U subotu akcija odnošenja PET otpada u Vrbasu

24.01.2020

plastic_waste_plastika_otpad — Foto-ilustracija: Pixabay

Javno komunalno preduzeće “Komunalac” iz Vrbasa najavilo je za subotu, 25. januar, prva ovogodišnju akciju odnošenja ambalažnog PET otpada sa ulica Vrbasa.

“Radnici ‘Čistoće’ akciju će početi u 7 časova, pa je potrebno do tog vremena vreće sa PET otpadom izneti ispred kuća. U džakove i žičane kontejnere treba odlagati providnu plastiku, odnosno flaše od vode, sokova, piva ili ulja, kako bi se prikupljeni materijal lakše selektovao i presovao, a potom slao na dalju reciklažu. Organizovanim sakupljanjem PET ambalaže dajemo lični doprinos očuvanju životne sredine”, stoji u saopštenju JKP “Komunalac”.

Izvor: Opština Vrbas

Novak Đoković i Pežo – elektromobilom pravac u budućnost (VIDEO)

24.01.2020

Proslavljeni srpski teniser Novak Đoković je zaštitno lice novog Pežoovog modela električnog automobila Peugeot e-208 sa kojim je ovaj brend započeo promotivnu kampanju Move to electric.

Prema navodima kompanije, ovaj model električnog vozila s jednim punjenjem može da pređe gotovo 350 km.

Najviše pažnje privukao je deo promo spota u kojem se pojavljuje sedmogodišnji Novak i izjavljuje da želi da bude prvak sveta.

Upravo je na ovaj način Pežo želeo da istakne svoju dvovekovnu tradiciju i ambicioznost koja ih pokreće za budućnost punu inovacija.

Jasno je da će velikoj francuskoj automobilskoj kompaniji u fokusu biti liderstvo kada je reč o vozilima budućnosti – automobilima na električni pogon.

Jelena Cvetić

Završena rekonstrukcija škole u Leskovcu

24.01.2020

bojice — Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Od srede, 22. januara, učenici i zaposleni u Osnovnoj školi „Vasa Pelagić“ rade u prijatnijem, komfornijem i modernijem ambijentu jer je rekonstrukcija ove obrazovno-vaspitne ustanove koja uključuje renoviranje fasade, krova, zamenu oluka i gromobranske konstrukcije i nabavku opreme, završena.

Ovaj projekat, vredan oko 218.000 evra, je realizovan uz finansijsku pomoć Evropske unije, koja je preko EU PRO programa obezbedila 150.000 evra, a ostatak sume je izdvojen iz budžeta grada. Pored toga, grad je finansirao sanaciju jednog toaleta iznosom od 1,3 miliona dinara, a ostali toaleti će u najskorijoj budućnosti biti rekonstruisani.

Ovim povodom je u prisustvu nastavnika i učenika OŠ „Vasa Pelagić“ održana pres konferencija na kojoj se prisutnima obratio gradonačelnik Leskovca dr Goran Cvetanović koji se zahvalio predstavnicima EU PRO jer su prepoznali važnost obnavljanja škola.

„Pored škole “Vasa Pelagić”, želim da vas da podsetim da smo uz pomoć EU PRO programa energetski sanirali i školu Trajko Stamenković, gde smo zajedno uložili 105 hiljada evra.”

“Zadovoljan sam činjenicom što smo velikim zalaganjem uspeli da sa preko 240 miliona dinara za energetsku sanaciju osnovnih i srednjih škola. Pored te sume, značajna sredstva izdvojena su za sređivanje učionica, toaleta, fiskulturnih sala, terena, školskih dvorišta, postavljane ograde. Ukratko, za sve što našim učenicima omogućava da rade kvalitetnije i uče bolje, da im boravak bude prijatniji u školskim klupama.“ Gradonačelnik Cvetanović je naglasio da će se u narednom periodu planira rekonstrukcija i dve velike škole: Škole za tekstil i dizajn i Trgovinsko-ugostiteljske škole.

Pročitajte još:

Aleksandar Janković-Cincar, direktor ove vaspitno-obrazovne ustanove tom priliom istakao je sledeće:

„Želim da istaknem višestruki značaj ovog projekta sanacije energetske efikasnosti naše škole. S jedne strane je bitan estetski izgled, s druge strane sama činjenica da ovaj projekat omogućuje uštedu različitih tipova energije, a da istovremeno bude obezbeđen jedan topliji ambijent za naše učenike i zaposlene tokom njihovog boravka i rada u školi. Treći značajan efekat ovog projekat jeste i edukativan, imajući u vidu da je sada naš zadatak da ukazujemo stalno na značaj energetske efikasnosti i da istovremeno podstičemo njihov osećaj da daju svoj doprinos za uštetu različitih tipova energije.“

Direktor Janković je nakon toga podelio zahvalnice gradonačelniku Cvetanoviću, predstavnicima EU PRO programa, kao i Odeljenju za društvene delatnosti.

Menadžer sektora za infrastrukturu EU PRO programa kancelarije Ujedinjenih nacija za projektne usluge Dragana Novaković kazala je:

„Đaci i nastavnici ove škole će sada imati značajno bolje uslove za učenje i za rad, a to je upravo cilj projekata koje sprovodi EU PRO – bolji kvalitet života i uslova stanovništva. Radovi koji su obuhvatili renoviranje fasade i krova doprineće energetskoj efikasnosti ovog objekta i podići će energetski razred ovog objekta iz klase energetskog razreda G u energetski razred D. Projekat se bavi i podizanjem kapaciteta i znanja ljudi zašto je važna energetska efikasnost i zašto je važno racionalno trošiti energente.“

S tim u vezi je danas održana radionica o oboljšanju energetske efikasnosti za sve zaposlene u školi, za čiju realizaciju je EU PRO angažovao profesora Aleksandra Janjića sa Elektronskog fakulteta u Nišu.

Izvor: Grad Leskovac

Zašto se noću u tajnosti sadi drveće kod Splita?

23.01.2020

Marjan_Split1 — Foto: Wikipedia/Asterion

Noću u Splitu ne spavaju svi, naročito ne zaljubljenici u prirodu. U sitnim noćnim satima grupa ljudi pod imenom Zelena gerila kreće na Marjan da sadi drveće.

Marjan je brdo, poluostrvo i park šuma smešten na zapadnom delu splitskog poluostrva. U podnožju brda Marjan sa istočne strane nalazi se grad Split.

Ovu zanimljivu samostalno organizovanu akciju sproveli su u nameri da sačuvaju prirodnu lepotu svog rodnog mesta. Nezadovoljni načinom održavanja šumskog područja, kao i devastacijom prirodnog okruženja, otpočeli su sprovođenje svoje zelene misije, i to u strogoj tajnosti. Naime, niko, čak ni njihovi najbliži, ne znaju ko učestvuje u ovom tajnom noćnom pošumljavanju, niti su upoznati sa detaljima same misije. Zelena gerila i sa medijima stupa u kontakt samo putem društvenih mreža.

Pročitajte još:

Ipak, broj učesnika raste. Kako kažu, počelo je njih desetak, a zatim se taj broj uvećao nekoliko puta od početka ove godine. Trenutno sade tri vrste stabala: alepski bor, čempres i hrast crniku, odnosno one vrste kojih tamo već ima. Tvrde da ništa ne rade “na svoju ruku” već uz pomoć stručnjaka.

Cilj im je da ubrzaju pošumljavanje Marjana i da na taj način skrenu pažnju javnosti na brojne probleme kojima bi se trebalo pozabaviti na ovom području.

Za sada, kako kažu, zainteresovani sugrađani i svako ko ih podržava može da im se obrati preko društvenih mreža, te će oni odgovoriti na ponude koje se tiču donacija u vidu sadnica, novčane pomoći ili učešća u pošumljavanju.

Jelena Cvetić

Užice poboljšava uslove u saobraćaju

23.01.2020

U budžetu Grada Užica opredeljena su sredstva za rešavanje problema u oblasti saobraćaja. Član Gradskog veća zadužen za saobraćaj Budimir Vujović navodi da se uskoro završava Studija taksi prevoza, o kojoj su održane dve javne rasprave, a planirana je i njena javna prezentacija pre nego što odluka dođe u skupštinu.

Grad Užice je među lokalnim saomupravama u kojoj javni gradski i prigradski prevoz funkcioniše na najbolji i najefikasniji način uz optimalna izdvajanja iz gradskog budžeta.

„U ovoj godini nam ističe ugovor sa aktuelnim gradskim prevoznikom, krenuli smo u postupak izbora novog, odabrali smo konsultante, a cilj nam je da se na duži rok reši pitanje gradskog prevoza kroz primenu javno-privatnog partnerstva. Na taj način rešili bi pitanje prevoza u narednih 20 godina“, navodi Vujović i napominje da je u poslednjih nekoliko godina usluga javnog gradskog i prigradskog prevoza dovedena na jedan visok nivo.

„Jedan od uslova na konkursu za novog prevoznika biće i da autobusi budu sa minimum evro 5 motorima. To je standard koji je i u Evropi prihvaćen kao standard visoke klase zaštite životne sredine“, navodi Vujović i dodaje da neće biti osnivano akcionarsko društvo već će to biti društvo posebne namene koje će biti u vlasništvu privatnog partnera, ali će biti zaštićena imovina i delatnost na teritoriji grada od eventualno lošeg poslovanja društva van Užica.

Pročitajte još:

Sa ciljem poboljšanja kvaliteta vazduha, Vujović navodi da će se raditi i na ubrzanju saobraćaja: „Tokom ove godine u planu je izgradnja novog kružnog toka kod Narodnog muzeja.“

„U gradskom budžetu za 2020. godinu smo izdvojili 25 miliona dinara da pokušamo našim sredstvima da podignemo kapacitet parkiranja u gradu, a svakako je i dalje otvoren javni poziv za sve koji su zainteresovani za privatnu investiciju u saradnji sa gradom za izgradnju parking mesta“, rekao je Vujović.

Po prvi put u Užicu će biti podeljena besplatna parking sedišta za decu rođenu u ovoj godini, pored sedišta roditelji će dobiti i obuku za montažu i korišćenje istih. Sedišta su namenja za decu koja imaju od 9 do 36 kilograma, tako da mogu duže da se koriste.

Izvor: Grad Užice

Najodrživije kompanije na svetu

23.01.2020

business_green_zeleno_poslovanje — Foto-ilustracija: Pixabay

Corporate Knights je medijska, istraživačka i finansijska firma s vizijom društva u kom cene proizvoda odražavaju njihov društveni, ekonomski i ekološki uticaj i u kom su svi akteri svesni kakve posledice njihovi izbori na tržištu mogu da imaju.

Korporativni vitezovi iz Kanade sebe opisuju kao glasnogovornike čistog kapitalizma. Jedan od načina na koji doprinose obistinjavanju svog ideala je i rangiranje svetskih korporacija s godišnjim prihodima većim od 1 milijarde prema ključnim kategorijama održivosti među kojima su i ugljenični otisak, rodna ravnopravnost, redovnost plaćanja poreza, proizvodnja otpada i implementacija inovacija. Svoju listu za 2020. godinu su objavili u utorak na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu (Švajcarska).

Čime se bave najodrživije kompanije sveta?

“Sve srećne porodice liče jedne na druge, a sve nesrećne porodice su nesrećne na svoj način” je kazivanje koje bismo mogli da upotrebimo i za održive odnosno neodržive kompanije. Ipak, uprkos sličnosti, održive kompanije se razlikuju po stepenu njihove održivosti, a neodrživim će različite stvari “doći glave”.

“Hajde da stvorimo svet koji se napaja zelenom energijom!” ne deluje kao slogan koji bi pristajao kompaniji čiji nekadašnji akronim Dong krije naziv Danska nafta i prirodni gas (Danish Oil and Natural Gas), a bogami ni epitet “najodrživije”. Ipak, to preduzeće je 2017. godine doživelo ogromnu transformaciju i za 1,05 milijardi američkih dolara prodalo svoj udeo u poslovanju fosilnim gorivima Ineosu.

Zaokret od vlasništva nad naftnim derivatima je posledično doneo i promenu imena i od tada danas najodrživija globalna kompanija radi pod imenom Ersted u znak sećanja na danskog fizičara i hemičara Hansa Kristijana Ersteda. Njegovi pronalasci su značajni u oblasti elektromagnetizma. Direktor Henrik Pulsen smatra da je laskava titula zapravo rezultat brzine i intenziteta metamorfoze Donga u Ersted. Najveći danski proizvođač energije, umesto na uglju, sada zarađuje na vetru, a projekte razvija i van nacionalnih granica – u Nemačkoj, Švedskoj, Holandiji, Norveškoj i Ujedinjenom Kraljevstvu. Jedna decenija je bila dovoljna Erstedu da emisije ugljen-dioksida smanji za 80 odsto. Još pet godina i biće apsolutno ugljenično neutralni, tvrde.

I kompanija na drugom mestu najodrživijih vodi poreklo iz Danske. Reč je o nesvakidašnjem pripadniku prehrambene industrije Chr. Hansen koja svoju održivost temelji na “dobrim” bakterijama. Pored hrane, kompanijski stručnjaci pomoću biotehnologije razvijaju i rešenja za farmaceute i poljoprivrednike, a bez obzira na to koja ih privredna grana upotrebljava, svima je zajedničko da održavaju svežinu namirnica. Klijente snabdevaju kulturama, probioticima, enzimima i prirodnim bojama. Na prethodnom spisku održivosti, Chr. Hansen je bio prvi.

Ustaljena floskula kod nas je da skandinavski narodi sve rade baš onako kako treba. Očigledno je i održivost jedna u nizu tih stvari koje im idu od ruke – odnosno, u čije ostvarivanje ulažu vreme, rad i novac. Sledeća najodrživija kompanija naše planete je iz Finske. Reč je o Neste Oyj. Neste na finskom označava tečnost i nagoveštava poslovni pravac kompanije – ona je najveći svetski proizvođač obnovljivog dizela. Poseduje i dve rafinerije nafte.

Među top 100 plasirali su se i H&M (27), Schneider Electric (29), Vestas (37), Nacionalna banka Australije (42), Siemens (41), Unilever (46), Adidas (55) i Tesla (74).

Gotovo polovina održivih kompanija, prema merilima Kanađana, se nalazi u Evropi, a po broju predstavnika slede Severna Amerika – 29 i Azija – 18. Ostatak liste možete da pogledate OVDE.

Jelena Kozbašić

Svakodnevna kontrola ribolovaca u Vojvodini zbog ribokrađe

23.01.2020

fishing_ribolov — Foto-ilustracija: Pixabay

Ribokrađa je problem sa kojim se čuvari svih ribolovnih voda, pa i onih koje su poverene na čuvanje JVP „Vode Vojvodine“ svakodnevno susreću. Dobro opremljeni timovi ribočuvarske službe JVP „Vode Vojvodine“ svakodnevno kontrolišu rekreativne ribolovce i privredne ribare na vodi, ali je ribokrađa kao problem stalno prisutna na ribolovnim vodama.

Tokom 2019. godine ostvareno je više od 2.400 kontrola ribolovnog područja pod ingerencijom JVP „Vode Vojvodine“, a prekontrolisano je više od 8.000 ribolovaca. Tokom kontrola zaplenjeno je više od 63 kilometara nelegalno postavljenih mreža i 150 komada drugog nedozvoljenog alata za ribolov. Protiv 44 osoba podnete su prekršajne prijave zbog nelegalnog ribolova.

Pročitajte još:

Podsetimo, ribolovne vode date na korišćenje JVP „Vode Vojvodine“ su: detaljna i osnovna kanalska mreža Hidrosistema DTD u Bačkoj i Banatu, deo Dunava od Bačke Palanke do Beške (ukupne dužine 64 kilometra), zatim Begej, Zlatica, Karaš, Krivaja i akumulacija Čonoplja. JVP „Vode Vojvodine“ brine i o ribolovnim vodama u zaštićenim područjima Park prirode „Jegrička“ i Park prirode „Beljanska bara“. Za zaštićena područja moraju se kupiti posebne dozvole, za svaki park prirode posebno.

JVP “Vode Vojvodine” apeluje na sve ribolovce da poštuju pravila i ograničenja ribolova kako bi zajedničkim snagama sačuvali i unapredili riblji fond na vojvođanskim vodotocima.

Izvor: JVP “Vode Vojvodine”

Kina zabranjuje plastiku za jednokratnu upotrebu

23.01.2020

ribe_kese_Kina — Foto-ilustracija: Unsplash (Yi Liu)

Foto-ilustracija: Unsplash (Weiqi Xiong)

Kina se već godinama bori s ogromnim količinama otpada koje proizvodi 1,4 milijarde njenih građana, a najveće odlagalište otpada u zemlji, veličine oko stotinu fudbalskih igrališta, već je odavno puno, i to 25 godina pre planiranog roka. Kina je 2017. godine sakupila 215 miliona tona komunalnog otpada, ali podaci o recikliranim količinama otpada ipak nisu dostupni.

Prema podacima Univerziteta u Oksfordu, Kina je 2010. godine proizvela 60 miliona tona plastičnog otpada, gotovo dvostruko više od SAD-a gde je proizvedeno 38 miliona tona. Istraživanje je objavljeno 2018. godine i u njemu se navodi da je „relativna globalna slika slična projekcijama do 2025. godine“.

Pročitajte još:

Nacionalna razvojna i reformska komisija je u nedelju objavila saopštenje prema kojem se u narednih 5 godina u Kini planira značajno smanjenje proizvodnje i upotrebe plastike. Novim planom zabraniće se i ograničiti proizvodnja, prodaja i upotreba pojedinih plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu, uz promociju alternativnih proizvoda, standardizaciju recikliranja plastičnog otpada i redovno i efekasno kontrolisanje zagađenja plastikom.

Već do kraja ove godine uvodi se zabrana plastičnih kesa u supermarketima i trgovačkim centrima svih najvećih kineskih gradova, dok će u ostalim delovima zemlje zabrana stupiti na snagu do kraja 2022. godine. Osim plastičnih kesa, čak i onih najtanjih, u restoranima se do kraja ove godine očekuje uvođenje zabrane slamčica i ostalih predmeta za jednokratnu upotrebu, a kineski hoteli takve predmete moraju da prestanu da nude svojim gostima do 2025. godine.

Osim plastičnog otpada, Kina je najavila i mere zabrane uvoza nezakonito posečenog drveća. Zbog velike potražnje za sirovinama, Kina je u proteklih dvadeset godina postala i veliki pokretač ilegalne seče drveća, posebno u jugoistočnoj Aziji i Africi i zato se često naziva najvećim svetskim potrošačem ilegalno posečenog drveća i drvenih proizvoda. Zbog toga je kineska vlada, u cilju zaštite šumskih resursa i podupiranja zabrane seče prirodnih šuma odlučila da se obračuna i sa korupcijom u šumarstvu.

Izvor: S.F./Ekovjesnik

Uređivanje kružnih tokova u Podgorici – put ka moru kroz palme i čempres

23.01.2020

Podgorica_kružni_tok — Foto: Glavni grad Podgorica

Gradsko preduzeće “Zelenilo” je u prethodnom periodu pejzažno uredilo tri kružna toka i to na raskrsnici ulica Vojislavljevića i 4. jula, na Jadranskoj magistrali na uključenju Jugozapadne obilaznice, kao i treći u nizu na Jadranskoj magistrali, odnosno na putu ka Aerodromu “Golubovci”.

Sredstva za uređenje kružnih tokova opredeljena su iz budžeta Glavnog grada, ali i kroz donacije društveno odgovornih kompanija.

Vrednost uređenja tri pomenuta kružna toka iznosi 46.620 evra.

Pročitajte još:

Izgradnja i rekonstrukcija dečijih igrališta na 17 lokacija u Podgorici

Kružni tokovi na ovom putnom pravcu koncipirani su tako da daju simboliku samog puta ka moru kroz palme i masline dok se duh Podgorice prožima kroz Morački oblutak. Tako se na kružnim tokovima, sa jedne strane u parteru nalazi Morački oblutak i niže biljke – bonsai, masline i palme, dok je sa druge strane izvršena sadnja višeg sprata biljaka, odnosno čempresa na travnjaku.

Izvor: Glavni grad Podgorica

U planu rekonstrukcija 22 škole u Beogradu tokom 2020.

23.01.2020

ee_rekonstrukcija_OŠKarađorđe — Foto: Grad Beograd

Predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević je juče, 22. januara, u opštini Voždovac obišao OŠ „Karađorđe” na kojoj je nedavno završena rekonstrukcija fasade s ciljem da se poboljša energetska efikasnost ovog objekta. Događaju je prisustvovao i podsekretar za obrazovanje i dečju zaštitu Igor Raičević.

Nikodijević je izrazio zadovoljstvo što u prvim nedeljama 2020. godine već ima priliku da obiđe školu na kojoj je završena rekonstrukcija i napomenuo da je reč o jednoj od najstarijih škola na teritoriji Beograda.

“Pre svega, želim da zahvalim svim ljudima koji su učestvovali u izvođenju radova na rekonstrukciji OŠ ‘Karađorđe’ na opštini Voždovac. Objekat je građen još 1926. godine, ali kada ga danas pogledamo, po izgledu škole niko ne može da pretpostavi da ona datira praktično s početka prošlog veka. Radovi su izvedeni kvalitetno, a direktor škole je potvrdio da je situacija sa grejanjem i energetskom efikasnošću zaista odlična. Osim nove fasade, urađena je i izolacija, a zamenjeni su i prozori. Učenicima je toplo i to je ono što je najvažnije. U OŠ ‘Karađorđe’ postoji i dnevni boravak i izuzetno mi je drago što će učenici imati maksimalno dobre uslove, kako za redovnu nastavu tako i za produženi boravak u školi”, rekao je Nikodijević.

Pročitajte još:

On je podsetio da je opredeljenje Grada Beograda da se izdvaja što više novca za obrazovanje i dodao da se budžet Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu iz godine u godinu povećava.

“Ove godine budžet Sekretarijata je na rekordnom nivou i iznosi više od 24 milijarde dinara. Nastojaćemo da se taj trend nastavi i narednih godina. U ovom trenutku budžet Grada Beograda i ekonomska situacija su takvi da novca ima dovoljno i da možemo dovoljno da izdvajamo za projekte koje smatramo prioritetnim, što obrazovanje u Beogradu svakako jeste. Prema planovima Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu, ove godine bi trebalo da usledi rekonstrukcija još 22 škole na teritoriji Beograda. Naravno, osim rekonstrukcija, trudimo se da svim školama obezbedimo najmoderniju opremu, kako bi učenici sa teritorije Beograda imali iste uslove kao i njihovi vršnjaci u nekim razvijenijim zemljama”, istakao je Nikodijević.

Prvi čovek gradske skupštine je rekao da je tokom prošle godine izdvojeno preko 35 miliona dinara za nabavku opreme za osnovne škole sa teritorije Voždovca, što, kako je dodao, govori da se iz godine u godinu ulaže sve više.

“Kada je Beograd u pitanju, škole koje se nalaze u centralnim delovima grada funkcionalne su isto koliko i one koje se nalaze na obodima. Cilj je da kvalitet obrazovanja bude ujednačen u svim delovima grada i da sva deca imaju jednak kvalitet nastave. Zahvaljujem ljudima iz Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu, ali i čitavom obrazovnom sistemu – direktorima, nastavnicima i pomoćnom osoblju, jer bez njihovog predanog rada i profesionalnog pristupa ne bismo uspeli da postignemo dobre rezultate. Verujem da ćemo u godinama koje dolaze obrazovanje u Beogradu izdići na još viši nivo”, zaključio je Nikodijević.

Direktor OŠ „Karađorđe” Milan Žegarac je rekao da su radovi na rekonstrukciji trajali oko godinu dana.

“Vrednost radova je iznosila 9.650.000 dinara i želim da zahvalim Sekretarijatu za obrazovanje i dečju zaštitu, kao i predsedniku Skupštine grada Nikoli Nikodijeviću zato što su prepoznali potrebu da se izdvoje sredstva za rekonstrukciju naše škole”, rekao je Žegarac.

Izvor: Grad Beograd

Toplotne pumpe – kakvu uštedu donose i koliko koštaju?

23.01.2020

1024px-Heat_Pump — Photo: Wikipedia/Kristoferb

Prednosti toplotnih pumpi

Glavna prednost toplotnih pumpi u odnosu na konkurenciju na tržištu uređaja za grejanje i hlađenje je ta što objekti koji ih koriste dobijaju višestruko više energije u odnosu na to koliko plaćaju. Sistem se napaja električnom energijom, a na svaki utrošeni kilovat generiše između 3,5 i 6 kW toplotne energije. Uz rastuće cene drugih energenata, uštede novca bi u budućnosti mogle da budu i još značajnije!

Prema nekim procenama, smanjuje koštanje grejanja za 65 odsto, a povrh toga je moguće programiranje rada za vreme niže tarife. Toplotne pumpe su tihe, potpuno automatizovane i lake za upravljanje.

U zavisnosti od režima, mogu da se upotrebljavaju i kao toplotni i kao rashladni aparati, a sve je više zastupljena njihova upotreba i za pripremu tople sanitarne vode.

Pročitajte još:

Fosilna goriva imaju ekonomski i ekološki prihvatljive alternative – toplotne pumpe

Povrh toga, održavanje je nepotrebno. Proizvođači naglašavaju da uvođenjem toplotnih pumpi u zaborav padaju dim, pepeo, loženje, kao i “curenje” i kondenzacija na kotlovima. Nema brige i dodatnih izdataka za priključak, brojila i rezervoare, a pred zimu nema potrebe za pravljenjem zaliha bilo kakvog energenta. Imaju dug radni vek.

Uz primenu adekvatnih mera energetske efikasnosti, korisnost toplotnih pumpi se povećava.

Imaju i pozitivan uticaj i na kvalitet vazduha, snižavajući emisije ugljen-dioksida i do 50 odsto u odnosu na grejanje na bazi naftnih derivata.

Investicioni troškovi za toplotne pumpe

Kontaktirali smo stručnjake partnerske kompanije CEEFOR s pitanjem koliko bi nas koštalo da se na ovaj način grejemo – i hladimo – u kući ili stanu površine 60 m2. Objasnili su nam da bi u toj situaciji najpovoljniji izbor bila toplotna pumpa vazduh-voda, a voda-voda i zemlja-voda su prikladnije za veće objekte – privatne kuće.

Cena preporučene toplotne pumpe od 9 kW iznosi okvirno 1.700 evra na našem tržištu. Sa troškovima ugradnje toplotne pumpe, postavljanja podnog grejanja i uvođenja sistema za pripremu tople sanitarne vode i klimatizacije, ukupna investicija bi dostigla 7.000 evra. Rok njenog povrata zavisi od energetskog razreda domaćinstva, kao i načina na koji se prethodno grejalo.

Toplotna pumpa koju nam je CEEFOR savetovao bi, prema proračunima inženjera, na svaki utrošeni kilovat električne energije generisala 3,5 kW toplotne energije, a u tome kao, što smo već prethodno naglasili, i leži njena isplativost.

Jelena Kozbašić

I Bor će zabraniti izgradnju MHE

23.01.2020

Kanjon_Lazarev — Foto: Wikipedia/Marina Dabetić

Prema izjavama gradonačelnika Aleksandra Milikića za lokalne medije, i Bor se pridružuje listi gradova koji planiraju da zabrane izgradnju malih hidroelektrana (MHE) s obzirom na to da su sve građevinske dozvole za podizanje takvih objekata na borskoj teritoriji istekle. Podsećamo, Užice želi da tim povodom raspišu referendum na kom će se stanovnici izjasniti o tom pitanju.

Pročitajte još:

Gradsko veće Bora je na 46. sednici usvojilo Predlog Zaključka o sprovođenju javne rasprave o Nacrtu Odluke o izradi izmena i dopuna Prostornog plana opštine Bor. Najavljeno je sprovođenje javne rasprave u periodu od 26. januara do 3. februara, a gradonačelnik je objasnio da se izmene i dopune Prostornog plana donose kako bi se sprečila izgradnja MHE na teritoriji grada Bora.

“Nadležne gradske službe su na moj zahtev izvršile kontrolu i utvrdile da su sve izdate dozvole istekle i da ne postoji mogućnost gradnje. Ovom odlukom i narednom koja će biti na Skupštini grada biće potpuno zabranjena izgradnja mini-hidroelektrana na teritoriji grada Bora”, rekao je Milikić.

Gradonačelnik je podsetio da se Zlotska reka koristi za snabdevanje grada pijaćom vodom, ali i da od nje zavise meštani mesnih zajednica kroz koje ona prolazi i da se zato mora zaštiti. U Zlotu i Sumrakovcu građani su prethodnih nedelja organizovali proteste sa zahtevom za hitnu obustavu radova na izgradnji MHE na rekama istočne Srbije.

Na istoj sednici Gradskog veća Bora je i usvojen i predlog Zaključka o sprovođenju javne rasprave o Nacrtu Odluke o izradi plana detaljne regulacije područja vetroelektrane „Crni vrh“ na teritoriji Grada Bora, koji će biti na javnoj raspravi takođe u periodu od 26. januara do 3. februara. Planirana vetroelektrana imaće ukupno 21 turbina za proizvodnju električne energije, tako da zabranom MHE, Bor ne okreće leđa obnovljivoj energiji.

Jelena Kozbašić

Više od 3.000 ljudi godišnje umre od zagađenja vazduha u BiH

23.01.2020

Veoma zagađen vazduh u većini gradova u Bosni i Hercegovini prouzrokuje preranu smrt više od 3.000 ljudi godišnje, navodi se u najnovijem izveštaju kancelarije Svetske banke u Sarajevu.

Država izgubi više od milijardu dolara, dodaje se u izveštaju pod nazivom Upravljanje zagađenjem vazduha u BiH.

“U Bosni i i Hercegovini svake godine prerano umre oko 3.300 ljudi od posledica izloženosti vazduhu zagađenom sitnim lebdećim česticama PM2.5, dok se skoro jedna od svakih deset smrti godišnje u BiH može pripisati zagađenju”, procenjuje se u izveštaju.

Od te brojke, kako se navodi, oko 16 odsto smrtnih slučajeva odnosi se samo na osobe koje žive u Sarajevu i Banja Luci.

“Ekonomski troškovi narušavanja zdravlja zbog zagađenog vazduha u BiH, iznose u proseku 1,38 milijardi dolara, što je ekvivalent 8,2 odsto BDP-a iz 2016. godine”, navodi se u izveštaju.

Iz Svetske banke upozoravaju da uz veliki broj termoelektrana na ugalj i loš životni standard koji stanovništvo tera da se tokom zimskih meseci greje koristeći čvrsta goriva, uzrok lošeg kvaliteta vazduha sa smrtonosnim posledicama je i izostanak bilo kakve politike koja bi imala za cilj smanjivanje zagađenja vazduha.

Pročitajte još:

U izveštaju Svetske banke se napominje da efektivno rešavanje problema zagađenja vazduha zahteva strateška, integrisana rešenja prilagođena konkretnom gradu, odnosno regiji.

Neke od preporuka iz studije odnose se i na jačanje zakonskog okvira uz fokus na konkretne instrumente za smanjenje zagađenja iz mobilnih izvora, velikih stacionarnih izvora i centralnog grejanja. Takođe, smatraju da je potrebno uspostavljanje snažne i delotvorne inspekcije životne sredine za izvore zagađenja vazduha.

Preporučeno je i jačanje kapaciteta nadležnih agencija na svim nivoima i osiguranje adekvatnog osoblja i budžeta.

Stanovnici brojnih gradova u BiH već nekoliko nedelja su izloženi zagađenom vazduhu koji sadrži velike količine čestica prašine i otrovnih gasova.

Izvor: Radio Slobodna Evropa

Vojvodina bogatija za 8.000 sadnica

23.01.2020

Zasadi_drvo_Klenka — Foto: JP "Vojvodinašume"

Pošumljavanje je redovna aktivnost JP „Vojvodinašume“, u okviru gajenja šuma što je ujedno i osnovna delatnost. Od početka sezone, tačnije, od novembra meseca do danas, u JP “Vojvodinašume” pošumljeno je ukupno 1.400 hektara, od čega je na 510 hektara posejano seme hrasta lužnjaka, a ostatak je zasađen sadnicama. Akciji “Zasadi drvo” priključilu su se kao institucionalni partneri, te su tako prošle godine donirali 11.000 sadnica i obezbedili logistiku na svim lokacijama na teritoriji Vojvodine. Na teritoriji ŠU „Plavna“ i ŠU „Klenak“ pošumljavaju površine koje se redovno pošumljavaju u okviru planova gazdovanja šumama u JP „Vojvodinašume“. Sredstva za rad, materijal i logistika pošumljavanja, baš kao i 17. novembra prošle godine, obezbeđena je od strane JP Vojvodinašume.

„Zahvaljujemo se Adria Media Grupi na podršci u promociji i volonterima, dajući, na taj način značajan doprinos akciji pošumljavanja“, istakao je direktor JP „Vojvodinašume“ Roland Kokai, obraćajući se prisutnim predstavnicima medija i dodao:

“Nalazimo se na lokaciji koja je pod ingerencijom Šumske uprave “Plavna”, gde konkretno danas, pošumljavamo deo površine od 20 hektara, sa više od 4.000 sadnica topole. Svakako će se pošumljavanje redovno nastaviti već naredniog radnog dana. Pored toga, u okviru ove akcije pošumljavamo i u Šumskoj upravi “Klenak” koja se nalazi u okviru Šumskog gazdinstva “Sremska Mitrovica” i to 10 hektara sadnicama topole. Ističem da su nam se u Klenku priključili i učenici srednje Šumarske škole iz Sremske Mitrovice i to njih dvadeset pet, te će ovu aktivnost iskoristiti i u svrhe praktične nastave. Važno je da istaknemo da imamo dobru praksu, te da nam se, gotovo tokom čitave sezone pošumljavanja, priključuju srednje stručne škole, studenti Prirodno–matematičkog fakulteta, Pokret gorana i mnoga druga udruženja i ustanove čiji članovi daju veliki doprinos ostvarenju cilja – zeleniju Vojvodinu.“

Pročitajte još:

Posao pošumljavanja je sezonskog karaktera, što praktično znači da vremenski uslovi, u skladu sa šumarskom strukom, diktiraju kada počinje sezona pošumljavanja i kada se završava. U tom smislu se preduzeće prilagođava prirodi, s obzirom na to da su način rada i poslovanje prirodi blizak koncept u ovom slučaju. Godišnje se u okviru JP “Vojvodinašume” posadi oko milion sadnica. Izvršni direktor za šumarstvo, ekologiju i razvoj dr Marko Marinković govorio je i o drugom segmentu poslovanja, ne manje aktuelnom – seči obnove šuma i tom prilikom istakao sledeće:

„Sve što šumari rade je ekološki opravdano i nikako ne možemo govoriti o ekocidu, kako to javnost u nekim slučajevima percipira. U javnosti je uvek aktuelna tema, sa negativnom konotacijom, kada se vrši neka seča šume. U vezi sa tim, seče uvek predstavljaju ili meru nege, ukoliko se radi o prorednim sečama, ili meru obnove, ukoliko je reč o obnovi šuma, tj. podizanju novih šuma.

“Površine koje sada pošumljavamo u Plavni i Klenku su deo obnove šuma i na istim je izvršena seča obnove pre par nedelja, nakon čega se odmah se pristupilo pripremi terena za pošumljavanje, te smo danas svedoci sadnje na tim površinama. I to je jedan proces i održivi krug koji je značajan sa dva aspekta. Prvo, obnovili smo šumu, odnosno staru i fiziološki zrelu sastojinu smo zamenili mladom te smo na taj način dobili ekološki efikasniju sastojinu, jer mlada šuma raste, stvara biomasu vezujući na taj način ugljenik i oslobađajući kiseonik, doprinoseći smanjenju negativnog efekta staklene bašte, odnosno klimatskih promena. U drugom delu, sečom smo iskoristili drvo, koje je jedini ekološki prihvatljiv materijal za dalju industrijsku preradu. Dakle, sa ovog mesta smo plasirali drvo prema društvu na dalje postupanje, stvarajući ekološku i ekonomsku korist. To je najbolji primer zelene ili cirkularne ekonomije, a znamo koliko su te teme danas aktuelne u društvu”, dodao je Marinković.

“Apsolutno podržavamo inicijativu Adria Media Grupe i želju da doprinese ozelenjavanju kako Vojvodine, tako i Srbije. Volonteri koji su se putem akcije “Zasadi drvo” priključili su dragoceni i uvek dobrodošli. U ovoj jednodnevnoj akciji smo imali 30 volontera u Plavni i 60 volontera u Klenku. Svi oni su, pre početka sadnje, od strane šumarskih inženjera zaposlenih u JP „Vojvodinašume“ upoznati sa aktivnostima šumara, ali i sa terenom na kojem se vrši sadnja. Pored neposrednog doprinosa, važno je da se javnost bliže upozna sa aktivnostima šumara u našoj zemlji. Naglasio bih da šumari daju veliki doprinos u očuvanju naše životne sredine”, zaključio je.

Izvor: JP “Vojvodinašume”

Fosilna goriva imaju ekonomski i ekološki prihvatljive alternative – toplotne pumpe

22.01.2020

heat_pump_toplotna_pumpa — Photo-illustration: Pixabay

Ni kod onih koji se ne greju na ugalj, naftu ili gas nema zime.

Prema podacima Instituta za istraživanje energetike, potražnja za fosilnim gorivima, a posebno gasom, je tokom 2018. godine na globalnom nivou skočila, izazivajući posledičan rast emisija ugljen-dioksida, bez obzira na značajan udeo obnovljivih izvora u energetskom miksu planete.

Neočekivano povišena potražnja za energentima se pripisuje, između ostalog, i vremenskim prilikama koje su stanovništvo iz različitih krajeva sveta primorale da se u većoj meri oslanja na grejanje i hlađenje prostorija. Ugalj, nafta i gas itekako imaju svoje ekološki prihvatljive alternative za zagrevanje prostora tokom zimskih dana – a istovremeno i njegovo rashlađivanje tokom letnjih.

Uprkos tome što se i za ljubav govori da čini da osobi bude toplije – a bogami i hladnije, u slučaju kada želimo da pomirimo postizanje optimalne temperature i smanjenje ispuštanja štetnih gasova – ona ipak nije efikasno rešenje. Toplotne pumpe, s druge strane, predstavljaju odličnu opciju za korisnike koji istovremeno žele i da uštede sopstvena finansijska sredstva i da poštede životnu sredinu negativnog uticaja. One funkcionišu po principu “obrnutog frižidera” i “izvlače” akumuliranu toplotu iz vazduha, podzemnih voda ili zemljišta i uvećavaju je.

Na taj način, velika količina energije relativno niske temperature postaje energija visoke temperature.

Pročitajte još:

Podela i princip rada

Foto: Wikipedia/Ilmari Karonen (1 – kondenzator, 2 – ekspanzioni ventil, 3 – isparivač, 4 – kompresor)

U zavisnosti od toga koji od neograničenih “besplatnih” energetskih izvora Zemlje crpe, toplotne pumpe se dele na:

vazduh-voda;
voda-voda;
zemlja-voda.

Sve one funkcionišu po istom principu prenosa toplote s jednog mesta na drugo.

Osnovni delovi toplotnih pumpi su isparivač, kompresor, kondenzator i ekspanzioni ventil.

Tečan gas dolazi u isparivač (3), gde u kontaktu sa spoljnim temperaturama isparava. Zatim, u vidu gasa dolazi do kompresora (4) koji ga sabija i time ga zagreva na temeraturu do 65 °C. Gas potom odlazi u kondenzator (1) gde ponovo postaje tečan i preko izmenjivača predaje toplotu vodi za grejanje, zatim u ekspanzioni ventil (2) i ciklus počinje ispočetka.

Jelena Kozbašić

Niža cena daljinskog grejanja u Zrenjaninu

22.01.2020

kuća_radijator — Foto-ilustracija: Unsplash (Umberto)

Foto-ilustracija: Unsplash (Claudio Schwarz)

JKP „Gradska toplana“ saopštila je u ponedeljak, 20. januara, da će od početka ove godine cena daljinskog grejanja u Zrenjaninu biti niža, po odluci lokalne samouprave.

“Gradska toplana” je dobila novi iznos za varijabilni deo cene daljinskog grejanja, koji se umanjuje za 5 odsto, navode u ovom preduzeću.

Umesto dosadašnjih 5,43 dinara po kilovat satu, Zrenjaninci koji su na sistemu daljinskog grejanja plaćaće 5,16 dinara.

Ova cena primenjivaće se od računa za januar 2020. godine.

Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić kaže da je naložio stručnim službama da izvedu računicu koja bi dovela do sniženja cene daljinskog grejanja.

Pročitajte još:

Besplatan priključak na daljinsko grejanje za građane Šapca!

“Saradnja sa JP ‘Srbijagasom’, koju smo ozvaničili prošle godine, osim niza drugih pogodnosti, omogućila nam je i uštede. To smo iskoristili kako bismo umanjili cenu grejanja. Želimo da, koliko je god to moguće, rasteretimo budžete naših sugrađana. A ovo je samo prvi korak”, kazao je Janjić.

Izvor: Grad Zrenjanin

1...778779780...1,671 Page 779 of 1,671

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Čime se bave najodrživije kompanije sveta?

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Prednosti toplotnih pumpi

Pročitajte još:

Investicioni troškovi za toplotne pumpe

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Podela i princip rada

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM