinama pred nama odigrati svoju ulogu predvodnika u proizvodnji hrane, što će značiti garant i podršku i svim državama u okruženju, izjavio je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović danas u Bijeljini na otvaranju jubilarnog 20. Međunarodnog sajma poljoprivrede, lova, ribolova i ekologije „Interagro 2022“.

,,Vojvodina kao najsnažnija poljoprivredna oblast, kao pokrajina koja daje, i po obimu i po kvalitetu, najveći broj najznačajnijih poljoprivrednih proizvoda, nastaviće sa svojim proizvođačima, gazdinstivma i naučnim razvojnim institutima da pruža podršku Republici Srpskoj i svim drugim državama u regionu. Bili smo, i bićemo uvek, partneri Republici Srpskoj’’, rekao je Mirović.

Pročitajte još:

Među pokroviteljima sajma „Interagro 2022“ jeste i Privredna komora Vojvodine kao važan činilac privrednog razvoja Pokrajine. U organizaciji Privredne komore Vojvodine, na sajmu u Bijeljini učestvuju i Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu, Turistička organizacija Vojvodine, kompanije i udruženja iz Vojvodine.

,,Činjenica da na ovom sajmu učestvuju izlagači iz deset zemalja pokazuje da je on izašao iz regionalnih okvira i ponosni smo što je postao međunarodni. Republika Srpska želi da se ekonomski poveže sa svima u regionu, ali najviše je upućena i oslonjena na Srbiju, što je prirodno’’, izjavila je predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović.

,,Iako je vreme pred nama teško, želim da kažem da je Srbija uvek tu i da u njoj ima dovoljno hrane za sve’’, poručio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije Branislav Nedimović, prenosi sajt Vlade Vojvodine.

Izvor: eKapija

Nabavke javne rasvete, izgradnje puteva i vozila moraju da ispunjavaju ekološke standarde

20.09.2022

radovi_put — Foto: Ministarstvo građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе

Foto-ilustracija: Unsplash (Nick Brunner)

Od ove godine, zahvaljujući novoj funkcionalnosti Portala javnih nabavki, Kancelarija za javne nabavke počela je da prati primenu zelenih kriterijuma u postupcima, pa je tako u 2021. zabeleženo 650 zelenih nabavki.

Iako podatak govori da je primena ekoloških aspekata tek u začetku, ovo je još uvek jako mali broj postupka, uzimajući u obzir da je u 2021. zaključeno ukupno 182.998 ugovora. Kako bi se podstakla njihova veća primena, neophodno je odrediti oblasti u kojima bi postavljanje ekoloških kriterijuma bilo obavezno, smatra NALED.

Prema dostupnim podacima iz Izveštaja o javnim nabavkama za 2021. godinu, najčešći predmeti nabavki u kojima su korišćeni ekološki aspekti su bila vozila, kancelarijski i laboratorijski materijali, računarska oprema, rasveta, građevinski materijal, usluge čišćenja i hemijska sredstva.

Uvođenje obavezne primene zelenih kriterijuma bilo bi korisno u oblastima u kojima postoji veliki uticaj na životnu sredinu, kao što su izgradnja javne infrastrukture, upravljanje otpadom, energetika, komunalne usluge poput grejanja i vodovoda i sl.

U Analizi stanja zelenih javnih nabavki, koju je izradio NALED, u okviru projekta „Efektivne javne nabavke u službi ekonomskog razvoja“, koji podržava Švedska agencija za međunarodnu saradnju (Sida), kao najvažniji naručioci prepoznati su Elektroprivreda Srbije, Elektromreža Srbije, Ministarstvo zaštite životne sredine i Agencija za zaštitu životne sredine. Izvršen je uvid u 200 postupaka navedenih naručilaca koje su sprovedene tokom 2020, a analiza je pokazala da nijedna od ovih nabavki nije bila „zelena“.

Pročitajte još:

„Ovakav podatak pokazuje da je neophodno preduzeti dodatne mere kako bi se zelene nabavke omasovile, jer trenutno naš Zakon propisuje samo mogućnost naručiocima da koriste druge kriterijume osim cene. Slovenija je to rešila tako što je odredila predmete u kojima je obavezna primena ekoloških kriterijuma. Ovo je rezultiralo da uprkos dominantom učešću cene kao odlučujućeg faktora, zelene nabavke steknu značajan udeo u ukupnom broju dodeljenih ugovora. Prema poslednjim dostupnim podacima za 2020, u Sloveniji je dodeljen 4.361 ugovor za zelene javne nabavke, što je 25,85 odsto od ukupnog broja (16.872), a njihova vrednost iznosila je 752 miliona evra“, kaže koordinator za regulatornu reformu u NALED-u Nikola Komšić.

Pošto je Srbija slična Sloveniji po broju tendera na kojima cena bude odlučujući kriterijum za izbor ponude, preporuka je da se i kod nas propišu obaveze naručiocima da sprovedu zelene javne nabavke za određene kategorije, kao jedini način da se one koriste kao instrument za zaštitu životne sredine.

U okviru Analize stanja zelenih javnih nabavki, fazni pristup preporučen je kao najbolji način za uvođenje zelenih javnih nabavki, tj. da se postepeno povećava broj oblasti u kojima je obavezna primena zelenih kriterijuma, uz istovremeno organizovanje obuka za primenu drugih kriterijuma osim cene.

Kao prvi korak, NALED će u okviru Programa za razvoj cirkularne ekonomije, u saradnji sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine izraditi Vodiče za primenu zelenih kriterijuma za pet predmeta nabavki – javna rasveta, asfaltiranje puteva, izgradnja i rekonstrukcija poslovnih zgrada, nabavka vozila i nabavka kancelarijskog materijala.

Kada je u pitanju primena zelenih kriterijuma u zemljama Evropske unije, ističe se Holandija, koja je još 2010. postavila cilj da javne nabavke moraju biti 100 odsto održive. Od 2015. uvedene su obavezne eko nabavke za 45 grupa proizvoda. Takođe, u Holandiji se godinama sprovode javne nabavke inovacija kako bi se razvili inovativni proizvodi, usluge ili radovi koji doprinose realizaciji održivog razvoja.

Primera radi, u Holandiji je sprovedena nabavka asfaltiranja puta primenom novog inovativnog materijala koji smanjuje zagrevanje asfalta. Tu je i primer primene partnerstva za inovacije gde je ponuđač imao obavezu da sarađuje sa startapom, kako bi razvili inovativne tehnologije za izgradnju zelenih, održivih osnovnih škola.

Izvor: Biznis.rs

Evropska unija baca više hrane nego što uvozi

20.09.2022

bacanje_hrane_otpad — Foto-ilustracija: Unsplash (Elevate)

Pored toga što bacanje hrane predstavlja veliki društveni problem, organska materija koja završi na deponijama emituje velike količine gasova staklene bašte i stoga bačena hrana predstavlja i značajan ekološki problem.

Iako bismo pomislili da je rešavanje ovog problema u samom vrhu prioriteta Evropske unije, novi izveštaj ukazuje na alarmantan podatak – EU baca više hrane nego što uvozi!

Naime, u izveštaju koji je objavio evropski projekat FEEdBACk, čiji je cilj promovisanje, stimulisanje i sprovođenje mera energetske efikasnosti, stoji da je EU u 2021. godini uvezla 138 miliona tona poljoprivrednih proizvoda, a bacila čak 153,5 miliona tona hrane.

Pre sedam godina Evropska komisija je potpisala Cilj održivog razvoja (SDG) kako bi prepolovila otpad od hrane do 2030. godine, ali EU nije ni blizu ostvarenja ovog cilja, upozorava izveštaj.

Evropski parlament je pozvao zemlje Evropske unije da odrede ciljeve za smanjenje bacanja hrane u 2012. godini, a 2017. godine da smanjenje bacanja hrane “od polja do stola” za 50 odsto postane pravno obavezujuće.

Pročitajte još:

U 2018. godini, Evropska komisija usvojila je izmenjenu direktivu za otpad koja obavezuje države članice EU da počnu da mere i prijavljuju svoj otpad od hrane od 2020. godine pa nadalje.

Komisija trenutno razvija predloge za pravno obavezujuće ciljeve namenjene državama članicama koji treba da definišu njihove ambicije (za koliko procenata je neophodno da smanje bacanje hrane do 2030. hodine), kao i njihov obim (da li će se pratiti bacanje hrane samo na nivou potrošača ili “od polja do stola”) i sl, stoji u izveštaju.

FEEdBACk apeluje da bi Evropska komisija kao pravno obavezujući cilj trebalo da postavi smanjenje bacanja hrane “od polja do stola” za 50 odsto do 2030. godine.

Milena Maglovski

Srpski krovovi mogu da obezbede energiju za šest miliona domaćinstava

20.09.2022

Low Angle View Of Workers Installing Solar Panels On Roof Against Sky — Foto: Eaton

Očigledan je napredak u korišćenju obnovljivih izvora energije, piše u najnovijem izveštaju Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu.

Od 17 država regiona, Srbija deli četvrto mesto sa Gruzijom, a povećanje kapaciteta obnovljivih izvora pokazuje veliki pad u odnosu na prve tri zemlje. Prema Nacrtu integrisanog energetskog i klimatskog plana koji će početkom oktobra biti na javnoj raspravi, Srbija bi trebalo da do 2030. godine iz obnovljivih izvora dobija 40 odsto energije.

Više od dve trećine ukupno proizvedene električne energije u Srbiji je iz goriva koji zagađuje životnu sredinu i zagreva planetu. Nakon što je krajem prošle decenije izgrađeno devet vetroparkova, nema znatnijeg pomaka ka čistoj energiji. To nas je usporilo na putu rešavanja klimatske krize i doprinosa Srbije Pariskom sporazumu.

„Od 2019. godine dolazi do stagnacije u proširivanju kapaciteta za korišćenje energije vetra i drugih obnovljivih izvora. U susret COP27 jasna je poruka investitiroma i zemljama u regionu da moraju da se povećaju kapaciteti za korišćenje obnovljivih izvora energije i napori za usvajanje i primenu politika iz ove oblasti“, navodi Goran Vreljanski iz Svetske organizacije za zaštitu prirode.

Pročitajte još:

Srbija ima više solarnog potencijala nego Namačka, Poljska, Češka, ali te zemlje proizvode mnogo više energije od sunca od nas, i u tome vide računicu.

„Trenutno kako merimo električnu energiju nije samo procenat proizvedene energije iz obnovljivih izvora već je i takozvano ‘deklapovanje’. To je situacija kada u zemlji iz godine u godinu raste BDP, a pri tome emitujete sve manje i manje ugljen-dioksida, odnosno imate sve manje zagađenje. To se ne dešava samo u najrazvijenijim zemljama, već i u srednje razvijenim, čije su ekonomije slične našoj. Treba da očekujemo da se tako nešto i ovde desi, ali za to su potrebni konkretni planovi“, kaže Vladimir Đurđević, profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu.

Ostatak teksta pročitajte OVDE.

Izvor: RTS

Saradnja Srbije sa SAD i Kinom u oblasti energetike i OIE

20.09.2022

power china sastanak 190922 (4) — Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Ministarka Zorana Mihajlović, razgovarala je sa ambasadorom SAD u Srbiji, Kristoferom Hilom, o saradnji u oblasti energetike, uključujući zaključivanje sporazuma o saradnji između vlada dve države o strateškoj saradnji u oblasti energetike u Srbiji.

,,Srbija je na početku energetske tranzicije i potrebni su nam i iskustvo i znanje onih koji su u tom procesu ispred nas ako želimo da povećamo proizvodnju čiste energije i budemo energetski bezbedni. Više od godinu dana smo radili i pripremali nacrt sporazuma između dveju vlada o strateškoj saradnji u oblasti energetike, koji bi bio veoma važan korak u unapređenju saradnje Srbije i SAD u ovoj oblasti“, rekla je ministarka.

Ona je dodala da Srbiju očekuju veliki projekti u energetici, među kojima je jedan od najvažnijih projekat prve hibridne reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3.

Ambasador Hil je zahvalio potpredsednici Vlade na dobroj saradnji i izrazio očekivanje da saradnja dve zemlje u oblasti energetike može biti dodatno unapređena.

Pročitajte još:

Ministarka je razgovarala i sa delegacijom kompanije „Pauer Čajna’’ o mogućnostima za saradnju na projektima u oblasti obnovljivih izvora energije.

,,Dobri odnosi Republike Srbije i NR Kine i predsednika naše dve države osnov su uspešne saradnje koju smo ostvarili u prethodnom periodu na brojnim projektima sa kineskim kompanijama. Srbija je na početku procesa energetske tranzicije, doneli smo novi zakonodavni okvir u oblasti energetike i zainteresesovani smo za saradnju sa najboljim svetskim kompanijma koje imaju znanje i iskustvo, posebno kad je reč o obnovljivim izvorima energije. Imali smo dobru saradnju na izgradnji transportne infrastrukture i verujem da postoji potencijal za saradnju i na projektima u oblasti energetike”, rekla je ministarka.

Direktor kompanije „Pauer Čajna’’, Šeng Juming, predstavio je potpredsednici najvažnije projekte i aktivnosti kompanije u oblasti čiste energije na globalnom nivou. On je istakao da je „Pauer Čajna’’ zainteresovana za investicije u oblasti energetike u Srbiji, posebno solarnih elektrana i vetroelektrana, kao i da ima veliko iskustvo na projektima hidroelektrana.

Energetski portal

Budućnost OIE i problemi priključenja na mrežu

19.09.2022

solar_power_plant_solarna_elektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Veliko interesovanje vladalo je za ovogodišnje 13. Savetovanje o elektrodistributivnim mrežama Srbije – CIRED. Već godinama unazad traži se mesto više za Savetovanje koje okuplja veliki broj stručnjaka iz oblasti razvoja i dristribucije električne energije. Ovo je idealna prilika da kompanije iz zemlje i regiona pokažu svoj bogat portofolio.

Kompanija MT-KOMEX lider je lider u našoj zemlji kada je reč o izgradnji solarnih elektrana, ali i energetskoj efikasnosti i e-mobilnosti. Bojan Jovanović elektroinženjer ove kompanije ispričao je da stručni tim MT-KOMEX-a čine 30 inženjera mašinstva, eletrotehnike, saobraćaja, arhitekture, ekonomisti, filolozi i 40 instalatera.

Kako je istakao kompanija se bavim izgradnjom solarnih elektrana po principu ključ u ruke, instalacijom punjača za električne automobile, kao i razvojem i promocijom mreže punjača, a napravili su i svojevrstan zaokret ka eletromobilnosti prvom onlajn platformom i aplikacijom za punjenje EV – Charge&GO.

Direktor kompanije MT-KOMEX, Miloš Kostić, učestvovao je na jednom od okruglih stolova ovogodišnje CIRED-a na kom se razgovaralo o obnovljivim izvorima energije, njihovom priključenju na mrežu, razvoju projekata i njihovim kapacitetima, kao i o kvalitetu električne energije i kvalitetu isporuke.

“EU je na mrežu priključila 39 GW instalisane snage iz solarnih elektrana u 2022. godini, predstavili su plan da do 2025. instalisane snage u PV elektranama iznosi 400 GW, a 740 GW do 2030. godine. Cilj EU je da do 2030. godine bar 45 odsto snage bude iz obnovljivih izvora”, istakao je Kostić.

Pročitajte još:

On se posebno osvrnuo na projekte solarnih elektrana u Srbiji, kao i na proceduru za priključenje na mrežu i sticanje statusa kupac-proizvođač.

“Elektrodistribuciju najviše brine kako će oni da upravljaju kada se pojavi 50.000 malih objekata koji proizvode električnu energiju. Na sajtu Elektrodistribucije trenutno je registrovano 200 kao kupac-proizvođač, a mnoge elektrane koje su igrađene i završene još uvek nisu registrovane, čekaju na priključenje, dok distribucija doživljava veliko zagušenje”, kaže Kostić.

Kako kaže, trgovci električnom energijom, a u Srbiji ih ima više od 70, još uvek nisu spremni, da pored Elektroprivrede koja je garantovani snabdevač, uđu na tržište, i isprate regulativni okvir.

“Do skoro smo svi pričali o smanjenju emisija CO2, a sada svi govorimo o energetskoj nezavisnosti i sigurnosti, potpuno su promenjeni principi ulaska u bilo koju investiciju i segment posla kojim se bavimo. Umesto da smo kroz novu uredbu podstrek dali industriji i privredi, novim subvencijama, one su date samo za domaćinstva, ništa za industriju. Industrija je najveći investitor koji može da smanji uvoz električne energije”, objašnjava Kostić.

On se osvrnuo i na to da Srbija daje ozbiljnu podršku, kako građanima, tako i privredi sa subvencionisanom cenom električne energije.

Da li je budućnost solarne energije u Srbiji bitna, pita se Kostić i koliko zajedno možemo da doprinesemo.

“Olakšanjem procedura i pojednostavljenjem procesa prijema elektrana u mrežu. Mi smo sa komisijom Elektrodistribucije više od 40 elektrana priključili na mrežu, po principu kupac-proizvođač. Komisija ne treba da izlazi na elektrane do 50 kilovata, sva odgovornost mora da se prebaci na odgovorno lice i akreditovano telo koje mora da izađe da ispita instalacije i preda izveštaj. Mi nemamo dovoljno kadrova da izlaze na objekte kako bi dali saglasnost za priključenje”, objašnjava Kostić.

Prema njegovim rečima u Srbiji nedostaje opreme, zbog trenutne situacije u svetu i velike potražnje, ali da je kompanija MT-KOMEX na vreme obezbedila za ovogodišnje poslovanje, do sada su izgradili 40 megavata solarnih elektrana.

Elektromobilnosti i charge&GO

Učesnici CIRED-a imali su priliku da od Kostića čuju sve o digitalnoj platformi i aplikaciji Charge&GO koja omogućava vozačima elektičnih vozila da lako lociraju najbliže punjače i da ih brzo i jednostavno dopune. Platforma pruža vozačima efikasnu uslugu punjenja i plaćanja korišćenja mesta za punjenje, kao i mogućnost kompanijama da daljinski upravljaju svojom mrežom punjača.

“Sa Virtom smo uspeli da uđemo u sistem mreže od 170.000 punjača, a do početka 2023. godine ulazimo direktno sa našom novom aplikacijom”, ističe Miloš Kostić.

Kako je dodao na GAZPROM benzinskim stanicama ugrađeno je sedam punjača, dok će na OMV-ovim biti instalirano 12, a do sada je postavljeno pet. Punjači iz ove mreže mogu se naći i na nekim lokacijama maloprodajnog lanca Stop Shop, u tržnim centrima Promenada, Novi Sad i Big fashion, Kragujevac, kao i kod predstavnika automobilske industrije u Srbiji, kao što su British Motors, AK Kompresor i Hit Auto.

Kompanija Charge&GO do sada je na više od 40 lokacija na putevima i autoputevima Srbije postavili elektropunjače snage od 22 do 180 kW, a do kraja godine mreža će pokrivati čak 100 punjačkih mesta, na kojima će sve više biti ultrabrzih punjača veće snage.

Milica Radičević

Evropska nedelja mobilnosti u Rimu počela besplatnim javnim prevozom

19.09.2022

prevoz_sedišta — Foto-ilustracija: Unsplash (Ant Rozetsky)

Foto-ilustracija: Unsplash (Chen Mizrach)

Stotine evropskih gradova priključilo se kampanji Evropske komisije pod nazivom “Evropska nedelja mobilnosti” čiji je cilj promovisanje čistih oblika transporta i podsticanje aktivne mobilnosti kao što su pešačenje, vožnja biciklom, javni prevoz i druga inteligentna transportna rešenja.

Ove godine će 2.797 gradova iz 47 zemalja sprovoditi brojne akcije u skropu nedelje mobilnosti od 16. do 22. septembra, a jedan od istaknutih gradova je i Rim.

Naime, u “Večnom gradu” je ove subote mreža javnog prevoza, uključujući autobuse, metro i tramvaje, bila potpuno besplatna za putnike, prenose italijanski mediji.

Tokom 17. septembra, građani Rima mogli su da pristupe celom sistemu javnog prevoza bez kupovine karata, a ostale akcije uključivale su pešačenje između Trga Venecija i Trga Kiđi, vožnju biciklističkom stazom uz reku Tiber i još oko 50 drugih akcija.

Gradonačelnik Rima Roberto Gualtieri rekao je da je inicijativa osmišljena kako bi promovisala korišćenje javnog prevoza i proširila kulturu održive mobilnosti.

“Grad radi na postizanju prave revolucije mobilnosti, ponovnom povezivanju naših susedstava kako bi Rim postao održivije mesto za život“, rekao je Gualtieri.

Pročitajte još:

Gradonačelnik je već najavio mogućnost besplatnog ili skoro besplatnog javnog prevoza u glavnom gradu istakavši da će to pomoći penzionerima, radnicima i svima koji imaju niska primanja, a da će uz to dati veliki doprinos ublažavanju klimatskih promena.

Ovogodišnja Evropska nedelja mobilnosti posvećena je boljoj povezanosti, vrlo važnom pitanju u glavnom gradu Italije – od povezanosti unutar gradskih četvrti, do povezanosti između različitih delova grada, ali i brojnih koristi koje proizlaze iz tehnoloških i digitalnih inovacija, prenosi Ekovjesnik.

Milena Maglovski

Poverenje koje unapređuje poslovanje – Schneider Electric i RAZO

19.09.2022

Schneider Electric ove godine obeležava jubilarnih 20 godina poslovanja u Srbiji i Crnoj Gori. Pored brojnih dostignuća i ostvarenih rezultata, kompanija je izuzetno ponosna na svoju mrežu partnera koju je razgranala na domaćem tržištu i koju i dalje namerava da širi. Veliki broj partnera ima dvadesetogodišnju saradnju sa Schneider Electric-om, a jedan od njih je i RAZO D.O.O.

Preduzeće RAZO je osnovano 1991. godine i u početku se bavilo izvođenjem elektroradova u građevinarstvu. Vremenom se razvilo u preduzeće koje se bavi prodajom elektromaterijala kroz veleprodaju i maloprodaju, a 2003. godine započinju saradnju sa Schneider Electric-om koja traje do današnjih dana.

Uspešna dugogodišnja saradnja je bila povod za razgovor sa Zoranom Janjićem, finansijskim direktorom preduzeća RAZO koji smatra da je ova saradnja doprinela razvoju preduzeća RAZO i da je imala direktan uticaj na širenje usluga.

„Od trenutka kada smo postali distributeri Schneider-ove niskonaponske opreme, unapredio se obim i kvalitet naših usluga. Uzajamna saradnja dovela je do toga da se naš razvoj odvijao paralelno sa razvojem Schneider Electric-a u Srbiji. Počeli smo da širimo našu prodajnu mrežu da bismo danas došli na to da sarađujemo sa preko 50 prodajnih mesta”, kaže on.

Zoran Janjić, kao jednu od glavnih prednosti međusobne saradnje, ističe i to da im je plasiranje Schneider-ove niskonaponske opreme pomoglo da postanu vidljiviji na tržištu i da ih kupci prepoznaju po širokom asortimanu modularne galanterije, automatskih osigurača, fid sklopki, kontaktora i slično.

Kako se menjalo tržište, kao i potrebe potrošača, tako se razvijalo i preduzeće RAZO koje je vremenom razvilo E – COMMERCE i onlajn prodavnicu. Prema rečima našeg sagovornika, ovo je jedna od promena na koje je direktno uticala saradnja sa Schneider Electric-om i to kroz savete od strane Schneider-ovog stručnog kadra, vezanih za digitalni marketing, potom kroz korisne tekstove, linkove, kataloge što je sve zajedno dovelo do toga da RAZO izgradi dobru online reputaciju.

Jedno od značajnijih pitanja koje se nameće kada je reč o izboru poslovnih partnera je i to po čemu birati, odnosno šta je to što Schneider Electric izdvaja u odnosu na ostale kompanije na našem tržištu?

Pročitajte još:

U preduzeću RAZO smatraju da ono što izdvaja ovog partnera jeste to što postoji odlična saradnja sa distributerima, prihvatanje predloga i sugestija, kao i timski rad na praćenju svetskih trendova, uvođenju novina kao i otklanjanju bilo kakvih anomalija ukoliko one postoje. Prema mišljenju Zorana Janjića, Schneider Electric nudi proizvode koje odlikuje kvalitet i postojanost, ali ne samo to – u pitanju je partner koji ima stručni kadar i koji svoje znanje deli sa drugima.

„Svih ovih godina saradnja je bila uspešna, a kao veliku prednost Schneider Electric-a, u odnosu na druge kompanije sa kojima sarađujemo, istakao bih i pohvalio stručni kadar, veliki broj obuka i webinara, prezentacije novih proizvoda majstorima na prodajnim mestima, obilazak tržišta… Sve ovo zajedno sa garancijom kvaliteta proizvoda, tačnim rokovima isporuke, ispunjavanjem različitih zahteva kupaca je nešto što unapređuje imidž svake kompanije i u tome vidimo najveću prednost našeg partnerstva”, ističe Janjić.

Zbog toga što je reč o kompaniji koja pruža sve ovo, kao i tehničku podršku koja je dostupna u svakom trenutku, stručni kadar koji pruža stručne konsultacije, katalošku dokumentaciju, uputstvo za montažu i održavanje, softwerske podršku, iz RAZO kompanije poručuju da bi uvek birali istog partnera.

„Schneider Electric predstavlja inkubator ogromne energije i ideja za inovacije na našem tržištu. Ako tražite pouzdanog partnera spremnog da Vam uvek izađe u susret, kao i da odgovori na sve vaše zahteve, na pravom ste mestu. Zbog svih navedenih razloga mi smo punih 20 godina lojalni Schneider Electric-u“, zaključuje Zoran Janjić.

Izvor: Schneider Electric

Stojanović: Odlaganje grejanja povećava potrošnju struje

19.09.2022

energy-saving-energija-grejanje — Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)

Dejan Stojanović, direktor Poslovnog udruženja toplana Srbije, rekao je za RTS da kompletan energetski sistem mora da se održi stabilnim.

“Eventualno odlaganje grejnog perioda, ako krenu niske temperature, rezultiraće time da će građani posegnuti za neracionalnim trošenjem električne energije, kaže Stojanović.

Grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra. Beogradske elektrane su predlagale da se zbog energetske krize razmotri odlaganje početka grejne sezone, a ministarka energetike Zorana Mihajlović je poručila – nema pomeranja, grejna sezona počinje na vreme.

Gostujući u Jutarnjem dnevniku, Stojanović je rekao da se remontni radovi završavaju i da su Toplane u obavezi da do 1. oktobra dostave izveštaje o remontima.

Govoreći o rezervama energenata, rekao je da su početkom meseca održana dva sastanka u Vladi.

„Izazovna je sezona ispred nas, svi se ozbiljno bave ovom temom. Na sastanku je konstatovano da je za sam početak grejne sezone obezbeđeno dovoljno energeneta – jedna trećina svih količina prirodnog gasa se nalazi u Banatskom dvoru i u Mađarskoj u skladištu. Sam početak će biti bez problema“, napomenuo je Stojanović.

Kaže da grejna sezona zvanično počinje 15. oktobra, a ako dan, dva ili tri prosečna dnevna temeratura bude ispod 12 stepeni, može početi i ranije, odnosno od prvog.

Pročitajte još:

Koliko toplana sa gasa mogu da pređu na drugo gorivo

„U Srbiji ima 60 sistema za daljinsko grejanje, od toga je 36 na gas, 27 koriste mazut, 13 ugalj i 9 ili 10 koriste biomasu. Neke toplane imaju energetski miks, tako da se brojevi razilaze“, naglasio je direktor Poslovnog udruženja toplana Srbije.

Istakao je da od 36 toplana na gas, njih 16 nemaju mogućnost konverzije, odnosno prelaska na neko drugo tečno gorivo.

„Tako da imamo 16 toplana za koje u svakom trenutku moraju biti obezbeđene količine prirodnog gasa. Od 2009. smo vežbali za takvu situaciju“, kaže Stojanović.

Odgovarajući na pitanje da li je prelazak sa gasa na neko drugo gorivo automatski ili će građani morati da budu bez grejanja jedan dan, Stojanović objašnjava da za prelazak sa gasa na mazut obično znaju unapred i praktično se taj prelazak ne mora osetiti.

Cene grejanja

„Mazut je poskupeo 65 odsto od prošle do ove godine – to u ceni rezultira sa 30 do 40 odsto poskupljenja. Od 60 toplana 13 nije podnelo zahteve za poskupljenje, ostali su podneli i do sada je odobreno 13-14 zahteva. To su povećanja od dva pa do 38 procenata“, rekao je Stojanović i podsetio da o tome odlučuju lokalne samouprave.

Napomenuo je da je naplata dobra, ali ističe da je dug stanovništva toplanama iznosi 15 milijardi dinara. Cene se određuju u skladu sa metodologijom određivanja cena.

Stojanović objašnjava da se temperature od 19 do 21 stepen smatraju kvalitetnim grejanjem.

„Svako smanjenje za jedan stepen rezultira smanjenjem potrošnje energenata za nekih šest procenata, što znači da ako toplane potroše 600 miliona kubika prirodnog gasa, što znači da vi možete smanjiti potrošnju za 36 miliona kubika gasa“, rekao je Stojanović.

Međutim, kako kaže, eventualno odlaganje grejnog perioda ako krenu niske temperature rezultiraće time da će građani posegnuti za neracionalnim trošenjem električne energije i onda možemo imati problem.

„Kompletan energetski sistem mora da se održi stabilnim kako bismo imali isporuku i električne i toplotne energije na propisanom nivou“, rekao je.

Ističe da je primarni energent gas, i da u ovom trenutku sve ukazuje na to da ćemo imati stabilan period, ali uvek mogu da se dogode iznenađenja.

Izvor: RTS

Užice – U jednom danu prikupljeno 36 tona kabastog otpada

19.09.2022

Tokom akcije koju je organizovao Grad Užice u saradnji sa javno komunalnim preduzećima, u jednom danu, prikupljeno je i deponovano na regionalnu deponiju “Duboko” 36,34 tone kabastog otpada.

U velikoj akciji učestvovala su javno komunalna preduzeća “Niskogradnja”, “Vodovod”, “Bioktoš”, “Deponija Duboko”, “Stan”, “Gradska toplana” i “Veliki park” sa svojim vozilima i ljudstvom.

Najviše kabastog otpada, čak 17 tona, odvezeno je iz MZ Rosulje, zatim slede Turica sa 4,22 tone i Terazije sa 4,34 tone. Iz naselja Carina odvezeno je 3,12 tona a iz Krčagova 2,12. U dve mesne zajednice iz užeg centra grada Lipa i Centar prikupljeno je 4,34 tone kabastog, građevinskog i zelenog otpada. Najmanje kabastog otpada prikupljeno je u Gradskoj opštini Sevojno 1,12 tone.

Pročitajte još:

Akcija je organizovana sa ciljem da se u kratkom vremenskom periodu organizovano prikupi i na deponiju “Duboko” odveze što veća količina kabastog otpada, koji kasnije uglavnom završava na mestima koja za to nisu predviđena, navodi se na sajtu grada.

Nadležni su pozvali sugrađane da ubuduće kabasti otpad pripreme i odlože u dane kada je to planom JKP “Bioktoš” predviđeno za njihove mesne zajednice i ulice, ali i da to učine svakog poslednjeg vikenda u mesecu, kada se u okviru “BWL” projekta narandžasti kontejneri postavljaju na 20 lokacija u gradu.

Energetski portal

1...258259260...1.539 Page 259 of 1.539

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 septembar

Events for 30th septembar

Events for 1st oktobar

Events for 2nd oktobar

Events for 3rd oktobar

Events for 4th oktobar

Events for 5th oktobar

Events for 6th oktobar

Events for 7th oktobar

Events for 8th oktobar

Events for 9th oktobar

Events for 10th oktobar

Events for 11th oktobar

Events for 12th oktobar

Events for 13th oktobar

Events for 14th oktobar

Events for 15th oktobar

Events for 16th oktobar

Events for 17th oktobar

Events for 18th oktobar

Events for 19th oktobar

Events for 20th oktobar

Events for 21st oktobar

Events for 22nd oktobar

Events for 23rd oktobar

Events for 24th oktobar

Events for 25th oktobar

Events for 26th oktobar

Events for 27th oktobar

Events for 28th oktobar

Events for 29th oktobar

Events for 30th oktobar

PIŠITE NAM