Home Blog Page 228

“SET Trebinje 2023” – Cene električne energije, distriburana proizvodnja i usluge fleksibilnosti

Foto: SET Trebinje
Foto: SET Trebinje

Drugi dan Samita energetike “SET – Trebinje 2023” bio je posvećen visokim cenama električne energije, snabdevanju istom, kao i o izazovima daljeg razvoja tržišta električne energije, integraciji velikog udela OIE, uslugama fleksibilnosti i ulozi distribuirane proizvodnje.

Učesnici panela govorili su o tome koliko su cene električne energije niže za domaćinstva u odnosu na industriju. Najavljeno je otvaranje tri nova tržišta, 26. aprila u Crnoj Gori, u Albaniji u aprilu ili maju, a u Severnoj Makedoniji 10. maja.

Spomenut je i novi paket mera Energetske zajednice za električnu energiju koji po prvi put potpuno obezbeđuje ravnopravan položaj našeg tržišta sa evropskim.

O fleksibilnosti i daljem razvoju tržišta i integraciji velikog udela OIE, razgovaralo se na panelu koji je moderirao Marko Janković iz EMS-a.

Davor Bajs, ekspert Sekretarijata Energetske zajednice posebno je istakao studiju izvora fleksibilnosti koja je urađena prošle godine. Sama studija je dala prikaz svih mogućih fleksibilnosti, o integraciji obnovljivih izvora energije na mrežu.

Pročitajte još:

Nemanja Pandurević, direktor Nezavisnog operatora sistema u BiH (NOSBiH), podsetio je na to da BiH trenutno ima sedam virtuelnih elektrana, koje su balansno odgovorne strane, i sada proizvođači električne energije na distributivnom nivou mogu da biraju kome će i pod kojim uslovima prodati struju. Ovih sedam elektrana imaju oko 120 MW instalisane snage.

Foto: SET Trebinje

Miloš Mladenović, direktor SEEPEX-a dotakao se tržišta fleksibilnosti i o unutar-dnevnom tržištu električne energije.

Učesnici panela razgovarali su i o sistemu skladištenja, o tome kako će ona dati svoj doprinos, ali i da je tehnologija njihove izrade koja prilično skupa. Svakako je sigurno da će skladišta imati svoju ulogu u budućnosti, ali da nije realno da će ona rešiti sve probleme i izazove priključenja OIE na mrežu. Oni su se složili da je potrebno više kapaciteta iz obnovljivih izvora, ali i da se mora raditi na razvoju i izgradnji distributivne mreže kako bi svi ti kapaciteti mogli neometano, bez negativnog uticaja, da se integrišu na istu.

Ogranizator “SET Trebinje 2023” bio je MH Elektroprivreda Republike Srpske, Grad Trebinje i SET d.o.o. Trebinje, a pod pokroviteljstvom Ministarstva spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine i Vlade Republike Srpske. Na Samitu energetike bilo je više od 700 učesnika.

Milica Radičević

Mogućnost saradnje sa Brazilom u oblasti OIE i biogoriva

Foto-ilustracija: Pixabay (fabersam)
Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

O mogućnostima saradnje Srbije i Brazila u oblasti obnovljivih izvora energije i biogoriva razgovarali su Dubravka Đedović, ministarka rudarstva i energetike i Žoze Mauro da Fonseka Kosta Koutoa, ambasador Brazila.

Đedović je tom prilikom informisala sagovornika o strateškim dokumentima na kojima Ministarstvo rudarstva i energetike intenzivno radi, kako bi se što pre trasirao put energetske budućnosti zemlje.

Ona je istakla da je Vlada Srbije nedavno usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o obnovljivim izvorima energije i da će, kada se završi skupštinska procedura, biti otvoren put aukcijama za podsticaje proizvođačima električne energije iz OIE, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Zakonom će biti definisana odgovornost svih učesnika na tržištu. Dakle, država će nastaviti da podstiče integraciju obnovljivih izvora energije i ulaganja privatnog sektora, ali će istovremeno rešiti pitanje sigurnosti  našeg elektroenergetskog sistema, navela je ministarka.

Ambasador Koutoa je preneo iskustva Brazila u korišćenju obnovljivih izvora energije, sa posebnim osvrtom na višedecenijsko iskustvo u oblasti saobraćaja i široko rasprostranjenoj upotrebi biogoriva, odnosno biodizela i etanola.

Energetski portal

SPOS: Srpski med traže u Kini i u arapskim zemljama

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) saopštio je da je pre dva meseca pronašao „ozbiljne kupce“ za domaći med u Kini, kao i dve firme iz arapskog sveta. Kako navode iz ove organizacije stranci su zainteresovani za med iz pogona „Naš med“.

„Kineski milijarderi traže hranu vrhunskog kvaliteta i naš kupac je već naručio med, dok ga arapski kupci, koji takođe žele isključivo med iz standarda DPP (Dobra pčelarska praksa), još uvek nisu naručili, ali to se očekuje u narednom periodu“, navodi se na sajtu udruženja SPOS.

Kako dalje piše pogon „Naš med“ ne može trenutno da izveze med u Kinu, jer Srbija i ta zemlja još nisu završile usaglašavanje veterinarskog sertifikata, što se, kako se ističe, očekuje u maju, ako sve bude išlo po planu.

Pročitajte još:

Kina je zemlja sa specijalnim zahtevima, nakon usaglašavanja sertifikata, sledi odobravanje izvoznih objekata u skladu sa zahtevima Kine“, dalje se ističe.

Energetski portal

Automobili i motocikli pretiču sva očekivanja, do utorka 28. marta

Foto: Beogradski sajam
Foto: Beogradski sajam

Iako do zatvaranja kapija beogradskog Salona automobila i Sajma motocikala, kvadova, skutera i opreme „Motopassion“ ima još puna dva radna dana, i organizatori i izlagači iznenađeni su neverovatnim dosadašnjim interesovanjem javnosti i posetilaca za sve što su ovi sajmovi ponudili.

Do nedelje poslepodne sajamske hale, ali i programe na otvorenom prostoru, obišlo je čak 85.000 posetilaca, što je broj kojemu se ipak nisu nadali ni veliki optimisti.

S obzirom na činjenicu da se radi o prelomnim trenucima u globalnoj auto-moto industriji i izrazito nepovoljnim okolnostima u kojima su uvoznici obezbeđivali sajamske eksponate, pogotovo premijere i novitete, s obzirom na sve rizike u vezi s tim, ali i na najavljeno odsustvo finansijskih olakšica za kupce, ovakva poseta govori o velikoj zainteresovanosti posetilaca da budu u toku sa svetskim trendovima i da im se blagovremeno priključe.

Pročitajte još:

Salon automobila im se odužio sa 250 izlagača, koji predstavljaju 33 automobilska i sedam brendova lakih privrednih vozila i više od 40 premijera. I nikad bogatiji Sajam motocikala aktivirao je 60 izlagača koji predstavljaju više od 40 brendova motocikala, kvadova i skutera.

Oni koji to još nisu učinili, ili se dvoume da li da budu svedoci automobilske i motociklističke istorije, imaju priliku da ovu svetsku ekskluzivu vide sve do utorka 28. marta, od 10 do 20 časova.

Cena pojedinačne ulaznice је 450 dinara, а parkinga u krugu Sajma 150 din/h.

Izvor: Beogradski sajam

Gašenjem svetla na sat vremena poslata poruka – Spasimo planetu Zemlju

Foto-ilustracija: Pixabay (PIRO4D)
Foto-ilustracija: Pixabay (mrbobdobolina)

Na jedan sat poslednje subote u martu, milioni ljudi širom sveta isključuju svetla kako bi iskazali simboličan čin podrške Zemlji. Taj jedan sat u mraku, osim što uštedi električnu energiju, šalje i važne poruke.

Sat za našu planetu pokrenut je u Sidneju 2007. godine kao građanska inicijativa u znak protesta protiv klimatskih promena i poziv na hitnu akciju.

„Tokom ovog sata i ove Akcije, želimo da podstaknemo sve građane širom planete da se uključe u zaštitu životne sredine, kako svoje lokalne tako i na planetarnom nivou“, rekla je Aleksandra Ugarković iz „Svetske organizacije za zaštitu prirode u Srbiji“.

Najnovije objavljeno istraživanje koje se radi u 17 država širom sveta, počev od 2014. godine, pokazuje da 30 posto građana direktno pogađa nedostatak vode, a čak 58 odsto građana izražava veliku zabrinutost zbog tih nestašica.

Pročitajte još:

U istom tom istraživanju možemo da nađemo i podatak da čak 37 odsto ispitanika kao direktnog krivca za katastrofalne suše i nedostatak vode, navodi klimatske promene.

Svet se više od godinu dana suočava sa nezabeležnom energetskom krizom i štednja energije je neophodna. I naši građani su počeli da štede struju – u februaru, u odnosu na isti mesec prošle godine uštedeli su više od 36 odsto, a to znači da je skoro 1.400.000 domaćinstva uspelo i da smanji račune. 

Izvor: RTS

TAG uređaji dostupni na šalterima Pošte – Uskoro završetak brze saobraćajnice Surčin–Novi Beograd 

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Pixabay

Ugovor o poslovnoj saradnji između JP „Pošta Srbije“ i JP „Putevi Srbije“, omogućuje svim vozačima da uređaje za elektronsku naplatu putarine (tagove) kupe i na šalterima Pošte.

Prema ugovoru, koji su potpisali v.d. direktora JP „Putevi Srbije“ Zoran Drobnjak i v.d. direktora JP „Pošta Srbije“ Zoran Đorđević, u 100 poslovnica Pošte vozači moći da kupe uređaj za elektronsku naplatu putarine po ceni od 2.022 dinara.

Planirano je da do kraja meseca ovu uslugu mogu da pruže i sve poslovnice Pošte.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić kaže da je trenutno u Srbiji registrovano 2,8 miliona automobila i da je, kada je reč o prolasku na naplatnim stanicama, samo 50 odsto onih koji koriste elektronsku naplatu putarine.

Zbog velikog protoka saobraćaja na naplatnim rampama i gužvi koje su, kako je rekao, očigledno veće tamo gde se putarina ne plaća elektronski, potrebno je motivisati vozače da koriste elektronsku naplatu.

“Vlada je nedavno donela odluku o poskupljenju putarine za 14 odsto, pri čemu je za elektronsko plaćanje povećanje samo osam odsto i na taj način prvi put u istoriji imamo dve cene, jer želimo ljude da stimulišemo da koriste elektronski načun plaćanja”, objasnio je ministar.

On je podsetio na to da je veb platforma za elektronsku naplatu napravljena zajedno sa Severnom Makedonijom i Albanijom i da srpski tag može da se koristi u tim zemljama i obrnuto.

Pročitajte još:

Što se tiče najvažnijih projekata u infrastrukturi, kada je reč o saobraćajnicama, ministar je najavio da će u petak biti završena brza saobraćajnica Surčin–Novi Beograd.

“Upravo se sada postavlja poslednji sloj asfalta, poslednjih 450 metara, tako da ćemo dobiti i brzu vezu između Zemuna i Novog Beograda sa auto-putem Miloš Veliki. Radimo petlju Jakovo i to će omogućiti da 40.000 ljudi koji gravitira u tom kraju brže izlazi na Miloš Veliki. Rasteretićemo sam auto-put Beograd–Šid jer se neće preko njega izlaziti na Miloš Veliki”, istakao je Vesić.

On je najavio i da će 1. juna biti završena obilaznica oko Beograda do Bubanj Potoka, što znači da tranzitni saobraćaj više neće ići preko Gazele.

“U međuvremenu radimo punom parom deonicu Sremska Rača–Kuzmin koja treba da bude gotova krajem godine. To je deo auto-puta Beograd–Sarajevo. Radimo nastavak auto-puta Miloš Veliki od Pakovraća do Požege, a u aprilu ćemo pustitii prvi deo Moravskog koridora od Pojata skoro do Kruševca”, rekao je Vesić, navodi se u saopštenju.

Pomoćnik direktora JP „Putevi Srbije“ za naplatu putarine Darko Savić ocenio je da je veb platforma za elektronsku naplatu putarine prekretnica u poslovanju JP „Putevi Srbije“ u delu elektronske naplate i da će se na taj način svim građanima olakšati putovanja.

On je naglasio da JP „Putevi Srbije“ sada ima 650.000 korisnika elektronske naplate putarine i da više od 50 odsto prihoda koji ostvari, odnosno oko 150 miliona evra, više ne ide kroz živ novac i ruke inkasanata, već se taj novac uplaćuje direktno elektonski i ta vozila prolaze kroz naplatne stanice bez zaustavljanja.

Energetski portal

Evropska komisija predlaže nove kriterijume za ekološke tvrdnje na proizvodima u cilju zaustavljanja zelenog pranja

Foto-ilustracija: Unsplash (Marcell Viragh)
Foto-ilustracija: Unsplash (micheile henderson)

Evropska komisija prepoznaje problem grinvošinga i obmanjujućih ekoloških tvrdnji na proizvodima, zbog čega je ove nedelje predložila jedinstvene kriterijume kako bi se zeleno pranje zaustavilo.

Različita istraživanja pokazuju da se potrošači sve češće opredeljuju za proizvode i usluge koji su ekološki odgovorni, zbog čega se kompanije neretko u poslovanju pozivanju na ekologiju u trci sa konkurencijom u ostvarenju profita i ugleda. Problem ovakvog predstavljanja proizvoda i usluga jeste što se često prikazuju kao ‘‘zeleniji’’ nego što zapravo jesu.

Zbog toga je Komisija predložila nove kriterijume koji će potrošačima omogućiti jasnije razumevanje ekološkog označavanja proizvoda i usluga i kvalitetnije informisanje o tome na koji način da naprave dobar izbor.

Zbog mnogih kompanija koje se služe grinvošingom, one koje to ne rade teško mogu da se istaknu i da zadobiju poverenje svojih potrošača. Međutim, uvođenje novih kriterijuma biće značajno i za kompanije koje zaista posluju održivo zato što će potrošačima biti razumljivije kako da ih razlikuju od ostalih.

Pročitajte još:

Prema studiji koju je Komisija sprovela 2020. godine, preko 50 odsto ekoloških tvrdnji na proizvodima u EU okarakterisane su kao nejasne, pogrešne ili neosnovane, dok za 40 odsto njih nisu postojali dokazi koji bi ih potkrepili.

U EU postoji preko 230 različitih ekoloških oznaka, bez jasnih kriterijuma za njihovo dobijanje. Informacije na oznakama uglavnom su neodređene, bez konkretnijih podataka. Primera radi, ukoliko kompanija želi da istakne da je majica napravljena od recikliranog materijala, sada će morati da se navede i od kojeg i u kojem procentu. Kako bi se zaustavilo dalje širenje oznaka, koje dodatno zbunjuju potrošače, one će biti moguće samo ukoliko se donesu na nivou EU, navodi se na sajtu Evropske komisije.

Nova pravila podrazumevaju da će svako predstavljanje prizvoda kao ‘‘zelenog’’ morati da bude verifikovano od nezavisne treće strane i potkrepljeno naučnim dokazima. Takođe, više neće biti dozvoljena zbirna ocena uticaja proizvoda na životnu sredinu, zato što se time prikrivaju njegova negativna svojstva.

Energetski portal

Značaj i potencijal biomase u razvoju nacionalne cirkularne ekonomije

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: ljubaznošću Jelene Bunčić

Nakon održane pete međunarodne konferencije SEE Energy u organizaciji Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO, razgovarali smo sa Jelenom Bunčić, menadžerkom i koordinatorkom projekta, o potencijalima iskorišnjenja biomase.

„Poljoprivreda, kao delatnost, ima veoma veliki negativan uticaj na životnu sredinu upravo zbog kruženja zagađujućih materija kroz ceo proizvodni sistem – od zemljišta, izvorišta, kroz lanac ishrane, sve do čoveka, te je u ciklusu proizvodnje vrlo bitno uspostaviti sistem i kontrolu korišćenja svih inputa, kao i poštovanje principa cirkularne ekonomije. Model intenzivne poljoprivredne proizvodnje se mora transformisati u cirkularni model proizvodnje”, kaže Jelena.

Potencijal biogasa i biomase, koji prema zvaničnim podacima predstavlja najznačajniji potencijal obnovljivih izvora energije (OIE) u Srbiji, iznosi 67 odsto i gotovo je neiskorišćen. Ovi podaci govore o velikom raspoloživom potencijalu, posebno kad je reč o poljoprivrednoj biomasi.

Srbija je peta u Evropi po proizvodnji toplotne energije po megavat času, odmah iza Finske, Litvanije, Danske i Austrije. Budući da danas snabdevanje gasom kao čistom energijom predstavlja izazov, sve se intenzivnije razmišlja o OIE, pa tako i o upotrebi biomase za grejanje. Kako bi ostvarili cilj karbonske neutralnosti do 2050. godine, neophodno je da se smanji uticaj energetike na životnu sredinu, samim tim i na zdravlje građana, da se što više oslonimo na održivi zeleni rast i na održive zelene izvore. Biomasa je upravo jedan od izvora OIE čiji je potencijal ogroman, posebno u Vojvodini, a nedovoljno iskorišćen i nedovoljno predstavljen javnosti tako da su njene koristi i mogućnosti za mnoge potpuna nepoznanica.

U FOKUSU:

Potrebna veća iskoristivost biomase

Između 63 i 84 odsto potencijala OIE u našoj zemlji potiče od biomase, a njeno učešće u proizvodnji toplotne energije u 2019. godini bilo je tek 1,79 odsto. U planu je da se ova brojka, shodno situaciji u svetu i kod nas, promeni, odnosno poveća.

Na nedavno održanoj petoj međunarodnoj konferenciji SEE ENERGY, u organizaciji Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO, mogla su se čuti mišljenja da naša zemlja može da proizvede više električne energije iz organskog otpada nego što danas proizvede iz uglja i to po približno istoj ceni. „Posetioci konferencije su saznali o istraživanjima kojima je utvrđeno da na svakom hektaru, od ukupno 2,5  miliona u Srbiji, ostane oko četiri tone žetvenih ostatak je ukupno 10 miliona tona. Upravo u tim žetvenim ostacima leži vredan potencijal”, rekla nam je Jelena.

Biomasa se smatra najvažnijim obnovljivim izvorom energije, a osim u energetici, identifikovane su i njene inovativne primene u građevinarstvu. Međutim, usled nedovoljno razvijene industrijske proizvodnje, nedovoljno razvijenih politika za promociju cirkularne ekonomije te nedovoljne informisanosti javnosti o neophodnosti cirkularne ekonomije i izvorima finansiranja, može se reći da su potencijali eko-inovacija, uključujući i one temeljene na biomasi, daleko od njihovog punog iskorišćenja.

„Osim organizovanja konferencija i radionica planiranih za sledeću godinu, Nacionalna asocijacija za biomasu SERBIO će se dodatno uključiti u izradu OIE projekata, paralelno radeći na aktivnom predstavljanju potencijala zainteresovanim investitorima i traženju finansijskih izvora za ove projekte”, zaključuje naša sagovornica.

Priredila: Milica Marković

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE

Holandski KLM povećava broj letova za Beograd

Foto: Top One
Foto: Top One

U svom letnjem redu letenja, koji počinje od 26. marta, holandska avio-kompanija KLM Royal Dutch Airlines leteće do 165 destinacija, pokrivajući 96 evropskih i 69 interkontinentalnih odredišta. Avio-linija Beograd-Amsterdam, uvedena 2021. godine, pokazala se kao izuzetno uspešna, pa će u letnjem redu letenja KLM imati 12 nedeljnih letova, što je za četiri više nego u zimskom periodu. Pet dana će putnicima iz Srbije biti na raspolaganju jutarnji let u 5:50, dok će let u 12:50 biti svakodnevan. KLM će, takođe, udvostručiti broj letova ka Aziji u odnosu na 2022. godinu i proširiti kapacitete svoje nove  Premium Comfort klase na interkontinentalnim linijama.

Usled popuštanja putnih restrikcija izazvanih pandemijom koronavirusa, KLM duplira broj letova ka Aziji u odnosu na 2022. godinu i počev od 26. marta leteće do 16 destinacija na ovom kontinentu. Putnici mogu računati na dnevne letovi za Peking i Šangaj, tri nedeljna leta za Hong Kong i dva za Tajpej. Što se tiče japanskih gradova, KLM ima dva leta nedeljno za Osaku i Tokio, a takođe nastavlja i avio-linije ka indonežanskim gradovima Denpasar i Džakarta, kao i ka Manili na Filipinima. Sa druge strane, dnevni letovi povezuju Amsterdam sa Delhijem i Mumbajem u Indiji, a pet nedeljnih sa gradom Bangalor. Od bliskoistočnih destinacija, KLM će imati svakodnevne letove za Dubai, Tel Aviv i Kuvajt.

Pročitajte još:

KLM pruža usluge do 18 severnoameričkih destinacija uključujući Njujork, Atlantu, Ostin, Vašington, Las Vegas, San Francisko i Los Anđeles. Ovog leta KLM povećava broj letova za Toronto i nastavlja sa letovima za kanadske gradove Edmonton, Montreal i Vankuver.*

Avio-kompanija povećava frekvencije i do karipskih destinacija, pa će Aruba i Boner imati dnevne letove iz Amsterdama, dok će u jeku sezone Kurasao biti pokriven sa deset nedeljnih letova.  U letnjem redu letenja nalaze se i Paramaribo, Port od Spejn i Sent Marten.

U letnjem redu letenja KLM-a nalazi se i deset latinoameričkih destinacija, kao što su Sao Paolo, Buenos Ajres, Panama Siti i San Hoze, kao i deset afričkih destinacija, među kojima su i Zanzibar, Dar es Salam, Najrobi, Kejptaun i Johanesburg.

Što se tiče evropskih destinacija, KLM uvodi dnevni let do Rena, regionalne prestonice Bretanje i nastavlja sa letom za Nant, uvedenim prošle zime, podižući kapacitet rute na tri dnevna leta.

* KLM-ova nova Premium Comfort klasa dostupna je na letovima za Njujork, Los Anđeles, San Francisko, Ostin, Toronto, i Kalgari.

Izvor: Top One

Javni poziv gradovima i opštinama za podršku u upravljanju biootpadom

Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)
Foto-ilustracija: Pixabay (Ben_Kerckx)

Kako bi doprineo efikasnom upravljanju otpadom u Srbiji, Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u saradnji sa Institucijom za mobilizaciju sredstava koju finansira Ministarstvo finansija Republike Slovačke i Nemačkom razvojnom bankom (KfW), poziva jedinice lokalne samouprave (JLS) da se prijave na konkurs za upravljanje biootpadom kao obnovljivim izvorom energije.

Tehnologija kojom se biorazgradivi otpad (npr. organski otpad iz domaćinstava, poljoprivrede, parkova i bašti) pretvara u biogas jedno je od ekološki najprihvatljivijih rešenja za njegovu preradu.

Za najmanje tri lokalne samouprave izabrane putem ovog poziva, UNDP će izraditi Studiju kako bi se utvrdio potencijal biootpada raspoloživog na njihovoj teritoriji i dale preporuke za investicije u preradu biootpada radi proizvodnje biogasa i komposta.

Pročitajte još:

Ova inicijativa ima za cilj da podstakne sprovođenje Zelene agende u Srbiji, budući da će proizvodnja komposta i biogasa iz biootpada doprineti smanjenju organskog otpada i emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i kreiranju novih radnih mesta, posebno u ruralnim područjima.

Zainteresovane JLS više detalja o pozivu mogu da pronađu na internet stranici: : https://zelena-agenda.euzatebe.rs/rs/konkursi.

Prijave su otvorene do 25. maja 2023. godine. u 17:00 časova, a prijavni formular se može preuzeti na linku: https://bit.ly/3lBdiqx.

Ovaj poziv je objavljen u okviru projekta ,,Potencijal proizvodnje biogasa iz biootpada u urbanim i prigradskim regionima“, koji uz podršku Republike Slovačke i Nemačke razvojne banke (KfW), sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj.

Izvor: UNDP

POSLOVNI FORUM „ŠPANIJA I ZAPADNI BALKAN“ – „POSLOVNE MOGUĆNOSTI U ENERGETSKOM SEKTORU U SRBIJI

Foto: OIE Srbija
Foto: OIE Srbija

U okviru drugog dana Poslovnog foruma Španija – Zapadni Balkan, održanog u hotelu Hyatt Regency Belgrade 20-21. marta, održan je panel posvećen trenutnom stanju i perspektivama poslovanja u energetskom sektoru Republike Srbije, sa akcentom na obnovljive izvore energije. Govornici na panelu bili su gđa Jovana Joksimović, pomoćnik ministra za međunarodnu saradnju i evropske integracije, pri Ministarstvu rudarstva i energetike, g. Rade Mrdak, savetnik u Ministarstvu rudarstva i energetike, g. Nikola Obradović, korporativni direktor za međunarodne i regulatorne poslove Elektromreže Srbije, g. Aleksandar Jakovljević, direktor Sektora za strategiju Elektroprivrede Srbije, g. Gligo Vuković, projekt menadžer pri Delegaciji EU u Srbiji, dok je panel diskusiju moderirala gđa Danijela Isailović, menadžerka Udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije (OIE Srbija).

Predstavnici Ministarstva energetike i rudarstva predstavili su trenutne aktivnosti Ministarstva usmerene ka formulisanju prioriteta i ciljeva u narednom periodu. Istaknuta je izrada strateških dokumenata koja bi trebalo da odrede delovanje nadležnih institucija i preduzeća u narednom periodu kao i izmena pravnog okvira u oblasti obnovljivih izvora energije koja bi trebalo da omogući da se odblokira zastoj koji je nastao u implementaciji planiranih projekata i razvoju novih. Takođe je najavljeno da bi prva aukcija za 400 MW energije vetra mogla biti održana u narednih nekoliko meseci, dok će visinu cene odrediti Vlada. „Elektromreža Srbije“ biće zadužena za utvrđivanje kapaciteta za priključivanje na mrežu ali po metodi obračuna/kalkulacije koju će odobriti nezavisno nadležno telo (Agencija za energetiku Republike Srbije). 

Pročitajte još:

„Elektromreža Srbije“ predstavila je realizovane deonice Transbalkanskog koridora (dalekovod ka Rumuniji i Kragujevac – Kraljevo) kao i one koje bi trebalo da se realizuju u narednom periodu (ka granici ka Rumuniji) i time osiguraju kako stabilnost snabdevanja domaćeg tržišta, tako i mogućnost priključivanja većeg broja investitora iz oblasti obnovljivih izvora energije. EPS je potvrdio svoje opredeljenje ka smanjenju emisija CO2 koje nastaju iz termičke proizvodnje (sagorevanjem uglja), postepenim smanjenjem upotrebe niskokaloričnog lignita i povećanjem proizvodnje iz čistijih izvora energije, uz istovremeno vođenje računa i o socio-ekonomskim interesima Republike Srbije. U tom cilju, Republika Srbija razmišlja i radi na razvoju projekata hidroelektrana „Bistrica“, „Đerdap 3“, Vlasinske i Ibarske elektrane. Delegacija Evopske unije je izrazila svoju podršku razvoju ovih projekata, kao i budućih projekata solarnih elektrana „Morava“ i „Kostolac A“, kao i podršku od 165 miliona evra čiji će veći deo biti usmeren na smanjenje pritiska na male potrošače usred povećanja cena električne energije. Kao važan aspekt podrške istaknuti su i projekti u oblasti gasne konekcije, sa Bugarskom i u perspektivi sa Severnom Makedonijom.

Nakon izuzeno korisnih izlaganja, prisutne španske kompanije istakle su svoje interesovanje za ulaganje u obnovljive izvore energije u Republici Srbiji, u nadi da će ono rasti u svetlu novih izmena pravnog okvira. U međuvremenu, neki od projekata u segmentu obnovljivih izvora energije koji španske kompanije razvijaju u Republici Srbiji su u poodmakloj fazi i čekaju još samo dozvolu za priključenje na mrežu.

Izvor: OIE Srbija

Energetika danas i kako da sutra bude bolja

Foto-ilustracija: Unsplash (Thomas Reaubourg)
Foto: ljubaznošću Nikole Rajakovića

Stanje naše energetike danas je svakako zabrinjavajuće i sa tendencijom ka dodatnim neizvesnostima. I dok smo nekako i navikli na uvoznu zavisnost od nafte i gasa, takva ista zavisnost kad je u pitanju uvoz električne energije pada nam mnogo teže. Postavlja se logično pitanje: kako smo postali uvoznici i u sektoru elektroenergetike?

Odgovor na ovo pitanje sadrži mnogo razloga. Nismo gradili nove proizvodne kapacitete duže od tri decenije (praktično od puštanja u rad Kostolca B2 od 350 MW i hidroelektrane Pirot od 80 MW krajem osamdesetih godina prošlog veka), nismo dovoljno dobro pripremili rudarske kapacitete, pa smo i sa kvalitetom i sa količinama uglja u teškoćama, a zastareli termoenergetski kapaciteti jednostavno više ne mogu da imaju onako dobre performanse na koje smo u prošlosti navikli. Kad se ovome doda izrazito loše upravljanje elektroprivredom u poslednjih nekoliko godina, ne čudi što smo stigli do neto uvoznika.

U energetici je pravovremena akcija izuzetno značajna. Tako bi danas zakasnela izgradnja Kolubare B (originalno planirana osamdesetih godina prošlog veka kao 2×350 MW sa stepenom korisnosti od 35 odsto) predstavljala gotovo potpun promašaj jer se sve promenilo (tehnologije, odnos prema zaštiti životne sredine i drugo). Pravovremeno je bilo početkom ovog veka izgraditi novi blok TENT B3 snage oko 700 MW i stepena korisnosti od preko 42 odsto. Takva propuštena šansa se ne vraća.

Danas, željno čekanim blokom Kostolac B3, čiji je stepen korisnosti od 35 odsto i koji bi trebalo da bude na mreži sledeće godine, samo korigujemo loše i zakasnele odluke u termoenergetici. Naime, i taj blok je trebalo da se gradi sa boljim performansama i u znatno kraćem roku.

U FOKUSU:

Štednja i restrikcije

Kratkoročno gledano, stoji otvoreno pitanje hoćemo li u Srbiji i regionu imati restrikcije u isporuci električne energije ove i sledećih zima. Odgovor glasi da je verovatnoća takvog scenarija izrazito mala, ali ne i nemoguća. Naime, ekstremna hladnoća u kontinuitetu od nekoliko sedmica zajedno sa lošom hidrologijom mogu taj scenario da učine verovatnijim. Zato se i na kratkoročnom i na srednjoročnom planu mora ubrzati izgradnja proizvodnih kapaciteta, mora se konstantno poboljšavati energetska efikasnost i mora se raditi na štednji energije. Proizvodnju je potrebno povećavati sa oba kraja: i preko izgradnje velikih elektrana (centralizovani način proizvodnje) i preko decentralizovanih malih proizvodnih jedinica bližih potrošnji (solarni paneli, elektrane na biomasu, biogas). Naime, savremena energetika polazi od aksioma da se samo korišćenjem hibridnih rešenja, koja uključuju i skladištenje energije, može naći optimum energetskog miksa. Ovaj drugi distribuirani vid proizvodnje energije daje šansu svim građanima, firmama i lokalnim samoupravama da daju svoj doprinos energetskoj tranziciji i da pomognu demokratizaciju sektora u smislu slabljenja monopolskog položaja elektroprivreda.

Put do potpuno dekarbonizovanog sistema

Dugoročno gledano, za energetiku Srbije trajektorija kretanja se prilično jasno vidi. Iskoristiti preostali lignit na optimalan način, paralelno intenzivno uvoditi u pogon nove velike proizvodne kapacitete u solarnim i vetroelektranama uz istovremeno rešavanje zadatka balansiranja varijabilne proizvodnje. To se može postići kroz izgradnju skladišta energije kao što su reverzibilne hidroelektrane i skladišta toplote, zatim kroz izgradnju velikih baterijskih postrojenja, uvođenje tehnologija vodonika, razvoj tehnologija odziva potrošnje i drugog. Takođe, potrebno je intenzivno forsirati decentralizovanu proizvodnju, elektrificirati sektor transporta i sektor grejanja, odnosno hlađenja (toplotne pumpe) i eventualno razmišljati o nuklearnoj opciji. U vezi sa izgradnjom nuklearnih elektrana treba ukazati na njihovu izuzetnu eksploatacionu prednost kao baznih elektrana, ali i na visoka investiciona ulaganja i potpunu zavisnost od isporučioca tehnologije i goriva.

Dakle, zarad naše energetske nezavisnosti potrebno je energetsku slagalicu rešiti dominantno sa domaćim resursima (sunce, vetar, voda, biomasa, geotermalna energija), a ako ta varijanta ne da rezultata onda se okrenuti i nuklearnim tehnologijama. U ovom momentu se čini da naša energetska nezavisnost, sigurnost isporuke i održivost rešenja mogu biti ostvareni sa našim primarnim izvorima.

Autor: Prof. dr Nikola Rajaković

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE.

Sat za našu planetu! Večeras ljudi širom sveta gase svetla

Foto-ilustracija: Pixabay (mrbobdobolina)
Foto-ilustracija: Pixabay (qimono)

Još 2007. godine, Svetsi fond za prirodu (WWF) pokrenuo je akciju Sat za našu planetu, sa idejom da se svake poslednje subote u martu svet ujedini kako bi na jedan sat učinio nešto dobro za našu prirodu i životnu sredinu.

U subotu 25. marta, svaki pojedinac poziva se da na sat vremena u periodu od 20.30 do 21.30, po lokalnom vremenu, ugasi sveta u svom domu.

U akciji učestvuje preko 180 zemalja, a mnoge od njih svetla gase na različitim građevinskim objektima, kao što je Ajfelov toranj, i drugim javnim mestima.

Pročitajte još:

Postoji veb stranica pod nazivom ,,Earth hour’’, na kojoj svi zainteresovani mogu da se dodatno informišu o ovom danu i satu. Osim što danas svi treba da se priključe akciji gašenja svetla, ljudi se pozivaju da jedan sat u toku dana odvoje čineći u njemu još nešto dobro za planetu. Tako je na ovoj stranici otvorena mogućnost simbolične prijave na jednu od ponuđenih opcija, kojom svako bira šta će to učiniti još dobro.

U ovom trenutku prijavljeno je preko 380.000 ljudi iz celog sveta. Svako od njih opredelio se za jednu od sledećih opcija: ponovo povezivanje sa našom planetom kroz boravak u prirodi, obnavljanje naše planete kroz preduzimanje konkretnih akcija, informisanje o našoj planeti, inspirisanje drugih da se brinu za našu planetu ili pronalaženje drugih načina da se uniči nešto dobro.

Svi zainteresovani svoju prijavu mogu da podnesu ovde.

Katarina Vuinac

„STIHL“ za nove generacije

Foto: Stihl
Foto: Stihl

Kompanija „STIHL“, vodeći svetski proizvođač motornih testera, kao i uređaja za poljoprivredu, šumarstvo, hortikulturu i građevinsku industriju predstavila je na Sajmu automobila u Beogradu najnovije proizvode iz baterijskog segmenta, među kojima su i oni namenjeni novoj generaciji poput iMOW® robotske kosačice.

„Svedoci smo svakodnevnih promena, želje i potrebe ljudi da što više vremena provode u prirodi i nađu pravi balans između privatnog i poslovnog života. Zato mi konstantno osluškujemo potrebe korisnika na tržištu i naših 400 vrhunskih inženjera svakodnevno radi kako bi naši uređaji bili jednostavni za korišćenje, efikasni i bezbedni. Pored našeg dobro poznatrog benzinskog asortimana, sa ponosom predstavljamo i asortiman baterijskih uređaja za uređenje dvorišta i bašta. Zahvaljujući stalnim inovacijama i razvijanju proizvoda u skladu sa potrebama korisnika, kompanija uspešno održava poziciju globalnog lidera. Poslednjih nekoliko godina i na našem tržištu dostupna je tehnologija poslednje generacije – širok asortiman baterijskih testera, trimera, makaza za živu ogradu, duvača za lišće –  za što komforniji rad bez izduvnih gasova i bez buke. Posebno bih izdvojila iMOW®  robotsku kosačicu koja je izložena ovde na Sajmu automobila i predstavlja pametnu tehnologiju za održavanje travnjaka“ izjavila je ovom prilikom direktorka STIHL za tržišta Srbije i Crne Gore Dijana Peškir.

Zvezda ovogodišnjeg Sajma automobila – robotska kosačica iMOW® je idealna za košenje travnjaka svih veličina, sve do 3.000 m2. Čak i ako je vaš travnjak neuobičajenog oblika, to se može uzeti u obzir i pronaći optimalno rešenje za njegovo uređenje. Zahvaljujući individualnom planu košenja, robotska kosačica iMOW® kosi prema rasporedu koji vi zadajete. Za savršen travnjak, posle svakog košenja ostavlja travu kao malč, automatski đubri zemljište i zadržava optimalnu vlagu. Inteligentni sistem upravljanja određuje i vreme punjenja baterije u skladu sa karakteristikama površine koju kosi. Provedite svoje vreme radeći na drugim baštenskim projektima koji su vam važni a travnjak prepustite ekspertu – robotskoj kosačici iMOW®!

Foto: Stihl

Kvalitet, inovativna snaga i održivost, idu ruku pod ruku i predstavljaju tradiciju u kući STIHL – skoro već 100 godina. STIHL proizvodi uređaje koji se nasleđuju generacijama. Inovativnom tehnologijom i tehnološkim liderstvom sa svakim novim razvojem, korisniku donosimo primetno poboljšanje kada su u pitanju učinak i jednostavnost primene.

Pored težnje da korisnicima ponudi najkvalitetnije uređaje i olakša im svakodnevni rad bilo da se profesionalno bave poljoprivredom i šumarstvom ili baštovanstvom iz hobija, STIHL podjednako vodi brigu i o zajednici u kojoj posluje. Tradiciju ozelenjavanja gradskih površina, kompanija je nastavila i ove godine, pa je u saradnji sa JKP „Zelenilo Beograd“ zasadila 97 novih sadnica smrče u Parku Ušće koje simbolizuju 97 godina od osnivanja kompanije.

O kompaniji STIHL

Kompanija STIHL od svog osnivanja koristi revolucionarnu tehnologiju i inovativne ideje. U istoriji od 97 godina poslovanja, vrhunska tehnologija i kvalitet su postali sinonim za brend STIHL. Naši proizvodi pomažu ljudima u radu sa prirodom i u prirodi – to je dovelo brend na prvo mesto proizvođača motornih testera u svetu. Prodajnu mrežu STIHL grupe čini 42 ogranka, 120 uvoznika i više od 55 000 ovlašćenih prodajnih i servisnih mesta u preko 160 zemalja.

Izvor: Stihl

Srbija napreduje na putu ka ekonomiji sa nultom emisijom ugljen-dioksida

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Vlada Republike Srbije

Izrada Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Republike Srbije, ujedno je izrada ključnog dokumenta kojim će biti određeni dinamika i koraci u procesu energetske tranzicije Srbije.

O pomenutom planu, kao i o reformama u energetskom sektoru i unapređenju zakonodavnog okvira u oblasti energetike, razgovarali su ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović i direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski.

Ministarka je tom prilikom potvrdila značaj izrade ovog plana i rekla da će se njime uskladiti ciljevi u oblasti obnovljivih izvora energije (OIE), povećanja energetske efikasnosti i smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Ona je navela da je cilj da se kroz javnu raspravu i konsultacije sa Energetskom zajednicom dobije što kvalitetniji dokument, dodavši da se očekuje da uskoro budu usvojene i izmene i dopune Zakona o korišćenju OEI, koje će stvoriti uslove za sprovođenje aukcija za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, ismene će omogućiti da se povećavaju kapaciteti iz OIE, a da se istovremeno obezbedi pouzdan rad elektroenergetskog sistema, što je ključno za održivost energetske tranzicije.

Na sastanku je bilo reči i o planiranim aktivnostima koje se odnose na prenošenje evropskih direktiva u domaće zakonodavstvo, daljim koracima u reformisanju energetskih preduzeća i primeni propisa u vezi sa funkcionisanjem tržišta prirodnog gasa i električne energije.

Lorkovski je rekao da Srbija napreduje na putu ka ekonomiji sa nultom emisijom ugljen-dioksida, pri čemu je izrazio zadovoljstvo zbog toga što su izrađene izmene i dopune Zakona o korišćenju OIE koje otvaraju put za prve aukcije i podstiču korišćenje obnovljivih izvora energije.

,,Sekretarijat pozdravlja i skoru finalizaciju nacrta integrisanog nacionalnog plana za energetiku i klimu i otvoren je za pružanje pomoći Srbiji u osmišljavanju i primeni tog plana’’, istakao je direktor Sekretarijata.

Energetski portal

Zrenjanin: “Pametno recikliraj” – Električni trotinet za najvrednijeg reciklera u martu

Foto: Grad Zrenjanin
Foto: Grad Zrenjanin

Do kraja marta, svi građani Zrenjanina koji proizvode kompanija Coca-Cola, Carlsberg, Imlek, Rauch, Nektar, Red Bull i Knjaz Miloš, obeležene nalepnicom ,,RECIKLIRAJ’’, nakon upotrebe odlože u pametne uređaje za reciklažu, moći će da osvoje električni trotinet. Proizvodi i reciklažne mašine mogu se naći u Roda i Idea prodavnicama, a nagradu ovog meseca dodeljuje kompanija Coca-Cola HBC.

Označena ambalaža odlaže se u pametne uređaje za reciklažu i dobijene kodove građani unose u Solagro aplikaciju, u kojoj su prethodno otvorili nalog. Pobednik je kupac koji tog meseca reciklira najviše i prikupi najviše bodova. U trci za nagradu mogu da učestvuju samo bodovi prikupljeni od prvog do poslednjeg dana u aktuelnom mesecu, kako bi svi građani imali jednake šanse za pobedu, navodi se na sajtu Grad Zrenjanin.

Ovo je drugi krug nagradnog konkursa „Pametno recikliraj“ koji je počeo u februaru i biće organizovani svakog meseca do jula.

Pročitajte još:

Osim za učešće u trci za mesečne nagrade, u aplikaciji mogu da se prikupljaju i bodovi koji mogu da se zamene za vaučere od 10 odsto do 20 odsto popusta na artikl po izboru u Roda i Idea prodavnicama. Popusti se ostvaruju na prodajnim kasama, gde kasiri skeniranjem koda u aplikaciji automatski primenjuju nižu cenu na odabrani artikal. Vaučer može da se iskoristi u roku od sedam dana od trenutka kada se aktivira, a bodovima koji se prikupe ne može da istekne rok i mogu da se zamene za vaučer u bilo kom trenutku.

Nagradni konkurs organizuje se u okviru projekta „Pametno recikliraj“, koji kroz program develoPPP nemačkog Saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) zajednički sprovode GIZ, Ball Packaging, Sekopak, Solagro Smart Recycling, Mercator-S, Reverse Logistics Group, a u saradnji sa NALED-om i programom „Svaka limenka se računa“. Projekat su podržale kompanije Coca-Cola HBC, Carlsberg, Tetra Pak, Red Bull i Knjaz Miloš i obezbedile nagradni fond za mesečne nagrade. Samo su proizvodi ovih kompanija obeleženi nalepnicom „RECIKLIRAJ“.

Lokaciju prodavnica u kojima se nalaze proizvodi i reciklažne mašine pogledajte ovde.

Energetski portal