Jugoistočna Azija – najveći zagađivač okeana

Novim izveštajem Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) „Uloga ambalažnih propisa i standarda u razvoju kružnog gospodarstva“ utvrđeno je da neodgovarajući i manjkavi propisi koji se odnose na pakovanje proizvoda i njihovo slabo sprovođenje znatno otežavaju problem zagađenja plastičnim otpadom u zemljama jugoistočne Azije.

U izveštaju „Uloga ambalažnih propisa i standarda u razvoju cirkularne ekonomije“ Programa Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) navodi se da usklađeni i sveobuhvatni pravilnici o pakovanju proizvoda uveliko mogu pomoći u rešavanju problema plastičnog zagađenja u zemljama jugoistočne Azije. Takođe, ovim se izveštajem sugeriše da bi se uvođenjem i primenom standardizovanih tehnologija recikliranja i monitoringom trgovine plastičnim otpadom ostvarila korist za sve zemlje ASEAN-a (Savez država jugoistočne Azije).

„Jugoistočna Azija je primarni izvor i žrtva plastičnog otpada, koje zagađuje okeane te preti ekosistemima, ugrožava sigurnost ljudske hrane, kao i egzistenciju onih koji zavise o uslugama morskog ekosistema“, rekla je Kakuko Nagatani-Jošida, UNEP-ova regionalna koordinatorka za hemikalije, otpad i kvalitet vazduha. „Kako bismo postigli globalno rešenje problema otpada u okeanima, taj se problem najpre mora rešiti u ovoj regiji.“

Naime, preko polovina globalnog plastičnog otpada u svetskim okeanima potiče iz samo pet zemalja, od kojih su četiri iz jugoistočne Azije. To zagađenje ne predstavlja samo poguban uticaj na životnu sredinu u zemljama azijsko-pacifičke regije, već im nanosi ogromnu štetu u turizmu, ribarstvu i brodarskoj industriji, koja iznosi oko 1,3 milijarde dolara godišnje. Izveštaj „Uloga ambalažnih propisa i standarda u razvoju cirkularne ekonomije“ (The role of packaging Regulations and Standards in driving the Circular Economy) po prvi put omogućuje sveobuhvatno sagledavanje problematike ambalažnog otpada i njegovog zbrinjavanja u 10 zemalja jugoistočne Azije.

Takođe, njime se problematika ovog područja uspoređuje s onom u zemljama EU-a i Japanu, čime se ukazuje na mogućnost postizanja održivijeg upravljanja otpadom zahvaljujući postojanju nacionalnih ciljeva, sveobuhvatnog pristupa koji obuhvata čitav životni ciklus proizvoda, kao i usvajanju propisa kojima se rešavaju osnovni uzroci problema. UNEP-ov izveštaj objavljen je tokom prvog godišnjeg skupa pod nazivom „SEA of Solutions 2019“, održanog uz podršku švedske vlade u organizaciji inicijative „SEA Circular“ koju su pokrenuli UNEP i koordinaciono telo za zaštitu životne sredine obala i mora jugoistočne Azije COBSEA.

Izvor: Ekovjesnik