Za poljoprivredu u novom budžetu izdvojiti milijardu evra

14.11.2022

tractor-ge0858bdd8_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (Mathias_Beckmann)

„Svaka čast energetici, koja je došla u prvi plan svuda u svetu, ali je primarna poljoprivredna proizvodnja uvek bila na prvom mestu kada je velika kriza – a danas se suočavamo sa trećom najvećom krizom cena agrarnih proizvoda ikada na ovim prostorima“, rekao je za Biznis.rs agroekonomista Milan Prostran, koji smatra da agrarni budžet za 2023. godinu treba da bude u skladu sa učešćem poljoprivrede u BDP-u Srbije, što znači da bi trebalo da iznosi barem 9,5 do 10 odsto republičkog budžeta.

Imajući u vidu da je za poljoprivredu ovogodišnjim budžetom izdvojeno 62 milijarde dinara, i još 16,5 milijardi preko rebalansa, Prostran je naglasio da bi u 2023. godini za agrar trebalo izdvojiti bar duplo više – oko milijardu evra.

Naš sagovornik ističe da bi minimum da poljoprivreda dobije „mesto kakvo zaslužuje“ bio da iznos bude u korelaciji sa njenim učešćem u bruto društvenom proizvodu zemlje.

,,Za to se zalažem i zbog našeg puta ka članstvu u EU, na čijem tržištu pokušavamo da budemo konkurentni, a tamo je učešće agrara u ukupnom budžetu EU (koji se usvaja na šestogodišnji period) 33,3 odsto, odnosno oko 386 milijardi evra”, istakao je Prostran.

Pročitajte još:

On smatra da dosadašnji agrarni budžeti, veličine do pet odsto republičke kase, jednostavno nemaju nikakvu razvojnu komponentu niti govore o dugoročnoj razvojnoj politici, već da su se bavili „gašenjem požara“ umesto sistemskim rešenjima.

Prema njegovoj proceni, ukoliko se udeo agrarnog budžeta u republičkom budžetu za 2023. godinu ne poveća posledice po poljoprivrednu proizvodnju mogle bi da budu pogubne – od toga da poljoprivrednici neće koristiti dovoljno đubriva, da će biti lošija obrada zemljišta, da će se koristiti manje kvalitetno seme i sadni materijal…

Zato smatra da, uz povećanje udela agrarnog u republičkom budžetu, treba hitno usvojiti i sistemske zakone za podršku poljoprivredi.

,,Prvi takav zakon trebalo bi da bude Zakon o regresiranju cene đubriva, semena, sadnica, sredstava za zaštitu bilja i goriva, čiji bi cilj bio smanjenje troškova u poljoprivrednoj proizvodnji”, rekao je Prostran i podsetio da je lično učestvovao u donošenju takvih mera 1980. i 1986. godine, kada se tadašnja Jugoslavija suočavala sa krizama u agraru.

,,Danas je na delu treći najkrizniji period kada je u pitanju cena poljoprivrednih proizvoda”, upozorio je agroekonomista.

On je istakao da je danas, osim Zakona o regresiranju cena, neophodno usvojiti dugoročan program obnove stočarstva Srbije, a treće ključno pitanje je i upravljanje obradivim zemljištem u vlasništvu države.

,,Sve to treba uraditi putem sistemskih zakona, a ne uredbi ili pravilnika – nagomilane probleme ne mogu da reše kratkoročni propisi”, zaključio je Milan Prostran.

Izvor: Biznis.rs

Grad Zrenjanin raspisao Javni poziv za dodelu energetskih vaučera

14.11.2022

pare , novac — Foto-ilustracija: Pixabay (blickpixel)

Foto ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

Gradonačelnik Zrenjanina raspisao je Javni poziv za dodelu energetskih vaučera za plaćanje dela energenata za socijalno ugrožena domaćinstva sa teritorije grada Zrenjanina.

Energetskim vaučerom smatra se subvencija za utrošenu električnu energiju, gas, kao i isporučenu toplotnu energiju putem sistema daljinskog grejanja.

Pravo na energetske vaučere ima lice koje ima prebivalište na teritoriji grada Zrenjanina minimum šest meseci od dana podnošenja zahteva. Pored toga, uslov je da ukupan mesečni prihod umanjen za poreze i doprinose, po članu porodice, ostvaren u tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev, ne prelazi iznos od 25.000 dinara.

Pročitajte još:

Takođe, potrebno je da lice, odnosno domaćinstvo nije u 2022. godini za nabavku ogreva ostvarilo pravo na jednokratnu novčanu pomoć od strane Centra za socijalni rad Zrenjanina ili su ostvarili pravo po osnovu Uredbe o energetski ugroženom kupcu ili im je po drugom osnovu iz sredstava grada Zrenjanina subvencionisano plaćanje računa za utrošenu električnu ili toplotnu energiju kod privrednog subjekta.

Potrebno je naglasiti da ukoliko se za grejanje koriste dva ili više različitih energenata, podnosilac zahteva može da ostvari pravo na subvenciju samo za jednu vrstu energenta predviđenu javnim pozivom.

Vrednost subvencije, odnosno energetskog vaučera je 15.000 dinara, a rok za podnošenje prijave je do 1. decembra 2022. godine.

Energetski portal

Održan protest ,,Narod protiv trovača“, zahteva se akcija vlasti

14.11.2022

vazduh — Foto-ilustracija: Pixabay (ArtisticOperations)

Protestu pod nazivom „Narod protiv trovača’’ koji je održan u Beogradu, prisustvovalo je nekoliko hiljada građana kako bi iskazali svoje nezadovoljstvo i ukazali na aerozagađenje u Srbiji.

Beograd nedeljama unazad zauzima najviše pozicije po zagađenosti u celom svetu, a zagađenost vazduha oseća se i u ostalim delovima Srbije.

Ovo je peti protest koji organizuje ,,Eko straža’’ zbog lošeg kvaliteta vazduha.

Pored ljudi iz organizacije ,,Eko straža’’, građanima su se obratili i klimatolog Vladimir Đurđević, Nikola Krstić iz pokreta ,,Tvrđava’’ iz Smedereva, Kristina Urošević ispred organizacije ,,Kreni-promeni’’, a takođe su prisustvovali članovi ekoloških organizacija ,,Šordoš survivor kamp’’ i ,,Čuvari vatre’’ i drugi.

Pročitajte još:

Profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu Vladimir Đurđević rekao je u obraćanju da je Srbija pola godine bila evropski rekorder po zagađenju i naveo brojne gradove u kojima je ove grejne sezone ostvareno rekordno zagađenje.

Istakao je da je jedna milijarda evra potrebna da se stave filteri na fabričke dimnjake.

Predstavnik ekološkog udruženja „Tvrđava“ iz Smedereva Nikola Krstić rekao je da zbog „kancerogene crvene prašine“ u tom gradu ima 6.800 onkoloških bolesnika, piše RTS.

Organizator protesta najavio je da će predati zahtev predsedniku Republike Srbije, premijerki Vlade Republike Srbije i Republičkoj javnoj tužiteljki, kojima se traži da preduzmu korake zbog zagađenja vazduha.

Od predsednika Republike traži se, kako piše RTS, da se odmah stvore uslovi za sprovođenje celokupne zakonske regulativne u oblasti zaštite životne sredine, a posebno zaštite kvaliteta vazduha, a u skladu sa Ustavom.

Od premijerke Vlade traži se da Vlada odmah usvoji Program kvaliteta vazduha sa Akcionim planom za period 2022-2030, koji je već pripremljen. Takođe, traži se obezbeđivanje finansijskih sredstava za njegovo sprovođenje i da se bez daljeg odlaganja započne implementacija svih mera koje su navedene u dokumentu.

Od Vlade se traži i da obezbedi kontinuirano informisanje građana o kvalitetu ambijentalnog vazduha u svim delovima zemlje, a na osnovu međunarodno priznatih metodologija izveštavanja.

Traži se i da se obezbedi hitno sprovođenje svih Planova kvaliteta vazduha koje su donele lokalne samouprave, a tamo gde nisu doneti da se sprovedu mere iz nacionalnog akcionog plana primenjive na lokalnom nivou.

Organizatori protesta traže i da se uz podršku Državne revizorske institucije ispita poslovanje svih subjekata koji čine sistem zaštite životne sredine, kao i da se sprovede načelo odgovornosti zagađivača.

U Srbiji godišnje umre 10.000 do 15.000 ljudi od aerozagađenja, istakla je Kristina Urošević ispred organizacije ,,Kreni-promeni’’.

Govornici su upozorili i na to da je Srbija vodeća država po broju dece obolele od raka.

Učesnici su nosili transparente sa natpisima „Samo sloga od smoga spasava“, „Stop ekološkom izbeglištvu“, „Pažljivo diši, opasno po život“ i druge.

Energetski portal

Da li je vodonik novi nosilac obnovljive energije?

14.11.2022

hydrogen-gb78e05ab8_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (akitada31)

Premijer Južne Koreje Han Duk So (Han Duck-soo) najavio je najnoviji sveobuhvatni plan zemlje za proširenje upotrebe vodonika, kako bi smanjili emisiju ugljen-dioksida i oslanjanje nacije na fosilna goriva.

Potez južnokorejskog premijera jedan je od onih koji bi trebalo da slede sve njegove kolege, te da rade na smanjenju zagađenja, odnosno što manjem korišćenju fosilnih goriva. Upotreba vodonika je jedno od rešenja.

Ova najava je usledila nakon što su kritičari primetili da je upotreba onoga što se smatra jednim od najčistijih izvora energije u zemlji – vodonika, ograničena na automobile i gorivne ćelije za proizvodnju električne energije, piše Korea Times. Na sastanku visokih predstavnika vlasti Južne Koreje, premijer je rekao da se na vodonik gleda kao na održivu alternativu fosilnim gorivima.

„Proces proizvodnje vodonika uključuje korišćenje vode, pa je ključno da industrija vodonika jasno stavi do znanja da ne utiče negativno na njenu bezbednost ili na druge industrije koje koriste ‘tešku’ vodu“, rekao je Han Duk So.

Potreba za alternativama čiste energije kako bi se smanjio uticaj klimatskih promena podstiče nas da posmatramo vodonik kao potencijalno novog nosioca energije.

Vlade i energetske kompanije vide vodonik kao održivu alternativu tradicionalnim industrijama zasnovanim na fosilnim gorivima. Izrazi kao što su „ekonomija vodonika“ ili „društvo vodonika“ podstiču da verujemo da možemo u potpunosti da se udaljimo od fosilnih goriva i da se oslonimo isključivo na vodonik, piše ekološki portal Weforum.

U analizi upozoravaju da isključivo oslanjanje na vodonik može, u određenim slučajevima, da preoptereti vodne resurse na zemlji. Kalkulacijom trenutne potrebe za energijom u različitim stanjima, te potrebnom količinom vodonika, može doći do nestašice vode.

Pročitajte još:

„Bum vodonika“ počeo je u Sjedinjenim Američkim Državama kada je donet Zakon o energetskoj politici 2005. godine, i dalje se širio na celi svet. Ipak, svetska ekonomska kriza iz 2008. godine usporila je proboj vodonika, jer su značajna sredstva preusmerena na hitnije probleme.

Japan i Južna Koreja su 2017. godine odlučili da zvanično podrže ekonomiju vodonika i učine je važnim delom svojih strategija energetske bezbednosti. U međuvremenu, Australija je počela da vidi obnovljivi vodonik i druga obnovljiva goriva kao potencijalni novi masovni izvoz. Kineska vlada vidi vodonik kao održivu strategiju za rešavanje zagađenja fosilnim gorivima u transportu.

Pariski sporazum i najave koje su 2021. godine objavile brojne zemlje o postepenom ukidanju upotrebe motora sa unutrašnjim sagorevanjem u narednim decenijama dodatno su išle u korist ekonomiji vodonika. Kalifornija i Nemačka već imaju određeni broj vodoničnih benzinskih stanica. Vodonične gorivne ćelije takođe mogu da skladište višak energije proizvedene iz obnovljivih izvora, kao što su solarna energija, energija vetra ili hidro energija. Vodonik nalazi primenu i u brojnim drugim industrijama. Nafta i gas i prehrambena industrija se oslanjaju na vodonik za sirovu naftu i preradu hrane, piše Weforum.

Male države, koje nemaju dovoljno zemlje za korišćenje vetra i sunca, mogu se u potpunosti oslanjati na uvoz vodonika. To uključuje Singapur, Katar, Luksemburg, Bahrein i Maltu. U tom slučaju, ove države se ne bi oslanjale na sopstvenu vodu za proizvodnju vodonika, već na vodu iz zemalja izvoznica.

Kina ima srednjoročni i dugoročni plan za vodonik

Više od 30 stanica za punjenje vodonikom, skoro 1.000 vozila sa vodoničnim gorivnim ćelijama koje obezbeđuju najveći deo transporta i olimpijska baklja na vodonik bili su deo ovogodišnjih Zimskih olimpijskih igara u Pekingu, kao podstrek za razvoj ovog sektora u Kini.

U martu, ubrzo nakon završetka Igara, centralna vlada je objavila svoj prvi srednjoročni do dugoročni plan za sektor vodonika, za period do 2035. godine. Cilj je da se od 2025. godine značajno pokrene ekonomija vodonika, piše Chinadialog.

Politika sa vrha podstakla je preko 30 pokrajinskih administracija da naprave sopstvene planove i strategije za energiju vodonika. Šandong, Šansi i centralna Mongolija su saopštile da će koristiti lokalni vodonik. On je jeftin i može pomoći da se podstakne razvoj lokalne ekonomije vodonika.

Izvor: Biznis.rs

Vujović: Ulaganje u ekologiju ostaje prioritet

14.11.2022

Ulaganje u zaštitu životne sredine ostaje jedan od prioriteta i u narednom periodu, rekla je ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović, i dodala da će fokus biti na izgradnji nedostajuće zelene infrastrukture u Srbiji i smanjenju aerozagađenja.

Ministarka je navela da se u više lokalnih samouprava u Srbiji gradi kanalizaciona mreža, koja je preduslov za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda. Ona je dodala da je reč o kapitalnim investicijama, koje će doprineti podizanju standarda zaštite životne sredine i boljem kvalitetu života.

Kao najznačajnije projekte resornog ministarstva, ministarka je istakla izgradnju sedam regionalnih centara za upravljanje čvrstim otpadom koji će rešiti pitanje odlaganja i tretmana otpada za 50 lokalnih samouprava.

Prvi radovi na ovim projektima u planu su već početkom sledeće godine.

Govoreći o kvalitetu vazduha, ministarka je izjavila da zagađenje postoji više od 50 godina i dodala da je u prethodne dve godine najviše urađeno za čistiji vazduh u Srbiji.

Pročitajte još:

,,Zamenili smo veliki broj kotlarnica u toplanama i javnim ustanovama, koje sada koriste ekološki prihvatljivije energente, a građanima u više lokalnih samouprava omogućili da uz subvencije zamene kotlove u svojim domaćinstvima’’, rekla je ona.

Ministarka je naglasila da daju i subvencije za kupovinu eko vozila, a iz godine u godinu širom Srbije realizuju i projekte pošumljavanja.

Pored toga, kako je naglasila, dajemo i subvencije za kupovinu eko vozila, a iz godine u godinu širom Srbije realizujemo i projekte pošumljavanja.

,,Država ulaže i velika sredstva u sisteme za odsumporavanje u termoelektranama, a efekat toga biće vidljiv u narednim godinama’’ rekla je ministarka Vujović.

Ministarka je navela da razume deo građana koji očekuju da se problem aerozagađenja što pre reši, ali da je neodgovorno to što pojedinci tvrde da ništa po tom pitanju nije urađeno.

,,Rezultati postoje i ulagaćemo još više. Zaštita životne sredine ne bi trebalo da bude teren za podele u društvu, već polje zajedničkog delovanja u kojem svi težimo istom cilju, a to je čista i zdrava Srbija očuvana za generacije koje dolaze’’, navela je ministarka.

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ona se osvrnula i na veliku akciju pošumljavanja „Srbija sadi“, koja se trenutno sprovodi u 30 gradova i opština, i iskazala zahvalnost građanima koji su se u velikom broju priključili i na taj način pružili doprinos ovoj akciji. Sadi se u Somboru, Kladovu, Leskovcu, Zrenjaninu, Plandištu, Raškoj, Paliluli, Lazarevcu…

,,Pošumljavanje jeste jedan od načina da zajedno unapredimo životnu sredinu i kvalitet vazduha, a samo tokom ove akcije biće posađeno više od 50 hiljada sadnica širom Srbije. Sa ovakvim aktivnostima nastavićemo i u budućnosti’’, poručila je ministarka Vujović.

Preduzeće ,,Vode Vojvodine’’ obezbedilo je više od 26 hiljada sadnica za pošumljavanje naselja Meleni kod Zrenjanina.

Državni sekretar Aleksandar Dujanović prisustvovao je sa rukovodstvom Gradske opštine Palilula sadnji na Adi Huji u Beogradu, a pomoćnik ministarke Dejan Furjanović u Lazarevcu.

,,Ministarstvo je ove godine obezbedilo 100 miliona dinara za sufinansiranje projekata pošumljavanja širom Srbije. Prošle godine smo zajedno sa lokalnim samoupravama posadili preko 150.000 stabala, a u istom pravcu nastavljamo i ove godine’’, istakao je Dujanović.

Energetski portal

COP27: Amerika ulaže finansijska sredstva za prilagođavanje Afrike klimatskim promenama

13.11.2022

52492048011_cb456d9d17_b — Foto: UNFCCC flickr

Prvu nedelju Konferencije UN o klimatskim promenama 2022, obeležio je i govor predsednika Amerike Džo Bajdena.

Predsednik je svoj govor započeo osvrćući se na klimatskte katastrofe koje su zadesile Afriku i istakao da Sjedinjene države od početka njegove funkcije ulažu napore za rešavanje klimatske krize i povećanje energetske bezbednosti, kako u njihovoj državi tako i širom sveta.

Predsednik Bajden rekao je da su ponovo pristupili Pariskom sporazumu i uputio izvinjenje za to što su se ranije povukli iz sporazuma.

Govoreći o klimatskim akcijama koje su Sjedinjene države preduzele tokom prethodne godine, predsednik je istakao da je Kongres Sjedinjenih država ovog leta potpisao najvažniji zakon o klimi u istoriji njihove zemlje, Zakon o smanjenu inflacije. Prema njegovim rečima, procenjuje se da će novi Zakon smanjiti emisije u Sjedinjenim državama za oko milijardu tona do 2030. godine, a istovremeno će pokrenuti i novu eru ekonomskog rasta koji je zasnovan na čistoj energiji, navodi se na zvaničnom sajtu Ambasade SAD u Egiptu.

Pročitajte još:

Kako navodi, ulaganje u nove tehnologije biće značajno ne samo za njihovu državu, već za ceo svet, a kao još jedan napor Sjedinjenih država istakao je zahtev Vlade da njihovi glavni savezni snabdevači otkriju svoje emisije i klimatske rizike, ali i da postave pred sebe ciljeve koji su usklađeni sa Pariskim sporazumom.

Predsednik kaže da akcije koje njihova država preduzima, stavljaju Sjedinjene države na pravi put da se ostvari cilj Pariskog sporazuma koji su postavili – smanjenje emisije za oko 50 odsto ispod nivoa iz 2005. godine do 2030.

Prema njegovim rečima, oni su već tokom ove godine zatražili više od dve milijarde dolara za Plan za vanredne situacije za adaptaciju i otpornost (PREPARE). Prisećanja radi, predsednik Bajden je u novembru prošle godine pokrenuo ovaj Plan, a on predstavlja inicijativu cele Vlade da se pomogne više od pola milijarde ljudi u zemljama u razvoju, kako bi se prilagodili i upravljali uticajima klimatskih promena.

Govoreći o ovoj temi, predsednik je najavio više od 150 miliona dolara za prilagođavanje Afrike klimatskim promenama i podsetio na jedan od mnogih projekata, koji je već u toku, a to je partnerstvo između američkih firmi i Vlade Angole za ulaganje dve milijarde dolara u izgradnju novih solarnih projekata u Angoli.

Predsednik Bajden govorio je o ažuriranom Zakonu o smanjenju emisije metana, navodeći da će Sjedinjene države smanjiti emisije metana iz pokrivenih izvora za 87 odsto ispod nivoa iz 2005. godine do 2030.

Na kraju, predsednik je zajedno sa Evropskom unijom i Nemačkom najavio paket od 500 miliona dolara za finansiranje i olakšavanje prelaska Egipta na čistu energiju. Ovaj paket će Egiptu omogućiti da primeni 10 gigavata obnovljive energije do 2030. godine, uz isključenje 5 gigavata neefikasnih postrojenja na gas.

Osvrćući se na dešavanja u Ukrajini, predsednik Bajden rekao je da je ovo trenutak kada hitnije nego ikada do sada treba da se udvostruče klimatske obaveze i da se svet oslobodi zavisnosti od fosilnih goriva.

Katarina Vuinac

Nova kultura stanovanja ulazi u modu

13.11.2022

Ako bismo morali da izdvojimo jednu reč koja bi obeležila tehnološki napredak 21. veka, siguran izbor bi bio pridev pametan. Nosimo pametne satove, koristimo pametne telefone i gledamo program na pametnim televizorima. Čak i predmeti kao što su stolice, lampe i čaše u savremenom društvu postali su „pametni”. Izgleda da je široka upotreba ove odrednice donekle obesmislila početnu ideju, pa se danas s pravom može postaviti pitanje o njenom pravom značenju.

U tehnološkom svetu, rekli bismo da je neki uređaj „pametan” ukoliko poseduje neki vid „inteligencije”, odnosno ako je u stanju da na neki način „razmišlja”. Isto važi i za pametne kuće koje ne omogućavaju samo daljinsko upravljanje uređajima. Ovi inteligentni sistemi pružaju komfor i bezbednost u svakom trenutku.

Put u udobno i sigurno stanovanje

Na Zapadu je dobro poznat koncept pametnih kuća, dok je u Srbiji tek neznatan broj ljudi upoznat sa prednostima novog načina življenja. Kako objašnjava naš sagovornik Vladimir Šijačić, direktor kompanije Pametan stan i distributer i sistem integrator kompanije ABB, smart objekti „razmišljaju” po unapred određenim pravilima koje je zadao instalater sistema ili sami korisnici.

Dakle, ovde se ne radi o veštačkoj inteligenciji koja autonomno donosi odluke, stoga budite spokojni, jer pametne kuće neće preuzeti kontrolu nad vašim životima. Smart objekat, bilo da je reč o kući, stanu ili poslovnom prostoru, osmišljen je da bi olakšao život korisniku i učinio ga ekonomičnijim. Automatizovano upravljanje električnim instalacijama kao što su rasveta, roletne, motorne tende, grejanje i hlađenje, kao i upravljanje kućnim uređajima, osiguraće njihovu optimalnu upotrebu, a nama lagodno stanovanje bez potrebe da razmišljamo o mnogobrojnim detaljima.

U fokusu:

Takođe, u pametnim objektima svi uređaji će biti propisno isključeni čime se uvećava bezbednost stanovanja, a to saznanje nama pruža miran san. Bilo da smo na poslu ili kod kuće, naš dan se često sastoji od obavljanja rutinskih radnji koje ne variraju mnogo iz dana u dan. Odlazak na posao u određeno vreme podrazumeva zaključavanje kuće, podešavanje temperature grejanja ili hlađenja i uključivanje alarmnog sistema, a sve ove radnje mogu biti automatizovane kako bismo uštedeli vreme i bili sigurni da smo ih zaista i obavili.

Šijačić objašnjava da za svaku od ovih situacija možemo imati „scenario” koji će pokrenuti niz radnji na električnim instalacijama i uređajima u domu i time u kratkom roku uskladiti ambijent sa našim potrebama.

„Ukoliko, na primer, želite da gledate film, možete pokrenuti scenario ’gledanje filma’ koji će automatski zamračiti prostoriju, uključiti televizor, ponuditi vam listu filmova i obaviti druge radnje kako biste imali idealno okruženje za gledanje filma”, objašnjava Šijačić i dodaje da isto važi za ostale scenarije kao što je „odlazak na spavanje”, „odlazak na putovanje” i drugo.

Smisao smart home sistema je da se niz radnji objedini kako ne bismo morali da šetamo od prekidača do prekidača i pritiskamo ih ili kako ne bismo držali desetak daljinskih upravljača na stolu, što svakako nije najpraktičnije rešenje.

Za uštedu svakog kilovata

Rast cena energenata i električne energije u poslednjih nekoliko meseci naveo nas je da češće proveravamo da li su u našem domu isključena sva svetla i kućni uređaji koji se aktivno ne koriste. Sa pametnim kućama o tome ne moramo da brinemo. Štaviše, možemo da budemo sigurni da su uređaji bili uključeni samo kada je potrošnja struje bila najmanja. Recimo da želimo da tokom grejne sezone uključujemo grejanje u četiri ujutru jer je struja tada najjeftinija, ali nikome se baš ne dopada ideja da tako rano ustaje iz toplog kreveta. U pametnoj kući postoji rešenje i za to. Grejanje će biti programirano da se uključi u cik zore, obezbeđujući nam komfor i maksimalnu uštedu.

Prema rečima Vladimira Šijačića, ušteda energije najveća je na grejanju i hlađenju objekta, a najmanja na rasveti budući da su tržištem ovladale LED svetiljke koje same po sebi ne troše mnogo. Ipak, kad je reč o spoljnoj rasveti, ne moramo da brinemo o vremenu kad svetiljke treba uključiti, jer je pametna kuća opremljena tajmerom koji tačno „zna” kada zalazi sunce i kada je potrebno dodatno osvetljenje. Kad se sve uzme u obzir, treba znati da pametan objekat može da nam uštedi do 40 odsto toplotne i električne energije, ističe Šijačić.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala UPRAVLJANJE OTPADOM.

Holandija donirala Beogradu 20.000 lukovica nove vrste lala

13.11.2022

51a1784d32777a0f3ac41da27c753514_9295312179 — Foto: Grad Beograd

Članica Gradskog veća Ružica Belanović posadila je na Kalemegdanu, zajedno sa Anom Sietske Brinks, zamenicom ambasadora Kraljevine Holandije, sadnice nove vrste lala nazvane po srpskoj arhitektici Jelisaveti Načić, saopštio je Beoinfo.

Belanović je istakla da je Grad Beograd veoma zahvalan Ambasadi Holandije na ovoj donaciji, kao i na činu pažnje jer je nova vrsta lale ponela ime „Jelisaveta”, po prvoj srpskoj arhitektici.

„Novu vrstu lale videćemo na proleće i u njenim lepim listovima uživaće kako stanovnici glavnog grada tako i turisti koji posećuju naš Beograd, posebno Kalemegdan, koji je simbol našeg glavnog grada. Uz zahvalnost ambasadi, nadamo se da ćemo i ubuduće nastaviti lepu dosadašnju saradnju“, istakla je Belanovićeva.

Zamenica ambasadora Kraljevine Holandije Ana Sietske Brinks istakla je da je na ovaj način donirano ukupno 20.000 lukovica gradu Beogradu.

Pročitajte još:

„To je simbol našeg zajedničkog učešća na projektu ‘Zeleni gradovi’. Vlada Republike Srbije zaista ima veliku ambiciju u okviru ovog projekta gde je planirala da do 2025. godine 25 odsto urbanih površina bude pokriveno zelenilom. Zato smo u Holandiji osnovali asocijaciju sa sedam naših kompanija koje Srbiji nastoje da pomognu da ostvari taj svoj cilj. Želimo da lala ‘Jelisaveta’ bude simbol naše zajedničke saradnje i da Srbija što lakše ostvari taj cilj“, istakla je Ana Sietske Briks.

Kreator nove sorte Jos Belen rekao je da je za novu vrstu bilo potrebno 20 godina istraživanja. Kako je napomenuo, reč je o vrsti koja se ističe šarenilom boja i koja je pogodna kako za sadnju na javnim zelenim površinama tako i kao rezano cveće u kućnim uslovima.

Energetski portal

Zrenjanin – sprovođenje ankete od uslugama Javno komunalnog preduzeća ,,Čistoća i zelenilo“ Zrenjanin

13.11.2022

1024px-ZrenjaninBegej — Foto: Wikipedia/Alexzr88

U Zrenjaninu je počelo sprovođenje ankete o uslugama koje pruža Javno komunalno preduzeće ,,Čistoća i zelenilo’’ Zrenjanin.

Postavljena pitanja odnose se na usluge upravljanja komunalnim otpadom, deponovanjem komunalnog otpada, održavanje javno prometnih i zelenih površina, usluge Zoohigijenske službe i usluge iz Pogrebne delatnosti.

Na osnovu Zakona o komunalnim delatnostima i odgovarajućim odlukama Grada Zrenjanina, javna komunalna preduzeća su u obavezi da omoguće građanima, korisnicima njihovih usluga, da se izjasne o kvalitetu pružanja komunalnih usluga, navodi se na sajtu grada Zrenjanin.

Pročitajte još:

Cilj ankete je da građani izraze svoje mišljenje o kvalitetu usluga koje pružaju, uz nameru da unaprede komunikaciju između građana i komunalnog preduzeća.

Anketa će se sprovoditi do 5. decembra 2022.godine.

Dodatne informacije u vezi sa ispitivanjem zadovoljstva korisnika komunalnih usluga mogu se dobiti putem besplatne info linije 0800/000-023 i kontakt telefona 023/523-640, 023/315-0959 i 023/315-0960 ili e-mail adrese: prmanager@jkpciz.co.rs

Popunjavanje ankete dostupno je OVDE.

JKP “Čistoća i zelenilo” unapred se zahvaljuje svim žiteljima Zrenjanina i naseljenih mesta na učešću u ovom ispitivanju.

Energetski portal

Sve više toplih dana u oktobru

12.11.2022

sun-sunce-klimatske-promene — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)

Ovogodišnji oktobar bio je vidno topao i suv. Mada to mnogima može delovati kao dobra stvar, lepo vreme, prilika da se i u jesenjim nedeljama vikendi provedu napolju – ali iza ovih ličnih doživljaja, savremena meteorologija otkriva zabrinjavajuće činjenice. Ključ je u brojkama, piše za Klimu101 Anđela Vučićević, studentkinja doktorskih studija meteorologije.

Primera radi, u Beogradu, ovog oktobra je primećeno čak 22 dana sa temperaturom preko 20 stepeni Celzijusa. Poređenja radi, prosečna maksimalna temperatura u oktobru je oko 19 stepeni, što znači da je ovog oktobra bilo 22 natprosečno topla dana.

Kada je dnevna temperatura preko 20 stepeni, dan možete provesti bez jakne, a na suncu čak i u majici, što svakako nije tipična oktobarska slika.

Doduše, ovogodišnji oktobar nije u tom smislu rekordni. Godina sa najviše dana kada je temperatura bila preko 20 °C je 1966, kada ih je bilo zabeleženo čak 26. Ali iako je ova godina rekorder u ovoj konkretnoj meri, ona je po svemu sudeći samo izuzetak, odnosno jedna od ekstremnih godina, što je prilično tipična pojava u kompleksnoj sferi kao što je vreme.

Pročitajte još:

Da nas priče o rekorderima ne bi navele na pogrešan trag, treba uzeti u obzir duži niz godina, a ne svaku godinu pojedinačno, i zatim doneti zaključak iz obrazaca koji nam se otkrivaju. Takvi višegodišnji podaci najbolje se mogu ispitati preko tzv. trenda neke pojave, u ovom slučaju broja dana sa temperaturom preko 20 °C, i videti u kom smeru se taj trend kreće: da li je u pitanju prilika koja se dešava sve češće ili ne.

Kao što se može videti na slici, trend broja dana sa temperaturom većom od 20 °C (crvena linija) raste, tj. broj toplih dana u Beogradu u oktobru je u proseku sve veći.

Naime, od 1950. do 2000. godine bilo je samo tri oktobra sa više od 20 ovakvih “toplih” dana. Sa druge strane, od 2000. godine do danas već ih je bilo sedam. Ovo znači da je u duplo kraćem vremenskom periodu bilo više nego duplo više ovakvih oktobara.

Po podacima RHMZ-a, maksimalna dnevna temperatura se ovog oktobra nije spuštala ispod prilično visokih 17 stepeni Celzijusa. Najtopliji dan bio bio 24. oktobar kada je maksimalna dnevna temperatura bila čak 28,4 stepena Celzijusa.

Poređenja radi, najtopliji dan u oktobru od kad postoje merenja bio je davni 2. oktobar 1932, kada je temperatura dostigla vrednost od 34,7 °C. Ali kao što nam govori grafikon, priča se ne završava uvek na rekordima. Iako su nam ekstremi stari, tendencije zagrevanja su i te kako savremene. Uostalom, rekordi se obaraju iz godine u godinu: često je pitanje samo kada će klimatske promene nekadašnje ekstreme pretvoriti u svakodnevicu, a zatim i prestići.

Na nedavno lansiranom zvaničnom portalu Atlas klime Srbije, možete videti i kako se ova šira tendencija sve toplijih jeseni primećuje na prostoru čitave zemlje.

Klima je vrlo složena stvar: vremenski uslovi mogu izrazito da variraju iz godine u godinu, i zato tek kad se malo udaljimo i posmatramo širu sliku – globalne prosečne temperature, tendencije na velikim prostranstvima, tokom dugog niza godina, signal klimatskih promena postaje toliko očigledan da ne možemo da ga promašimo.

Ali ono što nam ovaj slučaj pokazuje jeste da posledice klimatskih promena više i nisu toliko suptilne. Čak i kad uzmemo jedan specifičan parametar, kao što je temperatura u samo jednom gradu i tokom samog jednog meseca, svejedno možemo videti jasan trend. Svi podaci u ovom tekstu proizvod su rada Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Izvor: Klima101

OIE nemaju alternativu

12.11.2022

vetar-vetroelektrane — Foto: Pexels (Jem Sanchez)

Prema nekim procenama, primenom OIE (obnovljivih izvora energije) biće pokriveno 70 – 80 odsto svih potreba čovečanstva za energijom do 2050. godine. Iako je najvažnija svrha korišćenja OIE upravo da zameni neobnovljive izvore energije čija je količina ograničena, to nije i jedini cilj. Zdravija životna sredina, stabilno snabdevanje električnom energijom kao i ekonomski napredak uz otvaranje novih radnih mesta, takođe predstavljaju važne dobiti koje možemo da očekujemo primenom OIE.

Uprkos sadašnjoj geopolitičkoj situaciji i izazovima koje je donela pandemija, nastavljaju se projekti koji doprinose većoj zastupljenosti obnovljivih izvora energije. Razgovarali smo sa Erikom Skotoom, osnivačem i predsednikom kompanije Akuo, nezavisnim proizvođačem energije, o tome kako njegova kompanija vidi dalji razvoj tržišta zelenih izvora energije, kakvi su potencijali za Balkan i našu zemlju, te zbog čega bi u našem regionu trebalo da se ubrza proces energetske tranzicije.

EP: Recite nam nešto o prvim koracima u svetu obnovljivih izvora energije. Kako je sve na početku izgledalo, a gde ste sada?

Erik Skoto: Mi smo pioniri u obnovljivim izvorima energije jer smo počeli davne 2003. godine. U to vreme gradili smo vetroelektrane u Francuskoj, Turskoj i Poljskoj. Tržište je bilo veoma malo. U Francuskoj je potencijal vetroelektrana bio manji od 12 MW, a već 2004. godine smo izgradili najveću vetrofarmu snage 57 MW. Nakon dve godine, shvatili smo da je važno diverzifikovati tehnologiju jer nismo želeli da budemo kompanija koja se bavi samo energijom vetra, već obnovljivom energijom uopšte. Počeli smo da razvijamo solarne projekte, čak i projekte biomase, što se poklopilo sa početkom našeg poslovanja u više zemalja. Danas imamo 20 kancelarija širom sveta i uglavnom se fokusiramo na energiju vetra, solarnu energiju i skladištenje električne energije.

U foksu:

EP: Rekli ste da poslujete u više zemalja. Da li se to odnosi i na zemlje Balkana? Kakav je potencijal Srbije i regiona kada je reč o OIE?

Erik Skoto: Balkan nam je veoma važan prvenstveno zato što se ovaj deo Evrope još uvek u velikoj meri oslanja na fosilna goriva, a drugi razlog je taj što je Balkan bogat prirodnim resursima. Znali smo da će Balkan u jednom trenutku morati da se okrene obnovljivim izvorima, a mi smo tu da podržimo ovu tranziciju. Na Balkanu smo prve projekte započeli u Hrvatskoj gde smo izgradili vetrofarmu snage 42 MW, a u toku je i razvoj nekih solarnih projekata. Treba da pomenemo i Crnu Goru gde smo izgradili vetrofarmu koja još uvek važi za jednu od najvećih u regionu. Iako ne bi trebalo da se takmičimo u tome ko će izgraditi veću vetrofarmu, veoma je važno da pokažemo kako projekti OIE na Balkanu napreduju. Što se tiče Srbije, razvijamo nekoliko projekata vetroparkova snage 85 MW i 80 MW, a njihova izgradnja planirana je za iduću godinu. Razvijamo i projekte solarnih elektrana u Severnoj Makedoniji, a imamo i projekat na Kosovu. Izvesno je da Balkan ima veliki potencijal kada je reč o proizvodnji zelene energije. Jedan letnji dan ove godine doneo nam je u vetroelektranama u Crnoj Gori najveću proizvodnju električne energije na čitavom Balkanu.

EP: Osim izgradnje klasičnih vetro i solarnih elektrana, šta još spada u vaš portfolio?

Erik Skoto: Već sam pomenuo naše iskustvo u projektima skladištenja električne energije koje smatram da može imati veliki značaj za zemlje Balkana u procesu energetske tranzicije. Takođe, razvijamo agrosolarne projekte koji spajaju proizvodnju hrane i solarne energije čime se poljoprivreda i solarni projekti više neće nadmetati za zemljište. Uz to, veoma su zanimljivi projekti plutajućih solarnih elektrana izgrađeni na akumulacijama hidroelektrana jer mogu da koriste već postojeću mrežu, dok sa druge strane doprinose štednji vode.

Intervju vodila: Nevena Đukić

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala UPRAVLJANJE OTPADOM.

Grad Niš izdvaja oko 3,6 miliona dinara za usklađivanje semafora sa gustinom saobraćaja

12.11.2022

semafor_svetla_grad — Foto-ilustracija: Unsplash (Harshal Desai)

Za umrežavanje i usklađivanje rada semafora sa gustinom saobraćaja na deset niških raskrsnica Grad izdvaja oko 3,6 miliona dinara. Firma koja dobije na tenderu imaće zadatak da broji vozila, uradi analizu i na osnovu toga napravi projekat koji će smanjiti opterećenost tih delova grada i poboljšati bezbednost.

Na loše “naštelovane” semafore Nišlije se žale već neko vreme, a neke od raskrsnica koje navode kao kritične su ugao između Ulice Dušana Popovića i Zetske, kao i raskrsnica kod Generala Milojka Lešjanina i Kneginje Ljubice.

Međutim, te lokacije nisu na spisku za baždarenje, već je u planu da se reprogramiraju semafori između Vojvode Mišića i Dušanove, Bulevara Nemanjića, Pariske komune i Boška Buhe, Knjaževačke, Proleterske i Žikice Jovanovića Španca, 7. Juli i Kralja Stefana Prvovenčanog.

Tu su i semafori na uglu između Vožda Karađorđa, Kralja Stefana Prvovenčanog i Sinđelićevog trga, Vožda Karađorđa i Prvomajske, Kosovke devojke i Bulevara Svetog Pantelejmona, Prvomajske, Zelengorske i Ćirila i Metodija, Bulevara 12. februar i Heroja sa Košara, kao i semafor kod pešačkog prelaza kod OŠ “Njegoš” u Knjaževačkoj.

Pročitajte još:

Nakon što potpiše ugovor, izabrana firma imaće najviše 30 dana da obavi brojanje na tih deset raskrsnica i da na osnovu dobijenih podataka odradi analizu i projekat kojim bi trebalo da se poboljša rad semafora.

Kada dobije saglasnost Gradske uprave, ta firma treba da obavi reprogramiranje semafora, kao i koordinaciju rada sa semaforima duž Vožda Karađorđa.

Tako bi trebalo da crveno, žuto i zeleno svetlo budu usklađeni sa gustinom saobraćaja radnim danima, subotom i nedeljom. Za to će iz gradskog budžeta biti izdvojeno 3.583.333,33 dinara.

Iz Grada napominju da će izabrani ponuđač morati da izradi projekat u skladu sa važećim Zakonom o bezbednosti saobraćaja na putevima, Pravilnikom o saobraćajnoj signalizaciji, kao i prema pravilima struke.

Podsetimo, đaci Saobraćajne škole u Nišu krajem oktobra već su na više lokacija u fluorescentnim prslucima brojali vozila i zapisivali to u fascikle, kako bi se izbaždarili semafori.

Izvor: Južne vesti

Đedović: Mineralna bogatstva koristiti odgovorno i racionalno

12.11.2022

rudnik — Foto-ilustracija: Pixabay (hangela)

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Republika Srbija ima značajne mineralne resurse, a zadatak države je da u saradnji sa rudarskom strukom, omogući da se bogatstvo koje imamo koristi na racionalan, odgovoran, efikasan i održiv način, čuvajući prirodu i vodeći računa o zajednici, poručila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović na otvaranju 12. Međunarodne konferencije o mineralnim resursima pod nazivom „Održivi rast kroz odgovorno rudarstvo“.

Ministarka je podsetila da Republika Srbija zauzima tek 0,059 odsto ukupne površine kopna na planeti, ali da je izuzetno bogata mineralnim sirovinama, pre svega bakrom, zlatom, srebrnom, olovom, cinkom, litijumom. Ukazala je da je rudarstvo važan deo naše istorije, ali i važan činilac privrednog rasta.

„U sektoru rudarstva zaposleno je više od 27.000 ljudi. Naš cilj nije samo da rudarstvo sačuvamo, već da omogućimo njegov dalji razvoj i modernizaciju, kako bismo bili u prilici da stvorimo bolje uslove za naše građane i privredu“, dodala je Đedović.

Osvrnula se na listu kritičnih sirovina Evropske unije koja se ažurira na tri godine, kako bi se održala tržišna, proizvodna i tehnološka dostignuća. Na listi iz 2020. godine nalazi se 30 kritičnih sirovina, prvi put boksit, litijum, titan i stroncijum. Države članice EU jasno su definisale da su za njihov privredni razvoj posebno značajne kritične mineralne sirovine, odnosno njihove privrede su 100 odsto zavisne od uvoza antimona, litijuma, berilijuma, kobalta, germanijuma, indijuma, magnezijuma, niobijuma, pojasnila je ministarka.

Pročitajte još:

Upravo u eri savremenih tehnologija, nezamislivoj bez mineralnih sirovina, rudarska delatnost je neminovnost, dodala je Đedović i naglasila da je podjednako važno da iznova podižemo kriterijume i zahteve kada je reč o životnoj sredini, jer bez zaštite životne sredine nema ni modernog i održivog rudarstva.

„Zbog toga moramo da osiguramo da eksploatacija mineralnog bogatstva bude u skladu sa najvišim standardima životne sredine. Rudarstvo treba da bude odgovorno prema građanima, ali i prema zemlji, vodi i vazduhu, jer je njihovo očuvanje za buduće generacije naša odgovornost“, zaključila je Đedović

Na Međunarodnoj konferenciji u Beogradu, ministarka Đedović održala je bilateralni sastanak sa ministrom energetike u rudarstva Republike Srpske Petrom Đokićem. Ministri su se saglasili da je za dobrobit građana važno nastaviti i intenzivirati saradnju na svim zajedničkim projektima. Saradnju treba intenzivirati kroz aktiviranje mešovitog energetskog komiteta, koji je osnovan pre nekoliko godina, a koji bi mogao da posluži kao podloga za obradu raznih energetskih pitanja, rekao je ministar Đokić.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike

UN pozvane da postave cilj za nulto novo zagađenje plastikom do 2040.

11.11.2022

plastika — Foto-ilustracija: Pixabay (Hans)

Foto-ilustracija: Unsplash (Naja Bertolt)

Pitanje proizvodnje plastike i zagađenja plastikom, koje bitno utiče na klimatske promene, bilo je jedno od tema COP27 u ovoj nedelji.

Ujedinjene nacije su pozvane da obećaju i postave cilj za nulto novo zagađenje plastikom do 2040. godine u svom predstojećem Globalnom ugovoru o okončanju zagađenja plastikom, prenosi sajt Phys.org.

Profesor Stiv Flečer, direktor Globalnog centra za politiku plastike na Univerzitetu u Portsmutu, rekao je za časopis Nature Reviews Earth and Environment, da kreatori politike, preduzeća, istraživači i šire društvo, moraju da odu izvan postojećih najboljih tehnologija i praksi, ali i da budu radikalni u razmišljanju prilikom razvijanja globalne strategije za borbu protiv zagađenja plastikom, kako bi mogao da se postigne cilj postavljen pred Ujedinjene Nacije.

Pročitajte još:

Profesor kaže da nije jasno šta znači ,,okončanje plastičnog zagađenja’’, zbog čega je potrebno da se uspostavi jedinstvena strategija, kao i relevantan vremenski okvir.

Autori članka navode da nije realno da se očekuje za države očište u potpunosti postojeće zagađenje plastikom, već napori treba da se usmere na zaustavljanje novog zagađenja.

Vodeći autor Antaja Marč, iz Globalnog centra za politiku plastike, Univerziteta u Portsmutu, objašnjava da trenutnom posvešćenošću rešavanju problema plastičnog zagađenja, plastika koja završava u životnoj sredini može da se smanji za samo 7 odsto do 2040. godine.

Osim što plastični otpad doprinosi klimatskim promenama, veliki problem predstavlja za životinje, pogotovo za morski svet. Procenjuje se da godišnje strada oko 100.000 morskih životinja samo zbog zagađanje mora i okeana plastičnim kesama.

Energetski portal

Popusti za uštedu električne energije na oktobarskim računima

11.11.2022

calculator-račun-digitron — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto: Bulb photo created by dashu83 – www.freepik.com

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović pozvala je građane da na svojim oktobarskim računima obrate pažnju na popust za uštede u potrošnji električne energije.

Đedović je precizirala da domaćinstva, koja smanje potrošnju električne energije za pet do 20 odsto, u poređenju sa istim mesecom prošle godine, ostvaruju pravo na popust od 15 odsto, dok će za uštedu električne energije za 20 do 30 odsto umanjenje iznositi 20 odsto.

Ministarka je ukazala na to da će se za uštedu veću od 30 procenata obračunavati 30 odsto popusta, podsetivši da je popust na računu iskazan u okviru stavke šest – popust za racionalnu potrošnju električne energije, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Ona je objasnila da se popust obračunava na osnovu Zaključka Vlade Srbije od 16. septembra, kojim se preporučuje „Elektroprivredi Srbije“ da domaćinstvima koja smanje potrošnju električne energije odobri popust u periodu od 1. oktobra 2022. do 31. marta 2023. godine.

Đedović je još jednom apelovala na građane i privredu da se ponašaju odgovorno i racionalno u ovim teškim vremenima.

Energetski portal

1...239240241...1.538 Page 240 of 1.538

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U foksu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 septembar

Events for 30th septembar

Events for 1st oktobar

Events for 2nd oktobar

Events for 3rd oktobar

Events for 4th oktobar

Events for 5th oktobar

Events for 6th oktobar

Events for 7th oktobar

Events for 8th oktobar

Events for 9th oktobar

Events for 10th oktobar

Events for 11th oktobar

Events for 12th oktobar

Events for 13th oktobar

Events for 14th oktobar

Events for 15th oktobar

Events for 16th oktobar

Events for 17th oktobar

Events for 18th oktobar

Events for 19th oktobar

Events for 20th oktobar

Events for 21st oktobar

Events for 22nd oktobar

Events for 23rd oktobar

Events for 24th oktobar

Events for 25th oktobar

Events for 26th oktobar

Events for 27th oktobar

Events for 28th oktobar

Events for 29th oktobar

Events for 30th oktobar

PIŠITE NAM