Home Blog Page 53

Siemens softverska rešenja za uspešnu tranziciju elektroenergetskih sistema

Foto: Pixabay (Tung Lam)
Foto: Ljubaznošću Gorana Lepovića

Težnja zemalja da postanu energetski nezavisne, uz neizostavnu potrebu da se zaustave klimatske promene, dovodi do ubrzanog razvoja obnovljivih izvora energije (OIE). Uzimajući u obzir i napredak nerazvijenih i zemalja u razvoju, sve pomenuto utiče na stabilnost elektroenergetskih sistema.

Kako bi se energetski sektor nesmetano i što efikasnije razvijao, potrebno je u procese uključiti i softverska rešenja. Kompanija Siemens Beograd upravo nudi ovakve usluge, koje krajnjim klijentima olakšavaju upravljanje i donošenje odluka koje se tiču elektroenergetskih sistema. O tome šta je Grid Software i na koji način doprinosi efikasnim rešenjima u oblasti energetike, razgovarali smo sa Goranom Lepovićem, šefom Biznisa Grid Software u Siemens doo Beograd.

Kako biste opisali Vaše područje bavljenja i njegovu ulogu unutar Siemens-a?

– Biznis kojim rukovodim u okviru Siemens doo Beograd zove se Grid Software i bavi se relativno širokim portfoliom usluga. Prvo bih izdvojio Grid Control, odnosno odeljenje koje se bavi dispečerskim SCADA sistemima. U tom polju, naše klijente čine operatori prenosnih i distributivnih sistema, kao i industrijski klijenti. Inženjeri u našem timu rade na različitim taskovima u vezi sa Siemens-ovim Spectrum Power SCADA sistemom na projektima širom sveta. Trenutno preko različitih Siemens HUB-ova, američkog, nemačkog i austrijskog, naš tim radi na svetskim projektima od Kalifornije (CAISO) do Hong Konga (HKE). Takođe, naši inženjeri unutar beogradskog tima rade na održavanju SCADA sistema i na lokalnom tržištu, pre svega u BiH, odnosno Republici Srpskoj. Drugi deo portfolija kojim se bavi Grid Software je Grid Simulation, odnosno distribucija licenci i organizovanje i izvođenje obuka u softverima u okviru Siemens PSS® porftolija, koji uključuje programske alate, kao što su PSS®Sincal, PSS®E, PSS®ODMS i PSS®CAPE. Trenutno imamo klijente u svim zemljama regiona za koje je odgovorna kancelarija u Beogradu. Samo u prethodnih šest meseci smo organizovali i izveli šest obuka u ovim softverima. Treći deo Grid Software portfolija tiče se izrade studija analize elektroenergetskih sistema u različitim aplikativnim softverima čiji je vlasnik Siemens (poput PSS®E i PSS®Sincal), ali i u softverima drugih proizvođača, kao što su DigSilent, ETAP, Plexos itd. Tržišta na kojima nudimo naše konsultantske usluge su najviše vezana za Bliski Istok, Australiju, Tursku, Balkan i Afriku.

Šta biste izdvojili kao glavne izazove sa kojima se Grid Software trenutno suočava u energetskoj industriji? 

– Izazovi su danas brojni imajući u vidu brzinu tranzicije elektroenergetskih sistema, upliv obnovljivih izvora energije, smanjenje inercije prenosnih sistema uzrokovanih promenama u smislu penetracije distribuiranih izvora proizvodnje, ali i izazova u pogledu niske cene inženjerskog sata koja dolazi sa područja jeftinije radne snage (Indija, Pakistan, Južna Amerika itd.).

U fokusu:

Kako Grid Software doprinosi iznalaženju efikasnih rešenja u oblasti energetike?

– Danas je velika potražnja za produktima iz našeg portfolija od strane krajnjih klijenata. Postoji ogromna potreba za mnoštvom usluga, uključujući precizna merenja i akviziranje podataka, automatizaciju proizvodnih procesa, kao i analizu sistema i cost-benefit analize koje mogu dovesti do unapređenja procesa, ali i pravilne procene neophodnih investicija. Takođe, trenutna prognoza kaže da će se globalni konzum udvostručiti u narednoj deceniji i zbog toga je sve veća potreba za priključenjem obnovljivih izvora energije. Toliku količinu OIE nije moguće priključiti bez detaljnih analiza razvoja elektroenergetskih sistema, najčešće u softverima za analizu kao što su PSS®E i PSS®Sincal.

U kojim se sve delovima sveta odvijaju Vaši projekti?

– Inženjeri iz našeg Grid Control tima trenutno rade na različitim SCADA projektima uključujući severnoameričko tržište (klijenti APS, Arizona i CAISO, Kalifornija), azijsko (ADDC, Abu Dabi, AADC, Al Ain, HKE, Hong Kong), evropsko (APG i OSC, Austrija, Elektroprenos i ERS, BIH, REE Španija, što je i najveći projekat na kojem je naš tim angažovan u obimu od 14 inženjera, PSE, Poljska itd.), ali i afričko tržište (N-NECC Egipat). Što se softvera iz PSS® portfolija tiče, angažovani smo na projektima država Balkanskog poluostrva. Od studijskih analiza, najviše bih izdvojio izradu Master plana i inženjerskih preporuka za klijenta FEWA iz Dubaija, Ujedinjeni Arapski Emirati. Takođe, značajni su projekti koje radimo za najveću naftnu kompaniju na svetu, Saudi Aramco iz Damama.

Siemens

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala AGOSOLARNA ENERGIJA I OIE.

Zrenjanin: Raspisana dva Javna poziva za sufinansiranje poljoprivrede

Foto-ilustracija: Unsplash (James Baltz)
Foto-ilustracija: Unsplash (Irewolede)

Grad Zrenjanin raspisao je dva javna poziva – prvi je Javni poziv za podnošenje zahteva za sufinansiranje investicija u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava u nabavku nove opreme, mašina i mehanizacije u 2024. godini, dok je drugi Javni poziv za podnošenje prijava za korišćenje sredstava za unapređenje organske proizvodnje na teritoriji grada Zrenjanina za 2024. godinu.

Prvi Javni poziv ima za cilj podizanje tehničko-tehnološke opremljenosti poljoprivrednih gazdinstava u 2024. godini na teritoriji grada Zrenjanina, a bespovratna sredstva koja se dodeljuju po ovom Javnom pozivu iznose četiri miliona dinara. Ova bespovratna sredstva utvrđuju se u iznosu do 80 odsto od ukupno prihvatljivih troškova investicije. Prilikom obračuna, uzima se vrednost prihvatljivih troškova investicije bez poreza na dodatu vrednost (PDV). Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može biti veći od 200.000 dinara.

Kako se navodi na sajtu grada Zrenjanin, bespovratna sredstva namenjena su za investicije u Sektor mleko, Sektor meso, Sektor proizvodnje konzumnih jaja, Sektor voće, grožđe, povrće (uključujući pečurke) i cveće i Sektor ostali usevi (žitarice, industrijsko, aromatično i začinsko bilje i drugi)

Pročitajte još:

Drugi Javni poziv raspisuje se u cilju realizacije mere za unapređenje organske poljoprivredne proizvodnje na teritoriji grada za 2024. godinu i obuhvata dodelu sredstava za nabavku sadnog i semenskog materijala dozvoljenog za upotrebu u organskoj proizvodnji, zatim za kontrolu zemljišta i plodova, sertifikaciju organske proizvodnje, kao i za druge investicije koje se odnose na organsku proizvodnju a deo su ostalih mera ruralnog razvoja (odnosno troškovi nabavke sitnih alata, opreme i mehanizacije za organsku proizvodnju, opreme za odizanje plastenika, biozaštite, klasmana za usejavanje semena, agrotekstila za pokrivanje od smrzavanja, mreža za zasenčenje, traka za navodnjavanje kap po kap i prateće opreme, folija za malčiranje i folija za plastenike).

Ukupna sredstva za ove namene iznose dva miliona dinara i obezbeđena su u budžetu grada za 2024. godinu, a iznos podsticaja po korisniku iznosi do 200.000 dinara.

Energetski portal

Ključne poruke savetovanja Energetika 2024

Foto-ilustracija: Pixabay ( eretmari)
Foto-ilustracija: Pixabay (fabersam)

Međunarodno savetovanje ENERGETIKA 2024 okupilo je preko 250 učesnika iz svih oblasti energetskog sektora koji su u atmosferi međusobne tolerancije, uvažavanja i otvorene stručne rasprave kroz četiri radna panela i prezentacije 60 radova u osam sesija razmatrali gotovo sva pitanja od interesa za energetski sektor. Savetovanje je obeleženo kvalitetnim stručnim diskusijama na panelima, a poseban pečat je dala sesija svečanog zatvaranja Savetovanja na kojoj je govorila Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, nakon čega su uručene nagrade i diplome. Ministarka je u svom govoru sublimirala aktuelna pitanja energetskog sektora u našoj zemlji, uz naglasak da domaća stručna javnost mora da ima opredeljujuću ulogu kod donošenja važnih odluka.

Međunarodno savetovanje ENERGETIKA 2024 održano je u godini u kojoj bi trebalo da postaju vidljiviji pozitivni efekti dekarbonizacije energetike, transporta i industrije sa ciljem saniranja posledica sve ubrzanijih klimatskih promena i sve intenzivnijeg zagađenja životne sredine. Međutim, svakako se danas može konstatovati da dosadašnja politika EU prema Zapadnom Balkanu nije dovela do ubrzanije energetske tranzicije. Prema razmišljanju velike većine učesnika Savetovanja povećane ambicije Republike Srbije u tom pogledu, morale bi biti praćene transparetnom finansijskom i drugom podrškom EU.

Na Savetovanju je konstatovano da poseban stimulans energetskoj tranziciji predstavlja i regionalna saradnja, ili kako bi se najkraće reklo: „Energetika ne voli granice!“, ali ne kao do sada preko trgovine emisiono intenzivnih energenata i proizvoda, već u pružanju novih energetskih usluga i primeni kompatibilnih rešenja u korišćenju OIE, povezivanju u najširem smislu, a saradnja je sigurno potrebna i na regionalnom tržištu u cilju jačanja zdrave konkurencije.

Finansijski izazovi

Konstatovano je da finansijski i ekonomski aspekti energetske tranzicije predstavljaju dodatni izazov. Gde pronaći kapital za podsticanje široke primene obnovljivih izvora energije i onih subjekata koji dosledno i čvrsto sprovode programe energetske efikasnosti i zaštite životne sredine ostaje i dalje otvoreno pitanje. Kako obezbediti da domaća energetika ne izgubi korak sa okruženjem?

Republika Srbija je zemlja sa statusom kandidata za prijem u članstvo EU i potpisnica Ugovora o osnivanje Energetske zajednice. Ovo je otvorilo pitanja vezana za uvođenje cene emisije ugljen-dioksida i eventualnu primenu sistema EU ETS. Ideja o regionalnom ETS sistemu je izgleda definitivno napuštena, ali ostaje otvoreno koje su opcije za primenu cena emisije ugljenika u Srbiji i zemljama regiona? Na ovome pitanju se mora još pažljivo raditi i pronaći najmanje loše rešenje za našu zemlju i region.

Foto-ilustracija: Unsplash (You X Ventures)

Poseban panel, koji je okupio dekane tehničkih fakulteta u Srbiji, bio je posvećen dogovorima kako podići ugled struke i unaprediti naučni rad i obrazovanje inženjera za potrebe energetskog sektora u kome su pitanja dekarbonizacije i prelaska na obnovljive izvore energije od najvećeg značaja. Ovom panelu je dat najviši prioritet jer nema boljeg ulaganja u rešavanje klimatskih problema od ulaganja u obrazovanje. Analiza visokoškolske nastave u širokoj naučno – stručnoj oblasti energetike kao i razmena ideja na prvom panelu su potvrdile potrebu za ovakvim razgovorima, a visoki kvalitet diskusija sigurno će biti od pomoći u kreiranju novih nastavnih planova i programa u skladu sa potrebama. Novi programi trebalo bi da bolje profilišu mlade inženjere u buduće eksperte koji daju svoj vidljivi doprinos ne samo za teorijske nego i za realne praktične potrebe energetske tranzicije i dekarbonizacije.  Takođe, očekivano je da u najveće infrastrukturne projekte budu uključeni fakulteti i instituti jer se tako najbolje usaglašavaju interesi nauke i privrede.

Pročitajte još:

Dobre prakse i nove tehnologije

Regionalni aspekti energetike su osvetljeni na drugom panelu sa analizom aktuelnih i planiranih većih energetskih projekata i sa ukazivanjem da se principi sigurne isporuke električne energije uz održivost i konkurentnost sektora svakako mogu uspešnije realizovati u praksi ako se energetika tretira u regionalnom kontekstu. Kroz zajedničke napore mogu se ostvariti brojne prednosti kao što su zajednički razvoj infrastrukture za proizvodnju, prenos i distribuciju energije, zatim jačanje energetske sigurnosti, dostizanje boljih ekonomskih pokazatelja i, ne manje važno, približavanje stavova, uvažavanje razlika iz kojih proizilazi politička stabilnost i ostvaruje se bolje regionalno povezivanje. Elektroprivrede regiona aktivno rade, ali dekarbonizacija se ne tiče samo elektroprivreda, pa je potrebno otvoriti više prostora za rešavanje inženjerskih, ekonomskih i pravnih izazova ostalih grana privrede.

Foto-ilustracija: Pixabay (Ben)

O eventualnoj mirnodopskoj primeni nuklearnih tehnologija u našoj zemlji u energetskom sektoru bilo je govora na trećem panelu odakle se čula i jasna poruka da ako se struka u  javnoj raspravi usaglasi i građani to demokratski odluče, da takva primena treba da se oslanja na proverene konvencionalne nuklearne elektrane najnovije generacije i dobre prakse iz EU, a još uvek ne na male modularne reaktore za koje se ni u svetu nema dovoljno praktičnih iskustava. Otvoreno su analizirane pozitivne i negativne strane korišćenja nuklearnih elektrana uz ukazivanje na činjenicu da u slučaju izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji energetska zavisnost od isporučioca tehnologije i isporučioca nuklearnog goriva biva apsolutna i veoma delikatna u geopolitičkom i bezbednosnom smislu, a pritom ne treba zanemariti ni visoku cenu nuklearnih tehnologija, kao ni druge rizike, a pri tome sve vreme odmeravajući pozitivne strane kao što su kontinuitet isporuke bazne energije i druge.

Nove tehnologije u energetici su bile tema razgovora četvrtog panela. U doba globalnih klimatskih izazova i neophodnog prelaska na održive energetske izvore, ovaj panel je dao priliku da se predstave tehnologije koje su okosnica energetske tranzicije, njihove prednosti i ograničenja koja se javljaju na putu ka potpunoj održivosti. Govorilo se i o tehnologijama koje nude nova ili poboljšana rešenja u proizvodnji, prenosu, skladištenju i upotrebi energije. Panel se bavio i digitalizacijom energetike, posebno rešenjima u prenosnoj i distributivnoj mreži u pogledu praćenja i upravljanja mrežama (Phasor Measurment Unit, Grid forming & following Invertors, STATCOM), upravljanjem potrošnjom, novim materijalima, tehnologijama skladištenja u energetici, prenosu HVDC (High Voltage Direct Current) tehnologijama, superprovodnicima, mašinskom učenju, veštačkoj inteligenciji kao i ulogom zelenog vodonika u energetskoj tranziciji, dok je manji deo bio posvećen inovativnim zakonskim rešenjima poput agregatora i inovativnim tehnologijama poput zelenog čelika. 

Na Savetovanju je detaljno analiziran i delimični regionalni raspad koji se dogodio 21. juna 2024. godine i konstatovano je da planske remonte dalekovoda treba pažljivije regionalno usklađivati, ali i da se slabe tačke u mrežama, zbog dotrajale opreme, moraju efikasnije sanirati. Kontrolabilnost i prenosne i distributivne mreže mora se kontinualno unapređivati uz istovremeno povećanje distribuirane proizvodnje na distributivnim naponskim nivoima. Digitalizacija sektora postaje condition sine qua non u situacijama kad se ima veći udeo obnovljivih izvora energije u energetskom miksu i kad se javlja potreba za upravljanjem potrošnjom.

Zaključna poruka ostaje da se sva važna pitanja energetike ne rešavaju preko noći, već najpre javnom, stručnom raspravom, po mogućstvu konsenzusom, a ako konsenzus nije moguć, onda demokratskim preglasavanjima.

 Izvor: Savez energetičara

Uvedene privremene više carine na uvoz električnih vozila iz Kine

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Evropska komisija objavila je da se u skladu sa najavom iz juna, uvode privremene više carine na uvoz električnih vozila iz Kine, koje se kreću od 17,4 odsto do 37,6 odsto.

Kako se navodi u saopštenju, na automobile proizvođača „BYD“ će se ubuduće odnositi carina od 17,4 odsto, „Geely“ će plaćati 19,9 odsto, a „SAIC“ 37,6 odsto.

Ostali kineski proizvođači automobila plaćaće carine od 20,8 odsto, dok kompanije koje nisu sarađivale u istrazi Evropske unije o subvencijama očekuje carina od 37,6 odsto.

U poređenju sa stopama unapred objavljenim 12. juna 2024. godine, privremene carine su blago korigovane naniže na osnovu komentara o tačnosti kalkulacija koje su dostavile zainteresovane strane.

Carine će se najduže primenivati četiri meseca i u tom periodu mora da se donese konačna odluka o definitivnim carinama, putem glasanja država članica Evropske unije.

Zainteresovane strane takođe imaju mogućnost da zatraže saslušanja sa službama Komisije u roku od pet dana od stupanja na snagu privremenih mera, i da daju komentare u roku od 15 dana od stupanja na snagu, a Komisija će objaviti svoj predlog za definitivne mere.

Pročitajte još:

„Komisija će tada predstaviti konačno rešenje državama članicama, koje će glasati prema postupku ispitivanja prema pravilima komitologije (predlog Komisije se usvaja osim ako ne postoji kvalifikovana većina protiv njega). Ovo glasanje će imati pravno obavezujući efekat. Svake potencijalne mere će biti na snazi pet godina, uz mogućnost produženja na osnovu obrazloženog zahteva i naknadnog pregleda“, saopštili su iz Komisije.

Uporedo sa ovim planovima, traju i pregovori sa vlastima u Pekingu da bi se postiglo rešenje koje je kompatibilno sa pravilima Svetske trgovinske organizacije.

Uvođenje carina ima za cilj da lokalizuje proizvodnju električnih vozila i baterija u Evropskoj uniji kako bi Evropa postala konkurentna Kini.

Međutim, Kina se odlučila na uvođenje kontramera Evropi i najavila podizanje carina za automobile na benzinski pogon iz Evropske unije. Razmatra se uvođenje carine od 25 odsto na uvezene evropske automobile sa benzinskim motorima zapremine 2,5 litara ili više .

Energetski portal

Utvrđen predlog o donošenju Prostornog plana područja posebne namene „Jegrička”

Foto: Wikipedia (Miljana Kocić)
Foto: Wikipedia (Miljana Kocić)

Pokrajinska vlada utvrdila je Predlog pokrajinske skupštinske odluke o donošenju Prostornog plana područja posebne namene Parka prirode „Jegrička”, koji će biti upućen Skupštini AP Vojvodine na usvajanje.

Tim dokumentom utvrđen je planski osnov za realizaciju strateških prioriteta u oblasti zaštite, unapređenja i uređenja zaštićenog prirodnog dobra Parka prirode „Jegrička’’.

Ovaj park prirode pod zaštitom države nalazi se od 2005. godine, a pokrajinskom skupštinskom odlukom o zaštiti Parka prirode „Jegrička’’, iz 2022. godine, ovaj park je proglašen za zaštićeno prirodno dobro druge kategorije.

Njegova površina prostire se na 1145 hektara, a nju nastanjuju brojne biljne i životinjske vrste. Zabeleženi je preko 70 biljnih vrsta, kao i 16 biljnih zajednica. Kada je reč o retkim i ugroženim vrstama, tu se nalaze beli lokvanj, vodeni orašak, barska paprat i druge.

Pročitajte još:

Treba pomenuti i bogatu riblju populaciju, sa oko 20 vrsta, a tu su i vozodemci i gmizavci, poput žaba, zmija i ugrožene barske kornjače. Ipak, kako se navodi, najraznovrsniju populaciju čine ptice, kojih ima blizu 200 vrsta.

Parka prirode „Jegrička’’ nalazi se između kanala Dunav-Tisa-Dunav i ušća reke Jegričke u Tisu.

U proteklih osam godina, Skupština APV je donela 27 prostornih planova područja posebne namene, od toga 11 za zaštićena prirodna dobra i 16 za realizaciju infrastrukturnih projekata u oblastima saobraćajne, vodoprivredne i energetske infrastrukture.

Energetski portal

Izmeštanje korita reke Ćehotine u Crnoj Gori proglašeno projektom od državnog značaja

Foto: Predrag Ilić (reka Pčinja)
Foto-ilustracija: Pixabay

Vlada Crne Gore je prihvatila predlog Ministarstva energetike i rudarstva da se projekat izmeštanja toka reke Ćehotine proglasi projektom od javnog interesa.

Prema rečima Saše Mujovića, ministra energetike i rudarstva, ova odluka je odraz odgovornosti Vlade jer je ovaj projekat zaista od najvećeg državnog značaja.

“Imajući u vidu da je izmeštanje korita reke Ćehotine preduslov za dalju eksploataciju uglja na PK “Potrlica”, Odlukom je utvrđen javni interes za realizaciju tog projekta, radi stabilnosti energetskog sistema i sigurnosti snabdevanja električnom energijom”, navodi se u saopštenju.

Vodonepropusni kanal kojim bi se premestila reka Ćehotina je planiran preko unutrašnjeg odlagališnog prostora PK “Potrlica” od pozicije brane Durutovići do mosta kod postojećeg slapišta izlaznog portala tunela Velika Pliješ, u dužini od oko 3,2 kilometra. Trasa korita se projektuje po materijalu koji je već duže vreme odložen, tj. kod koga je proces konsolidacije u većoj meri izvršen.

Pročitajte još:

Mujović ističe da je projekat izmeštanja toka reke Ćehotine morao biti realizovan pre nekoliko godina.

“Zbog činjenice da do toga nije došlo, danas smo u situaciji da je dinamika iskorišćavanja uglja takva da smo došli praktično do krajnjih granica aktuelnog nalazišta uglja i da su se pojavile pukotine u toku reke Ćehotine koje prete i ljudskim životima i samom daljem procesu eksploatacije“, kaže on i dodaje da se ne sme dalje čekati i da proces realizacije izmeštanja toka reke mora početi po hitnoj proceduri.

Ministarstvo energetike i rudarstva zajedno sa Ministarstvom prostornog planiranja, urbanizma i državne imovine i Sekretarijatom za zakonodavstvo, pripremilo je svu nephodnu dokumentaciju kako bi se ovaj projekat što pre realizovao.

Energetski portal

Za primarnu selekciju ambalažnog otpada obezbeđeno 3.000 novih posuda u 16 gradova

Foto: Sekopak
Foto: Sekopak

Ukupna količina ambalaže stavljene na tržište Republike Srbije iznosi 401.000 tona, od čega je 254.000 tona ambalažnog otpada sakupljeno od strane operatera i poslato na reciklažu.

Kako bi pružio bolje uslove za održivo upravljanje otpadom, vodeći operater ambalažnog otpada Sekopak je zajedno sa svojim partnerima i klijentima, od početka godine distribuirao 1.700 posuda za primarnu selekciju otpada – zvona za staklo, plastične kante, žičane i plastične kontejnere. Do kraja 2024., Sekopak planira instalaciju dodatnih 1.300 posuda.

Violeta Belanović, generalna direktorka Sekopaka, naglasila je da kompanija kroz niz inicijativa i projekata pokazaje izuzetnu angažovanost kada je u pitanju unapređenje sistema upravljanja ambalažnim otpadom u Srbiji.

„Tokom ove godine radili smo na unapređenju primarne selekcije kroz postavku infrastrukture za odvajanje ambalažnog otpada širom naše zemlje, kao i edukaciji građana o reciklaži. Kontinuirano pružamo podršku javno komunalnim preduzećima, kako u vidu opreme, tako i kroz stručne savete zaposlenih koji imaju dugogodišnje iskustvo u ovoj oblasti. Svesni svoje uloge kao ključne spone između privrede, sakupljača, reciklera i države, pomažemo svim akterima da bolje razumeju izazove u industriji kako bismo zajednički pronašli najbolja rešenja za unapređenje sistema“, izjavila je Belanović.

Pročitajte još:

Povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, Sekopak je prodržao ekološke akcije u Kruševcu, Nišu i Topoli. Pokrenuvši kampanju #JARECIKLIRAM ova kompanija je od početka godine obilazila gradove širom Srbije, osluškivala građane i delila znanje o zaštiti životne sredine kako bi ih motivisala da recikliraju. Poseban akcenat stavljaju na edukaciju dece, proveravajući njihovo znanje kroz kviz i radionicu o reciklaži. 

U Novom Sadu, Sekopak je implementirao projekat „Novi Sad pametno reciklira“, omogućivši građanima korišćenje reciklomata za PET flaše i limenke na pet lokacija u gradu. Potpisan je i petogodišnji memorandum koji ima za cilj da dugoročno doprinese čistijem i zdravijem okruženju kroz aktivno uključivanje lokalne zajednice i mladih u ekološke aktivnosti.

Sekopak sarađuje sa više od 30 javno komunalnih preduzeća, a u planu je i dodatna saradnja postavkom infrastrukture za odlaganje ambalažnog otpada. Do kraja godine očekuje se postavka novih kontejnera i zvona u još šest gradova Srbije, čime će se nastaviti unapređenje infrastrukture za reciklažu i jačanje ekološke svesti među građanima.

Izvor: Sekopak

Promo period za konferenciju OIE SRBIJA 2024 produžen do 1. avgusta

Foto: OIE Srbija
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Konferencija OIE SRBIJA 2024, koja je postala tradicionalno okupljanje svetske, regionalne i domaće elite u oblasti zelenog poslovanja, ove godine održaće se 23. i 24. septembra u etno kompleksu Vrdnička kula u Vrdniku.

Zbog velikog broja prijava koje su stigle poslednjih dana promotivnog perioda i molbi da se ovaj period produži, Udruženje OIE Srbija donelo je odluku da promo period produži do 1. avgusta.

 „Za uplate do 1. avgusta, ne samo prijave, važe promotivne cene koje iznose 350 evra plus PDV, dok je cena kotizacije za članove do 1. avgusta 300 evra”, navode iz Udruženja OIE Srbija.

Registracioni link, kao i više informacija o kotizacijama možete pronaći ovde.

Konferencija OIE SRBIJA 2024 će biti organizovana kao dvodnevni serijal panel diskusija posvećenih najvažnijim temama energetske tranzicije u Srbiji i regionu, novinama koje donose pobednici aukcija, dostignutim rezultatima, novim investicijama i tehnologijama, integrisanju obnovljivih izvora energije u tržište električne energije, elektromobilnosti i održivom razvoju u saobraćaju, ESG strategijama.

Pročitajte još:

I ove godine, četvrte zaredom kako se konferencija održava, govornici su ključni akteri u stvaranju regulatornih okvira, lideri međunarodnih finansijskih institucija, vodeći bankari, direktori i vlasnici kompanija koji se bave zelenim razvojem, trgovci električnom energijom i pravni stručnjaci.

Svi učesnici konferencije biće pozvani na OIE SRBIJA party, nezaboravnu žurku gde se stvaraju neformalni kontakti, poslovne i prijateljske veze.

Energetski portal

“Hum Investment Energy Summit”

Foto: Udruženje „Drvni klaster „Namještaj i drvo“ – Sarajevo
Foto: Udruženje „Drvni klaster „Namještaj i drvo“ – Sarajevo

U sklopu projekta “Hum Investment Energy Summit”- „Konferencija o obnovljivim izvorima energije (OIE), zaštiti okoliša i turizmu” u organizaciji agencije i Business Cluba “EventExpo – Kupujmo i Koristimo Bosansko i Hercegovačko”, danas je na lokalitetu fenomena “Kamene kugle” Zavidovići, gde je pronađena i najveća kamena kugla na svetu, održana likovna kolonija i deo poslovne konferencije ovog projekta.

Tom prilikom, učesnicima su predstavljeni budući događaji agencije “EventExpo” i partnera Drvnog klastera BiH “Namještaj i drvo”. Oni učestvuju na sajmovima u zemlji i inostranstvu, Nemačkoj, Italiji i Austriji, gde osvajaju značajna priznanja i nagrade što potvrđuje i poslednje nedavno priznaje člana drvnog klastera kompanije i brenda “Mobello” iz Tešnja koja je osvojilla “Red Dot Award” za 2024. godinu u Essenu, Nemačka.

Pored ovih aktivnosti, predstavljeni su projekti za investicije u obnovljive izvore energije, kapaciteti aktuelne turističke destinacije, kao i investicije u ovoj sredini, a učesnicima je predstavljen i prvi energetski bazen.

Pročitajte još:

Učesnike je posebno ostavila pozitivan utisak likovna kolonija koja je deo projekta “Hum Investment Energy Summit”, gde su učestvovali vrhunski slikari iz cele Bosne i Hercegovine. Učesnici su mogli da vide sve tehnike ove uvek aktuelne umetnosti i da u direktnim razgovorima saznaju više o njoj.

Na ovoj manifestaciji, za doprinos u razvoju likovne umetnosti Bosne i Hercegovine, posebno priznanje  “Five Star Award 2024” dobio je predsednik udruženja likovnih umetnika “Impresija” Mustafa Faljić iz Zavidovića.

Izvor: Udruženje „Drvni klaster „Namještaj i drvo“ – Sarajevo

Počela proizvodnja energije iz otpada koji se sakuplja 15 beogradskih opština

Foto-ilustracija: Pixabay (RitaE)
Foto-ilustracija: Pixabay ( eretmari)

Proizvodnja energije iz otpada koji se sakuplja sa teritorija 15 beogradskih opština, zvanično je započeta 1. jula 2024. godine u Centru za upravljanje čvrstim otpadom u Vinči.

,,Dobijanjem zelene električne i toplotne energije termičkim tretmanom do 340.000 tona godišnje (43,6 t/sat) komunalnog otpada, u postrojenju za energetsko iskorišćenje komunalnog otpada, obezbediće se električna energija za pet odsto i toplotna energija za 10 odsto domaćinstava u Beogradu’’, navodi se u saopštenju Beo čiste energije.

Takođe, tretmanom otpada značajno će biti smanjene količine otpada koje se odlažu na deponije. Na ovaj način, uz istovremeno sakupljanje i prečišćavanje procednih voda sa deponija, kao i ponovno iskorišćenje prerađenog otpada od građenja i rušenja, doprineće se poboljšanju uslova životne sredine u Beogradu i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte za 210.000 tona ekvivalentnog CO2 na godišnjem nivou.

Pružanje punog obima usluga od strane Beo čista energija, počelo je na osnovu Ugovora o javno-privatnom partnerstvu sa Gradom Beogradom u oblasti upravljanja otpadom.

Pročitajte još:

Beo čista energija, kao društvo za posebne namene, osnovali su ITOCHU korporacija (Japan), VEOLIA Grupa (Francuska) i MARGUERITE panevropski fond (Luksemburg). Od 1. jula 2024. godine, stručni timovi VEOLIA-e zaduženi su za upravljanje svim postrojenjima i njihovo održavanje, u skladu sa 25-godišnjim ugovorom o upravljanju i održavanju.

Zajedno sa Sekretarijatom za zaštitu životne sredine Beograda, uz podršku Međunarodne finansijske korporacije (IFC), Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Razvojne banke Austrije (OeEB), Beo čista energija izgradila je više novih postrojenja, a među njima se nalazi i elektrana na komunalni otpad, sa ciljem pružanja komunalnih usluga upravljanja otpadom, njegov tretman, ponovno iskorišćenje i odlaganje.

Energetski portal

Kinezi proizveli neuništivu EV bateriju, tvrde da traje do milion kilometara

Foto-ilustracija: Freepik (user6702303)
Foto-ilustracija: Unsplash (chuttersnap)

U Kini je predstavljena najnovija generacija električnih baterija, koje omogućavaju iznadprosečnu izdržljivost, trajanje i brzo punjenje. Ova inovacija dolazi iz kompanije „Geely Auto Group“, a na svim testovima baterija je pokazala izuzetne rezultate.

Nova baterija nosi oznaku LFP, što znači litijum-gvožđe-fosfat, a sva tajna krije se u njenoj konstrukciji. Baterija će moći da se puni do 3.500 puta, što je ekvivalentno približno milion kilometara.

Kineska kompanija saopšila je da njihova LFP baterija obećava značajne koristi za tržište polovnih električnih automobila, jer električna vozila mogu održavati performanse preko 600.000 milja uz minimalni gubitak kapaciteta. Na osnovu prosečne porodične vožnje od 20.000 kilometara godišnje, nova tehnologija EV baterija može biti u upotrebi do 50 godina, značajno produžavajući vek trajanja baterije. Ovako dug vek baterije postignut je zahvaljujući tome što ima smanjenu stopu unutrašnjih hemijskih reakcija.

Pročitajte još:

Ova baterija se puni od 10 do 80 odsto za svega 17 minuta i 4 sekunde. Na temperaturama okoline od -30oC, stopa zadržavanja kapaciteta drugih baterija u proseku je pala na 78,96 odsto, dok je nova tehnologija Short Blade EV baterija zadržala 90,54 odsto svog kapaciteta. Baterija ima gustoću energije od 192 Wh/kg.

Kineski mediji pišu da je baterija za 40 odsto kraća od drugih, sa 580 milimetara dužine u odnosu na standardne koje su 960 milimetara.

Predstavljajući testove bezbednosti kompanija je čak ispalila metak kalibra 5,8 milimetara u bateriju i ona se nije zapalila, bila je potopljena u morsku vodu, bačena u vatru, pa čak i pregažena valjkom od 26 tona, a prošla je i test probijanja ekserom što je dugo bio zaštitni znak proizvođača „BYD“.

Energetski portal

Kako je avion postao narandžast zbog klimatskih promena

Photo illustration: Unsplash (Sebastian Grochowicz)

Tog jutra su se, pre svitanja, Dženifer Kovalski i Kol Mekdonald obrele na aerodromu za privatne avione poznatih ličnosti. I dok je obezbeđenje dremalo, a nikome nije padalo na pamet da s vremena na vreme “baci pogled” na nadzorne kamere, mlade aktivistkinje naoružane hrabrošću, besom i aparatima za gašenje požara napunjenim narandžastom bojom, ofarbale su dva luksuzna aviona.

Ponosno su pozirale za fotografisanje tako da se iza njih vide avioni u novom ruhu, a saopštenje o ovom nesvakidašnjem događaju ubrzo je objavljeno na stranici pokreta Just Stop Oil.

Pre nego što pokušam da odgovorim na pitanje da li je farbanje aviona vandalizam ili opravdani aktivizam (ili možda oba), najpre bih napisala koji red o kontroverznom pokretu koji je iznedrio ovaj i brojne slične događaje.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Just Stop Oil (@just.stopoil)

Just stop oil, što u prevodu znači “samo zaustavite naftu”, je klimatski pokret koji je poprimio međunarodne razmere i sada okuplja brojne, mahom mlade, aktiviste iz raznih zemalja. Njihova misija je da spreče nove naftne projeke i ubrzaju zatvaranje postojećih, a metode kojima iskazuju nezadovoljstvo i žele da prenesu važnu poruku, ne mogu proći neprimećeno.

U stranim medijima često osviću naslovi o katastrofalnim saobraćajnim zastojima izazvanim aktivistima koji sede na putu. Da bi sprečili policiju i besne vozače da ih fizički uklone i oslobode prolaz, aktivisti neretko zalepe ruke za put koristeći super-lepak i druga sredstva.

Ako mene pitate, ovo je krajnje ludo! Mladi borici za klimu rizikuju amputaciju ruke i polomljene kosti jer vozači imaju sve manje strpljenja za ove oblike aktivizma. Blokada saobraćaja najviše pogađa radničku klasu koja nema izbora osim da vozi benzince i dizelaše, a koji u toj saobraćajnoj gužvi ispuštaju još više štetnih gasova.

I zato je jedna od kritika na račun pokreta glasila otprilike ovako: “Ostavite nesrećnu radničku klasu na miru i ustremite se ka onima koji iz svoje obesti zagađuju planetu – super-bogatima!”

Upravo to su i uradile Dženifer i Kol, a za razliku od vesti o saobraćajnim blokadama, vest o farbanju aviona javnost je mnogo bolje dočekala.

Neko će reći da nikada nije u redu uništavati tuđu imovinu, bez obzira na to kako je stečena i čemu služi. Posedovati privatan avion nije ilegalno, pa otkud onda mladim aktivistkinjama pravo da naruše izgled tako skupocenog vozila?

Iako delim mišljenje da se lična svojina mora poštovati, činjenice o privatnim avionima donekle opravdavaju postupak aktivistkinja.

Izveštaj Evropske federacije za transport i životnu sredinu iz 2021. godine pokazao je da privatni avioni zagađuju do 14 puta više po putniku nego komercijalni letovi, i čak 50 puta više od vozova.

U svetu je 2023. godine u funkciji bilo 23.944 privatnih aviona koji su u atmosferu ispustili pozamašne količine gasova staklene bašte, dok su se u njima baškarili bogati.

Dženifer i Kol rešile su da tome stanu na put, barem privremeno dok se farba ne ukloni. Ono što je, čini mi se, u ovoj priči važnije je to što su na ovaj način poslale poruku i pozvale bogate na odgovornost jer ne smemo da živimo u svetu u kome radnička klasa plaća dodatne takse jer voze automobil sa unutrašnjim sagorevanjem, dok se u isto vreme bogati nesmetano voze u svojim avionima i stostruko više zagađuju planetu.

Milena Maglovski

Potrebna bolja edukacija i korišćenje iskustava u cilju efikasnijeg sprovođenja IPARD programa

Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)
Foto-ilustracija: Pixabay (wobogre)

U okviru IPARD II programskog perioda, do 28. juna odobreno je ukupno 1.554 projekta, koji su podržani sa više od 148 miliona evra od strane Evropske unije. Od ukupnog broja, isplaćen je 1.151 projekat sa oko 80 miliona evra podrške Evropske unije, uključujući avansna plaćanja, navodi se na sajtu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Na Trećoj sednici Odbora za praćenje sprovođenja IPARD III programa, dr Aleksandar Martinović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, objasnio je da je prvi javni poziv u okviru novog programskog razdoblja za Meru 1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, objavljen 23. februara, kao i da je rok za podnošenje zahteva za odobravanje projekta produžen do 26. jula.

Dodao je da su u okviru ovog poziva prihvatljive investicije u izgradnju i opremanje objekata, kao i podizanje višegodišnjih proizvodnih i matičnih zasada, a takođe je i naglasio da među korisnicima vlada veliko interesovanje za IPARD, što se ogleda i u tome da je u okviru ovog poziva do sada podneto 244 zahteva.

Govoreći o narednim koracima u okviru Programa, ministar je naveo da se prema indikativnom planu poziva za 2024. godinu očekuje raspisivanje javnog poziva za sve vrste investicija u okviru Mere 3, i to investicije u fizičku imovinu koje se tiču prerade i marketinga poljoprivrednih proizvoda i proizvoda ribarstva. Pored ovog, naveo je i poziv za sve vrste investicija u okviru Mere 7 koja obuhvata diverzifikaciju poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja.

Pročitajte još:

Ministar je za jesen najavio i mere za kojima vlada najveće interesovanje, a to su dva poziva u okviru Mere 1, jedan za nabavku opreme, mašina i mehanizacije i jedan poziv za kupovinu novog traktora.

„Kod sprovođenja IPARD III programa, fokus nam je na potpisivanju Finansijskog sporazuma, donošenju pravnog okvira za sprovođenje akreditovanih mera i raspisivanju javnih poziva. Takođe, jedan od ciljeva u ovoj godini je priprema akreditacionog paketa za nove mere IPARD III programa’’, najavio je ministar i posebno istakao da je zadatak da se u ovom programskom razdoblju što bolje edukuju potencijalni korisnici i najproduktivnije moguće iskoriste sva stečena iskustva tokom prethodnog perioda u cilju povećanja efikasnosti sprovođenja IPARD programa.

Pored članova IPARD III Odbora za praćenje, sednici su prisustvovali i Frank Bollen i Anna Nowak-Wood, ispred Generalnog direktorata za poljoprivredu i ruralni razvoj Evropske komisije, Laszlo Arendas iz Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva za evropske integracije, Kancelarije za reviziju sistema upravljanja sredstvima Evropske unije i drugi.

Ministar se takođe sastao i sa predstavnicima Evropske komisije sa kojima je, između ostalog, razgovao o ispunjavanju uslova za potpisivanje Finansijskog sporazuma sa Evropskom unijom, kao i o nastavku saradnje na IPARD III programskom periodu i mogućnostima za nova sredstva posle 2027. godine.

Energetski portal

Terminal za tečni gas pored Aleksandropolisa važan za region i Srbiju

Foto-ilustracija: Unsplash (helio-dilolwa)
Foto-ilustracija: Pixabay (Logga Wiggler)

Puštanje u rad terminala za tečni gas kod Aleksandropolisa od ključnog je značaja za diversifikaciju snabdevanja energijom i obezbeđenje bezbednosti regiona.

Njegovom realizacijom obezbediće se isporuka tečnog gasa iz Sjedinjenih Država i drugih, potrošačima u Srbiji, Bugarskoj, Severnoj Makedoniji, Rumuniji, Mađarskoj, Moldaviji i Ukrajini.

Vladimir Malinov, ministar energetike u Bugarskoj je na sastanku sa predstavnicima akcionara u projektu, naglasio da su potrebne odlučne i hitne mere koje će omogućiti puštanje u rad ovog terminala za tečni gas.

Kako se navodi, prvobitnim planom predviđeno je da infrastruktura bude puštena u rad u aprilu 2024. godine, međutim, nakon početka radova na priključenju platforma za tečni gas na gasovod, utvrđen je tehnički kvar.

Zbog toga je na sastanku postignut novi dogovor da se do 15. jula izradi jasan plan sa konkretnim tehničkim rešenjima, sa ciljem da bude pušten u rad u što kraćem roku, navodi se na sajtu Ministarstva energetike Bugarske.

Pročitajte još:

Ova zemlja radi na produbljivanju saradnje u oblasti energetike i sa Azerbejdžanom. Kako se navodi, Bugarska je zainteresovana za dobijanje dodatnih količina prirodnog gasa iz Azerbejdžana, što će biti od značaja za čitav region.

Bugarska predstavlja energetski centar u regionu, ne samo zbog svog geostrateškog položaja, već i zbog razvijene infrastrukture, istakao je ministar Malinov i dodao da zbog toga Vlada ulaže napore za proširenje visokonaponskog sistema za prenos električne energije.

Prema njegovim rečima, zbog očekivanog povećanja potrošnje električne energije u celom regionu, oni rade na ojačavanju interkonekcije sa svim susednim zemljama.

Prisećanja radi, krajem prošle godine Grčka, Rumunija i Bugarska na dnevnom redu imale su i projekat naftovoda, koji je takođe povezan relacijom grčke luke Aleksandropolis i bugarske luke Burgas. Kako se navodi, ovaj projekat mogao bi da bude gotov 2028. godine.

Energetski portal

Još snažnije povezivanje Srbije i Republike Srpske u energetici i rudarstvu

Foto-ilustracija: Freepik (evening_tao)
Foto: Emilija Jovanović

O produbljivanju saradnje u oblasti rudarstva i energetike, razgovarali su u Banja Luci Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike i Petar Đokić, ministar energetike i rudarstva u Republici Srpskoj.

Prema rečima ministarke Đedović Handanović, energetika je i na Svesrpskom saboru prepoznata kao oblast od krucijalnog značaja za dalju saradnju i razvoj, a radiće se na još snažnijem povezivanju Srbije i Republike Srpske u energetskom, ali i rudarskom sektoru.

Sa ciljem konkretizovanja daljih koraka, izrađena je mapa puta za unapređenje bilateralne saradnje Srbije i Republike Srpske, koja obuhvata i saradnju na strateškim projektima, navodi se u saopštenju Ministarstva energetike i rudarstva.

,,Jačaćemo saradnju kroz bolje povezivanje i gasovodima i hidroelektranama, kao i realizacijom zajedničkih projekata. Pomaganjem jedni drugima i iskorišćavanjem zajedničkih potencijala možemo prevazići izazove koje imamo u energetskom sektoru u smislu dekarbonizacije i energetske tranzicije’’, rekla je ministarka.

Ona je podsetila da je na prethodnom sastanku dogovoreno da se obnovi rad zajedničkog Energetskog komiteta Srbije i RS, sa ulogom da intenzivnije prati realizaciju postojećih projekata i predlaže nove.

Pročitajte još:

„Ministarstvo je dalo predlog članova komiteta, a dogovorili smo i formiranje podkomiteta po sektorima. Razgovarali smo i o realizaciji započetih projekata, među kojima je najvažniji projekat izgradnja HE Buk Bijela. Nastavljamo razgovore sa Crnom Gorom oko ovog projekta i završićemo sve neophodne studije koje su bitne da bi se taj projekat nastavio i nadamo se konstruktivnoj saradnji’’, navela je ministarka.

Foto: Emilija Jovanović

Kako je istakla, dogovoreno je i da se intenzivira saradnja između energetskih preduzeća Srbije i Republike Srpske, što je važno zbog novih zajedničkih projekata u oblasti OIE, unapređenja mreže i veće sigurnosti snabdevanja ne samo strujom, već i gasom.

„Razgovarali smo o nastavku gasifikacije u RS izgradnjom magistralnog gasovoda i pripremi tehničke dokumentacije, kao i o načinima za proširivanje delatnosti postojećih zajedničkih energetskih preduzeća koje bi na taj način mogle da iskoriste pun potencijal. Pričaćemo i sa Federacijom Bosne i Hercegovine, kako bismo definisali koji projekti mogu sve zajedno da nas učine energetski sigurnijim’’, rekla je ministarka.

Ministri su se saglasili da će nastaviti da razmenjuju iskustva i prakse po pitanju realizacije direktiva i propisa EU, posebno onih koje se sprovode kroz Energetsku zajednicu.

Ministar Đokić, zahvalio je ministarki na gostoprimstvu prilikom prethodne posete delegacije Republike Srpske Beogradu i istakao da energetiku smatra stubom razvoja zajedničkih aktivnosti u narednom periodu.

„Mi smo prihvatili mapu puta za unapređenje bilateralne saradnje Srbije i Republike Srpske, koju je izradilo Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije, što znači dalji razvoj zajedničkih projekata, pored postojećih. Planiramo izradu glavnog projekta za magistralni gasovod Bijeljina do Novog Grada”, naveo je ministar.

Energetski portal

Agrosolarna elektrana od 120 MW gradi se u Crnoj Gori

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)
Foto-ilustracija: Freepik (pvproductions)

Solarna elektrana snage 120 MW uskoro će biti izgrađena u blizini mesta Kosanica u opštini Pljevlja u Crnoj Gori, a već je izdata ubrnaističko-tehnička dozvola.

Podnosilac zaheva za ovo postrojenje je preduzeće „Kosanica solar“, a kako je navedeno u dokumentaciji površina bi se istovremeno koristila za održivu poljoprivrednu proizvodnju, po takozvanoj agrosolarnoj koncepciji.

„Prema dostavljenoj preliminarnoj analizi izgradnje solarne elektrane Kosanica od strane firme Permonte iz Podgorice, ukupna instalirana snaga objekta je do 120 MWp. Takođe, u preliminarnoj analizi solarne elektrane navedeno je da će se primenom agrofotonaponskih sistema postići zaštita od prekomernih vrućina, suše i grada, te da se smanjenjem potrebe za navodnjavanjem do 20 odsto postiže veća efikasnost solarnih panela usled njihovog boljeg hlađenja“, navodi se u dokumentu.

Pročitajte još:

Takođe je navedeno da agrosolarni sistemi predstavljaju inovativno i efikasno rešenje za istovremeni razvoj proizvodnje električne energije i održive poljoprivredne proizvodnje na istoj parceli, kao i da se kombinacijom agrofotonaponskih sistema i poljoprivrede postiže znatno veća ekonomska isplativost u poređenju sa samo jednom vrstom proizvodnje.

Zemljište na kojem je predviđena solarna elektrana se sastoji od pedesetak parcela koje su u vlasništvu meštana.

Pre projekta „Kosanica“, Permonte je u oktobru primio urbanističko-tehničke uslove za fotonaponsko postrojenje snage do stotinu megavata, kod Cetinja i zauzima 101 hektar.

Energetski portal