Od 2011. do 2021. godine akciza na tečni naftni gas trostruko je povećana, sa 17,98 na 45,17 dinara po kilogramu, što je dovelo do pada potrošnje TNG-a sa 400.000 tona u 2011. godini na svega 135.000 tona u 2022, upozorava Udruženje za TNG Srbije, uz ocenu da je takvom fiskalnom politikom pre desetak godina stvoren ambijent koji destimuliše upotrebu TNG-a kao ekološkog goriva.
Da se cena u Srbiji drastično razlikuje od globalnog proseka svedoče podaci portala za praćenje cena goriva GlobalPetrolPrices.com. U Srbiji je od 12. decembra 2022. do 20. marta 2023. prosečna cena TNG-a iznosila 104,97 dinara po litru, a kretala se u rasponu od minimalnih 100,9 do maksimalnih 107,9 dinara. Poređenja radi, prosečna cena TNG-a u svetu za ovaj period iznosi 82,65 dinara.
Udruženje za TNG Srbije napravilo je i presek stanja u avgustu 2022. godine, u jeku energetske krize. Za razliku od Bugarske, koja je do 2025. ukinula akcizu na TNG, Srbija je bila na vrhu regionalne liste prema visini akcize, sa 384,8 evra na 1.000 kilograma, što je gotovo 150 evra više od drugoplasirane Mađarske i 180 evra više od akcize u BiH, dok je taj namet u Hrvatskoj iznosio 13,32 evra.
To je razlog ogromnog pada potrošnje TNG-a, što je, kako ocenjuju u sektorskom udruženju, uz politiku slobodnog uvoza „dizelaša“ iz Evrope, situaciju na domaćem tržištu pretvorilo u nezavidnu.
Pročitajte još:
- KAKO ĆE PAD CENE BARELA NAFTE UTICATI NA SRPSKO TRŽIŠTE
- SRBIJI TREBA JOŠ UGLJA – IZ POLJA G U KOLUBARI KOPAĆE SE DODATNIH 7,7 MILIONA TONA
- U EU SMANJENA POTROŠNJA GASA ZA 19,3 ODSTO
Prva promena koja je na vidiku, međutim, ne tiče se akcize već zabrane uvoza vozila sa Euro 3 i Euro 4 motorima od 1. januara 2024. godine, uz najavu da godinu dana kasnije neće biti moguće uvoziti polovnjake starije od 2014. godine, sa obrazloženjem da je cilj smanjenje zagađenja vazduha.
U Udruženju za TNG smatraju da mora da se promeni i politika akciznog oporezivanja TNG-a, i to u skladu sa evropskom politikom potrošnje ekološki prihvatljivih proizvoda, koliko i zbog neophodnosti energetske diversifikacije u uslovima energetske krize.
„TNG u određenom potrošačkom segmentu može zameniti prirodni gas, čije su cene obarale istorijske rekorde na vrhuncu energetske krize, i to za grejanje domaćinstava i privrednih objekata, kuvanje, pripremu sanitarne vode, kao i za rad pekara, sušara, proizvodnju keramike, preradu metala i druge delatnosti“, ističu iz Udruženja, ali i naglašavaju da bi to zahtevalo adekvatno smanjenje akcize na TNG.
Podsećaju i da, od svih dostupnih konvencionalnih izvora energije, TNG proizvodi najmanju emisiju zagađujućih materija i gasova sa efektom staklene bašte.
„To danas predstavlja globalni prioritet u cilju sprečavanja negativnih efekata klimatskih promena“, podsećaju iz Udruženja za TNG.
Ukazuju, takođe, i na važnost sprečavanja obezvređivanja minulih investicija u TNG infrastrukturu koje, prema njihovim proračunima, iznose najmanje 200 miliona evra.
„Danas u saobraćaju ima više od 205.000 vozila na kojima je izvršena konverzija benzinskih motora radi korišćenja TNG-a, a prosečna cena ugradnje uređaja je 350 evra, tako da su građani samo po ovom osnovu uložili oko 78 miliona evra. Za prodaju TNG-a osposobljeno je 1.140 maloprodajnih stanica širom Srbije sa prosečnom investicijom od 50.000 evra po stanici, što znači da je investirano oko 57 miliona evra. Kada se ovome dodaju proizvodni pogoni, skladišta, punionice boca, same boce, autocisterne, troškovi opremanja i licenciranja servisa za konverziju motora, procena je da će, ukoliko se akciza na TNG hitno ne smanji, investicije od najmanje 200 miliona evra biti potpuno obezvređene“, zaključuju u Udruženju za TNG Srbije.
Iako je, prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, vidljivo da su vodeće kompanije sa licencom za veletrgovinu TNG-om 2021. godinu završile u plusu, najvećim i najprofitabilnijim među njima – a to su NIS, MOL Serbia i Knez Petrol – TNG nije osnovna delatnost.
Osim NIS-a, koji se bavi još i proizvodnjom i eksploatacijom nafte, prva tri mesta naše liste zauzimaju kompanije koje nisu specijalizovane za TNG već za maloprodaju i veleprodaju svih naftnih derivata, što znači da njihova profitabilnost ne odražava poslovne prilike u sektoru TNG-a.
Kada je reč o proizvodnji TNG-a u Srbiji, ona se, kako stoji u Energetskom bilansu Srbije za 2023. godinu, obavlja u Elemiru u Pogonu za pripremu i transport nafte i gasa NIS, i u Odžacima – i to u pogonima Standard gasa i Hipol a.d.
Na istoj lokaciji, ali drugim postrojenjima, proizvodnju obavlja i Energreen MTB d.o.o. Novi Sad.
Proizvodnju propan-butan smeše i autogasa, zasnovanu na namešavanju komponenata, obavlja kompanija Petrol LPG d.o.o. Beograd u pogonu u Smederevu, a kompanija VML d.o.o. Beograd u pogonu u Jakovu.
Izvor: Biznis.rs
