Niža cena daljinskog grejanja u Zrenjaninu

22.01.2020

kuća_radijator — Foto-ilustracija: Unsplash (Umberto)

Foto-ilustracija: Unsplash (Claudio Schwarz)

JKP „Gradska toplana“ saopštila je u ponedeljak, 20. januara, da će od početka ove godine cena daljinskog grejanja u Zrenjaninu biti niža, po odluci lokalne samouprave.

“Gradska toplana” je dobila novi iznos za varijabilni deo cene daljinskog grejanja, koji se umanjuje za 5 odsto, navode u ovom preduzeću.

Umesto dosadašnjih 5,43 dinara po kilovat satu, Zrenjaninci koji su na sistemu daljinskog grejanja plaćaće 5,16 dinara.

Ova cena primenjivaće se od računa za januar 2020. godine.

Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić kaže da je naložio stručnim službama da izvedu računicu koja bi dovela do sniženja cene daljinskog grejanja.

Pročitajte još:

Besplatan priključak na daljinsko grejanje za građane Šapca!

“Saradnja sa JP ‘Srbijagasom’, koju smo ozvaničili prošle godine, osim niza drugih pogodnosti, omogućila nam je i uštede. To smo iskoristili kako bismo umanjili cenu grejanja. Želimo da, koliko je god to moguće, rasteretimo budžete naših sugrađana. A ovo je samo prvi korak”, kazao je Janjić.

Izvor: Grad Zrenjanin

Stalna konferencija gradova i opština zavredila poverenje Evropske komisije u sektoru mobilnosti

22.01.2020

retrovizor_ulica — Foto-ilustracija: Unsplash (Patrick Tomasso)

Foto-ilustracija: Unsplash (Bogdan Todoran)

Generalni direktorat za mobilnost i transport Evropske komisije zvanični je pozvao Stalnu konferenciju gradova i opština, kao nacionalnu asocijaciju lokalnih vlasti, da preuzme ulogu nacionalnog koordinatora za Republiku Srbiju u vezi aktivnosti oko obeležavanja Evropske nedelje mobilnosti (ENM), koja se svake godine održava od 16. do 22. septembra. Procesom bi rukovodila Klara Danilović, šefica Odeljenja za prostorno planiranje, urbanizam i stanovanje.

U zvaničnom pismu Evropske komisije navodi se da je poziv usledio nakon prikazanog izuzetnog zalaganja SKGO u promociji prethodnih kampanja ENM, kao zbog pružanja podrške na sastanku oko koordinacije kampanje održanom u Beogradu 2015. godine.

Pročitajte još:

Evropska komisija smatra da SKGO ima kapacitete i kontakte da nastavi dalju promociju kampanje i ističe da aktivno učešće i posvećenost nacionalnih koordinatora igra odlučujuću ulogu u ukupnom uspehu kampanje.

Evropski sekretarijat će kontaktirati SKGO u vezi formalnosti koje uključuju i povezanost sa onlajn platformama EK, a biće joj upućen i poziv na sastanak nacionalnih koordinatora u Briselu, 30. i 31. marta 2020. godine.

Izvor: Stalna konferencija gradova i opština

Oktoberfest proizvodi 10 puta više metana nego čitav Boston

22.01.2020

Oktoberfest_pivo_muskarac — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Louis Hansel)

Za milione ljudi koji svake godine posete Minhen u vreme Oktoberfesta, taj festival je praznik piva, muzike i kobasica. Ali, nakon što se na najvećem svetskom folk festivalu “prašina slegla” a posetioci se vratili kućama, zaštitnici životne sredine su objavili prvu analizu emisije metana tokom 16 dana zabave.

Istraživači sa Tehničkog univerziteta u Minhenu su šetali ili vozili bicikl oko mesta održavanja festivala “naoružani” senzorima. Ti instrumenti su otkrili da je festival emitovao gotovo 1.500 kilograma metana odnosno deset puta više nego ceo Boston u istom periodu.

Najveći deo emisije sa Oktoberfesta naučnici su pripisali curenju i nepotpunom sagorevanju u aparatima za kuvanje i grejanje, prenosi britanski Gardijan.

Đia Čen, koja istražuje emisiju gasova sa efektima staklene bašte u urbanom okruženju, kaže: “Primećene koncentracije metana ne mogu se objasniti samo biogenim izvorima. Imamo snažne indikacije da je emisija metana iz fosilnog goriva iz grilova i grejnih aparata vodeći izvor”.

Pročitajte još:

Kako da budete ekološki odgovoran posetilac festivala?

Posle ugljen-dioksida (CO2), metan je drugi po prisutnosti među gasovima sa efektima staklene bašte koji su posledica aktivnosti ljudi. Iako kratkotrajan, mnogo je efikasniji u zagrevanju atmosfere od CO2 i učestvuje sa oko 20 odsto u globalnom zagrevanju. Nivo tog gasa u atmosferi je poslednjih godina povećan iz razloga koje naučnici ne mogu potpuno da objasne.

Primetivši skok nivoa metana tokom održavanja Oktoberfesta poslednjih godina, Čen i njene kolege odlučili su da ga prate i vide da li veliki festivali znatno doprinose emisiji gasova sa efektima staklene bašte.

Oktoberfest svake godine poseti više od šest miliona ljudi koji popiju više od sedam miliona litara piva i 100.000 litara vina i pojedu pola miliona pilića i četvrt miliona kobasica.

Na iznenađenje Čen, u proseku je sa svakog kvadratnog metra prostora na kome se održava Oktoberfest 2018. godine emitovano 6,7 mikrograma metana u sekundi. Manje od 10 odsto te emisije dolazi od fizioloških procesa posetilaca festivala, navodi se u studiji predatoj časopisu “Atmosferska hemija i fizika”.

Čen veruje da će taj rad pomoći organizatorima festivala da utvrde politike za smanjenje emisije metana. U istraživanju se zaključuje da je emisija metana na velikim festivalima dovoljna da se smatraju izvorom gasova sa efektima staklene bašte u lokalnim zalihama emisija.

“Veliki, ali vremenski ograničeni festivali, poput Oktoberfesta, izvori su emisije koji se ne računaju u postojećim zalihama emisije, iako je, kao što smo se uverili, emisija metana velika”, rekla je Čen. “Netačne ili nekompletne zalihe emisije su problem jer se mnoge odluke donose na bazi tih podataka”, dodala je ona.

Pošto ljudi na Oktoberfest dolaze iz više od 50 zemalja, metan sa mesta održavanja festivala nije jedini razlog za brigu. Međutim, unapređenje stanja sa ciljem smanjenje emisije metana u Minhenu za vreme održavanja festivala ipak ima smisla, rekla je Đia Čen.

“Mali koraci nas približavaju svetskim klimatskim ciljevima”, dodala je ona.

Izvor: Euractiv.rs

Zašto više ljudi bira noćni voz od Beča do Brisela nego avion?

22.01.2020

javni_prevoz_noć — Foto-ilustracija: Unsplash (Osman Rana)

Prva vožnja na ponovo uvedenoj železničkoj liniji između Beča i Brisela u ponedeljak je dočekana uz muzički bend i crveni tepih koji je prekrio platformu. Voz “Nightjet” iz Brisela krenuo je srdačno pozdravljen 2 minuta pre predviđenog termina u prepodnevnim časovima.

Ovaj noćni voz ima nekoliko zaustavljanja u Nemačkoj i Belgiji i emituje 10 puta manje ugljen-dioksida od leta između ova dva grada. Železnička linija je ponovo pokrenuta u skladu sa ciljevima zelene ekonomske revolucije, a u planu je i jedna iz Amsterdama.

Vožnje će za sada biti u nedeljom, ponedeljkom, sredom i četvrtkom. Postojaće i godišnja pauza u režimu rada ove linije u julu i avgustu.

Pročitajte još:

Ipak, cene karata za voz i dalje su skuplje od avionskih. Mnogi smatraju da je to neophodno promeniti u što skorijem periodu, ističući koliko je avionski saobraćaj štetniji za životnu sredinu i da zato ne može predstavljati jeftiniju alternativu. Napominju da je potrebno dati prednost zelenom transportu, koji treba da bude dostupan svima.

Krajem prošle godine devet zemalja članica Evropske unije, uključujući Belgiju, Bugarsku, Dansku, Francusku, Nemačku, Italiju, Luksemburg, Holandiju i Švedsku, pozvalo je komisiju da predloži nove mere za povećanje cene vazduhoplovstva. Međutim, potrebna je jednoglasnost svih zemalja članica kad je reč o promenama poreskih zakona. Avionske kompanije su se odmah pobunile jer bi porez na gorivo doveo do poskupljenja karata za 10 odsto, što bi rezultiralo smanjenju određenog broja putnika.

Saobraćaj emituje gotovo četvrtinu od ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte i predstavlja jedan od glavnih uzoraka zagađenja vazduha u gradovima. Zato je potrebno smanjiti čak 90 odsto emisija iz saobraćaja da bi se postigla klimatska neutralnost.

Upravo se zbog toga ističe da je najmanje poželjna opcija oslanjanje na vazdušni saobraćaj i da je neophodno okretanje drugom vidu transporta, naročito za kraće relacije.

Jelena Cvetić

Pregovaračka pozicija za Poglavlje 27 dostavljena Evropskoj komisiji

22.01.2020

Brisel_Evropska_komisija — Foto-ilustracija: Unsplash (Thomas Somme)

Na jučerašnjoj sednici Vlade Republike Srbije doneta je odluka o dostavljanju usvojene Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene Evropskoj komisiji u Briselu, čime se stvaraju uslovi za otvaranje još jednog veoma važnog poglavlja u 2020. godini u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji.

Pregovaračka pozicija je veoma kompleksan dokument u čijoj izradi je učestvovalo 150 predstavnika iz 28 institucija i državnih organa Republike Srbije. Osim teksta, Pregovaračka pozicija sadrži ukupno 14 priloga, odnosno 1.650 strana teksta, i obrazlaže finansijski okvir za aktivnosti u narednom periodu, kako bi Srbija dostigla standarde Evropske unije u oblasti zaštite životne sredine.

Pročitajte još:

Jučerašnjoj sednici Vlade prethodila su i pozitivna mišljenja Odbora za zaštitu životne sredine i održanog konsultativnog sastanka sa Nacionalnim konventom o EU na kom nije bilo suštinskih primedbi na Predlog Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27 kao i pozitivno mišljenje Odbora za evropske integracije na Predlog Pregovaračke pozicije Republike Srbije, radi upućivanja na Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje 27 – „Životna sredina i klimatske promene“.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministar Antić smatra da termoelektrane nisu doprinele poslednjem zagađenju vazduha

22.01.2020

thermal_power_plant_termoelektrana — Foto-ilustracija: Pixabay

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić je za televiziju Prva naglasio da apsolutno odgovorno tvrdi kako u poslednjem talasu zagađenja vazduha u Srbiji nisu učestvovale termoelektrane, s obzirom na to da zbog ugrađenih elektrofiltera ne ispuštaju praškaste materije, prenosi N1.

Antić je podsetio da je u te filtere uloženo 475 miliona evra s ciljem da termoelektrane više ne emituju praškaste materije i dodao da su u toku radovi na ugradnji postrojenja za smanjenje emisija drugih štetnih materija u vrednosti od 500 miliona evra.

Jedan od najvećih zagađivača vazduha su, prema tvrdnjama ministra, individualna ložišta. Antić je najavio da će iz tog razloga država uraditi dosta toga da bi građanima olakšala priključak na gas, a promovisaće i priključenje na daljinske sisteme grejanja.

Pročitajte još:

Ministar je skrenuo pažnju i na to da danas 77 odsto toplana koristi gas kao čistiji energent, a pre nekoliko godina, koristilo ga je 66 odsto njih.

Brzom prugom od Beograda do Novog Sada za 25 minuta od jeseni 2021.

22.01.2020

Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka građevinarsva, saobraćaja i infrastrukture, prof. dr Zorana Mihajlović, sastala se prošle nedelje sa predsednikom kineske kompanije China Railway International Corporation (CRIC) Jan Žongminom i sa njim razgovarala o realizaciji projekta modernizacije brze pruge od Beograda do Budimpešte. Sastanku je prisustvovala i ambasadorka NR Kine u Srbiji Čen Bo.

Mihajlovićeva je tom prilikom izjavila da je Srbija ponosna na odnose dve države, te istakla da vrednost infrastrukturnih projekata sa NR Kinom iznosi 15 milijardi evra.

“Projekat modernizacije brze pruge Beograd-Budimpešta je veoma značajan za Srbiju, ne samo zato što je najveći projekat u Srbiji i jugoistočnoj Evropi, već jer smo time deo globalne inicijative ‘Pojas i put’, na šta smo posebno ponosni zato što govori o odnosima Srbije i NR Kine. Ovim projektom vraćamo Srbiju na poziciju tranzitne zemlje kroz koju prolazi prva brza pruga, to nikada nismo imali”, rekla je ona.

Mihajlovićeva je dodala da je važno što je danas u poseti Srbiji predsednik kineskih železnica, sa kojim je dogovoren i početak radova na trećoj deonici od Novog Sada do granice sa Mađarskom.

“U martu ove godine ćemo imati završena 34 km levog koloseka na pruzi Beograd-Stara Pazova, do oktobra će biti gotov i desni kolosek, to je važno za Beograd i ‘Beovoz’. Na jesen 2021. biće gotova deonica do Novog Sada, do kog ćemo iz Beograda stizati za 25 minuta, a u martu ove godine započećemo radove i na trećoj deonici od Novog Sada do granice sa Mađarskom”, izjavila je Mihajlovićeva.

Pročitajte još:

Jan Žongmin je zahvalio potpredsednici Mihajlović i ministarstvu na podršci i pomoći u realizaciji ovog projekta, rekavši da se juče na terenu uverio da svi radovi teku po ugovorenoj dinamici.

“Nemamo problema u realizaciji projekta i sa svoje strane, kao odgovorna kompanija, učinićemo sve da se radovi izvedu po dogovorenoj dinamici. Vaša kontinuirana podrška nam je izuzetno značajna”, rekao je Jan Žongmin.

Izvor: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Inovacije su budućnost Srbije

22.01.2020

alex-knight-2EJCSULRwC8-unsplash — Photo-illustration: Unsplash (Alex Knight)

Foto: Iz privatne arhive Viktora Nedovića

Koji su to strateški važni naučni projekti koje država podržava i finansira u cilju očuvanja životne sredine, na koje sve načine se povezuju naučno-istraživačka zajednica i privreda, kako su naši naučnici rangirani u svetu i koliko razmenjujemo iskustva u ovoj oblasti sa drugima, da li smo usklađeni sa EU zakonima i standardima kad je u pitanju razvoj nauke i tehnologije i koje EU fondove koristimo u ove svrhe, razgovaramo sa prof. dr Viktorom Nedovićem, pomoćnikom ministra za međunarodnu saradnju i evropske intergacije u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

EP: Koliko je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja strateški posvećeno razvoju domaćih naučnih potencijala u pravcu poboljšanja uslova života i zaštite životne sredine?

Viktor Nedović: Ministarstvo kroz četiri različita programa finansira brojne istraživačke projekte. Na primer, kroz program integralnih i interdisciplinarnih istraživanja realizuju se projekti izučavanja agrobiodiverziteta i korišćenja zemljišta u Srbiji, monitoringa i procene dugotrajne izloženosti zagađujućim supstancama u životnoj sredini, razvoj globalnog sistema za kontinuirana istraživanja i integrisano upravljanje ekosistemima, istraživanje bioremedijacije i soilifikacije degradiranih prostora, istraživanje klimatskih promena i njihovog uticaja na životnu sredinu…

Razvijaju se metode, senzori, i sistemi za praćenje kvaliteta vode, vazduha i zemljišta, tehnologije za monitoring i zaštitu životnog okruženja od štetnih hemijskih supstanci i radijacionog opterećenja, kao i istraživanja uticaja jonizujućeg i UV zračenja u oblasti medicine i zaštite životne sredine i monitoring elektromagnetnih zračenja mobilnih telekomunikacionih sistema u životnoj sredini. Kroz program tehnološkog razvoja realizuju se projekti u kojima se izučava uticaj rudarskog otpada na zagađenje vodotokova, razvijaju novi bioekološki materijali za zaštitu zemljišta i voda, unapređuje tehnologija remedijacije sedimenta u cilju zaštite voda, razvijaju biosorbenti za prečišćavanje prirodnih i otpadnih voda, razvijaju metodologije i sredstva za zaštitu od buke urbanih sredina, razvijaju hidroinformacioni sistemi za praćenje i ranu najavu suša, kao i projekti za smanjenje aerozagađenja iz termoelektrana i sistemi za uklanjanje štetnih sastojaka dima i razvoj tehnologija za realizaciju termoelektrana i energana bez aerozagađenja.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ramón Salinero)

EP: Ministarstvo preko Fonda za inovacionu delatnost realizuje programe kojima se finansira razvoj inovacija, sa posebnim fokusom na startapove ili na zrela preduzeća. Kakva su dosadašnja iskustva sa inovacijama u oblasti zaštite životne sredine?

Viktor Nedović: Fond podstiče i saradnju privatnih preduzeća i naučno-istraživačkih organizacija da zajednički, udruženi razvijaju nove, inovativne proizvode, usluge ili tehnologije. Što se tiče projekata iz oblasti zaštite životne sredine do sada je podržano nekoliko projekata. Primera radi, jedan od njih je razvio softversku aplikaciju koja nudi efikasan sistem procene uticaja na okolinu ili razvoj grafenske akustičke kamere za upotrebu na bespilotnim letilicama radi snimanja izvora buke. Još jedan primer je kompanija koja je razvila tehnologiju uzgajanja pečuraka koja se bazira na korišćenju otpada u industrijskim razmerama i minimizaciji utroška energije. Fond je takođe pružio finansijsku pomoć kroz Program ranog razvoja kompaniji “Strawberry Energy”, startapa koji važi za jedan od pionira u oblasti obnovljivih izvora energije.

_{U fokusu:}

EP: Nedavno je vaše ministarstvo objavilo konkurs za sufinansiranje zajedničkih projekata naučno-istraživačke zajednice i privrede. O čemu se radi?

Viktor Nedović: Fond za inovacionu delatnost raspisao je 10. oktobra javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za razvoj inovativnih proizvoda, usluga i tehnologija kroz Program ranog razvoja i Program saradnje nauke i privrede. Prijave za oba programa se podnose putem portala Fonda za inovacionu delatnost do 31. decembra 2019. godine. U okviru Programa ranog razvoja, Fond može dodeliti sredstva u iznosu do 80.000 evra po projektu, a za program se mogu prijaviti mikro i mala preduzeća osnovana u Srbiji, u većinskom privatnom srpskom vlasništvu i ne starija od pet godina. Po prvi put od ovog javnog poziva, prijavu mogu da podnesu i timovi, koji će biti u obavezi da registruju preduzeće tek u slučaju da njihov projekat bude odobren za finansiranje.

Finansiranjem koje Fond dodeljuje pokriva se sa maksimalno 70 odsto ukupnih opravdanih troškova projekta, čije trajanje je do 12 meseci. Kroz Program saradnje nauke i privrede dodeljuje se finansijska podrška do 300.000 evra po projektu, a korisnici su konzorcijumi sačinjeni od najmanje jednog privatnog mikro, malog ili srednjeg preduzeća osnovanog u Srbiji i jedne javne akreditovane naučno-istraživačke organizacije. Podrška omogućava konzorcijumima da realizuju zajedničke projekte kako bi stvorili proizvode, usluge, tehnologije i tehnološke procese visoke vrednosti kroz primenjeno istraživanje i razvoj. Finansiranjem koje Fond dodeljuje pokriva se maksimalno 70 odsto ukupnih opravdanih troškova projekta za mikro i mala preduzeća, odnosno 60 odsto za srednja preduzeća. Projekti mogu trajati do 24 meseca. Za ovaj javni poziv obezbeđena su sredstva u iznosu od šest miliona evra u okviru budžeta Republike Srbije, sa razdela Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

EP: Gde je naše mesto u svetu nauke?

Viktor Nedović: Naša nauka beleži odličan rejting u svetu uprkos činjenici da izdvajanja za nauku nisu na nivou evropskog proseka. Na osnovu globalnog rangiranja istraživanja koje obavlja časopis “SCImago Journal&Country Rank”, Srbija je u 2017. godini bila na 51. mestu od ukupno 230 zemalja. Po naučnoj produkciji među zemljama Istočne Evrope, Srbija je na 8. mestu od 23 zemlje. Ministarstvo je preduzelo značajne korake ka sveobuhvatnoj reformi naučno-istraživačkog sistema.

U proteklom periodu doneta su dva veoma značajna zakona, Zakon o nauci i istraživanjima (u julu 2019) i Zakon o fondu za nauku (u decembru 2018). Donošenje ovih zakona je ključni korak u reformi sistema organizacije i finansiranja nauke, čime će se ostvariti uslovi za kontinuirani razvoj naučno-istraživačkih i razvojnih aktivnosti u Srbiji. Ovu reformu prate i povećana ulaganja, što se i vidi kroz činjenicu da su sredstva od 2015. do 2019. uvećana za 35,8 odsto, a nastavlja se kontinuirano obezbeđenje podrške iz IPA i drugih izvora. Pored reforme sistema finansiranja nauke, Ministarstvo je dosta učinilo na podmlađivanju srpske naučne zajednice kroz uključenje više od 1.100 mladih istraživača u tekuće projekte Ministarstva. Takođe, u delu inovacija, Srbija itekako razmenjuje iskustva sa drugim zemljama.

Prema poslednjem izveštaju “Startup Genome”, Srbija je jedan od rastućih inovacionih ekosistema u oblasti razvoja informacionih tehnologija čija je ključna prednost inženjerski kadar visokog kvaliteta. Globalni indeks inovacija (GII) meri stanje i uspeh inovacija u 126 zemalja sveta. U izveštaju GII za 2018. godinu, Srbija se nalazi na 55. mestu, što je porast u odnosu na 2017. godinu kada smo bili rangirani kao 62. zemlja. Od 7 oblasti koje indeks obrađuje, Srbija je najbolje ocenjena u pogledu infrastrukture (48. od 126 zemalja) – to se pre svega odnosi na razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija i ekološku održivost. Sa druge strane, tržište sekundarnih izvora finansiranja za brzorastuće kompanije je u veoma ranoj fazi razvoja i potrebno je raditi na stvaranju podsticaja za investitore i fondove rizičnog kapitala, kao i kreiranju sveopšte kulture kroz širenje znanja pomoću obrazovanja i prenošenja iskustva.

EP: Koliko smo usklađeni sa standardima EU kad je razvoj nauke i tehnologije u pitanju? Koji su to EU fondovi koje možemo da koristimo baš za razvoj ovih oblasti?

Viktor Nedović: Prema izveštaju EK za 2019. godinu o stanju procesa reformi Pregovaračkog poglavlja 25, Republika Srbija je na dobrom nivou pripremljenosti u oblasti nauke i istraživanja. Za Srbiju je ključno učešće u programima Unije. Kao deo istraživačkog prostora, otvorene su nam brojne mogućnosti u okviru Horizonta 2020, Erazmus+ i drugih programa. U programu Horizont 2020, prema podacima iz jula ove godine, imamo 393 participacije na 274 projekta, a približno smo ugovorili 91,4 miliona evra. Pored stipendija „Marija Kiri”, najveći broj projekata je u oblasti hrane, energetike i informacionih tehnologija. Osim toga, dostupni su nam i pretpristupni IPA fondovi Evropske unije kroz koje na nacionalnom nivou možemo podizati kapacitete naučno-istraživačke zajednice i inovacionog ekosistema.

Da bi se dobila sredstva iz evropskih strukturnih fondova, zemlje članice i regioni moraju imati usvojenu Strategiju istraživanja i inovacija za pametne specijalizacije, kojom bi se definisale odluke o pravcu razvoja u ovoj oblasti. Proces izrade Strategije pametne specijalizacije u Srbiji pokrenut je početkom 2017. godine. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koordiniše procesom u koji su uključene sve relevantne institucije. Država već u velikoj meri pomaže saradnju privrede i nauke, kroz različite programe, a implementacijom Strategije pametne specijalizacije napraviće se mehanizam gde će ulaganja davati veće efekte. Oblasti prioriteta koje su identifikovane u ovom procesu su: hrana za budućnost, informacione i telekomunikacione tehnologije, kreativne industrije, mašine i procesi budućnosti. U horizontalnom delu, tu su zaštita životne sredine, energetska efikasnost, digitalizacija i neke od ključnih tehnologija.

EP: Redovan ste profesor Poljoprivrednog fakulteta i već nekoliko godina organizujete Ekotrofeliju Srbije, nacionalno takmičenje u kreiranju eko-inovativnih prehrambenih rešenja. U kom prvacu razmišljaju naši najmlađi naučnici?

Viktor Nedović: Cilj takmičenja je da podstakne studentsku inovativnost, ekološki pristup, preduzetnički duh, da ih ohrabri i dā podršku u kreiranju njihovih sopstvenih kompanija. Studentski timovi imaju zadatak da kreiraju potpuno nove prehrambene proizvode i da ih realizuju od ideje do finalnog proizvoda. Pravo je zadovoljstvo videti taj entuzijazam kod studenata, tu energiju, pregršt odličnih ideja i želje da se upuste u nešto novo, da se dokažu, da pokrenu svoj biznis. Organizator takmičenja je Udruženje prehrambenih tehnologa Srbije, a značajan partner je Naučno-tehnološki park Beograd koji je studentima ponudio svoje servise od početka besplatno, zatim USAID, UNDP i kompanija “Design” koji su dali podršku nacionalnom takmičenju.

Intervju vodila: Gordana Knežević

Tekst je objavljen u novom broju Magazina Energetskog portala Zeleni izumi, decembar 2019. – februar 2020.

Hitne mere Srbije za smanjenje zagađenja vazduha – čista energija, elektromobilnost, pošumljavanje

22.01.2020

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić predsedavala je juče prvim sastanku Radne grupe za zaštitu vazduha u Republici Srbiji na kojem su dogovoreni hitni koraci koji će u najkraćem roku biti preduzeti kako bi se uticalo na smanjenje zagađenja vazduha u našoj zemlji. Brnabić je ukazala na to da Vlada već radi na primeni novih mera.

Prema informacijama Agencije za zaštitu životne sredine, koncentracija čestica je blizu prosečnim vrednostima za ovo doba godine i nema razloga za zabrinutost trenutnim stanjem.

Među prioritetima je apostrofirano usvajanje Nacionalnog plana za smanjenje emisija (NERP) na sednici Vlade, kojim će biti verifikovane dosadašnje aktivnosti i definisani novi ciljevi.

Dogovoreno je odobravanje subvencija za kupovinu električnih i hibridnih vozila i u tom kontekstu postavljanje brzih elektro-punjača na ključnim mestima putnih koridora. Takvi punjači već postoje na naplatnim stanicama u Subotici, Šidu, Dimitrovgradu, Preševu i Bubanj potoku, a u narednih dva meseca, najkasnije, trebalo bi da budu postavljena još tri – na naplatnoj stanici u Vrčinu i dva u Nišu, na naplatnoj stanici Nais.

Među prioritetima je i pošumljavanje Srbije, a resorni ministar Goran Trivan istakao je da se na tome već radi i da je sve spremno za nastupajući period sadnje drveća i to za teritoriju cele zemlje.

Učesnici sastanka u Vladi Srbije su razgovarali i o pronalasku načina na koji bi što veći broj gradskih toplana prešao sa fosilnih energenata, kao što su mazut, ugalj i lož ulje, na korišćenje biomase. Projekat „Podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije – razvoj tržišta biomase“, koji tako nešto predviđa, već je potpisan u nekoliko gradova u Srbiji.

Poseban akcenat stavljen je na situaciju u Beogradu i razvoj koncepta pametnog grada.

Pročitajte još:

Sastanku u zgradi Vlade Srbije prisustvovali su i resorni ministri Zlatibor Lončar i Aleksandar Antić, gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić, direktor policije Vladimir Rebić, kao i predstavnici relevantnih republičkih i gradskih institucija.

Izvor: Vlada Srbije

Palić dobija kanalizacionu mrežu

22.01.2020

Palić_kanalizacija2 — Foto: Subotica.com

Izgradnja kanalizacije na Paliću teče zadovoljavajućom dinamikom, poručuju nadležni. Na završenim deonicama, u decembru je počela i izgradnja prvih priključaka za domaćinstva, a da li će radovi probiti rok koji je osam meseci, zavisiće od vremenskih prilika, pojašnjavaju u JKP „Vodovod i kanalizacija“.

Palić je još od avgusta veliko gradilište. Sa kanalizacionom mrežom stiglo se do polovine, mehanizacija se ovih dana preselila do Riječke i Sušačke ulice blizu jezera, kao i kod Muškog štrada, gde je Master planom predviđena izgradnja turističkih objekata. I potisni vod je stigao do Fabrike „Hemos“ i izgrađeno je više od polovine.

“To znači da je od 5 kilometara izgrađeno oko 3,6 kilometara. Isto tako napreduju i radovi u stambenom delu naselja i tu je negde oko 50-55 odsto izgrađena mreža”, kaže Čaba Šanta, izvršni direktor za resor investicija u JKP „Vodovod i kanalizacija“.

Pročitajte još:

Paralelno se grade i kućni priključci, kojih bi trebalo da bude 630.

“Što se tiče priključaka, ‘Vodovod’ je sklopio ugovor sa drugim izvođačem za te radove, a radovi su započeti u decembru prošle godine i do sada je izgrađeno 45 novih priključaka za korisnike”, dodaje Šanta.

Cena priključka je 27.000 dinara, uz mogućnost otplate na 24 mesečne rate, a ukoliko se isplati u celini dobija se popust od 20 odsto.

Izvor: Subotica.com

Ruma dobila najsavremeniji kamion za odnošenje smeća

22.01.2020

JP “Komunalac” od danas svoju uslugu odvoženja smeća podiže na daleko veći nivo čineći je i ekonomski efikasnijom, a ujedno poštujući i ekološke standarde.

U saradnji sa Opštinom Ruma kupljen je novi kamion – autosmećar marke “Iveco Stralis” sa nemačkom nadgradnjom “Stummer” i Euro 6 motorom što je jako bitno sa aspekta smanjenja izduvnih gasova i zaštite životne sredine.

Direktor JP “Komunalac” Dragan Panić se zahvalio Opštini Ruma na finansijskoj podršci zahvaljujići kojoj je kupljen jedan od najsavremenijih kamiona na tržištu. “Osnovna delatnost JP ‘Komunalac’ je sakupljanje, odvoženje i deponovanje smeća u našoj opštini i imali smo zaista potrebu da nabavimo još jedan novi kamion. Želim da se zahvalim predsedniku Opštine Ruma i opštinskoj vlasti što su nam izašli u susret i rebalansom budžeta krajem prošle godine odobrili sredstva od 10 miliona kao pomoć pri kupovini”, rekao je Panić, napomenuvši da će kamion biti plaćen na lizing, ukupno 240 hiljada evra sa porezom.

“Novi kamion je značajan pomak u našem poslovanju, jer je autosmećar kapaciteta 22 metara kubnih i mi ćemo sa njim duplo ili troduplo smanjiti troškove odvoženja smeća. U jednoj turi možemo opslužiti više mesnih zajednica, a do sada je kamion morao da se vraća na pražnjenje i po tri puta. Takođe, nov kamion ne zahteva toliko održavanja, pa i tu pravimo uštedu. Kamion poseduje Euro 6 motor što znači da je zagađenje minimalno ili da gotovo ne postoji, o manjoj potrošnji goriva da ne pričam. Sam način na koji radi i skuplja smeće je takav da ćemo imati značajne uštede u ljudstvu i eksploataciji kamiona”, poručio je Panić.

Pročitajte još:

Kompanija “West truck”, koja je ovlašćeni distributer “Iveco” vozila i “Stummer” nadogradnje, danas je za radnike “Komunalca” održala i obuku kako da profesionalno i bezbedno upravljaju i rade sa novim vozilom.

“Kada isporučujemo naša vozila, na najprofesionalniji mogući način pristupamo i samoj obuci radnika, prvo iz bezbednosnih razloga, drugo zbog efikasnosti, kako bi svi oni koji su direktni korisnici vozila znali na koji način da njime upravljaju i na koji način da rešavaju eventualne probleme.

Ono što je bitno je to da je “Komunalac” u ovoj nabavci imao i podršku KfW-a, to je fond nemačke vlade koji participira sa 8 odsto u nabavci upravo radi unapređenja ekoloških standarda za smanjenje emisije izduvnih gasova za više od 20 posto”, izjavio je Nebojša Gajić, generalni direktor kompanije”West truck”.

JP “Komunalac” trenutno raspolaže sa pet kamiona – autosmećara.

Izvor: Opština Ruma

Vlada Španije proglasila vanredno stanje u vezi sa klimatskim promenama

21.01.2020

spain_španija — Foto-ilustracija: Pixabay

Španska vlada donela je danas odluku o proglašenju vanrednog stanja u vezi sa klimatskim promenama na nacionalnom nivou, preduzevši prvi korak ka uvođenju ambicioznijih mera u borbi protiv klimatskih promena i priznavši da ovaj problem zahteva hitnu reakciju. Na taj način je zemlja demonstrirala svoju voljnost da efikasnim sredstvima odgovori na izazov savremenog doba.

U narednih 100 dana vlada bi trebalo da parlamentu dostavi predlog zakonskih propisa u toj oblasti. Očekuje se ciljevi Španije biti istovetni kao oni koje je postavila Evropska unija, kao i da zemlja teži tome da do 2050. godine dostigne klimatsku neutralnost.

Do 2040. godine udeo obnovljivih izvora u proizvodnji električne energije u Španiji bi trebalo da se popne na 95 odsto.

Španci će se usmeriti i na postizanje nultog ugljeničnog otiska u sektoru poljoprivrede, kao i na smanjenje zagađenja životne sredine kroz saobraćaj.

Pročitajte još:

Prema pisanju svetskih medija, više detalja biće objavljeno kada Vlada prosledi zakonodavstvo na odobrenje parlamenta.

Jelena Kozbašić

Smrtonosni misteriozni viris iz Kine prerasta u međunarodnu opasnost

21.01.2020

air_mask_maska_za_lice_china_kina — Foto-ilustracija: Pixabay

Ljudi sa zaštitnim maskama za lice su postali uobičajen prizor u Kini. Međutim, razlog za to nije isti kao kod nas.

Foto-ilustracija: Unsplash (Liam Burnett Blue)

Kinezi se (ovog puta) ne pribojavaju posledica zagađenja vazduha na njihovo zdravlje, već misterioznog koronavirusa koji je na teritoriji te azijske zemlje tokom januara odneo već šest života.

Ukupno 291 osoba je trenutno zaražena, a bolest je izašla iz kineskih granica i izolovani slučajevi su otkriveni i u Japanu i na Tajlandu.

Koronavirusi predstavljaju grupu virusa-izazivača infekcije disajnih organa. Mogu da se manifestuju kao obična prehlada, ali pojedine vrste imaju i smrtni ishod. Njihovo ime potiče od latinske reči za krunu ili oreol, corona, zato što izgled virusa ispod mikroskopa podseća na te objekte.

Novootkriveni virus je sedmi koronavirus koji napada ljudsku vrstu.

Njegovo poreklo se vezuje za pijace u gradu Vuhan u centralnoj Kini, a virus je na pacijente prešao sa životinja. Na tamošnjim tržnicama se prodaje različito meso, kao i žive jedinke – od živine preko morskih stvorenja, slepih miševa i zečeva do zmija.

Dodatni strah uliva potvrda vladinog stručnjaka Žonga Nanšana da se bolest prenosi s čoveka na čoveka. Glavna briga kod oboljenja pluća je to što kašalj i kijanje omogućavaju njihovo brzo širenje. Pored toga, simptomi zaraženosti novim virusom su i otežano disanje i malaksalost.

Prema procenama Gradske zdravstvene komisije u Vuhanu, među obolelima se nalazi i 15 medicinskih radnika.

Pročitajte još:

S obzirom na to da Kinezima predstoji sezona putovanja zbog Lunarne nove godine, na aerodromima vladaju pojačane biosigurnosne mere i preduzimaju se posebne provere poput merenja temperature putnika. Među zemljama koje su poštrile kontrolu se nalaze Australija, Južna Koreja i Sjedinjene Američke Države.

Kineska vlada procenjuje da će u narednom periodu broj pojedinačnih putovanja iznositi i više od 3 milijarde, ali su mnogi korisnici društvenih mreža najavili da će praznike usled novonastale situacije ipak provesti u svojim kućama, pa će taj broj potencijalno biti nešto niži.

Ministar zdravlja Republike Srbije Zlatibor Lončar je rekao da kod nas nema mesta za paniku, ali je uprkos tome najavio ozbiljniji nadzor na graničnim prelazima. Dodao je da su nadležni organi u kontaktu sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i da im za sada nisu dostavljene nikakve bitnije preporuke kao što je zabrana putovanja. On je, međutim, apelovao na građane da, bez preke potrebe, ne odlaze u područja ugrožena područja.

Odbor za hitne slučajeve Svetske zdravstvene organizacije održaće sutra sastanak zbog epidemije koronavirusa.

Jelena Kozbašić

Objavljen poziv za predstavnika NVO-a za izradu Pravilnika o zaštiti morske sredine u CG

21.01.2020

obala_Budva — Foto-ilustracija: Unsplash (Nemanja Vlaović)

Foto-ilustracija: Unsplash (Miljan Mijatović)

Na osnovu člana 3 Uredbe o izboru predstavnika nevladinih organizacija u radna tela organa državne uprave i sprovođenju javne rasprave u pripremi zakona i strategija (“Službeni list CG”, broj 41/18), Ministarstvo održivog razvoja i turizma objavljuje javni poziv za predlaganje predstavnika nevladine organizacije u radnom telu za izradu predloga pravilnika na osnovu Zakona o zaštiti morske sredine.

Skupština Crne Gore je na sednici održanoj 23. decembra 2019. godine donela Zakon o zaštiti morske sredine (“Službeni list Crne Gore”, br. 073/19 od 27.12.2019) kojim se u crnogorsko zakonodavstvo prenosi Okvirna direktiva o morskoj strategiji.

Ovim zakonom je stvorena osnova za izradu, razvoj, primenu i praćenje sprovođenja Strategije zaštite morske sredine, odnosno adekvatni zakonski mehanizam za ostvarivanje dobrog i održivog stanja morske sredine.

Više informacija pročitajte na linku.

Kako je protekla javna rasprava o upravljanju otpadom u Vojvodini?

21.01.2020

kontejneri — Foto-ilustracija: Unsplash (Hobi industri)

Regionalni centar za upravljanje otpadom za potrebe Novog Sada i opština Vrbas, Temerin, Srbobran, Žabalj, Bačka Palanka, Bački Petrovac i Beočin trebalo bi da bude završen do 2024. godine, bar tako predviđa Nacrt Regionalnog plana upravljanja otpadom 2019-2028 koji je, u okviru javne rasprave, predstavljen zainteresovanoj javnosti u Skupštini grada Novog Sada.

Ovaj strateški dokument, koji su uradili stručnjaci Nemačke razvojne saradnje – GIZ Impakt, predviđa da se kroz tri faze dođe do održivog upravljanja otpadom na pomenutom području, koje godišnje generiše, prema procenama, oko 200.000 tona smeća.

U Nacrtu su definisani i drugi zadaci, te bi tako, do 2021. godine, cela teritorija Novog Sada i sedam opština bila pokrivena uslugom odnošenja otpada (trenutno je oko 98 odsto), a do kraja 2023. godine trebalo bi da bude razvijen sistem odvojenog sakupljanja otpada i upravljanja posebnim tokovima otpada. Regionalni centar za upravljanje otpadom, po Planu, činili bi regionalna sanitarna deponija (rok kraj 2024. godine), transfer stanice za pretovar otpada u Vrbasu i Bačkoj Palanci, postrojenje za sekundarnu separaciju otpada i postrojenja za kompostiranje zelenog otpada u Vrbasu, Bačkoj Palanci i Novom Sadu. Novi Sad bi imao tri, a ostale opštine po jedno reciklažno dvorište za besplatno odlaganje otpada pogodnog za recikliranje.

Pročitajte još:

U nekoliko opština u Vojvodini javna rasprava o upravljanju otpadom

Plan predviđa da se do 2028. godine izgradi i postrojenje za tretman biorazgradivog otpada, a da do 2030. godine budu sanirana sva lokalna smetlišta i deponije. Kao zadatak postavljeno je i unapređenje informisanja građana o značaju odgovarajućeg upravljanja otpadom,.

Tokom rasprave navedeno je da će građanima biti obezbeđene kante za “suvi” otpad koji može da se reciklira, kao što je papir, guma, plastika, metal, i za “mokri” otpad u koji spada sve ostalo. Planira se i postavljanje kontejnera za staklo.

Predsednica Međuopštinske radne grupe za upravljanje komunalnim otpadom, koja je nosilac izrade Nacrta, Mira Radenović istakla je da se Plan donosi u skladu sa odgovarajućom nacionalnom strategijom i smernicama iz EU, a njime se stvaraju uslovi za osnivanje regionalnog centra za upravljanje otpadom.

Ovaj Plan ne određuje način prerade otpada i tehnologiju, već daje smernice i okvir za realizaciju ovako velikog projekta. Ovo je strateški dokument koji procenjuje određene mogućnosti, naglasila je Radenović tokom javne rasprave.

Prisutne građane na raspravi zanimalo je i da li je određena lokacija regionalne sanitarne deponije. Po rečima Radenović, Plan predlaže pet lokacija, ali konačnu presudu bi trebalo da donese Studija opravdanosti. Kako se navodi u planu, uslove za regionalnu deponiju ispunjavaju lokacija pored sadašnjeg smetlišta u Novom Sadu, jedna kod Kaća, zatim Stepanovićeva, te još dve u opštinama Temerin i Žabalj.

Da bi ovaj sistem zaživeo, Nacrt predviđa da je potrebno da se uloži 89,7 miliona evra. Taj novac bi trebalo da se obezbedi iz lokalnih budžeta, iz Pokrajine i Republike, ali i od Evropske banke za obnovu i razvoj i Nemačke razvojne banke KfW. Tako bi izgradnja Regionalnog centra za upravljanje otpadom trebalo da se finansira iz fondova EU, Republike i Pokrajine. GIZ je naveo da će donirati jedno kompostilište od 440.000 evra, a Novi Sad i opštine trebalo bi da sa 10 miliona evra finansiraju sanaciju i rekultivaciju postojećih deponija i smetlišta. Građani bi, s druge strane, ovaj projekat finansirali sa nešto višim cenama usluga, te bi tako u 2021. godini mesečni račun za domaćinstvo bio veći za 0,7 evra, u 2025. godini za 1,9 evra, a u 2035. godini 2,66 evra.

S druge strane, tvorci Plana navode da, osim najvećeg dobitka, smanjenja zagađenja životne sredine i emisije ugljen-dioksida, benefiti ovakvog tretmana otpada iznose 42 evra za građanina Bugarske, zemlje koja je najpribližnija po ekonomskom razvoju Srbiji.

Sadašnjih procenjenih 200.080 tona otpada godišnje koje stvaraju građani i privreda u osam opština, do 2032. godine trebalo bi da naraste na 245.537 tona. Region će, prema procenama, u narednih 20 godina proizvesti 4,5 miliona tona otpada. Previđa se i da će kroz reciklažu i kompost biti utrošeno nešto više od 2,7 miliona tona otpada tokom dve decenije, te da će na samoj regionalnoj deponiji u navedenom periodu završiti oko 1,8 miliona tona smeća. Opasan otpad iz domaćinstava čini između jedan i tri odsto ukupnog otpada.

Izvor: Opština Vrbas

Srednjoškolci iz Srebrenice osmislili pametan kontejner “Smećko”

21.01.2020

lego_igračka_kontejner — Foto-ilustracija: Pixabay

Dvoje srednjoškolaca osmislili su pametne kontejnere koji će vas nagraditi ukoliko pravilno odlažete otpad. Sedamnaestogodišnji Marica i Haris iz Srebrenice tvorci su projekta “Smećko”, koji su razvili u prostoru “Futures Makerspace”.

“Futures Makerspace” otvorila je Fondacija budućnosti prošlog jula u Srebrenici, kao deo mreže koja tek treba da se razvija širom Bosne i Hercegovine. Cilj je obrazovanje mladih ljudi, pre svega u oblasti informacionih tehnologija, ali i povezivanje sa lokalnom privredom čime će se napraviti promene u celom gradu, a naposletku i zemlji. Pored ovog u Srebrenici, za sada postoje prostori u Sarajevu i Tuzli.

Pročitajte još:

Ukoliko projekat “Smećko” zaživi, BiH će dobiti prve pametne kontejnere. Prilikom predstavljanja svog proizvoda istakli su jednu od njegovih pozitivnih strana za koju su sigurni da će se ljudima dopasti. Naime, ovaj kontejner vas nagrađuje za pravilno korišćenje, odnosno za pravilno odlaganje smeća.

“Smećko” funkcioniše pomoću aplikacije i preko nje daje poene za pravilno odlaganje otpada, a nakon određenog broja sakupljenih bodova, oni se mogu iskoristiti za popust u partnerskim prodavnicima ili kompanijama, ili se može preuzeti novčana nagrada.

Dvoje kreativnih srednjoškolaca planiraju da za razvoj i realizaciju svog projekta traže pomoć od uprave grada i veruju da će naići na pozitivan odgovor, s obzirom na to da bi njihov izum pozitivno uticao na čitav grad, i kada je reč o zaštiti životne sredine i razvijanje svesti o važnosti pravilnog odlaganja otpada, ali i kada je u pitanju finansijska isplativost.

Jelena Cvetić

1...779780781...1,670 Page 780 of 1,670

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

Events for 30th November

Events for 1st December

Events for 2nd December

Events for 3rd December

Events for 4th December

Events for 5th December

Events for 6th December

Events for 7th December

Events for 8th December

Events for 9th December

Events for 10th December

Events for 11th December

Events for 12th December

Events for 13th December

Events for 14th December

Events for 15th December

Events for 16th December

Events for 17th December

Events for 18th December

Events for 19th December

Events for 20th December

Events for 21st December

Events for 22nd December

Events for 23rd December

Events for 24th December

Events for 25th December

Events for 26th December

Events for 27th December

Events for 28th December

Events for 29th December

Events for 30th December

PIŠITE NAM

_{U fokusu:}