Energetika danas i kako da sutra bude bolja

25.03.2023

vetroelektrane — Foto-ilustracija: Unsplash (Thomas Reaubourg)

Stanje naše energetike danas je svakako zabrinjavajuće i sa tendencijom ka dodatnim neizvesnostima. I dok smo nekako i navikli na uvoznu zavisnost od nafte i gasa, takva ista zavisnost kad je u pitanju uvoz električne energije pada nam mnogo teže. Postavlja se logično pitanje: kako smo postali uvoznici i u sektoru elektroenergetike?

Odgovor na ovo pitanje sadrži mnogo razloga. Nismo gradili nove proizvodne kapacitete duže od tri decenije (praktično od puštanja u rad Kostolca B2 od 350 MW i hidroelektrane Pirot od 80 MW krajem osamdesetih godina prošlog veka), nismo dovoljno dobro pripremili rudarske kapacitete, pa smo i sa kvalitetom i sa količinama uglja u teškoćama, a zastareli termoenergetski kapaciteti jednostavno više ne mogu da imaju onako dobre performanse na koje smo u prošlosti navikli. Kad se ovome doda izrazito loše upravljanje elektroprivredom u poslednjih nekoliko godina, ne čudi što smo stigli do neto uvoznika.

U energetici je pravovremena akcija izuzetno značajna. Tako bi danas zakasnela izgradnja Kolubare B (originalno planirana osamdesetih godina prošlog veka kao 2×350 MW sa stepenom korisnosti od 35 odsto) predstavljala gotovo potpun promašaj jer se sve promenilo (tehnologije, odnos prema zaštiti životne sredine i drugo). Pravovremeno je bilo početkom ovog veka izgraditi novi blok TENT B3 snage oko 700 MW i stepena korisnosti od preko 42 odsto. Takva propuštena šansa se ne vraća.

Danas, željno čekanim blokom Kostolac B3, čiji je stepen korisnosti od 35 odsto i koji bi trebalo da bude na mreži sledeće godine, samo korigujemo loše i zakasnele odluke u termoenergetici. Naime, i taj blok je trebalo da se gradi sa boljim performansama i u znatno kraćem roku.

U FOKUSU:

Štednja i restrikcije

Kratkoročno gledano, stoji otvoreno pitanje hoćemo li u Srbiji i regionu imati restrikcije u isporuci električne energije ove i sledećih zima. Odgovor glasi da je verovatnoća takvog scenarija izrazito mala, ali ne i nemoguća. Naime, ekstremna hladnoća u kontinuitetu od nekoliko sedmica zajedno sa lošom hidrologijom mogu taj scenario da učine verovatnijim. Zato se i na kratkoročnom i na srednjoročnom planu mora ubrzati izgradnja proizvodnih kapaciteta, mora se konstantno poboljšavati energetska efikasnost i mora se raditi na štednji energije. Proizvodnju je potrebno povećavati sa oba kraja: i preko izgradnje velikih elektrana (centralizovani način proizvodnje) i preko decentralizovanih malih proizvodnih jedinica bližih potrošnji (solarni paneli, elektrane na biomasu, biogas). Naime, savremena energetika polazi od aksioma da se samo korišćenjem hibridnih rešenja, koja uključuju i skladištenje energije, može naći optimum energetskog miksa. Ovaj drugi distribuirani vid proizvodnje energije daje šansu svim građanima, firmama i lokalnim samoupravama da daju svoj doprinos energetskoj tranziciji i da pomognu demokratizaciju sektora u smislu slabljenja monopolskog položaja elektroprivreda.

Put do potpuno dekarbonizovanog sistema

Dugoročno gledano, za energetiku Srbije trajektorija kretanja se prilično jasno vidi. Iskoristiti preostali lignit na optimalan način, paralelno intenzivno uvoditi u pogon nove velike proizvodne kapacitete u solarnim i vetroelektranama uz istovremeno rešavanje zadatka balansiranja varijabilne proizvodnje. To se može postići kroz izgradnju skladišta energije kao što su reverzibilne hidroelektrane i skladišta toplote, zatim kroz izgradnju velikih baterijskih postrojenja, uvođenje tehnologija vodonika, razvoj tehnologija odziva potrošnje i drugog. Takođe, potrebno je intenzivno forsirati decentralizovanu proizvodnju, elektrificirati sektor transporta i sektor grejanja, odnosno hlađenja (toplotne pumpe) i eventualno razmišljati o nuklearnoj opciji. U vezi sa izgradnjom nuklearnih elektrana treba ukazati na njihovu izuzetnu eksploatacionu prednost kao baznih elektrana, ali i na visoka investiciona ulaganja i potpunu zavisnost od isporučioca tehnologije i goriva.

Dakle, zarad naše energetske nezavisnosti potrebno je energetsku slagalicu rešiti dominantno sa domaćim resursima (sunce, vetar, voda, biomasa, geotermalna energija), a ako ta varijanta ne da rezultata onda se okrenuti i nuklearnim tehnologijama. U ovom momentu se čini da naša energetska nezavisnost, sigurnost isporuke i održivost rešenja mogu biti ostvareni sa našim primarnim izvorima.

Autor: Prof. dr Nikola Rajaković

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE.

„STIHL“ za nove generacije

25.03.2023

Kompanija Stihl na Sajmu automobila — Foto: Stihl

Kompanija „STIHL“, vodeći svetski proizvođač motornih testera, kao i uređaja za poljoprivredu, šumarstvo, hortikulturu i građevinsku industriju predstavila je na Sajmu automobila u Beogradu najnovije proizvode iz baterijskog segmenta, među kojima su i oni namenjeni novoj generaciji poput iMOW® robotske kosačice.

„Svedoci smo svakodnevnih promena, želje i potrebe ljudi da što više vremena provode u prirodi i nađu pravi balans između privatnog i poslovnog života. Zato mi konstantno osluškujemo potrebe korisnika na tržištu i naših 400 vrhunskih inženjera svakodnevno radi kako bi naši uređaji bili jednostavni za korišćenje, efikasni i bezbedni. Pored našeg dobro poznatrog benzinskog asortimana, sa ponosom predstavljamo i asortiman baterijskih uređaja za uređenje dvorišta i bašta. Zahvaljujući stalnim inovacijama i razvijanju proizvoda u skladu sa potrebama korisnika, kompanija uspešno održava poziciju globalnog lidera. Poslednjih nekoliko godina i na našem tržištu dostupna je tehnologija poslednje generacije – širok asortiman baterijskih testera, trimera, makaza za živu ogradu, duvača za lišće – za što komforniji rad bez izduvnih gasova i bez buke. Posebno bih izdvojila iMOW® robotsku kosačicu koja je izložena ovde na Sajmu automobila i predstavlja pametnu tehnologiju za održavanje travnjaka“ izjavila je ovom prilikom direktorka STIHL za tržišta Srbije i Crne Gore Dijana Peškir.

Zvezda ovogodišnjeg Sajma automobila – robotska kosačica iMOW® je idealna za košenje travnjaka svih veličina, sve do 3.000 m2. Čak i ako je vaš travnjak neuobičajenog oblika, to se može uzeti u obzir i pronaći optimalno rešenje za njegovo uređenje. Zahvaljujući individualnom planu košenja, robotska kosačica iMOW® kosi prema rasporedu koji vi zadajete. Za savršen travnjak, posle svakog košenja ostavlja travu kao malč, automatski đubri zemljište i zadržava optimalnu vlagu. Inteligentni sistem upravljanja određuje i vreme punjenja baterije u skladu sa karakteristikama površine koju kosi. Provedite svoje vreme radeći na drugim baštenskim projektima koji su vam važni a travnjak prepustite ekspertu – robotskoj kosačici iMOW®!

Kvalitet, inovativna snaga i održivost, idu ruku pod ruku i predstavljaju tradiciju u kući STIHL – skoro već 100 godina. STIHL proizvodi uređaje koji se nasleđuju generacijama. Inovativnom tehnologijom i tehnološkim liderstvom sa svakim novim razvojem, korisniku donosimo primetno poboljšanje kada su u pitanju učinak i jednostavnost primene.

Pored težnje da korisnicima ponudi najkvalitetnije uređaje i olakša im svakodnevni rad bilo da se profesionalno bave poljoprivredom i šumarstvom ili baštovanstvom iz hobija, STIHL podjednako vodi brigu i o zajednici u kojoj posluje. Tradiciju ozelenjavanja gradskih površina, kompanija je nastavila i ove godine, pa je u saradnji sa JKP „Zelenilo Beograd“ zasadila 97 novih sadnica smrče u Parku Ušće koje simbolizuju 97 godina od osnivanja kompanije.

O kompaniji STIHL

Kompanija STIHL od svog osnivanja koristi revolucionarnu tehnologiju i inovativne ideje. U istoriji od 97 godina poslovanja, vrhunska tehnologija i kvalitet su postali sinonim za brend STIHL. Naši proizvodi pomažu ljudima u radu sa prirodom i u prirodi – to je dovelo brend na prvo mesto proizvođača motornih testera u svetu. Prodajnu mrežu STIHL grupe čini 42 ogranka, 120 uvoznika i više od 55 000 ovlašćenih prodajnih i servisnih mesta u preko 160 zemalja.

Izvor: Stihl

Srbija napreduje na putu ka ekonomiji sa nultom emisijom ugljen-dioksida

24.03.2023

emissions_gases_emisije_gasovi — Foto-ilustracija: Pixabay

Izrada Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije, ujedno je izrada ključnog dokumenta kojim će biti određeni dinamika i koraci u procesu energetske tranzicije Srbije.

O pomenutom planu, kao i o reformama u energetskom sektoru i unapređenju zakonodavnog okvira u oblasti energetike, razgovarali su ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović i direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski.

Ministarka je tom prilikom potvrdila značaj izrade ovog plana i rekla da će se njime uskladiti ciljevi u oblasti obnovljivih izvora energije (OIE), povećanja energetske efikasnosti i smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Ona je navela da je cilj da se kroz javnu raspravu i konsultacije sa Energetskom zajednicom dobije što kvalitetniji dokument, dodavši da se očekuje da uskoro budu usvojene i izmene i dopune Zakona o korišćenju OEI, koje će stvoriti uslove za sprovođenje aukcija za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, ismene će omogućiti da se povećavaju kapaciteti iz OIE, a da se istovremeno obezbedi pouzdan rad elektroenergetskog sistema, što je ključno za održivost energetske tranzicije.

Na sastanku je bilo reči i o planiranim aktivnostima koje se odnose na prenošenje evropskih direktiva u domaće zakonodavstvo, daljim koracima u reformisanju energetskih preduzeća i primeni propisa u vezi sa funkcionisanjem tržišta prirodnog gasa i električne energije.

Lorkovski je rekao da Srbija napreduje na putu ka ekonomiji sa nultom emisijom ugljen-dioksida, pri čemu je izrazio zadovoljstvo zbog toga što su izrađene izmene i dopune Zakona o korišćenju OIE koje otvaraju put za prve aukcije i podstiču korišćenje obnovljivih izvora energije.

,,Sekretarijat pozdravlja i skoru finalizaciju nacrta integrisanog nacionalnog plana za energetiku i klimu i otvoren je za pružanje pomoći Srbiji u osmišljavanju i primeni tog plana’’, istakao je direktor Sekretarijata.

Energetski portal

Sajamsko vikend auto-moto uživanje

24.03.2023

Foto-ilustracija: Pixabay (Mikes-Photography)

Međunarodni salon automobila i Međunarodni sajam motocikala, kvadova, skutera i opreme „Motopassion“ i pre otvaranja su, pratećim programima, privukli veliki broj posetilaca. Nije ni čudo jer se radi o jednom od 12 najvećih ovogodišnjih automobilskih sajmova u svetu.

Оvogodišnji Salon automobila okupio je 250 izlagača, koji predstavljaju 33 automobilska i sedam brendova lakih privrednih vozila sa više od 40 premijera. Na izuzetno ekspanzivnom Sajmu motocikala 60 izlagača predstavlja više od 40 brendova motocikala, kvadova i skutera i veliki broj brendova moto-opreme.

Izložbene postavke raspoređene su tako da su Hali 3 premijum brendovi, kao što su Mercedes, Maybach, BMW, Mini, Maserati, Audi, Porsche. Svi ostali automobilski brendovi su u centralnoj Hali 1 – Volkswagen, Nissan, Chery, Škoda, Subaru, Geely, Volvo, Kia, Mazda, Renault, Dacia, Hyundai, Ford, MG, Citroen, Fiat, Alfa Romeo, Jeep, Suzuki, Peugeot, Opel, Toyota, Honda, Seat i Cupra. Motocikli i oprema su u Hali 4, laka privredna vozila u Hali 3A, a prateća automobilska oprema u halama 2 i 1A.

Pročitajte još:

U iščekivanju vikenda, kada је broj zainteresovanih da vide šta sajmovi nude po pravilu znatno veći nego inače, pored izložbenog programa pažnju privlači i zanimljiv prateći program.

Već je tradicija da Nacionalna vozačka akademija NAVAK, u atrijumu između hala 2 i 3, svakodnevno između 10 i 17 časova edukuju vozače o bezbednim tehnikama vožnje, a njihove demonstracije i pokazne vežbe neretko posmatračima i samim učesnicima oduzimaju dah.

Čitav sajamski petak, 24. marta, od 10 do 20 časova, predviđen je da bude i „family day“, dan namenjen porodičnim posetama. Tokom „porodičnog dana“ cela porodica, koja uključuje decu do 16 godina, plaća ukupno 1.000 dinara.

Petak, i to u Hali 1, od 17 časova, završava još jednim od više tradicionalnih događanja koja prate sajmove automobila i motocikala. To je „izbor za miss“ ove jedinstvene sajamske manifestacije, a u konkurenciji su sve devojke koje sve vreme dok traju sajmovi svojim stavom, lepotom, stilom i harizmom dodatno ukrašavaju skupocene modele automobila i motocikala.

Oni koji uživaju u automobilima starijeg datuma rođenja, među kojima se nađu i stariji od sto godina, treba da sačekaju subotu, 25. marta, kada će od 10 do 13 časova, ispred Upravne zgrade Beogradskog sajma, biti održana međunarodna smotra i parada oldtajmera „Memorijal princa Tomislava Karađorđevića“.

Radno vreme Salona automobila i sajma „Motopassion“ je od 10 do 20 časova.

Cena pojedinačne ulaznice 450 dinara, grupne 350, za organizovane posete studenata i đaka 250 dinara. Cena porodične karte tokom „porodičnog dana“ je 1000 dinara.

Cena parkinga u krugu Sajma 150 din/h, maksimalno 750 dinara po danu.

Izvor: Beogradski sajam

Saradnja Srbije i Izraela u energetskoj tranziciji i OIE

24.03.2023

windmills-vetar-vetroelektrana — Foto-ilustracija: Pixabay (Pexels)

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

O saradnji Izraela i Srbije u energetskoj tranziciji, ali i o projektima u oblasti obnovljivih izvora energije, razgovarali su ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović i ambasador Izraela Jahel Vilan.

Izraelske kompanije su, prema rečima ministarke, zahvaljujući projektima vetroelektrana u Vojvodini već prepoznate u Srbiji kao značajni investitori u oblasti obnovljivih izvora energije. Dodala je da veruje da time nisu iscrpljene mogućnosti da sarađujemo i razmenjujemo iskustva u procesu zelene energetske tranzicije.

,,Predložene izmene Zakona o korišćenju OIE su trenutno u skupštinskoj proceduri i ukoliko se usvoje, Srbija će biti spremna za sprovođenje aukcija za dodelu tržišnih premija za proizvodnju električne energije iz OIE, na način koji omogućava ravnotežu između interesa države i građana, a to je pre svega sigurnost snabdevanja po najnižoj ceni, i predvidljivosti koju traže investitori u pogledu troškova i podsticaja. Verujem da će to biti podsticaj i za izraelske kompanije da sagledaju mogućnosti za ulaganje u Srbiju, pre svega u oblasti zelene energije„, rekla je ministarka Đedović.

Pročitajte još:

Srbija na jesen završava izgradnju gasne interkonekcije Srbija-Bugarska, koja će omogućiti povezivanje Srbije sa izvorima gasa koji dolaze do Grčke, uključujući gas iz Azerbejdžana i Kaspijskog regiona i LNG terminala u Grčkoj, a u perspektivi i sa drugim snabdevačima, među kojima je Izrael, navodi se na sajtu Ministarstva.

Ambasador Vilan zahvalio je ministarki na prijemu.

„Da mogu da odaberem samo jednu temu za razgovor to bi bili obnovljivi izvori energije. Kovačica i Pupin su uspešni projekti proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora i dobar primer za ostale izraelske investitore kako mogu da posluju u Srbiji“, naveo je Vilan.

Sagovornici su zaključili da je potencijal za bilateralnu saradnju u energetici izuzetan, kao i da su resorna ministarstva dve države u prethodnom periodu potpisala Memorandum o razumevanju u oblasti zelene energije.

Energetski portal

Sutra će biti organizovana prolećna sadnja u Vrtu Dragoljuba Bakića

24.03.2023

Pre nekoliko dana obežen je Međunarodni dan šuma, a u tom duhu u Beogradu će se i završiti ova nedelja. U subotu 25. marta na području Bare Reve, na kojem se trenutno nalazi deponija, postaviće se temelji Beogradskom dunavskom parku.

Udruženje ,,Bela Čaplja’’, jedan od ogranizatora događaja, poziva sve građane da im se u subotu pridruže na ovoj lokaciji. Naime, biće organizovana sadnja drveća u vrtu koji je simbolično poneo naziv pokojnog arhitekte Dragoljuba Bakića, za kojeg iz Udruženja kažu da je ostavio neizbrisiv trag u našoj prestonici.

Deo sadnica biće doniran, a za ostale sadnice koje su nabavljene ’’na veresiju’’ biće postavljena kutija u koju će moći da se ubaci donacija.

Kako se navodi, na ovom području trenutno se nalazi građevinski otpad, a cilj je da se njegovom revitalizacijom ono pretvori u slobodnu zelenu zonu za građane.

Iz udružena upozoravaju da je teren loš, zbog otpada koji se nalazi na njemu, zbog čega bi iskopavanje rupa i sadnja mogli da budu otežani. Ipak sav alat biće obezbeđen, te uz volju i dobro raspoloženje ništa nije neizvodljivo.

Energetski portal

Smanjenje akcize na TNG podržalo bi energetsku bezbednost i zelenu tranziciju Srbije

23.03.2023

stanica_gorivo_auto — Foto-ilustracija: Pexels

Od 2011. do 2021. godine akciza na tečni naftni gas trostruko je povećana, sa 17,98 na 45,17 dinara po kilogramu, što je dovelo do pada potrošnje TNG-a sa 400.000 tona u 2011. godini na svega 135.000 tona u 2022, upozorava Udruženje za TNG Srbije, uz ocenu da je takvom fiskalnom politikom pre desetak godina stvoren ambijent koji destimuliše upotrebu TNG-a kao ekološkog goriva.

Da se cena u Srbiji drastično razlikuje od globalnog proseka svedoče podaci portala za praćenje cena goriva GlobalPetrolPrices.com. U Srbiji je od 12. decembra 2022. do 20. marta 2023. prosečna cena TNG-a iznosila 104,97 dinara po litru, a kretala se u rasponu od minimalnih 100,9 do maksimalnih 107,9 dinara. Poređenja radi, prosečna cena TNG-a u svetu za ovaj period iznosi 82,65 dinara.

Udruženje za TNG Srbije napravilo je i presek stanja u avgustu 2022. godine, u jeku energetske krize. Za razliku od Bugarske, koja je do 2025. ukinula akcizu na TNG, Srbija je bila na vrhu regionalne liste prema visini akcize, sa 384,8 evra na 1.000 kilograma, što je gotovo 150 evra više od drugoplasirane Mađarske i 180 evra više od akcize u BiH, dok je taj namet u Hrvatskoj iznosio 13,32 evra.

To je razlog ogromnog pada potrošnje TNG-a, što je, kako ocenjuju u sektorskom udruženju, uz politiku slobodnog uvoza „dizelaša“ iz Evrope, situaciju na domaćem tržištu pretvorilo u nezavidnu.

Pročitajte još:

Prva promena koja je na vidiku, međutim, ne tiče se akcize već zabrane uvoza vozila sa Euro 3 i Euro 4 motorima od 1. januara 2024. godine, uz najavu da godinu dana kasnije neće biti moguće uvoziti polovnjake starije od 2014. godine, sa obrazloženjem da je cilj smanjenje zagađenja vazduha.

U Udruženju za TNG smatraju da mora da se promeni i politika akciznog oporezivanja TNG-a, i to u skladu sa evropskom politikom potrošnje ekološki prihvatljivih proizvoda, koliko i zbog neophodnosti energetske diversifikacije u uslovima energetske krize.

Foto-ilustracija: Pixabay (Matteo Baronti)

„TNG u određenom potrošačkom segmentu može zameniti prirodni gas, čije su cene obarale istorijske rekorde na vrhuncu energetske krize, i to za grejanje domaćinstava i privrednih objekata, kuvanje, pripremu sanitarne vode, kao i za rad pekara, sušara, proizvodnju keramike, preradu metala i druge delatnosti“, ističu iz Udruženja, ali i naglašavaju da bi to zahtevalo adekvatno smanjenje akcize na TNG.

Podsećaju i da, od svih dostupnih konvencionalnih izvora energije, TNG proizvodi najmanju emisiju zagađujućih materija i gasova sa efektom staklene bašte.

„To danas predstavlja globalni prioritet u cilju sprečavanja negativnih efekata klimatskih promena“, podsećaju iz Udruženja za TNG.

Ukazuju, takođe, i na važnost sprečavanja obezvređivanja minulih investicija u TNG infrastrukturu koje, prema njihovim proračunima, iznose najmanje 200 miliona evra.

„Danas u saobraćaju ima više od 205.000 vozila na kojima je izvršena konverzija benzinskih motora radi korišćenja TNG-a, a prosečna cena ugradnje uređaja je 350 evra, tako da su građani samo po ovom osnovu uložili oko 78 miliona evra. Za prodaju TNG-a osposobljeno je 1.140 maloprodajnih stanica širom Srbije sa prosečnom investicijom od 50.000 evra po stanici, što znači da je investirano oko 57 miliona evra. Kada se ovome dodaju proizvodni pogoni, skladišta, punionice boca, same boce, autocisterne, troškovi opremanja i licenciranja servisa za konverziju motora, procena je da će, ukoliko se akciza na TNG hitno ne smanji, investicije od najmanje 200 miliona evra biti potpuno obezvređene“, zaključuju u Udruženju za TNG Srbije.

Iako je, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, vidljivo da su vodeće kompanije sa licencom za veletrgovinu TNG-om 2021. godinu završile u plusu, najvećim i najprofitabilnijim među njima – a to su NIS, MOL Serbia i Knez Petrol – TNG nije osnovna delatnost.

Osim NIS-a, koji se bavi još i proizvodnjom i eksploatacijom nafte, prva tri mesta naše liste zauzimaju kompanije koje nisu specijalizovane za TNG već za maloprodaju i veleprodaju svih naftnih derivata, što znači da njihova profitabilnost ne odražava poslovne prilike u sektoru TNG-a.

Kada je reč o proizvodnji TNG-a u Srbiji, ona se, kako stoji u Energetskom bilansu Srbije za 2023. godinu, obavlja u Elemiru u Pogonu za pripremu i transport nafte i gasa NIS, i u Odžacima – i to u pogonima Standard gasa i Hipol a.d.

Na istoj lokaciji, ali drugim postrojenjima, proizvodnju obavlja i Energreen MTB d.o.o. Novi Sad.

Proizvodnju propan-butan smeše i autogasa, zasnovanu na namešavanju komponenata, obavlja kompanija Petrol LPG d.o.o. Beograd u pogonu u Smederevu, a kompanija VML d.o.o. Beograd u pogonu u Jakovu.

Izvor: Biznis.rs

Kako su ovce pomirile poljoprivredu i solarne elektrane?

23.03.2023

ovce , životinje — Foto-ilustracija: Pixabay (herbert2512)

Foto-ilustracija: Pixabay (PublicDomainPictures)

Plodno zemljište, nažalost, sve više se prenamenjuje za potrebu izgradnje velikih objekata. Urbanizam zasigurno pred veliki izazov stavlja poljoprivrednu industriju, koja je već pod pritiskom usled povećanja populacije sanovništva i potrebe njegove prehrane, zagađenja zemljišta, klimatskih promena koje otežavaju opstanak useva i drugo.

Obnovljivi izvori energije jedan su od ključnih pokretača zelene tranzicije i borbe za zdravu planetu, čime se ostavlja utisak da oni ni na koji način ne doprinose degradaciji prirode. Međutim, negativni stavovi postoje. Mini hidroelektrane kritikuju se zbog njihove instalacije, uglavnom, na manjim planinskim rekama koje su već ugrožene, a čiji je značaj za lokalno stanovništvo i biodiverzitet velik. Vetroelektrane nepažnjom prilikom odabira lokacije za njihovo postavljanje, mogu da postanu pretnja za ptice.

Govoreći o solarnim elektranama, za njene najveće kritičare mogli bi da se odrede poljoprivrednici. Iako bi prenamenu poljoprivrednog zemljišta u tlo za izgradnju solarnih elektrana mogli da nazovemo najmanje zlo, ostaje činjenica da one često zahtevaju veće površine onih predela koja su veoma osunčana i pogodna za useve i ispašu životinja.

Ovce i solarne elektrane – win win

Pitanju, kako da već veliku pozitivnu ulogu solarnih elektrana učinimo potpunom, nazire se interesantan odgovor – ovce. Zahvaljujući ovim životinjama, iz prenamene poljoprivrednog zemljišta crpi se maksimalan učinak. Zelenilo koje se nalazi između solarnih panela, pruža ovcama ugodnu ispašu, stvarajući im hladovinu. Ono što ovce čine zauzvrat, jeste da održavaju zelenilo, onemogućavajući da poraste iznad visine solarnih panela i tako prekrije dotok sunčeve svetlosti. Kako bi priča bila još održivija, s obzirom na to da ove životinje na sasvim pirodan način održavaju visinu zelenila, korišćenje kosilica na gorivo ili struju, više nije potrebno.

Ako se pitate zašto baš ovce, odgovor je kažu – jednostavan. Solarni paneli uzdižu se na određenu visinu iznad površine zemlje, međutim nedovoljno visoku da ispod nje slobodno šetaju neke veće životinje poput krava ili konja, bez rizika da oštete panele ili se povrede. Onda postavimo pitanje sebi – a šta je sa kozama? Kažu da i tu postoji razlog. Ovce će jesti većinu zelenila, uključujući i korove, ali tu se njihova ishrana završava. Međutim, koze mogu da pokušaju da jedu i ono što nije njihova hrana, kao što su žice, zbog čega ovce predstavljaju najbolji izbor.

Ovako osmišljen koncept solarne elektrane i ispaše ovaca, zadovoljava interese kako poljoprivrede, tako i proizvodnje energije.

Iako postoje neki podaci koji upućuju na to da zemljište na kojem se nalaze solarne elektrane nije uspelo da proizvede istu količinu stočne hrane, kao slobodna plodna zemljišta, ne treba zaboraviti da koristi za poljoprivredu ipak nisu isključene, a da se zauzvrat dobija drugo veoma važno dobro – energija iz obnovljivih izvora.

Da nije sve negde u belom svetu, pokazuje činjenica da u Srbiji već postoji solarna elektrana koja je u svoj rad uključila i male pomoćnike – ovce. Reč je o ,,Solaris Energy’’ elektrani u opštini Kladovo, koja u ovom trenutku jeste i najveća solarna elektrana u domaćem vlasništvu u Srbiji.

Katarina Vuinac

Energetska efikasnost je najbolji način za uštedu energije

23.03.2023

HI2_Hero_image_landing_2500x1406_px_EE_Top_10_2022-11-22_v1 — Foto: ABB

Sigurno se sećate kako smo pre nekoliko godina masovno LED sijalicama menjali one klasične sa užarenim vlaknom, koje su do tada decenijama osvetljavale, karakterističnim žućkastim svetlom, gotovo sva domaćinstva i poslovne prostore u našoj zemlji. U to vreme, možda nam se činilo da će ta ušteda biti značajna ili barem dovoljna i da smo uradili pravu stvar. Da nas je neko tada pitao o značenju pojma energetske efikasnosti, ponosno bismo naveli uštedu koju prave naše nove LED sijalice.

Međutim, usledile su promene na svetskom planu, potrebe za resursima postaju sve veće, a resursa sve manje, pa je i energija u međuvremenu postala skupa stekavši status nove strateške „robe”. Kad su tehnološke kompanije krenule u potragu za svim mogućim načinima za uštedu energije, shvatili smo da energetska efikasnost obuhvata daleko više od onoga što smo mogli da zamislimo. Iz jedne takve kompanije, već dugi niz godina nam stižu neverovatno inovativna rešenja. Reč je o dobro poznatoj kompaniji ABB, a čini se da su ovog puta otišli i korak dalje. O čemu je reč, razgovarali smo sa Milanom Jevremovićem, direktorom poslovanja Elektromotorni pogoni i upravljanje.

EP: ABB je pokrenuo kampanju za podizanje svesti o potrebi racionalne potrošnje energije. Koji razlozi su bili presudni za odluku o ovakvoj aktivnosti?

Milan Jevremović: Kampanju smo pokrenuli pre dve godine sa ciljem da okupimo kompanije, naučne i državne institucije ali i pojedince, koji su prepoznali potrebu za uvođenjem energetske efikasnosti. Hteli smo da promovišemo ovu ideju i da naglasimo potrebu koju svet ima za energijom i njenim efikasnim korišćenjem. Sa povećanjem populacije raste i potreba za energijom, ali nesrazmerno u odnosu na postojeće kapacitete proizvodnje. Čovečanstvo je suočeno sa ozbiljnim nedostatkom energije i moraće da preduzme sve neophodne aktivnosti kako bi se postojeći resursi što efikasnije koristili. Osim toga, sa napretkom automatizacije, digitalizacije i novom industrijom 4.0 dodatno se povećava potreba za energijom, a samim tim i potrošnja postojećih resursa. Sve to ima ogroman uticaj na životnu sredinu i povećanje emisije CO2. Kad je naša kompanija ABB inicirala ovu kampanju, namera je bila da ljude informišemo i edukujemo o neophodnosti zaštite životne sredine i smanjenja emisije CO2, što je u skladu sa svim vrednostima koje kompanija ABB inače promoviše.

U FOKUSU:

EP: Slične kampanje obično su u organizaciji državnih institucija, medija ili nevladinog sektora. Kako se ABB snašao u ovoj ulozi?

Milan Jevremović: Sasvim je logično da tehnološke kompanije poput ABB-a, kao i kompanije koje su naši partneri, uzmu učešće u kampanji, jer su najupućeniji kako na najbolji način iskoristiti nove tehnologije. Zatim, bitno je bilo da se uključe naučne institucije kako bi pomoću činjenica koje su zasnovane na naučnoj osnovi mogle da doprinesu boljem i efikasnijem iskorišćenju energije. Takođe, neophodno je bilo prisustvo i državnih institucija jer tu se nalaze donosioci odluka i oni moraju brže da reaguju, u smislu bržeg donošenja odluka i regulative koje bi doprinele boljem iskorišćenju i unapređenju energetske efikasnosti. Veliki gradovi i određene države već imaju definisane strategije kada je reč o uštedi energije i uticaju na životnu sredinu.

ABB je ovu kampanju pokrenuo pre izbijanja svetske energetske krize, koja je samo pokazala koliko je takva inicijativa bila neophodna. Ova kriza je i dodatno podigla svest ljudi o potrebi za bržim ulaganjem u energetsku efikasnost, boljem iskorišćenju energije iz postojećih resursa, a doprinela je i našoj kampanji u potrazi za odgovorima na izazove povećane potrebe za energijom. Kampanja bi trebalo da traje četiri godine.

Inače, energetska efikasnost predstavlja najjeftiniji i najdostupniji energetski resurs. Sve je više segmenata u kojima je moguće primeniti mere za uštedu energije, a mi potencijal vidimo u skoro svim oblastima – naravno u domaćinstvima i industriji, ali i u održivom transportu.

EP: Koje kompanije su podržale vašu kampanju i na koji način?

Milan Jevremović: ABB praktično oduvek vodi računa o energetskoj efikasnosti i to nije nova tema za nas. Mi već dugi niz godina imamo strategiju održivosti i zelenu agendu na kojoj se baziraju svi sistemi i usluge u kompaniji, ali kampanja je osmišljena kao pokret koji nema direktne veze sa ABB proizvodima.

Više od 300 kompanija širom sveta je podržalo ovaj pokret. Među njima su Microsoft, Sulzer, Alfa Laval, Wartsila, Iveco, Tata Steel, GEA i mnoga druga poznata imena. Broj partnera svakodnevno raste, a nedavno se pokretu priključila i kompanija Danfoss što mi je veoma drago jer pokazuje da, iako konkurenti u nekim oblastima poslovanja, zajedno osećamo da možemo napraviti veću razliku pomažući svetu da se kreće ka zelenoj i ekološki čistijoj budućnosti. Energy Efficiency Movement je potpuno posvećen podizanju svesti i ubrzavanju akcija potrebnih za povećanje globalne energetske efikasnosti i podstičemo sve kompanije i organizacije da se pridruže i naprave razliku.

U planu je i lokalna organizacija jednog šireg simpozijuma o energetskoj efikasnosti, koji je namenjen velikim proizvodnim kompanijama, a gde ćemo pozvati i relevantne naučne institucije, kako bismo i zajedno doprineli strategiji i razmatrali dalje planove. Jedan takav simpozijum na evropskom nivou nedavno je održan u Švajcarskoj za najviši nivo menadžmenta zainteresovanih kompanija i na njemu su doneti jako korisni zaključci i rodile se nove zanimljive ideje.

EP: Koje sve ABB tehnološke novitete biste pomenuli kao potencijalna rešenja za uštedu energije ili podizanje energetske efikasnosti?

Milan Jevremović: ABB ima u ponudi široku lepezu proizvoda i usluga koji na direktan ili indirektan način doprinose boljoj energetskoj efikasnosti naših klijenata. Ne moraju to uvek biti neka potpuno nova rešenja. Često su to proizvodi koji dugo postoje na tržištu, ali u koje je ABB uložio višedecenijsko iskustvo i unapredio ih na način da mogu bolje doprineti povećanju energetske efikasnosti kod naših klijenata. Kao dobar primer možemo navesti izvesne tehnološke iskorake u samim konstrukcijama elektromotora.

U Evropskoj uniji je 2021. stupila na snagu nova regulativa koja onemogućava prodaju i korišćenje energetski neefikasnih električnih motora. Ove godine će ta regulativa u EU doneti još strožija pravila po pitanju energetske efikasnosti uređaja. Srbiji niko neće nametati tu regulativu, jer nije članica EU, ali sa trenutnim cenama električne energije, veliki broj kompanija koje posluju u Srbiji prepoznaje potencijal za uštedu i odlučuje se za investiranje u energetski efikasnije pogone.

ABB radi na razvoju električnih motora koji nude najviši nivo energetske efikasnosti, daleko više klase i nego što trenutno zahteva zakonska regulativa u EU. Koriste se i tehnologije koje do skoro nisu bile u širokoj komercijalnoj upotrebi, poput sinhronih reluktantnih motora ili motora sa permanentnim magnetima.

Pomenuo bih i uslugu energetske procene koju možemo da ponudimo našim klijentima. To predstavlja analizu energetske efikasnosti njihovih pogona i može se uraditi na više nivoa. Najnovija opcija je tzv. Digitalna energetska procena koja pored same usluge uključuje i određene senzore koji pružaju veoma precizne informacije o svakom pogonu, a zaključci ukazuju gde su mogućnosti da se poboljša energetska efikasnost. Zahvaljujući tome, možemo još bolje i kvalitetnije da analiziramo elektromotorni pogon i predložimo najbolja rešenja našim klijentima, kako za delove njihovih pogona tako i za kompletne fabrike.

Pojam energetske efikasnosti je evoluirao, postao je sveobuhvatniji, pa tako danas govorimo o energetski efikasnim industrijskim pogonima, grejanju, hlađenju, osvetljenju i dr. i za svaki proces ABB može ponuditi najsavremenija rešenja.

Već duže vreme se puno govori o prelasku na električna vozila u drumskom saobraćaju i tu imamo da ponudimo dosta tehnoloških rešenja. A u poslednje dve godine najviše se radi na savremenim tehnologijama u održivom transportu i energetski efikasnim vozilima za potrebe industrije, pre svega u unapređenju građevinskih mašina i šlepera, ali i u železničkom saobraćaju. To je najnoviji iskorak koji smo napravili.

EP: Dugi niz godina poslujete u Srbiji. Koje velike projekte vezane za temu energetske efikasnosti biste posebno izdvojili?

Milan Jevremović: ABB godinama radi na razvoju savreme tehnologije a neka od tih dostignuća su primenjena i u Srbiji. Istakao bih projekat revitalizacije reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta, na kojem je ABB imao značajno učešće i koji je doprineo da cela elektrana radi još efikasnije, da ima veću pogonsku spremnost i da se bolje iskoristi postojeći hidro potencijal.

Ugradnjom ABB-ovog statičkog frekvetnog pretvarača, koji je pušten u rad prošle godine, RHE „Bajina Bašta” ostvariće značajne uštede električne energije, pre svega na osnovu povećane pogonske spremnosti agregata hidroelektrane. U situacijama kada je hidrološka situacija povoljna, EPS će moći mnogo efikasnije da iskoristi vodu raspoloživu u akumulaciji i prozvede dodate megavate zelene energije. Takođe pomenuo bih i projekat Praćenje i upravljenje kvalitetom uglja, za potrebe termoelektrana Nikola Tesla. Poznato je da se korišćenjem uglja sa konstantno zadatim kvalitetom postiže bolje sagorevanje u kotlu, veća efikasnost i manja emisija štetnih gasova. Ponosni smo što je ABB zajedno sa inženjerskim timom EPS-a uradio jedan ovakav, slobodno ću reći referentni projekat, jer ne postoji još puno sličnih u svetu. Posebno želim da istaknem izuzetno dobru saradnju koju imamo sa našim EPS-om na ovakvim i sličnim projektima.

Intervju vodila: Milica Radičević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ENERGETSKA EFIKASNOST

“SET Trebinje 2023” Razvoj elektrodistributivne mreže i položaj prozjumera

23.03.2023

O razvoju infrastrukture elektroenergetskih mreža i optimizaciji procesa međusobnog povezivanja u regionu, te o polažaju prozjumera razgovaralo se tokom prvog dana samita u Trebinju. Ovo je bila idealna prilika i za kompanije koje posluju u sektoru OIE da prikažu šta sve mogu da ponude tržištu obnovljivih izvora u regionu.

Miloš Kostić, direktor kompanije MT-KOMEX, koja je lider kada je reč o izgradnji solarnih elektrana, okupljenim učesnicima “SET Trebinje 2023” detaljno je ispričao sve o solarnim elektranama.

Kako je objasnio, kompanija je pre više od deset godina napravila zaokret ka obnovljivim izvorima energije. Do sada je stručni tim kompanije uradio više od 180 projekata iz ove oblasti. Ceo tim usmeren je u razvoj solarnih elektrana. Naredni korak, Kostić je napravio ka elektromobilnosti, osnivanjem kompanije Charge&GO, kreće u smeru razvoja sopstvene digitalne platforme pomoću koje vozači električnih automobila na brz i jednostavan način mogu da pronađu punjač za svoj automobil.

,,Prvu solarnu elektranu “Solaris Energy”, i za sada najveću u Srbiji, u privatnom vlasništvu izgradili smo u Kladovu. U toku je izgradnja još jedne, takođe u privatnom vlasništvu, koja se nalazi na području opštine Lapovo i koja će uskoro biti puštena u rad i ona će biti najveća u Srbiji. Anagažovani smo i na izgradnji solarne elektrane kompanije Tojo Tires, koja je najveći kupac-proizvođač u Srbiji”, objašnjava Kostić.

Pročitajte još:

On se osvrnuo i na cenu električne energije koja se iz godine u godinu menja, i dodaje to da su OIE sada tu da obezbede energetsku nezavisnost. Naveo je primer da je 2022. godine u Evropskoj uniji instaliran 41 gigavat solarnih elektrana, a u Srbiji je kompanija MT-KOMEX izgradila 46 megavata.

Kostić je naveo da želi da se proširi i na tržište Republike Srpske i Federacije i najavio je otvaranje kompanije kako bi imali mogućnost investiranja i izrada ponuda za sve zainteresovane na ovoj teritoriji. Kompanija MT-KOMEX je zlatni sponzor Samita “SET Trebinje 2023”.

Učesnici prvog panela razgovarali su o razvijenosti infrastrukture kada je reč o elektromrežama i složili su se u tome da je to najveći problem govoreći o priključenju novih kapaciteta na mrežu. Sa ovim problemom susreću se svi distributeri u regionu i složni su da treba dosta ulaganja u mrežu, ali i njen dobar planski razvoj, kako bi svi OIE proizvođači neometano mogli da budu priključeni na istu.

Tema drugog panela bila je položaj prozjumera u regionu. Usvajanjem Zakon o OIE i u Srbiji i u Republici Srpskoj uveden je pojam kupac-proizvođač (prozjumer). To je doprinelo da sada mnogi žele da postave solarnu elektranu i postanu prozjumeri. Učesnici panela govorili su o procedurama koje treba proći tokom ovog postupka, o svim manama i nedostacima i kako sve pojednostaviti.

,,Srbija je pre dve godine kroz Zakon o OIE, uvela koncept prozjumera, koji je bio veoma ambiciozan, reformisao je sistem i približio ga novim standardima. Bilo je problema, logističke i tehničke prirode, ali na njima se radi i očekuju se izmene”, kaže Petar Mitrović, advokat kancelarije Karanović&Partners.

Ogranizator “SET Trebinje 2023” je MH Elektroprivreda Republike Srpske, Grad Trebinje i SET d.o.o. Trebinje, a pod pokroviteljstvom Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine i Vlade Republike Srpske.

Milica Radičević

U potrazi za zelenom energijom – struja iz sunčeve svetlosti na snegu

23.03.2023

solar-g7bc8b80be_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (planet_fox)

Evropska unija najavljuje produženje mera štednje energije za još godinu dana. Ceo svet je na energetskoj prekretnici. Ne samo da se ubrzano grade nove solarne i vetro elektrane, već je sve više i novih tehnoloških izuma kako bi se nadomestio manjak električne energije.

U Švajcarskoj su se poigrali sunčevom senkom – odnedavno struju proizvode i iz „refleksije sunčeve svetlosti na snegu“, a za to su idealni planinski venci osunčani i zimi.

To je potvrdio i projekat – 5.000 solarnih panela postavljenih na zid najduže švajcarske brane na 2.400 metara nadmorske visine, koji cele godine zadovoljavaju kompletnu potrošnju struje naselja u podnožju. Do kraja decenije planiraju da instaliraju više od četiri hiljade takvih solarnih elektrana.

,,Ova instalacija je važna jer zimi proizvodi mnogo struje. Naša lokacija je često iznad nivoa oblaka, što je posebno pogodno za solarnu energiju. Imamo odsjaj sunčeve svetlosti na snegu, a paneli nam odlično funkcionišu i na niskim temperaturama, tako da su ovo idealni uslovi“, kaže Žanet Štranc iz Akspo grupe.

Pročitajte još:

Španska vlada je prošle godine dala zeleno svetlo za 182 velike solarne i vetroelektrane. Za to treba obezbediti i velike površine zemljišta pa je pokrenut pilot-projekat da se paneli postave u vinograde. Očekuje se dvostruka korist: novi kilovati struje i neophodna hladovina za vinovu lozu.

,,Ako se ovaj spoj panela i vinove loze pokaže uspešnim, mogao bi se ponoviti na stotinama hiljada hektara širom Španije“, kaže Migel Teherina, vinogradar (Rio Taho).

Šta sa istrošenim panelima

Traži se odgovarajući način za reciklažu istrošenih panela, koja je za sada i komplikovana i preskupa. Tim naučnika iz Australije nudi ekološki prihvatljiv metod izdvajanja vrednog silicijuma iz starih solarnih ploča bez opasnih hemikalija, ali praksa pokazuje da je to i dalje neisplativo.

,,Sada je jeftinije odložiti ih na deponiju nego oporaviti. Da pokušamo ne samo da odvojimo panel i ćeliju, već da to učinimo na način koji je finansijski, ne samo laboratorijski, održiv kao poslovni model“, kaže Džon Polhil, direktor za infrastrukturna partnerstva, „Održivost Viktorija”.

,,Bili bismo oduševljeni kada bismo to mogli da postignemo u ovom trenutku jer se radi o neverovatnoj ceni od 31.000 američkih dolara po kilogramu za nano silicijum“, kaže Entoni Vipond, direktor kompanije „Lotus enerdži“.

Zabrinjava činjenica da većina solarnih ploča na kraju radnog veka, a to je oko 25 godina, završi na deponijama. Zato istraživači traže i tehnologije za pravljenje jeftinih baterija od materijala istrošenih panela.

Izvor: RTS

Cilj da do 2030. godine u Beogradu bude 22 odsto površina pod šumama – Radi se i Strategija upravljanja vodotokovima II reda

23.03.2023

šuma , drveće — Foto-ilustracija: Pixabay (Kapa65)

Grad Beograd ima više od 30 odsto zelenih površina, u koje se ubraja 16 odsto urbanih i periurbanih šuma, kao i 14,6 odsto zelenih površina. Cilj Sekretarijata za zaštitu životne sredine je da do 2030. godine 22 odsto površina bude pod šumama.

Sekretarijat je izradio Strategiju pošumljavanja na osnovu koje je pošumio više od hiljadu hektara novog šumskog zemljišta sa preko 250.000 zasađenih šumskih sadnica i deset tona semena (žira), a takođe je zasađeno oko 5.000 drvorednih sadnica u drvoredima Beograda. Takođe, Strategiju pošumljavanja koriste druga javna preduzeća, koja u okviru svojih programa i nadležnosti vrše sadnju, navedeno je na sajtu Grada.

Pored težnje za povećanjem površina pod šumama, jedna od aktivnosti Sekretarijata jeste edukacija svih starosnih grupa i struktura stanovništva o važnosti poštovanja prirode, njene raznolikosti, očuvanja biodiverziteta, imovine grada i svih građana.

Pročitajte još:

,,Kako bi se postojeća šuma održala i razvijala na pravi način, potrebna joj je redovna stručna nega, ali i poštovanje pravila ponašanja u urbanoj šumi: ne ostavljam trag, ne palim vatru u šumi, koristim staze, ne uznemiravam životinje i učim o šumi“, ističu.

U skladu sa svojim nadležnostima, Sekretarijat za zaštitu životne sredine je pristupio izradi Strategije upravljanja vodotocima II reda na teritoriji Beograda, kao strateškog dokumenta kojim se uređuje oblast održivog upravljanja.

Na teritoriji Beograda nalazi se blizu dve stotine vodotoka II reda. Strategija će biti osnov za određivanje i pripremu lokacija, kao i za izgradnju malih postrojenja za prečišćavanje, skladištenje i tretman voda.

Dodaje se i da je neophodno da se unapredi sistem za kontrolu zagađenja površinskih voda, ali i podizanje svesti o individualnoj odgovornosti svih građana o važnosti očuvanja kvaliteta voda, saopštili su iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine.

Izvor: eKapija

U februaru 36 odsto domaćinstava ostvarilo popust za racionalnu potrošnju električne energije

23.03.2023

calculator-račun-digitron — Foto-ilustracija: Pixabay

U februaru je ‪1.139.558 domaćinstava ili 36,18 odsto smanjilo potrošnju električne energije više od pet odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine i ostvarilo popust za racionalnu potrošnju električne energije.

Popust na februarski račun od 15 odsto ostvarilo je 18 odsto domaćinstava, popust od 20 odsto šest odsto domaćinstava, a najveći popust od 30 procenata iskoristilo je 12 odsto domaćinstava. Odobreni popust za racionalnu potrošnju električne energije iznosi 637,48 miliona dinara.

Najveće smanjenje potrošnje električne energije ostvareno je u Beogradu, Kragujevcu, Loznici, Šapcu, Smederevu, Novom Sadu, Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici.

Pročitajte još:

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović još jednom je zahvalila građanima što su uvažili apele.

„Drago mi je što se mesecima unazad jasno vidi da dolazi do promene svesti, da su građani sami shvatili da mogu da menjaju energetski sistem bez velikih ulaganja, samo racionalnom potrošnjom“, kaže ona, navodi se u saopštenju.

Podsećamo, Ministarstvo rudarstva i energetike donelo je predloge preporuka za smanjenje potrošnje električne i toplotne energije za državnu upravu, jedinice lokalne samouprave, preduzeća u državnom vlasništvu, privredu i domaćinstva.

Energetski portal

1...228229230...1.572 Page 229 of 1.572

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 decembar

Events for 31st decembar

Events for 1st januar

Events for 2nd januar

Events for 3rd januar

Events for 4th januar

Events for 5th januar

Events for 6th januar

Events for 7th januar

Events for 8th januar

Events for 9th januar

Events for 10th januar

Events for 11th januar

Events for 12th januar

Events for 13th januar

Events for 14th januar

Events for 15th januar

Events for 16th januar

Events for 17th januar

Events for 18th januar

Events for 19th januar

Events for 20th januar

Events for 21st januar

Events for 22nd januar

Events for 23rd januar

Events for 24th januar

Events for 25th januar

Events for 26th januar

Events for 27th januar

Events for 28th januar

Events for 29th januar

Events for 30th januar

PIŠITE NAM