Home Blog Page 57

Dobra godina za modernizaciju mađarske elektroenergetske mreže

Foto-ilustracija: Unsplash (Ervin Lukacs)
Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

Vlada Mađarske u 2024. godini podržava modernizaciju elektroenergetske mreže sa 160 milijardi forinti (preko 400 miliona evra). Ovim sredstvima obezbediće se gradnja novih trafostanica, ali i nastavak proširenja postojećih. Pored toga, novac će biti uložen u poboljšanje dalekovoda.

Kako se navodi na sajtu Vlade Mađarske, jedan od projekata koji se tiče proširenja trafostanice i rekonstrukcije dalekovoda, čija je vrednost 13 milijardi forinti, dobila je podršku od Evropske unije u iznosu od 2,5 milijardi forinti. Ovo je značajan korak napred u smislu sigurnosti snabdevanja Budimpešte i istočne Mađarske.

Iz Ministarstva energetike Mađarske objašnjavaju da je modernizacija ovog sektora opravdana rastućim stambenim i industrijskim potrebama, kao i porastom i proširenjem kapaciteta obnovljivih izvora energije koji zavise od vremenskih prilika.

Žofia Konc, državna sekretarka u Ministarstvu energetike, Mađarska je šampion u solarnoj energiji, zato što je 2023. godine, bila treća zemlja po korišćenju ove energije za proizvodnju električne energije.

Pročitajte još:

Pored toga, podsetila je da je Mađarska već postigla svoj cilj do 2030. godine od 6 gigavata kapaciteta solarnih panela, a da trenutno u Nacionalnom planu energetike i klima razmatra i cilj od 12 gigavata.

Prema njenim rečima, budućnost Mađarske je u zelenoj energiji, a obnovljivi izvori energije koji zavise od vremena, predstavljaju velike izazove za operatore mereže i upravljače sistema. U ovoj zemlji trenutno radi 267.000 malih solarnih elektrana kućnog tipa, od kojih je tri četvrtine instalirano na krovovima porodičnih kuća.

Kako se navodi, Vlada podržava energetsku sigurnost i nezavisnost i kroz konkretne investicije kao što su izgradnja kombinovanih ciklusnih elektrana, a trenutno se sprovodi i izvodljivost studije za izgradnju makar jedne pumpe za akumulaciju energije u Mađarskoj.

Energetski portal

Šta je uzrok gradonosnog nevremena u Srbiji i BiH?

Foto-ilustracija: Unsplash (David Trinks)
Foto-ilustracija: Pixabay (maraisea)

,,Padao grad veličine teniske loptice“, ,,U jednom satu dva puta tukao led“, ,,Građani u redu čekaju da prijave štetu na automobilima nakon nevremena“, samo je deo medijskih naslova, a rezultat stvarnosti proteklog vikenda u Bosni i Hercegovini i Srbiji.

Nakon veoma visokih temperatura stiglo je jako nevreme, a samo u Republici Srpskoj u subotu je ispaljeno 260 protivgradnih raketa, od reke Une do Drine.  Dok je u delovima opštine Osečina, zbog gradonosnog nevremena koje je nanelo štetu usevima i ubijalo životinje, proglašeno vanredno stanje.

Zašto su gradonosne oluje postale ovako česte i nepredvidive, krije se u klimatskim promena, a ranije istraživanje Univerziteta u Novom južnom Velsu (UNSW), pokazalo je da će se jačina grada povećati u većini delova sveta, naročito Australiji i Evropi. Prema ovom istraživanju, očekuje se da će se učestalost oluja sa gradom smanjiti u Istočnoj Aziji i Severnoj Americi.

Muriz Spahić, iz Udruženja geografa u BiH, rekao je za Energetski portal da u novije vreme, kada se govori o klimatskim promenama (fluktuacijama), pripisuje im se svako nevreme koje se javlja. Međutim, klimatske fluktuacije ne proizvode nove vremenske nepogode, već utiču na njihovu učestalost.

Ističe da gradonosne pojave zahvataju manja prostranstva, najčešće se javljaju u tropskim geografskim zonama, mada je česta i u umerenim geografskim širinama, isključivo u toplijem periodu godine.

Pročitajte još:

„Grad nastaje pri olujnom vremenu iz kumulonimbusnih oblaka, ali uvek pri temperaturi prizemnog sloja vazduha višoj od 0oC. U kumulonimbusima, najsnažnija su uzlazna strujanja u njegovom središnjem delu. U jednom delu ovog oblačnog sistema stvaraju se uzlazna, a u njegovom drugom delu silazna strujanja. U njegovoj donjoj osnovici temperature se kreću oko 0oC i ovaj sloj oblaka se sastoji od vodenih kapljica. Ukoliko je kumulonimbus razvijen, onda se u njemu zbog silaznih strujanja u donjim horizontima mogu obrazovati prehlađene kapljice, pahuljice snega i ledeni kristali“, kaže profesor Spahić, pojašnjavajući nastanak grada.

Dodaje da zbog uzlaznih i silaznih zračnih strujanja u kumulonimbusima zrna grada, pre nego što započinje proces njihovog padanja, mogu se duže vreme zadržati u oblačnom sistemu. U procesu uzlaznih i silaznih strujanja ledeni kristali se sudaraju sa prehlađenim vodenim kapljicama zbog čega povećavaju svoju veličinu.

Led, odnosno grad, čine ledene kuglice ili loptice prečnika, najčešće od 5 do 50 milimetara, ali zabeleženi su i slučajevi mnogo većeg.

Iako su kugle leda širine 12 centimetara oborile rekorde u Španiji, istraživači su dokumentovali još veće primere na drugim delovima sveta. Što se tiče Evrope, u Italiji je 2023. godine zabeležena kugla leda prečnika 19 centimetara.

U Sjedinjenim Državama, rekord je kugla leda širine 20,32 centimetra, koja je pala u Južnoj Dakoti 2010. godine, a prema zabeleženim podacima u Kini je 1902. godine padao grad čija su zrna bila teška 4,5 kilograma i prečnika 21 centimetara.

Jasna Dragojević

Nove mere za povećanje stočnog fonda i razvoj govedarstva

Foto-ilustracija: Pixabay (Miller_Eszter)
Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)

Na sastanku sa predstavnicima udruženja proizvođača mleka i udruženja odgajivača goveda, rečeno je da će država nastaviti da radi na povećanju stočnog fonda i da ulaže u razvoj govedarstva, kao jednu od ključnih oblasti srpske poljoprivrede.

Tom prilikom su Aleksandru Martinoviću, ministru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, predstavljeni ključni izazovi sa kojima se suočavaju mlekari i uzgajivači goveda širom Srbije.

Razmatrane su mere koje bi doprinele prevazilaženju tih izazova i stimulisanju mladih da ostaju na selima i bave se ovom granom poljoprivrede.

Ukazavši na to da su tokom prošle godine premije za mleko i subvencije za mlečno govedarstvo povećane, te da je Ministarstvo poljoprivrede uvelo niz mera koje su usmerene na unapređenje i povećanje stočnog fonda, ministar Martinović je naveo da će se sa tom politikom nastaviti, te da će povećanje stočnog fonda ostati jedan od apsolutnih prioriteta Vlade Srbije.

Sagovornici su se, takođe, saglasili da je potrebno nastaviti sa strogom kontrolom uvoza mesa, mleka i mlečnih proizvoda, a u cilju zaštite domaće proizvodnje.

Ministar je sagovornicima iskazao zahvalnost na tome što su probleme, predloge i ideje izneli na jedan konstruktivan i civilizovan način, još jednom naglasivši da je dijalog i bliska saradnja države i poljoprivrednika jedini način da se srpska poljoprivreda unapredi.

Pročitajte još:

On je podsetio na to da Ministarstvo poljoprivrede na godišnjem nivou izdvaja 900 miliona evra za subvencije po najrazličitijim osnovama, a predstavnicima ovih udruženja predočio je da će Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Narodne skupštine uskoro organizovati javno slušanje na temu rekonfiguracije podsticaja iz budžeta.

Takođe, on ih je pozvao da na tom skupu uzmu aktivno učešće, istakavši da će se zalagati za to da javna slušanja ovog tipa postanu praksa i da se održavaju dva puta godišnje.

Sastanku su, ispred Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga prisustvovali Goran Vasić i Miloš Galonić, ispred Udruženja odgajivača goveda rase Limuzin Srbije prisustvovao je Miroslav Kiš, dok je u ime Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije prisutan bio Milija Palamarević.

U razgovoru su, pored ministra Martinovića, učestvovali državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede Livija Pavićević, pomoćnici ministra Nenad Katanić i Milica Neđić, direktori Uprave za veterinu i Uprave za agrarna plaćanja Živko Matijević i Slobodan Nikolovski, kao i Nenad Terzić iz Sektora za agrarnu politiku Ministarstva.

Energetski portal

U Bečeju uskoro počinje izgradnja nedostajuće kanalizacione mreže

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)
Foto-ilustracija: Unsplash (Timothy L. Brock)

Na osnovu ugovora koji je potpisan, uskoro će krenuti izgradnja 61 kilometra nedostajuće kanalizacione mreže u Bečeju, čime će se obezbediti uslovi da se priključe sva domaćinstva u opštini, ali i da postrojenje za preradu otpadnih voda radi u punom kapacitetu.

Ugovor je potpisala Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, a tom prilikom je istakla da je ovo još jedan u nizu projekata iz oblasti upravljanja otpadnim vodama, za koji su se stekli neophodni uslovi za početak radova na terenu.

Kako je podsetila, u martu je potpisan ugovor za rekonstrukciju i proširenje postrojenja za preradu otpadnih voda u Bečeju, koje će, kada bude izgrađena kanalizacija, moći da radi u punom kapacitetu.

Pročitajte još:

Ministarka je objasnila da će nakon tretmana u ovom postrojenju, voda biti tehnički ispravna, a na taj način će se sačuvati kanal koji povezuje reke Dunav i Tisu.

Prema informacijama opštine Bečej, trenutno je izgrađeno 55 kilometara kanalizacione mreže, a izgradnjom 61 kilometra kanalizacije, biće u potpunosti pokrivene potrebe stanovnika ove opštine. Kada je reč o postrojenju za preradu otpadnih voda, kapaciteta 29.000 ekvivalent stanovnika, očekuje se da ove godine počnu radovi.

Prisećanja radi, nedavno su potpisani ugovori za izgradnju kanalizacione mreže u Priboju, kao i ugovor za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda u Sečnju.

Energetski portal

Podrška Norveške u sprovođenju energetske tranzicije u Srbiji

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)
Foto-ilustracija: Unsplash (shane-rounce)

O saradnji u oblasti energetike, razgovarale su Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike i Kristin Mels, ambasadorka Kraljevine Norveške u Republici Srbiji.

Tokom razgovora, ministarka se zahvalila na podršci koju Kraljevina Norveška pruža Srbiji kroz program „Znanje za reformsku akciju na Zapadnom Balkanu’’, koji sprovodi  Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge (UNOPS), a koji je usmeren ka jačanju institucionalnog i zakonodavnog okvira, pre svega u kontekstu Zelene agende.

Ministarka i ambasadorka osvrnule su se i na nedavnu havariju na elektro-mreži koja je pogodila više zemalja regiona.

„Evropska mreža operatora prenosnih sistema električne energije (ENTSO-E) izvršiće detaljnu istragu incidenta, koji je bio bio jedan od najvećih prekida u napajanju u poslednje dve decenije u Evropi. Srbija se pripremala za ekstremne situacije na mreži i veću potrošnju, i nastavićemo da pratimo situaciju’’, rekla je ministarka.

Pročitajte još:

Ona je dodala da ako postoji pouka iz ovog slučaja, to je potreba za povećanjem energetske sigurnosti u regionu.

„Srbija je povezana interekonekcijama sa osam suseda, što predstavlja priliku za obezbeđivanje veće energetske sigurnosti kroz ulaganje u prenosnu mrežu. Izgradnjom Transbalkanskog koridora ojačali smo interkonekciju sa Rumunijom, a kroz isti projekat osnažićemo veze i sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom. Takođe, u planu je izgradnja novih interkonekcija ka Mađarskoj i Bugarskoj, što će dati veći potencijal za prenos energije’’, navela je ministarka.

Kako je naglasila, u ovoj godini Srbija će zaokružiti izradu strateškog okvira donošenjem Integrisanog plana za energetiku i klimu i nove Strategije razvoja energetike, nastaviti rad na unapređenju zakonodavnog okvira, kao i proces reformi EPS-a, kao najveće energetske kompanije u Srbiji.

Ambasadorka Melsom izrazila je spremnost za nastavkom podrške Kraljevine Norveške našoj zemlji u procesu reformisanja energetskog sektora u sprovođenju energetske tranzicije u Srbiji.

Energetski portal

Svet ide ka dva teravata solarne energije do kraja godine

Foto-ilustracija: Pixabay (_leoneil)
Foto-ilustracija: Pixabay (Michael_Pointner)

Protekla godina bila je u znaku solarne energije jer je globalno dodato 447 GW novih solarnih elektrana – gotovo duplo više nego 2022. godine kada je dodato 239 GW, saopštilo je udruženje SolarPower Europe.

Ukupan solarni kapacitet u svetu je 2023. godine dostigao 1,6 TW, a SolarPower Europe predviđa da će do kraja ove godine svet doći do dva teravata solarne energije.

Solari se najbrže razvijaju od svih obnovljivih izvora energije, čineći 78 odsto novih OIE kapaciteta u svetu 2023. godine. Nove solarne elektrane iz 2023. godine mogli bi da pokriju godišnju potrošnju električne energije u Švedskoj, Holandiji, Belgiji, Finskoj, Češkoj, Austriji, Portugalu i Grčkoj – zajedno.

Iz udruženja navode da je 2010. godine globalno solarno tržište iznosilo samo četiri odsto današnjeg, a do 2028. godine, svet bi mogao da dodaje po jedan teravat solarnih elektrana svake godine.

Ipak, problem predstavlja to što zemlje u razvoju nisu dovoljno uključene u izgradnju solarnih postrojenja.

Naime, 80 odsto novih instalacija koncentrisano je u svega 10 zemalja – Kini, SAD-u, Brazilu, Nemačkoj, Indiji, Španiji, Japanu, Italiji, Australiji i Holandiji. Iako je prošle godine porastao broj zemalja koje dodaju najmanje jedan gigavat solarnih postrojenja godišnje, među njima nema mnogo zemalja u razvoju.

Prema izveštaju Međunarodne agencije za energetiku, potrošnja čiste energije u privredama u nastajanju i zemljama u razvoju čini samo 15 odsto ukupnih investicija u čistu energiju širom sveta. Potrebno je izdvojiti 12 biliona dolara da bi se postigao cilj o utrostručenju obnovljivih izvora energije do 2030. godine, a solarna energija ima potencijal da ispuni polovinu ovog cilja.

Pročitajte još:

Kina – neprikosnoveni šampion solarne energije

Protekle godine, Kina je dodala 253 GW solarnih postrojenja, što je 57 odsto ukupnih solarnih kapaciteta instalisanih 2023. godine. Štaviše, Kina je za samo godinu dana dodala onoliko solarne energije koliko je svet dodao tokom 2022. godine.

“Kina nastavlja da određuje tempo globalne solarne tranzicije. Ali da bismo održali 1,5 stepeni Celzijusa u životu, važnije je nego ikada da ostanemo ujedinjeni kao industrija. Nijedna država ili kompanija ne može sama da postigne ovaj cilj. Moramo raditi zajedno na izgradnji novih tržišta sa neiskorišćenim potencijalom, stvaranju pravednih i otpornih lanaca snabdevanja i dodavanja ogromnih iznosa finansiranja kako bi solarna energija predvodila energetsku tranziciju”, rekla je Sonja Dunlop, izvršni direktor Globalnog solarnog saveta.

Milena Maglovski

Otkriveno zašto je pola Balkana bilo bez struje

Foto-ilustracija: Unsplash (Nikola Johnny Mirkovic)
Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

Prema prvim preliminarnim analizama i informacijama, koje su prezentovane na telekonferenciji održanoj 21. juna u 16.30 časova u organizaciji Evropske asocijacije operatora prenosnih sistema za električnu energiju (ENTSO-E), raspad je krenuo u 12.20 časova u elektroprenosnoj mreži Albanije ispadom interkonektivnog dalekovoda 400 kV Zemlak (Albanija) – Kardia (Grčka).

Nezavisni operator sistema u BiH (NOS BiH) saopštio je da je u petak u 12.24 došlo do raspada elektroenergetskih sistema Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i dela Hrvatske.

,,Iako je ovom ispadu prethodio ispad dalekovoda 400 kV Podgorica 2 – Ribarevina u Crnoj Gori, prenosna mreža Crne Gore i susednih sistema je bila u pogonu sa normalnim pogonskim parametrima. Nakon ispada pomenutog dalekovoda Zemlak – Kardia, dolazi do kaskadnih ispada 400 kV, 220 kV i 110 kV dalekovoda u Albaniji nakon čega se incident trenutno preneo u elektroenergetski sistem Crne Gore, uzrokujući ispad 220 kV dalekovoda Mojkovac – Podgorica 1. Na ovaj način prenosni sistem Crne Gore je ostao vezan na elektroenergetski sistem Bosne i Hercegovine uz slanje snage od 400 MW istosmernim kablom iz Crne Gore ka Italiji“, naveli su iz NOS BiH.

Dodali su da je usled prekomernih tokova električne energije od severoistočnog dela BiH prema jugu, došlo do naponskog kolapsa i kaskadnog ispada svih interkonektivnih vodova između Bosne i Hercegovine i Crne Gore u 12.22 časova, što dalje uzrokuje potpuni raspad elektroenergetskog sistema Bosne i Hercegovine i dela Hrvatske (priobalni deo) koji se dogodio u narednih 60 – 90 sekundi.

Pročitajte još:

„S obzirom na to da je elektroenergetski sistem BiH sastavni deo jedinstvenog prenosnog sistema kontinentalne Evrope, ovakav epilog događanja u BiH i delu Hrvatske je bio neminovan i bez mogućnosti sprečavanja eskalacije imajući u vidu količinu energije koja se u tom trenutku prenosila preko BiH i brzinu kaskadnih ispada u regionu. U cilju boljeg razumevanja situacije, napomenućemo da prenosna moć 400 kV dalekovoda iznosi 1300 MW, a u trenutku raspada sistem za nadzor prenosne mreže BiH (SCADA/EMS) u dispečerskom centru NOSBiH-a beleži tokove snage i do 2250 MW po pojedinim 400 kV dalekovodima“, navode oni.

Foto-ilustracija: Unsplash (shane-rounce)

Napominju da se 20. juna 2024. godine, desila slična situacija sa znatno manjim tranzitnim tokovima električne energije preko BiH, gde je pravovremenom reakcijom operativnog osoblja DC NOSBiH-a, sprečen raspad elektroenergetskog sistema BiH.

„Adekvatnim dispečerskim akcijama koje se primenjuju pri podizanju sistema iz “black-out” stanja, operativno osoblje DC NOSBiH-a, u najkraćem vremenskom roku je stabilizovalo elektroenergetski sistem BiH. U skladu sa propisanim procedurama i pravilima upravljanja prenosnim sistemom napon je prioritetno prosleđen važnijim potrošačkim čvorištima, kao i proizvodnim jedinicama, sa ciljem ponovne sinhronizacije i obezbeđenja neophodne električne energije za pokrivanje potreba potrošnje. Resinhronizacija elektroenergetskog sistema BiH i normalizacija stanja, izuzev pokrivanja deficita u proizvodnji zbog ispada termoelektrana i nemogućnošću njihovog brzog povratka na mrežu zbog tehnologije rada, izvršena je u rekordnom roku od dva sata“, rekli su u NOS BiH.

Napominju da će detaljna analiza događaja u skladu sa ustaljenom praksom ENTSO-E biti vršena u narednim nedeljama, o čemu će javnost biti pravovremeno obaveštena, kao i da BiH preko potrebno investiranje u prenosnu mrežu, koja zbog svoje zastarelosti i promene ustaljenih obrazaca rada elektroenergetskih sistema (integracija obnovljivih izvora energije), ne može adekvatno da odgovori na sve izazove.

Energetski portal

Lokalizovan požar na deponiji u Smederevu

Foto-ilustracija: Unsplash (Collab Media)
Foto: Grad Smederevo

Požar, koji je juče izbio na smederevskoj deponiji u Godominskom polju, danas je lokalizivan, navodi se u saopštenju grada.

„Požar je primećen oko 16 časova i 50 minuta, a u 17 časova i 10 minuta na lokaciju su već pristigli vatrogasci sa četiri vozila, kao i ekipe našeg JKP ‘Zelenilo i groblja’ sa svoja dva vozila, kao i jedno vozilo iz Železare”, rekla je gradonačelnica Smedereva Jasmina Vojinović tokom obilaska deponije.

Prema njenim rečima, dobro je što je požar površinski i što je efikasnom akcijom veoma brzo lokalizovan.

“Lokalna samouprava u Smederevu već odavno radi na projektu zatvaranja nesanitarne deponije u Godomisnkom polju i očekujemo da će se 18. jula završiti izgradnja Transfer stanice kojom rešavamo problem odlaganja smeća na ekološki bezbedan način“, rekla je gradonačelnica Smedereva.

Pročitajte još:

Prema podacima Agencije za životnu sredinu, na sve tri stanice u Smederevu koje mere kvlitet vazduha – Centar, Carina i Radinac, nema prekoračenja dozvoljenih graničnih vrednosti.

“Rezultati monitoring kvaliteta vazduha u Smederevu za 2023. godinu pokazuju da je uglavnom postignuta konformnost sa zakonskim graničnim vrednostima”, navode iz Agencije za životnu sredinu i dodaju da je grad uložio 350 miliona dinara u zelene projekte, uključujući i zamenu starog kotla u naselju Senjak.

Energetski portal

Stagnacija prodaje električnih vozila – do kada će trajati?

Foto-ilustracija: Freepik (user6702303)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

I dok u Evropi preovladava mišljenje da je tražnja za električnim vozilima u opadanju, novi brifing objavljen od strane Transport & Environment, pokazuje da je ono pogrešno, a da je trenutna stagnacija zapravo očekivana već nekoliko godina.

Brifing pod nazivom Stagnacija i rast: evropsko tržište električnih vozila (eng Stagnation and growth: the European EV market), analizira na koji način regulativa Evropske unija i strategije proizvođača automobila utiču na tržište električnih automobila.

Kako se objašnjava, regulacija Evropske unije o emisijama CO2 za automobile, sprovodi se u petogodišnjim ciklusima, zbog čega proizvođači prave taktike, a što dalje dovodi do ciklusa ubrzanja i stagnacije tržišta.

Proizvođači automobila teže da prodaju vozila sa unutrašnjim sagorevanjem, kao i skuplje modele električnih, sve dok to mogu, odnosno do poslednjeg trenutka usklađivanja sa zakonskim zahtevima. Kako se navodi, proizvođači se fokusiraju na ostvarenje profita prodajom skupljih električnih vozila, a masovniju prodaju po pristupačnijim cenama odgađaju do poslednjeg momenta, zbog čega je došlo do visokih cena i usporenja širenja ovog tržišta.

Pročitajte još:

Očekuje se da će posle 2025. godine doći do porasta prodaje ovih vozila, kako bi proizvođači uspeli da ispune ciljeve u vezi sa emisijama CO2. Štaviše, u planu je da se u naredne dve godine lansira deset pristupačnih modela koji će biti proizvedeni u Evropi.

Ono što zabrinjava, jeste poziv da se ukine cilj da do 2035. godine svi novi automobili budu sa nultom emisijom u Evropskoj uniji. Ovo bi dovelo do zaustavljanja investicija, a smanjena bi bila i konkurentnost evropske automobilske industrije u odnosu na ostale globalne.

Ukoliko dođe do oslabljenja regulativne Evropske unije, ili da se odloži plaćanje kazni za usklađivanje za 2025. godinu, dovodi se u rizik i pitanje klimatskog programa i pravila Evropske unije.

Energetski portal

Kragujevac: šest škola koristiće električnu energiju koju same proizvedu

Foto-ilustracija: Pixabay (Michael_Pointner)
Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

Na šest osnovnih škola u Kragujevcu, biće postavljeni solarni paneli, a projekat se sprovodi u okviru inicijative „Sunčane škole na Zapadnom Balkanu“.

Prema rečima Dušana Aleksića, člana Gradskog veća za obrazovanje, u proces koji prethodni postavljanju solarnih panela na šest škola, ušli su na inicijativu Aleksandra Miloševića, člana Gradskog veća za investicije i upravljanje projektima.

Kako se navodi, u prvoj fazi će biti odrađeno ispitivanje na 12 škola, od kojih će biti izabrano šest koje su najpogodnije za ovu namenu.

,,Postavljanje solarnih panela pratiće edukacija đaka o značaju obnovljivih izvora energije i zaštite životne sredine, a materijalna korist biće uštede novca koji je trošen za plaćanje električne energije’’, rekao je Aleksić.

Prema njegovim rečima, šest škola postaće prozjumeri – proizvođači jer će koristiti električnu energiju koju sami proizvedu, a viškove će vraćati u elektrodistributivni sistem i koristiti ih kasnije kada budu imali veću potrebu za električnom energijom.

Pročitajte još:

Završni događaj regionalne inicijative održan je u Valjevu, u gradu gde su već postavljeni solarni paneli na šest škola.

Cilj ovog događaja bio je da razvije model angažovanja ključnih društvenih aktera (državne škole, lokalne samouprave i lokalne zajednice) u oblasti energetske tranzicije, i to razvijanjem njihovih kapaciteta da upravljaju proizvodnjom čiste/obnovljive.

Regionalnu inicijativu „Sunčane škole na Zapadnom Balkanu“ podržava i realizuje Fondacija za otvoreno društvo – Zapadni Balkan i Fondacija za otvoreno društvo – Srbija, a edukativnu komponentu će sprovoditi Beogradska otvorena škola.

Energetski portal

Kakvo je stanje pogona za prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji?

Foto-ilustracija: Unsplash (patrick-federi)
Foto-ilustracija: Unsplash (marco-bicca)

Ministarstvo saobraćaja, građеvinarstva i infrastrukturе saopštilo je da je u pеriodu od avgusta do dеcеmbra 2023. godinе izvršilo tеrеnsku kontrolu rada 40 postrojеnja za prеradu otpadnih voda (PPOV).

Pregledom je utvrđeno da pеt PPOV nijе funkcionalno zbog kvarova ili nikada nisu ni puštana u rad jеr nijе izgrađеna kanalizaciona mrеža za njih. Za dеvеt PPOV jе potrеbna potpuna rеkonstrukcija ili rušеnjе i izgradnja novog, a za ostalih 26 PPOV su potrеbna vеća ili manja dodatna ulaganja u cilju punе funkcionalnosti, navode iz Ministarstva.

U kontrolu nijе uključеno 15 PPOV koja su dеvastirana do tе mеrе da su prеthodnih godina vеć smеštеna u nеki od programa potpunе rеkonstrukcijе ili rušеnja i izgradnjе novog postrojenja na istom mеstu.

Ministarstvo sе za obradu prikupljеnih podataka obratilo Prirodno-matеmatičkom fakultеtu u Novom Sadu (Dеpartman za hеmiju, biohеmiju i zaštitu životnе srеdinе, katеdra za hеmijsku tеhnologiju i zaštitu životnе srеdinе) koji jе izradio Studiju “Analiza stanja u sеktoru upravljanja otpadnim vodama i smеrnicе za dalji razvoj“.

Pročitajte još:

Tokom provеrе rada PPOV su ispitivani nеdostaci u tеhnološkom procеsu postrojеnja i funkcionisanju oprеmе, zatim nеdostaci u građеvinskom i administrativno/finansijskom dеlu, nеdostaci u ljudskim rеsursima, projеktovani kapacitеt postrojеnja u ES i rеalni kapacitеt koji sе koristi, uticaj infiltracijе i kvalitеta kanalizacionе mrеžе na rad postrojеnja, uticaj industrijskih otpadnih voda na rad postrojеnja, način i lokacija zbrinjavanja komunalnog mulja.

Iz Ministarstva dodaju da jе modеl sa osnivanjеm javno-privatnog partnеrstva najpovoljniji za Rеpubliku Srbiju, jеr obеzbеđujе visoko pouzdano ispunjеnjе zadatih kritеrijuma.

„Sadašnji dеcеntralizovani modеl upravljanja jе modеl u komе jе JLS odgovorna za finansiranjе i upravljanjе PPOV samim tim što jе nadlеžna za pružanjе komunalnе uslugе odvođеnja i prеčišćavanja otpadnih voda. On jе u rеalizaciji pokazao znatnе slabosti. Ova pojava sе nе možе smatrati nеočеkivanom imajući u vidu da jе trеnutno i planirano prеčišćavanjе komunalnih otpadnih voda rеlativno ‘nova dеlatnost’ u Rеpublici Srbiji“, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Zbog svega navedenog Ministarstvo ćе u narеdnom pеriodu pristupiti izmеni zakonskе rеgulativе u cilju urеđivanja upravljanja postrojеnjima za prеradu otpadnih voda.

Energetski portal

Rezultati francuskih aukcija za plutajuće vetroelektrane i šta to znači za Evropu

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Brigitta Schneiter)

Francuska je 15. maja ove godine objavila rezultate za 250 MW aukcija za plutajuće vetroelektrane, a pobednička ponuda dodeljena je po ceni od 86 evra/MWh.

Iako je ovo rekordno niska cena za vetroelektrane na moru, iz udruženja Wind Europe poručuju da države ne treba da smatraju da je to novo merilo za razvoj plutajućih vetroelektrana u Evropi.

„Vlade moraju uzeti u obzir specifičnosti ove konkretne aukcije kada definišu svoje aukcijske budžete i gornje cene. Ne uzimajte cenu ponude od 86 evra/MWh kao referentnu vrednost. U suprotnom biste se mogli naći u sličnoj situaciji kao Velika Britanija prošle godine. Britanska aukcija vetroelektrana na moru 2023. godine imala je nisku gornju cenu jer su napravili pogrešne pretpostavke o troškovima – i niko nije licitirao“, rekao je direktor Wind Europe-a, Džajls Dikson.

Aukcije u Francuskoj specifične su po tome što investitori nisu morali da plaćaju priključak na mrežu, niti za izvozne kablove i priobalne trafostanice, već je troškove pokrio francuski operater prenosnog sistema RTE.

Pročitajte još:

Zatim, uslovi na lokaciji su bili izuzetno dobri sa jakim brzinama vetra i povoljnim dubinama vode, a takođe je i ponuđeni ugovor za razliku robusno indeksiran prema inflaciji, uzimajući u obzir različite cene sirovina. Stvarna cena koja se plaća prilikom izgradnje vetroparka veća je od 86 evra/MWh, naglašavaju iz udruženja Wind Europe.

Takođe dodaju da su plutajuće vetroelektrane relativno mlada industrija gde su tehnički i komercijalni rizici i dalje prilično visoki. Evropa danas ima 208 MW plutajućih vetroelektrana u radu, i to uglavnom raspoređenih u četiri mala vetroparka.

Cene za plutajuće vetroelektrane će se značajno razlikovati širom Evrope – između zemalja, ali i od lokacije do lokacije. Iz udruženja kažu da je prerano reći kakav će biti raspon cena za plutajuće vetroelektrane velikih razmera u Evropi.

Milena Maglovski

Čelinac dobija dve solarne elektrane

Foto: MT-KOMEX
Foto: MT-KOMEX BH

Opština Čelinac nalazi se nedaleko od Banja Luke, jednim delom teritorije prostire se na nadmorskoj visini od 800 metara, u najvećem delu opštine nadmorska visina kreće se od 300 do 600 metara.

Najniža tačka sa nadmorskom visinom od 196 metara je na ušću reke Jošavke u Vrbanju. Predeo i veliki broj sunčanih sati izuzetno su pogodni za gradnju solarnih elektrana. Zato nije čudno što u ovom kraju vlada veliko interesovanje za čistu energiju i sve je više solarnih elektrana koje vlasnicima omogućavaju energetsku nezavisnost.

Na brdima naselja Markovac kompanija MT-KOMEX BH završila je izgradnju solarnih elektrana Markovac Jungići i Markovac Jungići 1. Ukupna snaga ovih solarnih eletrana je 280 kWp i one su izgrađene na površini od 3.000 m2. Prema urađenim procenama njihova godišnja proizvodnja iznosiće 360 MWh, što investitoru obezbeđuje energetsku sigurnost. Za izgradnju ovih solarnih elektrana kompanija je koristila opremu proizvođača Canadian Solar kada je reč o panelima. Postavljeno je 420 panela, koji su pojedinačne snage 660 W.

Fronius invertori, pet komada, pojedinačne snage 50 kW postavljeni su na solarne elektrane. Investitor je odlučio da izgradnju solarnih elektrana poveri kompaniji MT-KOMEX BH koju čini stručni tim inženjera i instalatera. Oni imaju dugogodišnje iskustvo u projektovanju i izgradnji solarnih elektrana. Osim toga, inženjeri poseduju sve neophodne sertifikate i redovno završavaju stručne obuke i usavršavanja. Pružaju usluge od izrade projekta za elektranu, dobijanja dozvola, dopremanja potrebnih materijala, tehnologije i radne snage do lokacije.

U FOKUSU:

Vredni monteri preduzeća su tu da postave konstrukcije i instaliraju panele renomiranih proizvođača, a zatim sledi postavljanje invertora i ostale potrebne infrastrukture. Na kraju sledi provera spremnosti za puštanje u rad – sve su to faze koje su sadržane u frazi „ključ u ruke“ i koje su stoga odgovornost celokupnog tima. U kompaniji čvrsto veruju da će solarna energija i zeleni kilovati tek doživeti ekspanziju na ovim prostorima, a tome svedoče i brojni upiti što privrednika što građana za postavljanjem solarnih panela i na krovovima i na zemlji.

Tome u velikoj meri doprinosi podatak da Bosna i Hercegovina, kao i Srbija, imaju veći broj časova sunčevog zračenja nego mnoge druge evropske zemlje. Takođe, postoje velike površine koje nisu iskorišćene, a na koje bi mogli biti postavljeni solarni paneli. Inženjeri i instalateri kompanije MT-KOMEX BH spremni su za sve izazove koje im donosi poslovanje u Bosni i Hercegovini. Svakodnedno rade na promociji obnovljivih izvora energije, tu su da odgovore na sva pitanja klijenata i da nađu najbolje i najefikasnije rešenje.

Priredila: Jasna Dragojević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala OČUVANJE PRIRODE.

U konkurenciji više od 170 inovativnih rešenja za StarTech grantove od 50.000 dolara

Foto-ilustracija: Unsplash ( kvalifik)
Foto-ilustracija: Pixabay

Na ovogodišnjem konkursu StarTech programa za razvoj inovacija i digitalnu transformaciju privrede Srbije prijavilo se više od 170 preduzetnika, mikro, malih i srednjih preduzeća.

Ogromno interesovanje za grantove, koji iznose 50.000 dolara, četvrtu godinu zaredom potvrđuje značaj ovakvih inicijativa u podršci domaćim inovatorima. Sa samo oko deset grantova na raspolaganju, konkurencija je izuzetno oštra, kaže Dušan Vasiljević, direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u.

Među 177 prijava, više od polovine je usmereno na razvoj aplikacija, digitalnih plaftormi i softvera koji unapređuju poslovne procese. Na drugom mestu su inovacije u domenu veštačke inteligencije, zatim slede poljoprivreda, multimedija, građevina i biotehenologija. Prijave su stigle iz 29 gradova i opština, od Beograda, Novog Sada, Niša i drugih većih gradova sve do manjih opština kao što su Bogatić, Osečina, Bački Petrovac, Sjenica, Kovačica i Knjaževac, u kojima novi biznisi i radna mesta mogu značajno da doprinesu boljem kvalitetu života.

Vasiljević naglašava da je odličan odziv i ove godine dokaz atraktivnosti programa koji nudi mnoštvo mogućnosti uz minimalne administrativne zahteve za prijavu i sprovođenje projekta.

Pročitajte još:

„Na konkurs se javilo 30 preduzetnika i 147 privrednih društava. Ponovni interes firmi koje prošle godine nisu dobile sredstva potvrda je poverenja u naš program“, dodaje Vasiljević i zaključuje da je na četvrti StarTech javni poziv stigao najveći broj prijava pravnih lica do sada.

Prijave su bile otvorene do 31. maja, a inovatori su do 15. maja mogli da apliciraju i za podršku u izradi biznis plana i tu pomoć je iskoristilo 75 prijavljenih. Pred konkursnom komisijom sada je nekoliko krugova selekcije. Imena finalista biće poznata do kraja leta, a konačnu odluku o dobitnicima grantova do septembra će doneti tim od osam stručnjaka u oblasti inovacija, digitalne transformacije i preduzetništva.

Podsetimo, StarTech je do sada podržao 82 inovacije kroz grantove ukupne vrednosti tri miliona dolara. Među nagrađenim su uređaji za rehabilitaciju kod neuroloških oboljenja, merenje temperature beba, praćenje pasa, mobilni skener glave, softver za automatsko prevođenje na znakovni jezik, aplikacije za praćenje poljoprivredne proizvodnje, probiotik za dijabetes, suplement protiv helikobakterije, sistem za prevenciju šumskih požara.

StarTech je šestogodišnji projekat podrške inovacijama i digitalnoj transformaciji privrede koji sprovodi NALED u saradnji sa Vladom Srbije, a koji finansira kompanija Philip Morris. Opšti cilj programa je ubrzanje rasta srpskih kompanija i transformacija tradicionalne ekonomije u digitalnu, izvozno orijentisanu ekonomiju zasnovanu na znanju i inovacijama.

Izvor: NALED

Šest znakova toplotnog stresa i šest načina kako pomoći biljkama

Foto-ilustracija: Pixabay (mobi99)
Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)

Ove nedelje očekuje nas prvi ovogodišnji toplotni talas, a ponegde će temperatura dostići i 40°C. Većini biljaka najviše odgovara raspon od 15 do 30°C. Kada su one duže vreme iznad 32°C, njihov rast se usporava, a neke pokazuju znakove stresa.

Iznad 40°C će preživeti, ali uz mnoge znakove toplotnog stresa zavisno od vrste, fazi rasta i drugim faktorima kao što je nedostatak padavina ili jak i suvi vetar i slično.

U svakom slučaju, ekstremne temperature vazduha, a onda i zemljište usporavaju hemijske aktivnosti i rast biljaka.

Znakovi toplotnog stresa

Uvijanje listova jedan je od prvih znakova, a koji je možda najočitiji kod kukuruza i paradajza. Puči listova se zatvaraju kako bi zadržali što više vlage u biljci zbog čega se oni uvijaju prema unutra ili van.

Do uvenuća dolazi kada biljci nedostaje vlage, a najočiglednije je u najtoplijem delu dana. Ona se preko noći, do jutra uglavnom oporavi.

Suvi krajevi listova još su jedan znak da se biljka bori sa stresom, a češće se dogaša kod biljaka sa velikim lišćem poput tikvi i bundeva gde je veća površina lista kojom se može održavati njegova funkcija.

Javlja se i odbacivanje cveta, ali i ploda, čime biljka čuva resurse za preživljavanje. Najčešće se događa kod mahunarki, paradajza, paprike, tikvica i bundeva.

Ožegotine na plodovima koji su okrenuti suncu u najtoplijem delu su jedan od simptoma i ne treba ih zameniti sa virusnim i bakterijskim oboljenjima. Mogu se pojaviti kao vodenaste mrlje, u vidu promene boje, mehurića kao kod opekotina, nekrotiranih područja i slično.

Vršna trulež plodova povezana je sa nedostatkom kalcijuma, a još je više potencirana usled visoke temperature. Ova je pojava najočiglednija kod paradajza i paprike. Rešenje je u redovinim zalivanju.

Pročitajte još:

Šest načina kako pomoći biljkama

U ovom periodu redovno zalivajte biljke, najbolje u jutarnjim satima, a po potrebi i večernjim. Dajte im dovoljno vode koja će dopreti do dubljih površina. Bolje je obilno zaliti biljke svaki drugi dan nego svaki dan po malo jer takva će voda zapravo brzo ispariti i neće doći do korena. Mlade biljke sa slabije razvijenim korenom tražiće češće vodu od starijih.

Biljke zagrnite zemljom, kako bi što više stabljike bilo pokriveno zemljom te malčirajte, posebno one koje imaju plitko korenje. Neka malč bude debeo pet do 10 cm jer će samo tako zadržati vlagu i samo tlo hladnijim.

Pomoću agritekstila ili mreže za voćarstvo zasenite najosetljivije povrće. Pazite da usled vetra ili nevremena tekstil ne padne na povrće te ga ošteti. Redovno pregledavajte ovakvu zasenu i namestite ih po potrebi te uklonite kada previsoke temperature prođu.

Između biljaka redovno uklanjajte korov i ostavite ga na zemlji jer će čuvati vlagu i tlo od isušivanja. Ali, ako korov raste odmah uz povrće i nije previsoko, nemojte ga čupati jer on pravi prirodan hlad.

Berbu obavljajte rano ujutro ili još bolje, navečer kako bi se lišće tokom noći „namestilo“ u pravi položaj. Ovo je posebno važno kod mahunarki i krastavaca.

S đubrenjem pričekajte hladnije razdoblje jer pri ovakvim uslovima nije dobro podsticati novi rast biljke. Odložite i primenu insekticida, pa i onih prirodnih jer možete oštetiti list.

Izvor: Agroklub

Koje zemlje EU neće ispuniti nacionalne klimatske ciljeve za 2030. i kakve su posledice?

Foto-ilustracija: Freepik (nuraghies)
Foto-ilustracija: Unsplash (Marek Piwnicki)

Najnovija analiza nacionalnih i klimatskih planova, pokazala je da 12 zemalja Evropske unije neće ispuniti svoje nacionalne ciljeve prema Regulativi o raspodeli napora (ESR), ukoliko se ne budu preduzele hitne mere.

Kako se navodi na sajtu Transport & Environment, još sedam zemalja je u opasnosti da ne ostvari svoje postavljene ciljeve.

Najlošije pozicionirane zemlje jesu Nemačka i Italija. Procene su da Nemačka zaostaje za ciljem za 10, a Italija za 7,7 odsto.

Ukoliko ove dve države ne budu ispunile svoje ciljeve koji se odnose na smanjenje emisija CO2, mogle bi da potroše sve raspoložive karbonske kredite koji su dostupni za trgovinu između zemalja Evropske unije. To znači da druge zemlje mogu da se nađu u nezavidnom položaju, suočene sa sudskim postupcima. Pojašnjenja radi, druge zemlje koje budu uspele da ostvare svoje ciljeve, možda neće moći da kupe dovoljno kredita kako bi nadoknadile svoje emisije.

Ako dođe do takve situacije, kako se objašnjava, Nemačka i Italija bi morale da kupe karbonske kredite od drugih zemalja Evropske unije koje su ostvarile svoje ciljeve. Na taj način će kompenzovati višak svojih emisija. Neke procene su da bi Nemačka mogla da plati za kupovinu više od 16 milijardi evra, a Italija oko 15.5 milijardi evra.

Pročitajte još:

Transport & Environment upozorava da bi ovakva situacija mogla da dovede do nestašice kredita na tržištu, što dalje može da utiče na povećanje cena. Takođe, može dovesti do toga da druge zemlje imaju otežane uslove za ispunjenje svojih obaveza u vezi sa smanjenjem emisija CO2.

Na drugoj strani lestvice, nalaze se Španija, Grčka i Poljska, koje će najverovatnije i premašiti svoje ciljeve smanjenja emisija CO2 do 2030. godine. Na ovaj način, tri pomenute zemlje mogle bi da profitiraju od prodaje viška karbonskih kredita drugim zemljama.

Prisećanja radi, ukupni cilj emisija jeste smanjenje za 40 odsto do 2030. godine u sektorima drumskog transporta, otpada, zgrada, poljoprivrede i malih industrijskih sektora.

Energetski portal

1...565758...1.558Page 57 of 1.558

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs