Home Blog Page 56

Održana konferencija „Podseti me šta to beše čist vazduh“

Foto-ilustracija: Pixabay (SichiRi)
Foto-ilustracija: Pixabay (GreenCardShow)

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) je tokom nedelje u Boru i Smederevu organizvao javne događaje i konferencije pod nazivom “Podseti me šta to beše čist vazduh” povodom predstavnjanja Analize Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2022. godinu.

RERI je, u saradnji sa Beogradskom otvorenom školom (BOŠ) i Društvom mladih istraživača Bor (DMI), izradio Izveštaj koji se bavi analizom podataka prikupljenih iz Godišnjeg izveštaja o stanju kvaliteta vazduha u Republici Srbiji za 2022. godinu, uz detaljno razmatranje važećeg zakonodavnog i regulatornog okvira namenjenog zaštiti vazduha.

Prema ovom Izveštaju, u 2022. godini na listi prekomerno zagađenih mesta našlo se svih osam aglomeracija i 13 gradova, u kojima živi preko četiri miliona ljudi.

U samo 12 od 29 gradova, sa preko 50.000 stanovnika, postojao je monitoring koncentracije PM čestica u realnom vremenu, dok približno 80 opština ni na koji način nije bilo obuhvaćeno monitoringom kvaliteta vazduha. To znači da blizu 1.500.000 stanovnika ni na koji način nisu bili obavešteni o kvalitetu vazduha u sredinama u kojima žive.

U Izveštaju RERI navodi i da su samo tri od 21 grada iz III kategorije kvaliteta vazduha (prekomerno zagađen vazduh) imala usvojen Plan kvaliteta vazduha.

Zagađen vazduh izaziva jedan u 10 smrtnih slučajeva u Republici Srbiji, napominju iz RERI-ja.

Pročitajte još:

Sagorevanje fosilnih goriva vodeći je izvor PM2.5 na otvorenom i najveći pojedinačni doprinos prevremenoj smrtnosti povezanoj sa zagađenjem vazduha u Republici Srbiji, sa 36 odsto ukupnog broja prevremenih smrti povezanih sa zagađenjem česticama PM2.5. Ugalj je odgovoran za 26 odsto svih prevremenih smrti izazvanih česticama PM2.5.

„U Srbiji su energetski sektor, individualna ložišta i saobraćaj prepoznati kao najveći zagađivači koji narušavaju kvalitet vazduha. S druge strane, u manjim sredinama dominira industrijsko zagađenje. Dodatni problem predstavlja nedostatak monitoringa svih zagađujućih materija širom Srbije, dok u nekim mestima ne postoji ni nadzor nad emisijama hemijskih, metalurških i prerađivačkih postrojenja i sektora proizvodnje građevinskih materijala. Svi ovi zagađivači negativano utiču na zdravlje i kvalitet života lokalnog stanovništva i dovode do degradacije životne sredine’’, rekao je Toplica Marjanović iz Društva mladih istraživača Bor.

Glavna poruka sa konferencije je da Republika Srbija treba hitno da usvoji novi Zakon o zaštiti vazduha, koji integriše najbolje prakse iz direktiva EU i preporuke iz Globalnog vodiča za kvalitet vazduha Svetske zdravstvene organizacije.

Više o konferenciji pročitajte ovde.

Energetski portal

EU: Obnovljivi izvori energije prestigli fosilna goriva u 2023. godini

Foto-ilustracija: Freepik (senivpetro)
Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Evropska unija dosledno sprovodi energetsku tranziciju o čemu svedoči podatak da je 2023. godine proizvedeno više električne energije iz obnovljivih izvora (OIE) nego iz fosilnih goriva.

Prema najnovijim podacima, objavljenim na Eurostatu, lani su obnovljivi izvori bili vodeći izvor električne energije, čineći 44,7 odsto godišnje proizvodnje u Evropskoj uniji. OIE su zaslužni za 1,21 miliona gigavat-sati, što je povećanje od 12,4 odsto u poređenju sa 2022. godinom.

Najveća ulaganja zabeležena su u solarnu energiju i energiju vetra, a kombinovani kapacitet ova dva obnovljiva izvora porastao je za 73 GW 2023. godine. Solarna energija je protekle godine doživela pravu ekspanziju jer je njen kapacitet u Evropskoj uniji povećan za 56 GW, u poređenju sa 41 GW koliko je dodato 2022. godine, saopštilo je udruženje SolarPower Europe.

Sa druge strane, električna energija proizvedena iz fosilnih goriva smanjena je za 19,7 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a proizvodnja je iznosila 0,88 miliona gigavat-sati, odnosno 32,5 odsto ukupne proizvodnje.

A kada je reč o nuklearnoj energiji, Savet država članica EU i Evropski parlament složili su se početkom februara ove godine da nuklearnu energiju proglase za stratešku tehnologiju za dekarbonizaciju EU.

Nuklearne elektrane su prethodne godine proizvele 0,62 miliona gigavat-sati čineći 22,8 odsto godišnje proizvodnje energije u EU. Francuska je, sa svojih 56 operativnih reaktora, vodeća zemlja u Evropskoj uniji po proizvodnji nuklearne energije.

Pročitajte još:

Smanjena potražnja za fosilnim gorivima

Veće investicije u obnovljive izvore znače manju zavisnost Evropske unije od fosilnih goriva. Tako je 2023. godine, prema preliminarnim podacima, snabdevanje EU prirodnim gasom smanjeno na 12,8 miliona teradžula, što je pad od 7,4 odsto u odnosu na godinu dana ranije. Time je ostvarena najniža potražnja za prirodnim gasom od 1995. godine.

Još oštriji pad zabeležen je kod uglja: snabdevanje mrkim ugljem smanjeno je za 24,2 odsto, a snabdevanje kamenim ugljem za 20,4 odsto. Obe brojke su najniže zabeležene od u istoriji beleženja podataka, objavio je Eurostat.

Kada je reč o nafti i naftnim derivatima, isporuka je iznosila 526.862 hiljade tona, što je pad od 1,5 odsto u odnosu na 2022. godinu.

Milena Maglovski

GEOS-U satelit pratiće opasnosti po životnu sredinu

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Photo-illustration: Pixabay

GOES-U satelit, lansiran je u orbitu rakete SpaceX Falcon Heavy 25. juna sa NASA Centra za svemirske letove Kennedy u Floridi. Kako prenosi Svetska meteorološka organizacija (WMO), očekuje se da će za oko dve nedelje dostići geostacioniranu orbitu koja se nalazi na visini od 22.236 milja iznad zemlje.

Ovaj satelit poneće ime GEOS-19, a deo je GEOS-R serije satelita za geostacionarno operativno posmatranje životne sredine, kao najnaprednijeg sistema za praćene vremena i životne sredine u zapadnoj hemisferi. Preciznije, kako se navodi na sajtu Nacionalne administracije za okeane i atmosferu (NOAA), pozicioniran je tako da prati opasnosti po životnu sredinu koje utiču na veći deo Severne Amerike, uključujući kontinentalne Sjedinjene Države i Meksiko, kao i Centralnu i Južnu Ameriku, Karibe i Atlantski okena do zapadne obale Afrike.

Satelit će pružati podatke koji su važni za zaštitu zapadne hemisfere od ekoloških pretnji.

Kako je objasnio Ken Graham, direktor NOAA Nacionalne meteorološke službe, GEOS je jedan od najvrednijih alata koje njihovi meteorolozi i hidrolozi imaju u svom opservacionom alatu.

Pročitajte još:

Satelit će obezbediti važne podatke za identifikaciju i praćenje opasnosti po životnu sredinu, locirajući žarišta požara, detektujući promene u ponašanju požara, ali i procenjujući njegovo kretanje i intenzitet. Takođe, nadgledaće izlaz dima i efekte koje ima na kvalitet vazduha. Pored toga, satelit može da identifikuje udare groma koji mogu da dovedu do nastanka požara…

Koristi postoje i kada je reč o ranom upozorenju na tropske oluje i uragane, pružajući i podatke o olujnim karakteristikama uragana. Otkrivaće i obilne padavine i pružiti upozorenje na rizik od bujičnih popala.

Takođe, treba pomenuti i informacije o svemirskom vremenu, koje je uzrokovano solarnim aktivnostima, kao što su solarne oluje. Ove oluje mogu da imaju uticaj na Zemlju putem magnetnih polja i solarnih čestica, što može da dovede do poremećaja rada elektroenergetske mreže, kao i komunikacijskih i navigacionih sistema. Satelit će upravo detektovati opasno svemirsko vreme.

GEOS-U predstavlja četvrti i poslednji NOAA-ov satelit u GEOS-R seriji. On će raditi, kako navode, u sinhronizaciji sa GEOS-18, te će zajedno pokrivati više od polovine planete Zemlje – od Novog Zelanda do zapadne obale Afrike i blizu arktičkog kruga do antarktičkog kruga.

Energetski portal

Postoji li globalna solidarnost o pitanju klimatskih promena – šta kaže anketa?

Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)
Foto-ilustracija: Freepik (katemangostar)

Tenzije i sukobi koji se dešavaju u ovom trenutku, ali i poslednjih godina, navode na mišljenje da je podeljenost i netrpeljivost na globalnom nivou veoma izražena. I dok postoje verske, nacionalne, rasne i druge podele, ali i dok istovremeno takve podele spaja ljubav prema istoj muzici, sportu ili serijama, ističe se jedna koja bi trebalo najviše i najjače da nas poveže – ekologija.

Neretko se zapitam da li vredi što sam odlučila da se u profesionalnom smislu opredelim za borbu za očuvanje naše planete. Da li moj trud ima ikakvog smisla i uticaja? Mnogi ne oklevaju da zagade park ispred sopstvene zgrade, pa zbog čega bi uložili napor da zdravijim mestom učine planinu, reku ili daleki okean?

Postavlja se pitanje da li postoji solidarnost među ljudima i razumevanje o važnosti očuvanja prirode?

Ipak postoji nešto što bi moglo da mi ukaže na to da grešim. Naime, najveće ikad samostalno istraživanje javnog mnjenja o klimatskim promenama –  Peoples’ Climate Vote 2024, objavljeno na sajtu Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), pokazalo je pozitivne rezultate. U istraživanju se navodi da 80 odsto ljudi na globalnom nivou želi da njihove vlade preduzmu snažnije mere u borbi protiv klimatskih promena.

Još više ohrabrujuć podatak jeste da 86 odsto želi da njihove zemlje ostave po strani geopolitičke razlike i da udruženi rade na zaustavljanju ovog problema.

U istraživanju je učestvovalo 73.000 ljudi, koji govore 87 različitih jezika u 77 zemalja, a njima je postavljeno 15 pitanja o klimatskim promenama. Ova pitanja su u vezi sa stavovima kako žele da svetski lideri reaguju, ali i kako oni doživljavaju uticaje klimatskih promena.

U čak 20 zemalja koje su najveći svetski emiteri gasova staklene bašte, pokazana je podrška snažnijoj klimatskoj akciji. Takođe, na sveukupno gledajući, više od 72 odsto pokazalo je podršku brzom prelasku sa fosilnih goriva.

Oko 78 ljudi širom sveta želi da se pruži bolja zaštita za one ljude koji su u opasnosti od ekstremnih vremenskih prilika, a njih 79 odsto želi da bogatije zemlje pomognu siromašnijim da se prilagode na ovakve posledice.

Svi izneti podaci svakako predstavljaju nešto pozitivno, međutim, potrebno je ovakve ljude ohrabriti i podržati da njihov glas ima jači uticaj. Nažalost, nije dovoljno samo želeti, već je potrebno pružiti i mogućnost za sticanje znanja o tome na koji način svako od nas može da da svoj doprinos, ali i da vlade odobre i podrže, umesto da sputavaju takve želje i potencijalne akcije.

Katarina Vuinac

Završava se najveći projekat solarne elektrane u sistemu Elektroprivrede BiH

Foto: EP
Foto: EP

MT‑KOMEX zajedno sa kompanijom MT-KOMEX BH privodi kraju izgradnju Fotonaponske elektrane (FNE) Rešetnica, u istoimenom mestu u gradu Goraždu.

Ova solarna elektrana u Bosansko-podrinjskom kantonu je ujedno i najveća solarna elektrana u sistemu JP Elektroprivreda BiH d.d Sarajevo, koja je investitor postrojenja.

Rešetnica se nalazi na lokaciji od 900 metara nadmorske visine i platou površine 10.000 metara kvadratnih, a sam projekat je od početka imao razne izazove koji su uspešno rešavani.

Izgradnja solarne elektrane urađena je po sistemu „ključ u ruke“, tako da je kompanija MT-KOMEX preuzela planiranje i izradu modela elektrane, dopremanje materijala, odabir tehnologije, instaliranje panela i konstrukcije, postavljanje invertora i ostale potrebne opreme i infrastrukture.

Predviđa se da će solarna elektrana proizvoditi procenjenu godišnju energiju od 1.411 MWh, što je dovoljno da se podmire potrebe za električnom energijom oko 350 domaćinstava.

Za FNE Rešetnica, postavljeno je 2.340 fotonaponskih panela proizvođača „Aiko“ pojedinačne snage 450 W, dok su za konvertovanje struje i priključivanje na elektroenergetsku mrežu zaduženi invertori proizvođača „Huawei“.

Pročitajte još:

Ovaj projekat je zahtevao da se uradi specijalna konstrukcija koja odgovara tamošnjim meteorološkim uslovima.

„Konstrukcija je specifična po tome što je morala biti konsturisana posebno za ovaj projekat jer se radi o terenu koji zbog snežnih padavina zahteva dodatno ojačanje“, rekli su iz kompanije MT-KOMEX BH.

MT‑KOMEX zajedno sa kompanijom MT-KOMEX BH uspešno je savladala montažu konstrukcije i panela na terenu koji je pod velikim nagibom, a koji ide i do 15 stepeni sa orjentacijom prema jugu, dok su obično mesta za solarne elektrane sa manjim nagibom.

Može se reći da FNE Rešetnica zbog svog terena, spada u mesto prilično zahtevno i nepristupačno za izgradnju, zbog čega završetak ovog projekta i puštanje u rad solarne elektrane, prestavlja uspeh za izvođača ali i investitora.

Energetski portal

Održana druga sednica Posebne radne grupe za izgradnju RHE Bistrica

Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)
Foto-ilustracija: Unsplash (T L PlbeyaME7Jk)

Posebna radna grupa za izgradnju reverzibilne hidroelektrane Bistrica održala je drugu sednicu na kojoj je razmatran napredak u izradi tehničke dokumentacije, saopšteno je iz Ministarstva rudarstva i energetike.

Prema rečima ministarke rudarstva i energetike, Dubravke Đedović Handanović, do sada su završeni Idejni projekat, Studija opravdanosti, Studija nepokrenih kulturnih dobara i Studija o priključenju elektrane na prenosnu mrežu.

“Prostorni plan područja posebne namene uskoro će biti usvojen na sednici Vlade, nakon čega sledi ishodovanje lokacijskih uslova, dok je u izradi Studija o proceni uticaja na životnu sredinu koja će biti usvojena nakon javnog uvida, do kraja ove godine, a takođe je započeta i izrada Projekta za građevinsku dozvolu”, rekla je Đedović Handanović.

Ona je dodala da je RHE Bistrica najvažniji projekat u energetskom sektoru koji je prepoznat i u programu „Skok u budućnost – Srbija 2027“.

Pročitajte još:

“Bistrica će biti prva reverzibilna hidroelektrana koju ćemo graditi nakon tri i po decenije i najveći novi energetski kapacitet od 646 MW, neophodan za sigurnost snabdevanja električnom energijom u narednim godinama, povećanje proizvodnih kapaciteta iz obnovljivih izvora, balansiranje i skladištenje energije“, istakla je ministarka.

Ona je podsetila da je resorno ministarstvo dobilo zvaničnu potvrdu Vlade Japana, odnosno njihovog Ministarstva spoljnih poslova, da je nakon preliminarne analize tehničke dokumentacije doneta pozitivna odluka o učešću Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA) u finansiranju i izgradnji RHE Bistrica.

„Nastavićemo da radimo na obezbeđivanju komplentnog finansiranja najvažnijeg projekta u energetskom sektoru”, rekla je Đedović Handanović.

Energetski portal

Erste Banka i Erste Leasing finansijski podržali izgradnju nove solarne elektrane „Saraorci“

Foto: Erste Banka
Foto: Erste Banka

Primena novih tehnologija obnovljivih izvora energije, smanjenje emisije štetnih gasova i poboljšanje efikasnosti energetskih sistema postaju imperativ u savremenom svetu suočenom sa klimatskim promenama i sve većom tražnjom za energijom. Ulaganje u obnovljive izvore energije ne samo da doprinosi zaštiti životne sredine, već i jača energetsku sigurnost i ekonomski razvoj zemalja, a solarne elektrane, kao jedan od najefikasnijih oblika korišćenja obnovljivih izvora energije, igraju ključnu ulogu u ovoj tranziciji.

Zbog toga su kompanije Erste Banka i Erste Leasing odlučile da pruže finansijsku podršku izgradnji nove solarne elektrane „Saraorci“, projekta koji je realizovan u partnerstvu sa investitorom AVR Solar Park d.o.o, članom nemačke AVR Grupe, i kineskom kompanijom PowerChina. Otvaranje ove solarne elektrane u selu Saraorci, na 20 km južno od Smedereva i na 75 km od Beograda, predstavlja važan korak na putu transformacije ka održivoj budućnosti Srbije.

Projekat solarne elektrane „Saraorci“ predstavlja izuzetan primer integracije inovativnih tehnologija i održivog poslovanja. Sa izlaznom snagom od 9,86 MW i instaliranom snagom od 11,8 MW, ova fotonaponska elektrana će godišnje proizvoditi oko 15.100 MWh električne energije, dovoljno da zadovolji potrebe 2.400 domaćinstava. Opremljeni sa preko 18 hiljada fotonaponskih panela koji koriste monokristalni silicijum, 28 invertora i 3 transformatorske stanice kontejnerskog tipa, „Saraorci“ predstavljaju jednu od najvećih solarnih elektrana u Srbiji.

Pročitajte još:

Foto: Erste Banka

Jedna od ključnih prednosti ovog projekta jeste smanjenje emisije ugljen-dioksida za 17.500 tona godišnje, čime se značajno doprinosi zaštiti životne sredine i održivosti energetskog sektora. Energija koju ova elektrana proizvodi direktno se integriše u elektrodistributivnu mrežu, doprinoseći redukciji energetskih izvora i stabilnosti elektroenergetskog sistema u Srbiji.

Partnerstvo između Erste Banke i Erste Leasing-a, kao kompanija koje koje duboko veruju u ESG principe, predstavlja još jedan pokazatelj njihovog snažnog opredeljenja održivom finansiranju, na zajedničkom putu ka unapređenju energetske efikasnosti.

Zahvaljujući posvećenosti i viziji svih partnera uključenih u ovaj projekat, Srbija je ostvarila veliki napredak ka postizanju energetske nezavisnosti i unapređenju ekološke održivosti, a Erste Banka i Erste Leasing su svojim fokusom na zelene investicije i održivi razvoj još jednom potvrdili da pozitivnim promenama svaka kompanija može mnogo učiniti u poglednu očuvanja naše planete za generacije koje dolaze.

Izvor: Erste Banka

Potpisan ugovor za izgradnju kolektora u Zrenjaninu

Foto-ilustracija: Pixabay
Photo-illustration: Pixabay

Potpisan je Ugovor na osnovu kojeg će se u Zrenjaninu krenuti sa izgradnjom glavnog gradskog kolektora.

Kako je navela Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, izgradnja ovog kolektora, neophodna je za efikasno funkcionisanje sistema za upravljanje otpadnim vodama u ovom gradu.

Pored toga, ministarka je istakla da je projekat izgradnje glavnog kolektora dužine 1,75 kilometara, važan preduslov za rad postrojenja za preradu otpadnih voda, čija izgradnja je deo drugog projekta.

Planirano je da radovi na izgradnji kolektora počnu krajem jula, dok je rok za završetak radova planiran krajem jula 2026. godine.

Pročitajte još:

,,Izgradnja kolektora u Zrenjaninu je važna za efikasan rad budućeg postrojenja za preradu otpadnih voda, nakon čega će biti obezbeđena potpuna zaštita recipijenata od mogućih nekontrolisanih izlivanja otpadnih voda, jer će se ispuštati tehnički ispravna voda’’, rekla je ministarka.

Ovi projekti su važni za Zrenjanin, rekla je ona, objašnjavajući da će se njihovom realizacijom omogućiti zaštita Aleksandrovačkog kanala, vodotoka reke Begej i očuvanje biodiverziteta.

Energetski portal

Značajan potencijal za zajednička ulaganja i trgovinu sa Brazilom

Foto-ilustracija: Unsplash (Farsai Chaikulngamdee)
Foto-ilustracija: Pixabay (andreas160578)

Mogućnosti za povećanje trgovinske razmene Srbije sa Brazilom nalaze se u sektoru poljoprivredno-prehrambrenih proizvoda, posebno u izvozu domaćih konditorskih proizvoda, voća i povrća zbog sezonske komplementarnosti, ali i veštačkog đubriva, rečeno je na sastanku Tatjane Ercegović Petrić, pomoćnika direktora Sektora udruženja privrede PKS sa delegacijom Ministarstva poljoprivrede i stočarstva Brazila.

Delegaciju Brazila predvodio je Žulio Sezar Forte Ramos, pomoćnik sekretara poljoprivrede za trgovinu i međunarodne odnose, a u sastavu delegacije bili su Marsel Moreira Pinto, direktor Odeljenja za promociju trgovine i ulaganja, Luis Rua, direktor tržišta brazilskog Udruženja životinjskih proteina, kao i predstavnici Ambasade Brazila u Beogradu.

Na sastanku su razmatrane mogućnosti saradnje u industriji mesa i mesnih prerađevina kroz zajednička ulaganja koristeći pogodnosti koje Srbija poseduje kao atraktivna investiciona destinacija. Poseban naglasak stavljen je na mogućnosti izvoza iz Srbije poljoprivrednih mašina za male i srednje farme, budući da Brazil deo potreba za poljoprivrednim mašinama zadovoljava iz uvoza.

Pročitajte još:

Kao konkretizacija međuinstitucionalnog dijaloga, učesnici sastanka su se saglasili da se na jesen putem video konferencije organizuju bilateralni sastanci srpskih i brazilskih kompanija.

Brazil sa preko 215 miliona stanovnika tradicionalno predstavlja najznačajnijeg spoljnotrgovinskog partnera Srbije u Latinskoj Americi sa kojim je razmena od preko 200 miliona dolara veća od zbira razmene Srbije sa svim ostalim zemljama latinoameričkog kontinenta.

Međutim, potencijal za dalje unapređenje trgovinskih odnosa sa Brazilom i dalje je značajan, zaključeno je na sastanku predstavnika udruženja PKS i brazilske delegacije.

Izvor: PKS

Finansiranje energetskog sektora – odnos duga i kapitala

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Na pitanje ko ima najveći udeo u investicijama, odgovor je – korporacije. Međutim, domaćinstva i vlade imaju ključnu ulogu u ovom smislu. Naime, domaćinstva su značajno povećala svoje učešće od 2015. godine, naročito kroz primenu solarnih panela, mera energetske efikasnosti, toplotnih pumpi, električnih vozila i drugo. Sa druge strane, vlade su te koje podržavaju ovakve investicije kroz, recimo, poreske olakšice.

Uopšteno gledano, od 2015. godine, struktura kapitala investiranja u globalnom energetskom sektoru ostala je stabilna, navodi se u novom izveštaju Međunarodne agencije za energetiku (IEA). Izveštaj se bavi odnosom duga i kapitala, kada je reč o finansiranju ovog sektora.

Trenutno, dug čini oko 46 odsto ukupnih troškova, a kapital oko 54 odsto. Pojašnjenja radi, dug predstavlja onaj deo novca koji je pozajmljen, recimo od banki. Na drugoj strani, kapital, kako i sama reč govori, predstavlja sopstveni kapital onoga ko ulaže.

Pročitajte još:

Međutim, dug nije isti za sve energente. Primera radi, nacionalne naftne kompanije se u manjoj meri oslanjaju na zaduživanje, u odnosu na svoje konkurente, pa je procenat duga oko 35 odsto ukupnih investicija.

Kako se navodi u izveštaju, visoke cene energije nakon pandemije COVID-19 i dešavanja u Ukrajini, omogućile su kompanijama za fosilna goriva da tokom poslednjih godina smanje nivo duga.

Za razliku od njih, čista energija, kao što je energija vetra ili solarna, zahteva više početne troškove, zbog čega finansiranje dugom iznosi oko 50 odsto.

Kao još jedan interesantan primer, mogu da se navedu nove tehnologije poput onih za skladištenje baterija ili snabdevanje vodonikom. Njihov udeo duga je značajno niži i čini oko 20 odsto. Razlog za to nalazi se u činjenici da su ove tehnologije povezane sa većim rizicima. S obzirom na to, razvojni timovi se ređe oslanjaju na zaduživanje, već nastoje da finansije obezbede putem takozvanog Venture capital, odnosno rizičnog kapitala. Pojašnjena radi, reč je investitorima koji su specijalizovani za rizične investicije. Oni nastoje da ulažu u nove tehnologije za koje postoji rizik, ali otvaraju i mogućnost da učestvuju u njihovom potencijalnom uspehu.

Energetski portal

EU nije spremna za novu energetsku krizu bez ruskog gasa

Foto-ilustracija: Freepik (aleksandarlittlewolf)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Evropska unija nije dovoljno spremna da se suoči s predstojećom gasnom krizom uprkos tome što je uvela niz mera za prestanak zavisnosti od ruskih energenata, saopštio je Evropski revizorski sud (ECA).

U izveštaju se navodi da je Evropa uspela da izbegne veliku nestašicu gasa tokom krize, ali i da je nejasno koliko se toga može pripisati odlukama Evropske unije u odnosu na druge faktore, kao što su blaga zima i visoke cene zbog kojih industrija koristi manje gasa.

Snabdevanje Evrope energentima postalo je problematično 2022. godine kada je dotadašnji najveći snabdevač gasom, Rusija, započela rat u Ukrajini i smanjila isporuke goriva, što je navelo Evropsku uniju da hitno uvede zajedničku politiku kada je reč o punjenju skladišta gasa, kao i o smanjivanju upotrebe i zajedničkoj kupovini tog energenta.

„Zbog brzog ukidanja uvoza gasa iz Rusije, koji je 2021. činio 45 odsto ukupnog uvoza plina u EU, došlo je do krize u snabdevanju koja je izazvala krizu u pogledu cenovne pristupačnosti. U avgustu 2022. veleprodajne cene gasa dostigle su vrhunac od 339 eura po megavat satu (u odnosu na 51 euro u avgustu 2021. godini). Države članice EU počele su subvencionisati cene plina i električne energije (u iznosu od oko 390 milijardi eura samo za 2022. godinu) kako bi smanjile uticaj na domaćinstva i preduzeća. Do kraja 2023. godine, EU je uspešno restrukturirala snabdevanje kako ne bi zavisila od ruskog gasa, a cene su se u međuvremenu stabilizovale i početkom 2024. dostigle nivo pre krize“, navedeno je između ostalog u izveštaju.

Pročitajte još:

Koordinacija Brisela i članica EU pomogla je u stvaranju novih ruta snabdevanja gasom kako bi bile izbegnute nestašice, a obaveza zemalja bloka da popune 90 odsto skladišta gasa pre zime stvorila je stabilnost tržišta, navodi se u izveštaju revizora.

Međutim, ove aktivnosti nisu u dovoljnoj meri rešile pitanje dostupnosti gasa, čija je ciena porasla na više od 300 eura po megavat satu u avgustu 2022, sa oko 50 eura po megavat satu godinu dana ranije.

„Komisija je još 2014. godine znala da će prestanak dopremanja ruskog gasa imati ogroman uticaj na cene, ali nikada nije rešila uticaj njegovih efekata na potrošače ili industriju“, rekao je Žoao Leao, jedan od revizora.

Revizori su naveli i druge nedostatke u evropskim pripremama za krizu snabdevanja, napominjući da je šest zemalja EU zadržalo opciju da u hitnim slučajevima prekinu isporuku gasa svojim susedima.

Oni su odbili da komentarišu kako bi planirani ovogodišnji završetak sporazuma o tranzitu ruskog gasa u Evropu preko Ukrajine uticao na energetsku bezbednost Evrope, ali su primetili da je sveukupno oslanjanje EU na Rusiju palo sa 45 odsto ukupnih isporuka gasa u 2021. na oko 15 odsto prošle godine.

Revizori su poručili da Evropska unija daleko zaostaje kada je reč o planovima da izgradi infrastrukturu za umanjenje štetnih emisija koje nastaju kontinuiranim sagorevanjem gasa. S obzirom na klimatske ciljeve EU-a (posebno nultu neto stopu emisija do 2050.), potreba za smanjenjem emisija ugljenika iz potrošnje plina biće sve važnija u području sigurnosti snabdevanja u EU.

Energetski portal

Charge&GO pomera granice e-mobilnosti

Foto: Charge&GO
Foto: Charge&GO

Kompanija Charge&GO nastavlja da širi mrežu punjača ubrzavajući tempo kako se približava letnja sezona. Infrastruktura za punjenje je temelj na kom se gradi budućnost elektromobilnosti, zbog čega je unapređivanje mape punjača u Srbiji i regionu u potpunom skladu sa globalnim tendencijama.

Kompanija Charge&GO je nedavno uvrstila nove punjače za električna vozila u svoju mrežu i najavila CHARGE&GO POMERA GRANICE E-MOBILNOSTI zanimljive planove za ovu godinu, naročito za sve turiste koji će ovog leta ići električnim automobilom na more preko Severne Makedonije. Što se tiče novih punjača, neki od njih su već u funkciji i dostupni su korisnicima, dok će preostali uskoro biti na mapi Charge&GO.

Na OMV pumpi na obilaznici kod Surčina nedavno je instaliran punjač snage 120 kilovata, dok će sa druge strane autoputa, takođe na OMV pumpi, do kraja aprila biti pušten u rad punjač snage 150 kilovata. Pre izvesnog vremena, pušten je u rad i punjač snage 45 kilovata na OMV pumpi u Zaječaru. To nije sve, jer je ovog proleća u planu i instalacija još jednog punjača snage 60 kilovata na parkingu BIG šoping centra u Rakovici.

Da zaključimo, dva DC punjača, jedan u okolini Beograda, drugi u Zaječaru, već su na mreži, dok će druga dva biti u funkciji u najskorijem roku.

U FOKUSU:

Bezbedno putovanje celom Evropom

Prilikom razvoja infrastrukture, važna je standardizacija punjača zbog čega Evropska unija radi na rešavanju ovog pitanja kako bi se olakšalo međunarodno putovanje. Baš kada su u pitanju putovanja u druge države, jedan od noviteta kompanije jeste što je registrovanim korisnicima na raspolaganju roming platforma, najveća ovog tipa u Evropi.

Uz pomoć ove platforme, čiji je deo i Charge&GO, na jednom mestu povezuju se brojne kompanije koje pružaju usluge u oblasti elektromobilnosti širom kontinenta, dok se vozačima osigurava jednostavno korišćenje punjača ne samo u našoj zemlji i regionu, već i u inostranstvu. Autorizacija za punjenje se vrši putem RFID kartice koja je već omogućena za korisnike, što proces čini jednostavnim i efikasnim. Za ove usluge neophodno je potpisati ugovor, pri čemu postupak nije složen i lako je ostvariv ukoliko se pošalje zahtev na podrska@chargego.rs. Nakon ovoga, korisnik će odmah prilikom napuštanja naše zemlje imati dostupnu bogatu mapu, a reč je o stotinama hiljada punjača raznih kompanija, pri čemu će aplikacija omogućiti vozačima jednostavan prikaz dolaska do željenog mesta.

Foto: Charge&GO

Uz kontinuirano širenje mreže punjača, kompanija Charge&GO proširuje dostupnost svoje aplikacije i izvan granica naše zemlje.

– Do početka leta, mreža Charge&GO biće dostupna i u Severnoj Makedoniji, uz prilagođenu verziju naše aplikacije za makedonsko tržište – objašnjava Tamara Zjačić, zamenik direktora kompanije.

Kada aplikacija osvane na makedonskom tržištu, ona bi trebalo da prikaže mapu sa 10 DC punjača koji će biti dostupni vozačima već do polovine juna.

Charge&GO iz meseca u mesec raste i širi se. Do kraja godine broj punjača drastično će se uvećati kako na nivou kompanije, tako i u celoj zemlji, zbog čega bi broj električnih vozila mogao nadmašiti očekavanja. Prema određenim prognozama, u Srbiji bi do kraja godine trebalo da bude oko 3.500 potpuno električnih vozila, iako je sada taj broj između 2.500 i 2.700 automobila. Tačan podatak o broju registrovanih električnih automobila nije javno dostupan, iako registar u MUP-u postoji. Podatak o broju registrovanih električnih vozila umnogome bi pomogao kompanijama kao što je Charge&GO, budući da bi bilo lakše i preciznije odrediti infrastrukturne potrebe ukoliko je poznat broj e-vozila i njihova popularnost među vozačima.

Za dalju popularizaciju električnih automobila, postojanje prateće infrastrukture je neminovnost. Pre svega, ključno je povećanje broja stanica za punjenje, kako duž auto-puteva, tako i u urbanim sredinama, na čemu kompanija Charge&GO neprestano radi.

Priredila: Milica Vučković

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OČUVANJE PRIRODE.

Severna Makedonija dobija jednu od najvećih vetroelektrana na Zapadnom Balkanu

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto: Pexels (Kindel Media)

U Severnoj Makedoniji najavljena je izgradnja jedne od najvećih vetroelektrana na Zapadnom Balkanu, snage 400 MW.

U vetroelektranu “Štip”, koja će se nalaziti 75 km južno od Skoplja, biće uloženo više od 500 miliona dolara čime ovaj projekat predstavlja najveću u sektoru obnovljivih izvora energije u zemlji.

Finansijsko zatvaranje očekuje se do poslednjeg kvartala 2025. godine, a izgradnja bi trebalo da počne početkom 2026. godine.

Kada bude u potpunosti operativna, ova vetroelektrana će skoro petostruko povećati instalirani kapacitet vetra Severne Makedonije. Procenjuje se da će projekat otvoriti više od 630 radnih mesta u građevinarstvu.

„Stojimo ispred najveće investicije u obnovljive izvore energije koju smo ikada imali. Ova investicija označava početak vladine politike stvaranja energetske nezavisnosti Makedonije. Višestrukim ulaganjima u oblasti energetike uspostavićemo da Makedonija proizvodi struju za potrebe svojih građana, a viškove, zbog dobre mrežne povezanosti, možemo prodati našim susedima. Vetropark u jugoistočnoj Makedoniji povećaće potencijal Makedonije u oblasti obnovljivih izvora energije za pet puta. Područje na kome će se graditi vetropark nalazi se između tri opštine, Karbinci, Radoviš i Štip, gde je potencijal za ovu vrstu ulaganja veliki”, poručio je premijer Severne Makedonije, Hristijan Mickoski.

Pročitajte još:

Kada bude počeo da radi, vetropark će proizvoditi dovoljno čiste energije za napajanje preko 100.000 domaćinstava godišnje, uz smanjenje emisija CO2 za preko 670.000 tona.

Projekat će takođe imati ključnu ulogu u unapređenju investicione platforme za pravednu tranziciju Severne Makedonije , najavljene na prošlogodišnjem samitu COP28.

Kompanija Alcazar Energy Partners, vodeći investitor u oblasti OIE na rastućim tržištima, najavila je investiciju od 500 miliona dolara za pokretanje najvećeg projekta vetroparka na kopnu u Severnoj Makedoniji.

Kompanija je saopštila da ovaj projekat predstavlja drugu prekretnicu u njenom nastojanju da izgradi najveću platformu za obnovljivu energiju na Zapadnom Balkanu, sa očekivanom ukupnom regionalnom investicijom od oko milijardu dolara.

„Oduševljeni smo što smo pokrenuli veliki projekat vetroparka na zapadnom Balkanu, koji će Severnoj Makedoniji obezbediti čistu, pristupačnu električnu energiju i otvoriti lokalna radna mesta. Alcazar Energy vidi Severnu Makedoniju kao obećavajuću lokaciju za ulaganja u obnovljive izvore energije. Radujemo se saradnji sa vladom i zainteresovanim stranama na izgradnji najveće vetroelektrane u zemlji, značajno povećavajući njen kapacitet vetra. Naša posvećenost ESG principima i razvoju obnovljivih izvora energije naglašava našu posvećenost održivoj infrastrukturi na tržištima u razvoju”, rekao je suosnivač Alcazar Energy, Danijel Kalderon.

Ova investicija neće koristiti samo energetskom miksu u Severnoj Makedoniji, već će takođe značajno doprineti energetskoj bezbednosti šireg regiona Zapadnog Balkana. Zbog mrežnih veza Severne Makedonije sa regionom, projekat će pomoći u smanjenju nestašice energije i podržati prelazak na obnovljivu energiju na Zapadnom Balkanu i Jugoistočnoj Evropi.

Energetski portal

RHMZ upozorava na vremenske nepogode

Photo-illustration: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (David Trinks)

Kako je saopštio Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ), do petka će se zadržati nestabilno vreme, sa čestom pojavom grmljavinskih nepogoda sa intenzivnim pljuskovima, gradom i olujnim vetrom.

Narandžasto upozorenje izdato je za Banat, Bačku, Pomoravlje, Istočnu i Jugoistočnu Srbiju gde se očekuju opasne vremenske pojave.

U većem delu zemlje zadržaće se toplo i sparno vreme, a u popodnevnim satima moguće su nepogode praćene kišom i grmljavinom, koje lokalno mogu biti izraženije uz kratkotrajnu pojavu grada i jak olujni vetar. Najviša dnevna temperatura biće do 33 stepena.

Pročitajte još:

U Beogradu će do petka biti toplo, nestabilno i sparno, sa lokalnim pljuskovima i grmljavinom koji u pojedinim delovima grada mogu biti intenzivniji uz grad i olujni vetar.

Narandžasti meteoalarm usled rizika od pojave nepogoda preliminarno je izdat za područje Beograda, a za konrektne lokacije biće izdata hitna upozorenja jedan do dva sata unapred.

Energetski portal

Na poljima oko Zrenjanina rodilo i do osam tona pšenice po hektaru, ratari traže veću otkupnu cenu

Foto-ilustracija: Unsplash (Darla Hueske)
Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)

Žetvu pšenice i ove godine prati nezadovoljstvo ratara zbog nepoznanica oko otkupne cene. Nudi se akontna koja je za trećinu niža od uloženih troškova. Proizvođačima se nudi 20 dinara za kilogram, što je manje skoro za trećinu od cene koštanja proizvodnje koju je izračunao Zadružni savez Vojvodine.

Na prijemnom mestu u selu Torak kod Zrenjanina na istovar traktora čeka se desetak minuta. Skladište se brzo popuni, pa se pšenica prevozi u veće silose.

Rukovodilac silosa Dejan Ćosić rekao da raspolažu skladišnim kapacitetom od 1.500 tona i podno skladište od dve hiljade tona.

,,Do sto traktora prođe, radimo od jutra do mraka“, rekao je Ćosić.

Zrno ima vlagu do trinaest i po odsto. Hektolitar je visok često iznad 80. Izvoznici pšenice očekuju da će berza reagovati odmah po završetku žetve.

Dejan Jovanović iz kompanije „Konzul“ već 30. juna očekuje da će biti kraj žetve kako bi se formirala konačna cena.

,,Prinosi su u ovom momentu negde oko šest tona po hektaru u proseku. Čak neki bolji proizvođači koji vode striktno računa o proizvodnji postizali su prinose i preko osam tona po hektaru“, kazao je Jovanović.

Pročitajte još:

Po računici Zadružnog saveza Vojvodine, ulaganja po jednom hektaru pšenice su bila oko 160.000 dinara.

Iz Zadružnog saveza Vojvodine navode da za prosečni prinos od pet i po tona cena troškova proizvodnje jeste 29,63 dinara po kilogram

Foto-ilustracija: Unsplash (Kai Pilger)

,,Što znači da bi u momentu prodaje proiozvođač sa prosečnim prinosom, ukoliko bi je prodao ispod ove cene, ostvario gubitak“, rekla je predsednica Zadružnog saveza Vojvodine Jovana Nestorov.

Na manifestaciji „Žetveni dan“ koja je održana u Novom Miloševu, Zadružni savez Vojvodine, još jednom je predložio da država kao meru pomoći subvencioniše kamate na kredite kod poslovnih banaka. Zatraženo je i hitno donošenje uredbe za subvencije po osnovu deklarisanog semena.

Državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede Ivana Popović nije optimistično odgovorila.

,,Ali ono što je u ovom trenutku stav našeg ministarstva jeste da ne vidimo u budžetu na našem prostora za tako nešto“, rekla je Popovićeva.

Iz Ministarstva su u više navrata poručili da žele da pregovaraju i sa poljoprivrednim udruženjima dođu do najboljih rešenja kojima bi pomogli poljoprivrednicima.

Izvor: RTS

Evropska komisija pokrenula prvu solarnu akademiju

Foto-ilustracija: Unsplash (Anders J)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Evropska komisija pokrenula je Evropsku solarnu akademiju, prvu u nizu akademija koje će se sprovoditi u skladu sa Zakonom o neto nultoj industriji (NZIA).

Ovaj zakon usvojen je u maju ove godine kako bi Evropska unija lakše ostvarila svoj cilj od 43 odsto udela obnovljive energije u energetskom miksu do 2030. godine, sa težnjom da dostigne 45 odsto.

Solarne elektrane trenutno prednjače u Evropi kada je reč o novim OIE  kapacitetima, a da bi dodatno podstakla razvoj ovog obnovljivog izvora energije, komisija je u maju 2022. godine usvojila strategiju EU za solarnu energiju kao deo REPowerEU plana. Cilj strategije je dodavanje preko 320 GW solarne energije do 2025. godine, odnosno blizu 600 GW do kraja decenije.

Stoga se procenjuje da će sektoru solara do kraja 2030. godine biti potrebno oko 66.000 kvalifikovanih radnika kako bi EU ispunila svoje ambiciozne ciljeve i osigurala industrijsku konkurentnost, saopštila je Evropska komisija.

Pročitajte još:

Solarna akademija ima za cilj da u naredne tri godine obuči 100.000 radnika i time prevaziđe trenutni jaz u radnoj snazi i veštinama neophodnim za razvoj solarne energije u Evropskoj uniji.

Pored toga što će dizajnirati sadržaje za učenje u saradnji sa industrijom i drugim relevantnim stranama, Solarna akademija će omogućiti i akreditaciju stečenih veština. U planu je da se sprovođenje programa vrši preko lokalnih partnera, a to mogu biti univerziteti, preduzeća i pružaoci stručne obuke i obrazovanja sa kojima će Akademija potpisati ugovore.

Nakon uspešne realizacije Evropske akademije za baterije iz 2022. godine, ova akademija predstavlja najnoviju inicijativu Evropske Komisije koja podržava ciljeve definisane u okviru Evropskog zelenog dogovora i REPowerEU plana.

Komisija je za pokretanje Evropske solarne akademije opredelila devet miliona evra iz Programa jedinstvenog tržišta.

Energetski portal

1...555657...1.558Page 56 of 1.558

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
28
29
30
31
1
2
3
Events for 31st oktobar
No Events
Events for 1st novembar
No Events
Events for 2nd novembar
No Events
4
5
6
7
8
9
10
Events for 3rd novembar
No Events
Events for 4th novembar
No Events
Events for 5th novembar
No Events
Events for 6th novembar
No Events
Events for 7th novembar
No Events
Events for 8th novembar
No Events
Events for 9th novembar
No Events
11
12
13
14
15
16
17
Events for 10th novembar
No Events
Events for 11th novembar
No Events
Events for 12th novembar
No Events
Events for 13th novembar
No Events
Events for 14th novembar
No Events
Events for 15th novembar
No Events
Events for 16th novembar
No Events
18
19
20
21
22
23
24
Events for 17th novembar
No Events
Events for 18th novembar
No Events
Events for 19th novembar
No Events
Events for 20th novembar
No Events
Events for 21st novembar
No Events
Events for 22nd novembar
No Events
Events for 23rd novembar
No Events
25
26
27
28
29
30
1
Events for 24th novembar
No Events
Events for 25th novembar
No Events
Events for 26th novembar
No Events
Events for 27th novembar
No Events
Events for 28th novembar
No Events
Events for 29th novembar
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs