Može li curenje otpada u vodene ekosisteme da se zaustavi do 2030. godine?

03.07.2024

plastika , zagađenje , more — Foto-ilustracija: Freepik (nuraghies)

Međunarodni institut za primenjenu sistemsku analizu (IIASA), u svojoj novoj studiji koja se bavi istraživanjem sistema upravljanja otpadom, pokazao je da je postizanje nultog curenja otpada u vodene ekosisteme do 2030. godine malo verovatno. Štaviše, ukoliko ovaj cilj ne bude postignut, on će dalje ugroziti sve povezane ciljeve održivog razvoja.

Procene su da će se stvaranje komunalnog otpada na globalnom nivou povećati između 20 do 68 odsto do 2050. godine, u zavisnosti od odabira nekoliko pretpostavljenih socioekonomskih puteva u budućnosti. Ono što dodatno zabrinjava jeste da sastav otpada postaje sve složeniji, a bez unapređenja njegovog tretmana, posledice bi mogle da budu dodatno pogoršane.

U ovom trenutku, sa preko 60 odsto čvrstog komunalnog otpada se loše upravlja, od čega se oko 30 odsto spaljuje na otvorenom prostoru, oko 20 završi na deponiji, a preko 15 odsto ostane razbacano u prirodi. Kada je reč o zagađenju mora, najveći deo otpada dolazi sa kopna, od čega je oko 80 odsto plastika.

Neadekvatno odlaganje otpada zabeleženo je u svim glavnom okeanskim basenima, plažama, rekama, jezerima, a kako se navodi u studiji, čak i u udaljenim sredinama kao što su Arktik i Antarktik.

Pročitajte još:

Istraživači su se ovom prilikom usmerili na otkrivanje žarišta curenja kopnenog otpada u vodene ekosisteme, a takođe su i utvrdili koje su reke, jezera i obalna područje posebno ugrožena. Najveći procenat, oko 70 odsto, curenja komunalnog čvrstog otpada dešava se u Africi, Kini, Indiji i Južnoj Aziji.

Kako objašnjavaju, veliki problem jeste jaz u razumevanju koliko pravilno upravljanje otpadom može da bude značajno, pa i ključno, u rešavanju različitih uticaja na životnu sredinu. Njihova analiza je pokazala da je potrebno što pre uspostaviti standardizovan okvir za praćenje stvaranja, sastava i tokova otpada.

Pogrešno je, kako navode, da se fokus postavi na pojedinačne tokove otpada. Primera radi, ukoliko plastični pribor za jednokratnu upotrebu bude zamenjen papirnim, količina papirnog otpada će se povećati. Zbog toga treba postaviti takve ciljeve koje obuhvataju višestruke tokove otpada istovremeno, odnosno uspostaviti kružni sistem upravljanja otpadom.

Energetski portal

Grad Beč znatno smanjuje cene električne energije i gasa

03.07.2024

Solarni paneli (c) Wien Energie — Foto: Wien Energie

Građani Beča, od ovog meseca imaće znatno niže troškove za usluge struje, gasa i daljinskog grejanja. U skladu sa razvojem tržišta, ovaj grad na godišnjem nivou prilagođava cene komunalnih usluga za svoje korisnike, zbog čega je bečko energetsko preduzeće Wien Energie iznelo posebno povoljnu ponudu za domaćinstva, kao i mala i srednja preduzeća.

Kako se navodi u saopštenju City of Vienna, odluka je doneta s obzirom na pozitivan razvoj indeksa potrošačkih cena u protekloj godini, koji su rezultat ulaganja u obnovljive izvore energije, efikasnije korišćenje električnih mreža i tehnološke inovacije.

Za većinu privatnih potrošača, snabdevanje električnom energijom biće jeftinije i do 55 odsto. Tarifa za mala i srednja preduzeća je takođe smanjena u odnosu na prošlu godinu, do 56 odsto. Cena gasa je smanjena između sedam i 20 odsto u odnosu na 2023. godinu, a takođe je i novim kupcima omogućeno korišćenje olakšica.

Peter Hanke, član gradske vlade za finansije, ekonomiju, rad, međunarodne poslove i javna preduzeća, istakao je da je već prošle godine pripremljen paket olakšica u vrednosti od 340 miliona evra, a da je Wien Energie ove godine obezbedilo dodatna sredstva u iznosu od 50 miliona evra.

Pored toga, popusti će biti osigurani i za daljinsko grejanje, za šta je u ovoj godini opredeljeno 140 miliona evra.

Pročitajte još:

Prisećanja radi, kao jednu od mera energetske efikasnosti, grad Beč obezbedio je kroz proširenje elektroenergetske mreže i unapređenje za mogućnost njene digitalizacije. Kroz digitalizaciju se omogućava i smanjenje trajanja prekida u napajanjima.

Wien Energi, nedavno je u rad pustilo i 30. solarnu elektranu sa udelom građana, čime je započelo i prodaju akcijskih paketa. Na ovaj način podržava se dekarbonizacija, a građani takođe mogu da ostvari i finansijsku dobit.

Pored ovog obnovljivog izvora, Beč ima i geotermalni potencijal. Svi građani putem interneta mogu da provere svoju mogućnost za korišćenje ove energije, odnosno toplote iz zemlje i podzemnih voda na svakoj lokaciji u gradu.

Energetski portal

Ekološko označavanje i eko-oznake

03.07.2024

održivi razvoj , eko — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Činjenica je da je nepovratno narušena stabilnost naše planete, a da je ljudska civilizacija svojim aktivnostima doprinela ovakvom stanju, posebno u pogledu potrošnje energije i resursa. Posledično i svet se jako puno promenio tokom poslednjih decenija. Svest o klimatskim promenama, koje su prouzrokovali negativni uticaji našeg potrošačkog društva, naglo je porasla i može se reći postala globalna javna svest. Iako su i dalje prisutne svakodnevne želje za kupovinom i potrošnjom, kod potrošača se sve više javlja razmatranje etičkih i ekoloških pitanja prilikom njihovih namera o kupovini.

Na ovaj način potrošači zastupaju nova društvena očekivanja koja zahtevaju od kompanija da integrišu ekološke osobine i pitanja održivosti u istraživanje i razvoj svojih novih proizvoda i poslovnih strategije, a radi usklađivanja svojih ciljeva sa ciljevima održivog razvoja – ekoloških, socijalnih i ekonomskih. Da bi postigli ove ciljeve i „ubedili“ ekološki svesne potrošače da kupe određeni proizvod, kompanije koriste eko-oznake i ekološke tvrdnje, ističući ekološkim označavanjem ekološku prihvatljivost proizvoda ili visoke etičke standarde. Ekološko označavanje ili ekološko obeležavanje je dobrovoljni postupak sertifikacije ekoloških performansi proizvoda ili usluga u okviru specifične kategorije.

U FOKUSU:

Na ovaj način ističu se ekološke osobine i aspekti, a proizvođači pružaju informacije potrošačima o uticajima proizvoda ili usluga na životnu sredinu za vreme njihovog celokupnog životnog ciklusa. Ekološkim obeležavanjem se postiže da proizvodi budu prepoznatljiviji na tržištu, odnosno omogućava se:

• Informisanje potrošača i omogućavanje njihovog izbora prilikom kupovine. Ekološko označavanje predstavlja efektivan način informisanja potrošača o ekološkim uticajima izabranog proizvoda. Na ovaj način omogućava se potrošačima da naprave razliku između proizvoda koji štete životnoj sredini i onih drugih, koji su ekološki prihvatljivi.

• Promocija ekonomske efikasnosti. Ekološko označavanje ima manje ekonomske troškove od regulativnih kontrola čime se postižu beneficije i za vladu i za industriju.

• Stimulisanje razvoja tržišta. Kada potrošači biraju prilikom kupovine proizvode sa eko-oznakama oni imaju direktni uticaj na stvaranje ekološkog/zelenog tržišta.

• Ohrabrivanje kontinualnog poboljšanja. Dinamička ekološka tržišta ohrabruju korporacije da se posvete stalnim i kontinualnim ekološkim poboljšanjima svojih proizvoda ili usluga.

• Promovisanje sertifikacije. Program ekološke sertifikacije predstavlja dokaz da su proizvodi zadovoljili određene standarde ekoloških oznaka i deklaracija. Na ovaj način se potrošačima obezbeđuje vizuelna informacija o proizvodu i njegovim ekološkim karakteristikama. Iz ovih razloga sertifikacija ima edukativnu ulogu za potrošače uz promociju konkurencije među proizvođačima.

• Pomoć u monitoringu. Beneficije od zvaničnog ekološkog označavanja su u potvrdi ekoloških tvrdnji koje olakšavaju monitoring. Na taj način i potrošači i konkurencija mogu bolje da procene verodostojnost ovih tvrdnji proizvođača.

Ekološkim označavanjem podstiče se: održivost i održivi razvoj, zaštita životne sredine, efikasnije korišćenje energije, racionalno korišćenje neobnovljivih prirodnih resursa, uvođenje ekoloških praksi na državnom, regionalnom i globalnom nivou, očuvanje ekosistema i biodiverziteta, unapređenje sistema upravljanja otpadom uvođenjem recikliranja, bolje upravljanje štetnim supstancama u proizvodima, primena čistije proizvodnje, razvoj novih „zelenijih“ tehnologija proizvodnje, razvoj eko-inovacija, jednostavnije trgovanje na ekološkim tržištima.

Međunarodna organizacija za standardizaciju ISO u svojim standardima serije ISO 14024 identifikuje i definiše tri tipa ekoloških oznaka i deklaracija na osnovu klasifikacije: Tip I − ekološke oznake, Tip II − samodeklarišuće tvrdnje i Tip III − ekološke deklaracije.

dr Nataša Petrović

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OČUVANJE PRIRODE.

Rezultati merenja karbonskog otiska prvog low-carbon okruglog stola „(Un)ready for the green future“

03.07.2024

ugljenik-otisak-CO2-planeta — Foto-ilustracija: Pixabay (Gerd Altmann)

Nemačko-srpska privredna komora je u januaru 2024. godine organizovala prvi low carbon okrugli sto pod nazivom „(Un)ready for the green future“ tokom kojeg je sprovedeno merenje karbonskog otiska, u cilju unapređenja praksi koje smanjuju ekološki otisak, a samim tim i negativni uticaj na životnu sredinu.

Industrija događa se razvija velikom brzinom. U 2019. godini, više od 1.6 milijardi učesnika iz preko 180 zemalja sveta je učestvovalo na poslovnim događajima. Ovi događaji globalno generišu potrošnju od 2.8 biliona dolara i otvaraju 27.5 miliona radnih mesta, a prognozira se da će broj međunarodnih događaja na globalnom nivou udvostručiti na svakih deset godina.

Danas se ne raspravlja samo o finansijskom uticaju industrije događaja izraženom u dolarima i ciframa, već i o njenom ugljeničnom otisku. Činjenica je da je ugljen-dioksid najveći pokretač globalnih klimatskih promena. Istraživanja pokazuju da je industrija događaja odgovorna za 10 odsto globalne CO2 emisije, što je ekvivalent godišnjoj emisiji Sjedinjenih Američkih Država. Prema najnovijim statistikama, svaki učesnik na jednom događaju dnevno generiše 200 kg CO2. Ova emisija može narasti i do 1.000 kg CO2 ukoliko učesnikov dolazak na događaj podrazumeva putovanje, naročito avionom.

Za one koji nisu detaljno upoznati sa ovom temom, evo šta to znači u praksi:

Učesnik sa niskim uticajem (200 kg CO2) može postići CO2 neutralnost sadnjom 3.3 sadnice drveća koje će se gajiti tokom 10 godina.
Učesnik sa visokim uticajem (1.000 kg CO2) može postići CO2 neutralnost sadnjom 16.5 sadnica drveća koje će se gajiti tokom 10 godina.

Imajući u vidu sve navedene činjenice, kao i uticaj koji Komora i njenih 440 članova imaju na planetu, kao i težnju ka zelenoj budućnosti, Nemačko-srpska privredna komora je odlučila da jedna od njenih strateških tema bude održivi razvoj i zelena ekonomija. S obzirom na to da Komora godišnje organizuje oko 30 događaja koje posećuje, bilo je neophodno započeti organizaciju održivijih događaja kao i delovanjem proaktivno u pogledu zaštite okoline.

Pročitajte još:

PRIVREDA POKREĆE DEKARBONIZACIJU SRBIJE

Prema Izveštaju o karbonskom otisku prvog low-carbon okruglog stola “(Un)ready for the green future” čiji je autor kompanija DEKRA, ukupne emisije gasova s efektom staklene bašte iznosile su 1,8 tona ekvivalenta CO2. Ovaj iznos uključuje emisije nastale potrošnjom energije u zgradama, prevozom učesnika, hotelskim smeštajem i drugim indirektnim aktivnostima. Najveći deo ovih emisija, čak 91,2 odsto, obuhvata prevoz učesnika, hotelski smeštaj i druge aktivnosti u vezi sa događajem.

Emisije su obračunate u skladu sa Protokolom o gasovima s efektom staklene bašte. Korišćeni su podaci koje je dostavila Nemačko-srpska privredna komora, kao i priznati statistički podaci iz sekundarnih izvora. Emisije su razvrstane u tri obima kako bi se omogućila detaljna analiza izvora emisija i identifikacija mogućnosti za smanjenje. U cilju neutralisanja emisije CO2 nastale tokom okruglog stola, Nemačko-srpska privredna komora će sprovesti akciju sadnje drveća. Na ovaj način, stvoriće se pozitivan uticaj na životnu sredinu i osigurati da okrugli sto „(Un)ready for the green future” postane „zero-carbon“, dok se prirodi vraća sve ono što joj je tokom realizacije ovog događaja oduzeto.

Celokupan izvešaj o karbonskom otisku događaja možete preuzeti na sledećem LINKU. Partneri projekta „(Un)ready for the green future“ su kompanije DEKRA, E-Reciklaža, fischer Automotive Systems KD Jagodina, Green Energy 360, Hyatt Regency Belgrade, M&M Militzer & Münch Transport&Logistics d.o.o., Milšped Group, MT-KOMEX, MTU Maintenance Serbia, ProCredit Bank Serbia, Siemens Serbia, Slovenia and Croatia, Star Import d.o.o., Telekom Srbija, VF Holding. Njihovi best practice primeri iz oblasti održivog razvoja nalaze se u okviru publikacije „(Un)ready for the green future“.

Izvor: Nemačko-srpska privredna komora

Kapaciteti hidroenergije u svetu rastu ali nedovoljno

02.07.2024

hidroelektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (T L PlbeyaME7Jk)

Foto-ilustracija: Unsplash (American Public Power Association)

Novi izveštaj Međunarodnog udruženja za hidroenergiju (IHA) pokazuje da je instalirani kapacitet hidroenergije u 2023. godini dosegao 1.412 GW na svetskom nivou, što je povećanje od 13,7 GW u odnosu na 2022. godinu. Međutim, petogodišnji prosek pokazuje opadajući trend što može da ugrozi globalne ciljeve dekarbonizacije.

Na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama 2023 (COP28), dogovoren je cilj o utrostručenju obnovljivih izvora energije do 2030. godine. U odnosu na postavljeni cilj, godišnje je potrebno instalirati približno 25 GW kapaciteta hidroenergije.

Treba pomenuti i cilj dostizanja neto nulte emisije do 2050. godine, za šta se procenjuje da je potrebna otprilike dvostruka količina trenutno instalirane hidroenergije, što uključuje i kumulativnu investiciju od približno 3,7 biliona američkih dolara, ili oko 130 milijardi dolara godišnje.

Malkom Ternbul, predsednik IHA, naglasio je važnost hidroenergije u balansiranju varijabilnih izvora obnovljive energije poput solarne i vetroenergije. On je istakao da vlade treba da planiraju dugoročne energetske potrebe, uključujući uravnoteženu mešavinu obnovljivih izvora kako za proizvodnju, tako i za dugotrajno skladištenje.

Kina zauzima prvo mesto u svetu prema instalisanom kapacitetu hidroenergije. Od ukupnog novog kapaciteta u 2023. godini, polovina je instalisana u Kini, a za njom slede Brazil, SAD, Kanada i Rusija.

Pročitajte još:

U Evropi, najveći instalirani kapacitet hidroelektrana ima Norveška od 33.8 GW, a Turska je na drugom mestu sa 32.5 GW.

Prošle godine je iz hidroelektrana širom sveta proizvedeno 4.185 TWh električne energije. Najveća proizvodnja zabežena je u regiji istočne Azije i Pacifika sa 1.503 TWh, zatim u Južnoj Americi sa 728 TWh, a za njima slede Severna i Srednja Amerika sa 645 TWh.

Hidroenergija je najveći pojedinačni izvor obnovljive energije. Sa pumpanom skladišnom hidroenergijom, obezbeđuje više od 90 odsto ukupno uskladištene energije u svetu, a takođe je jedan od najboljih načina za ublažavanje suša.

IHA procenjuje da kroz funkciju skladištenja vode u svojim rezervoarima, industrija hidroenergije sprečava godišnje gubitke BDP-a od preko 130 milijardi američkih dolara zbog suša.

Ceo izveštaj možete da pogledate ovde.

Energetski portal

Zašto je Beograd poplavljen posle svake velike kiše?

02.07.2024

kiša — Foto-ilustracija: Pixabay (Pexels)

U nastavku izrazito nestabilnog početka leta, Srbiju su ponovo pogodile ekstremne padavine.

Mada nam ovakvo vreme može delovati stihijski, a posebno nagle smene ekstremnih vrućina i ekstremnih padavina, u pitanju je predviđena posledica klimatskih promena. Događa se upravo ono što već godinama predviđaju naučni modeli, piše za Klima101 dr Ana Vuković Vimić.

Naime, u Srbiji, ekstremne padavine postaju sve češće, a subjektivan utisak da „nekada nije bilo ovako” je zapravo tačan: primera radi, u odnosu na sredinu 20. veka, danas je udeo ekstremnih padavina u ukupnim padavinama preko dva puta veći.

Drugim rečima, ukupna godišnja količina padavina se nije mnogo promenila u proteklim decenijama, ali njihov raspored jeste – pa danas imamo češće i intenzivnije suve periode, koje prekidaju češći i intenzivniji periodi ekstremnih padavina.

Istovremeno, raste i teritorija Srbije koja je pod visokim rizikom od ekstremnih padavina: nekada je to činilo oko sedam odsto zemlje, a aktuelne procene kažu da će do sredine 21. veka pod visokim rizikom biti čak 56 odsto teritorije Srbije.

Ali problem nije samo u padavinama.

U Beogradu, ovako ekstremna kiša po pravilu izaziva poplave. U medijima i na društvenim mrežama se dele snimci poplavljenih ulica, garaža i prolaza gde se često ponavljaju iste lokacije, kao što je Autokomanda. To nam ukazuje na još jednu ključnu činjenicu.

Naime, za poplave u gradovima nije krivac samo kiša – već i postojeća infrastruktura. Usled nedostatka adaptacije na sve ekstremnije klimatske uslove, Beograd i drugi gradovi su posebno ranjivi na ekstremne padavine.

To i nije naročito nov uvid. Na osnovu dosadašnjih iskustava, ali i postojećih istraživanja i podataka, struka već godinama upozorava na rastuću opasnost od gradskih poplava. Danas, mi vrlo dobro znamo koji su to posebno ugroženi krajevi, zašto je poplava sve više, koje su posledice – ali i šta treba da uradimo kako bismo stanje popravili.

Štaviše, i država Srbija i grad Beograd već su usvojili planove i strategije koji bi mogli drastično da pomognu u borbi protiv poplava u urbanim sredinama.

Pročitajte još:

Problem nije samo u kanalizaciji, već i u velikim površinama koje ne upijaju atmosferske vode (beton, asfalt…)

Rizik od ekstremnih padavina prepoznat je u Akcionom planu adaptacije grada Beograda na klimatske promene sa procenom ranjivosti, čije su izmene i dopune usvojene septembra 2023. godine.

U ovom dokumentu se posebno navodi da je ranjivost stanovništva na dejstvo poplava u Beogradu visoka, „zbog visoke izloženosti stanovništva ovim uslovima, kao i zbog niske sposobnosti adaptacije”.

Photo-Ilustration: Pixabay (pictures101)

Dalje, kao najkritičniji navode se donji Dorćol, od Cara Dušana do Dunava, kao i delovi Dedinja, Kaluđerice, Banovog brda i delovi opštine Lazarevac, zbog toga što nemaju ni izgrađenu atmosfersku kanalizaciju, tj. sistem za prihvatanje i odvođenje padavina.

Ali mada se kanalizacija najčešće navodi kao izvor problema gradskih poplava, daleko od toga da je ona jedina.

U Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je Srbija usvojila krajem 2023. godine, navodi se kako u urbanim sredinama, sve češće jake padavine povećavaju čestinu pojave bujica, poplava i klizišta, ali i da se povećava pojava bujica „zbog velikih vodonepropusnih površina”.

Nije samo stvar u nedovoljnim kapacitetima kanalizacije da usmerava atmosferske vode (mada i to jeste problem). Površine kao što su asfalt i beton ne propuštaju vodu, i što ih je više, veća je i ranjivost na poplave u urbanim sredinama.

Nasuprot njima, zelene površine, a posebno one u kontaktu sa tlom (ne npr. žardinjere) su porozne, upijaju padavine i smanjuju ranjivost na poplave.

Drugim rečima, lični utisak vas ne vara: gradovi u Srbiji imaju isuviše betonskih i asfaltiranih površina, i sa vama se slaže jedan ključni nacionalni dokument Republike Srbije.

Usled loše adaptiranosti na ekstremne padavine, u ovom dokumentu one su prepoznate kao rizik po zdravlje i bezbednost ljudi, po imovinu i infrastrukturu, po komunalne usluge (voda za piće, električna energija, transport), po životnu sredinu…

Ceo tekst možete da pročitate ovde.

Izvor: Klima101

Napredna i otpadna biogoriva – Da li su dovoljno održiva?

02.07.2024

gorivo — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Jedne od alternativa fosilnim gorivima, koje se sve više promovišu jesu takozvana napredna i otpadna biogoriva.

Zakon Evropske unije o zelenim gorivima i Direktiva o obovljivoj energiji (RED III), iznose objašnjenje razlike između ove dve vrste goriva. Reč je o materijalu, pa je tako za napredna potreban materijal koji zahteva ’napredniju’ obradu, kao što su slama ili šumski ostaci, dok je za otpadna potreban onaj koji se lakše ekstraktuje, kao što je korišćeno ulje za kuvanje ili životinjska mast.

Upotreba ovih goriva poslednjih godina značajno je porasla, zamenjujući pospeteno biogoriva dobijena iz prehrambenih useva. Preciznije, ona su činila 40 odsto svih biogoriva koja su potrošena na nivou Evropske unije u 2022. godini.

Prema podacima koje je iznela Evropska federacija za transport i životnu sredinu (T&E), Italija, Španija i Nemačka činile su više od polovine potrošenih biogoriva, ali da je Švedska proporcionalno bila najveći korisnik, pokrivajući 13 odsto svoje transportne energije ovim gorivima.

Iako se promovišu kao alternativa fosilnim gorivima, postavlja se pitanje da li su napredna i otpadna biogoriva dovoljno održiva.

Pročitajte još:

Kao jedan od izazova u vezi sa naprednim, navodi se oslobađanje emisije gasova staklene bašte, kroz sagorevanje biomase. Drugo, ukoliko podsticaji budu nastavljeni u smeru upotrebe šumskih ostataka, kao što su kora ili krošnja drveta, može da dođe do povećanja pritiska na evropske šume. Takođe, sirovine koje se smatraju naprednim za proizvodnju biogoriva, neretko zahtevaju intenzivnu upotrebu pesticida, đubriva i vode.

Kada je reč o otpadnim, neke od otpadnih sirovina kao što su korišćeno ulje za kuvanje ili životinjske masti, mogu da budu održive, međutim njihove količine su veoma ograničene. Postoje i druge vrste sirovina kao što su komunalni ili industrijski otpad i mulj iz kanalizacije, koje takođe mogu da se koriste i smatraju se održivim. Ipak, kako tehnologija prerade i dalje su neizvesne, dok bi istovremeno količina ovog otpada mogla da bude smanjena u budućnosti, zahvaljujući unapređenju reciklaže i ponovne upotrebe.

Jedan od zaključaka koji je iznela T&E, jeste da će istinski održiva goriva biti oskudna i da neće biti dovoljna da ispune ambiciozne ciljeve Evropske unije kada je reč o dekarbonizaciji transportnog sektora na duži period.

Energetski portal

Zrenjanin: javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava domaćinstvima za smanjenje zagađenja vazduha

02.07.2024

fire-grejanje-kotlarnica — Foto-ilustracija: Pixabay

U Zrenjaninu je raspisan Javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava domaćinstvima projekta smanjenja zagađenja vazduha prelaskom na ekološki prihvatljiviji energent na teritoriji ovog grada za 2024. godinu.

Predmet sufinansiranja obuhvata tri mere smanjenja zagađenja vazduha poreklom iz individualnih ložišta.

Prvi jeste nabavka i instalacija kotlova na prirodni gas zamenom postojećih uređaja (ložišta – ugalj/mazut/lož ulje/drvo) prelaskom na ekološki prihvatljiviji energent (grejači prostora), za porodične kuće. Udeo sredstava podsticaja iznosi 50 odsto od vrednosti ukupne investicije sa PDV-om po pojedinačnoj prijavi, a maksimalno 85.000 dinara sa PDV-om. Kako se navodi, minimalni stepen korisnosti kotla (grejača prostora) na prirodni gas iznosi 90 odsto.

Druga mera je nabavka i instalacija kotlova na biomasu (drvni pelet, briket, sečka), zamenom postojećih uređaja (ložišta – ugalj/mazut/lož ulje/drvo), grejača prostora (kotao ili peć) za porodične kuće. Udeo sredstava podsticaja iznosi 50 odsto od vrednosti ukupne investicije sa PDV-om po pojedinačnoj prijavi, a maksimalno 110.000 dinara sa PDV-om za kotlove na biomasu (pelet i sečka). Minimalni stepen korisnosti kotla (grejača prostora) na biomasu (drvni pelet, briket, sečka) iznosi 85 odsto.

Treću meru predstavlja nabavka i ugradnja toplotnih pumpi, zamenom postojećih uređaja (ložišta – ugalj/mazut/lož ulje/drvo) za porodične kuće. Udeo sredstava podsticaja iznosi 50 odsto od vrednosti ukupne investicije sa PDV-om po pojedinačnoj prijavi, a maskimalno 200.000 dinara sa PDV-om po prijavi.

Pročitajte još:

Korisnici bespovratnih sredstava su domaćinstva, odnosno porodične kuće, a vlasnik objekta može podneti prijavu samo za jednu meru i jedan objekat.

Pravo učešća na konkursu imaju domaćinstva koja stanuju u porodičnim kućama, a koja ispunjavaju uslove u skladu sa javnim pozivom.

Prijavni obrazac za Javni konkurs može se preuzeti na internet stranici grada Zrenjanina kao i u mesnim zajednicama prema adresi stanovanja ili u Odeljenju za privredu na adresi Slobodana Bursaća 4, Zrenjanin.

Rok za podnošenje prijava je do 31. jula 2024. godine.

Energetski portal

Na snagu stupila nova ograničenja za kupce-proizvođače u Srbiji

02.07.2024

aerial-view-private-house-with-solar-panels-roof — Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Foto-ilustracija: Unsplash (giorgio-trovato)

Od 1. jula 2024. godine, za kupce proizvođače električne energije u Srbiji, važe nova pravila. Prema njima, za status prozjumera mogu da apliciraju domaćinstva za elektrane na krovu snage 10,9 kW, dok ostali kupci-proizvođači u koje spada kompletna industrija i drugi privredni subjekt, mogu da apliciraju za elektrane do 150 kW.

Pomenutim datumom, prestao je da važi prelazni period koji je podrazumevao ograničenja za prozjumere za pravna lica do 5 MW, navodi se na sajtu OIE Srbije i dodaje da svi koji su proceduru započeli po starim pravilima, mogu da završe proces i upišu se u registar prozjumera.

Takođe, Izmene Zakona o energetici omogućiće status aktivnog kupca za elektrane snage veće od 150 kW.

Prema podacima iz Registra prozjumera Elektrodistribucije Srbije, u ovom trenutku upisano je 3.222 prozjumera čija je ukupna snaga 55,3 MW. Od kada je usvojem Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije u aprilu 2021. godine, kojim se uveden i definisan i pojam prozjumera, beleži se pozitivan trend rasta broja kupaca proizvođača u Srbiji, prenosi OIE Srbija.

Kada je reč o kategoriji kupac-proizvođač koji je domaćinstvo, trenutno ima 2.375 domaćinstava sa ukupnom instalisanom snagom proizvodnih objekata od 19,25 MW.

Na prvom mestu, prema broju prozjumera nalaze se upravo domaćinstva. Najmanju kategoriju predstavljaju stambene zajednice i njih ima tri – u Subotici, Pančevu i Nišu, a ukupna instalisana snaga solarnih elektrana na ovim zgradama iznosi 69,5 kW.

Pročitajte još:

Ipak, drugo mesto prema broju, ali ubedljivo prvo mesto prema instalisanoj snazi, zauzeli su prozjumeri koji se nalaze u kategoriji Ostali kupci-proizvođači. Ukupno ih je 844 sa instalisanom snagom od blizu 36 MW, od čega su 787 pravna lica i 57 fizička lica. Najveći u ovoj grupi, ujedno i najveći prozjumer u Srbiji, jeste kompanija Toyo Tires iz Inđije sa instalisanom snagom od 7,5 MW, a izgradnja ove solarne elektrane poverena je kompaniji MT-KOMEX koja ima dugogodišnje iskustvo u izgradnji solarnih elektrana u Srbiji.

Udruženje OIE Srbija analiziralo je kategoriju Ostali kupci-proizvođači. Analiza pokazuje da su najbrojniji telekomunikacioni objekti, kojih ima 331 sa instalisanom snagom 3,6 MW, s tim što najveća instalisana snaga – 20,3 MW odlazi na 138 industrijskih objekata. Zanimljivo je i da se u kategoriji Ostali kupci-proizvođači nalazi 13 crkava, devet škola i pet vrtića.

Prisećanja radi, u skladu sa Zakonom o korišćenju obnovljivih izvora energije, kupac-proizvođač je definisan kao krajnji kupac koji je na unutrašnje instalacije priključio sopstveni objekat za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije, pri čemu se proizvedena električna energija koristi za snabdevanje sopstvene potrošnje, a višak proizvedene električne energije isporučuje u prenosni sistem, distributivni sistem, odnosno zatvoreni distributivni sistem.

Energetski portal

Pljusak i grmljavina već zahvatili Vojvodinu, Zapadnu Srbiju i Beograd, vatrogasci gasili požare izazvane udarima groma

02.07.2024

Novo jako naoblačenje sa kišom, pljuskovima, grmljavinom, padom temperature i lokalnom pojavom grada već je zahvatilo zapadne delove Vojvodine i zapadnu Srbiju. Ponovo se očekuje velika količina padavina za kratko vreme, između 20 i 40 milimetara ponegde i više, kao i jak i olujni vetar u zoni intenzivnih padavina. Tendencija premeštanja je ka Banatu, širem području Beograda i Šumadiji.

Nevreme već zahvatilo Srem, Bačku, Zapadnu Srbiju i Šumadiju

Radarska osmatranja upozoravaju da je jako grmljavinsko nevreme već zahvatilo Srem, Bačku, Zapadnu Srbiju i Šumadiju, kao i da se ponovo očekuje velika količina padavina za kratko vreme, kao i jak olujni vetar u zoni intenzivnih padavina.

Veliki crni oblaci su iznad Beograda i šireg područja Banata. Trenutno kiša jakim intenzitetom pada u Beogradu, Loznici, Sremskoj Mitrovici, Novom Sadu i Somboru.

Vatrogasci imali 28 intervencija u Beogradu

Miloš Milenković, načelnik Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice, rekao je za RTS da su od večeri do jutra na teritoriji Beograda imali 28 intervencija – 93 vatrogasca sa 33 vozila su bila na terenu.

Najviše intervencija ticalo se uklanjanja stabala (15 intervencija), a u šest slučajeva vatrogasci su gasili požar nastao usled udara groma.

,,Na teritoriji Zemuna imali smo dva požara izazvana gromom u porodičnim kućama, nije bilo povređenih. Pričinjena je materijalna šteta, ali pravovremenom reakcijom brzo su lokalizovani i likvidirani požari“, rekao je Milenković.

Na Čukarici grom je udario u trafostanicu, ali je brzom intervencijom elektrosnabdevanje stabilizovano.

Pročitajte još:

Nevreme je zahvatilo i Južnobački, Mačvanski, Sremski i Podunavski upravni okrug i grad Smederevo. Bila su tri požara iazvana udarom groma, ali pravovremenom reakcijom vatrogasaca sprečena je veća materijalna šteta i nije bilo povređenih, rekao je Milenković.

U Južno Banatskom okrugu, Pančevu, Alibunaru, Braničevskom okrugu, Požarevcu, Golupcu bilo je intervencija tehničkog karaktera – uklanjanja stabala.

U Borskom okrugu bilo je sporadičnih prekida u elektrosnabdevanju u Majdanpeku. Snabdevanje strujom sada je uredno osim u Donjem Milanovcu, gde se radi na uklanjanju kvara.

Snažno nevreme koje je sinoć protutnjalo Srbijom napravilo je veliku štetu. Prvi na udaru bili su Batrovci, Šid i Bačka Palanka. Nevreme je zatim stiglo do Novog Sada, a potom je zahvatilo i Beograd.

Tokom većeg dela noći iznad Beograda su sevale munje, duvao je jak vetar i padala je obilna kiša.

U većini mesta palo je između 20 i 40 milimetara kiše, a u delovima Vojvodine, zapadne i centralne Srbije i do 80 milimetara.

Sve raspoložive ekipe javno-komunalnih preduzeća su tokom cele noći bile na terenu, pa se posledice nevremena polako saniraju.

Izvor: RTS

Zbog zagađena reke Sene upitno održavanje takmičenja na Olimpijskim igrama

01.07.2024

Foto-ilustracija: Pixabay (Diego Torres)

Do početka letnjih Olimpijskih igara u Parizu ostalo je mesec dana, a reka Sena još uvek nema kvalitet vode potreban za održavanje takmičenja. Najnovija analiza vode, čije su rezultate pariške vlasti objavile u petak, nisu ohrabrujuće.

Analiza uzorka vode, pokazala je prisustvo dve fekalne bakterije, od kojih je jedna ešerihija koli. Rezultat je pokazao previsok nivo ove bakterije da bi se omogućilo plivanje na četiri predviđene lokacije.

Što se tiče takmčinja koje bi trebalo biti održano na Seni, predviđeno je održavanje dela triatlona, plivanje i ceremonija otvaranja, a obilne kiše i zagađenje drže organizatore u neizvesnosti do samog početka Olimpijskih igara.

Zbog velikog protoka vode i zagađenja, otkazana je proba svečanosti otvaranja igara. Gradske vlasti Pariza saopštile su da su obilne kiše do sada ozbiljno ometale napore da se voda učini pogodnom za plivanje, te se nadaju da će toplije vreme poboljšati kvalitet vode i omogućiti otvaranje 26. jula.

„Najnovija merenja nisu u skladu sa standardima koje ćemo imati tokom leta“, saopštio je novinarima Mark Gijom, najviši zvaničnik vlade za region Pariza.

Pročitajte još:

Uprkos operaciji čišćenja, čija je vrednost 1,4 milijarde evra, kako bi se pariška vodena staza učinila pogodnom za plivanje po prvi put u veku, trenutno kvalitet vode nije dovoljno visok da bi to omogućio.

Ukoliko stanje vode ostane nepromenjeno, postoje rezervni dani za sve događaje. Ipak, ukoliko bi i tokom njih bio zabeležen loš kvalitet vode, format trke bi se promenio u duatlon i on bi obuhvatio trku od pet kilometara, vožnju bicikla od 40 kilometara i trku od 10 kilometara.

Prošlogodišnji test događaj u Parizu, sveden je na duatlon zbog nedovoljnog kvaliteta vode, a slična situacija bila je i na Svetskom kupu triatlona za osobe sa invaliditetom u Parizu.

Energetski portal

Promocija monografije „Zaštićene životinjske vrste Srbije’’

01.07.2024

Foto-ilustracija: Unsplash (Beth Ireland)

U Galeriji nauke i tehnike SANU, Zavod za zaštitu prirode Srbije predstavio je monografiju „Zaštićene životinjske vrste Srbije’’.

Monografija predstavlja četvrtu i finalnu knjigu iz edicije „Zaštićena prirodna dobra Srbije“, čije je objavljivanje priređeno povodom obeležavanja 75 godina od osnivanja i rada Zavoda.

Na promociji prisutnima su se obratili: Jasmina Jović, pomoćnica ministarke u Ministarstvu zaštite životne sredine, zatim Marina Šibalić, v.d. direktorka Zavoda za zaštitu prirode Srbije i urednik, dr Nenad Sekulić, načelnik Odeljenja za biodiverzitet, ekološke mreže i održivi razvoj Zavoda, kao i autori Marko Divac, Aca Đurđević, Miloš Radaković i Marija Stojadinov.

Monografija, na prigodan i popularan način, predstavlja deo fascinantnog sveta faune naše zemlje, stručno uobličenog i upotpunjenog rezultatima dosadašnjih naučnih istraživanja. U okviru 75 prikazanih vrsta zastupljene su sve vrste kičmenjaka, i to, ribe sa 12 vrsta, vodozemci 10 vrsta, gmizavci 10 vrsta, ptice 18 vrsta i sisari 15 vrsta. Od faune beskičmenjaka predstavljeno je 10 reprezentativnih vrsta iz grupe insekata.

Pročitajte još:

U knjizi je predstavljeno 59 strogo zaštićenih i 16 zaštićenih od preko 2.600 divljih vrsta koje se nalaze na Pravilniku o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva. Odabir vrsta koje su predstavljene sačinjen je tako da se prikažu javnosti poznate vrste, kao i neke ređe pominjane u publikacijama ovog tipa i javnosti, a koje su „manje vidljive’’ kada se govori o problemima ugroženosti i zaštite život sveta.

Odabrane vrste u knjizi, ujedno, predstavljaju bogatstvo i raznovrsnost životinjskog sveta Srbije, koji najbolje ilustruje podatak da prostor naše zemlje, koji zauzima 0,82 odsto teritorije Evrope, nastanjuje oko 12 odsto beskičmenjaka (oko 100 000 vrsta u Evropi), 18,75 odsto faune riba (603 vrste u Evropi), 23,16 odsto vodozemaca (95 vrsta u Evropi), 13,59 odsto gmizavaca (206 vrsta u Evropi), 68 odsto ptica (548 vrsta u Evropi) i 46 odsto kopnene faune sisara našeg kontinenta (219 vrsta u Evropi). Knjiga je priređena kako bi kroz date prikaze karkateristika i zanimljivosti o odabranih 75 životinjskih vrsta probudila pažnju i želju za još detaljnijim proučavanjima i razumevanjem sveta faune, a pre svega, da se još bolje upozna, zavoli i sačuva priroda za buduće generacije.

Izvor: Zavod za zaštitu prirode Srbije

Upaljen crveni meteo-alarm zbog vreline – hladni front i nevreme stižu već večeras

01.07.2024

sunce-vrućina — Foto-ilustracija: Unsplash (Ant Rozetsky)

Foto-ilustracija: Pixabay (Janusz Walczak)

Crveni meteo-alarm upaljen je zbog visoke temperature, koja će danas dostići 37 stepeni na Celzijusovoj skali. Hladni front iz regiona Baltika, međutim, stiže nam već večeras, koji će oboriti temperaturu za desetak stepeni i doneti nepogode i veliku količinu padavina, izjavio je za RTS hidrometeorolog Slobodan Sovilj.

On ističe da Srbija danas neće oboriti temperaturni rekord, s obzirom na to da je 2007. godine izmereno čak 45 stepeni u Smederevskoj Palanci, ali da će biti veoma toplo.

„Crveni mereo-alarm je izdat zbog visoke temperature, do 37 stepeni. Treba biti oprezan na jugoistoku zemlje, gde će biti najtoplije“, ukazuje Sovilj.

Prema njegovim rečima, izraženi hladni front, koji nam večeras stiže sa severozapada u sklopu ciklona iz regiona Baltika, oboriće temperaturu desetak stepeni.

„Pad temperature neće biti najizraženija pojava koju treba da ispratimo, već grmljavinske nepogode i velika količina padavina. Danas, u večernjim satima, najpre u Vojvodini, Podrinju, Mačvanskom i Kolubarskom okrugu, možemo očekivati prve grmljavinske nepogode sa gradom i olujnim vetrom“, kaže Sovilj.

Velika količina padavina

Hidrometeorolog ističe da će se nepogode, potom, premeštati preko Beograda, severa Šumadije ka istoku.

„Rizik od grada se sutra premešta sa ovih područja ka jugu i jugoistoku zemlje. Crveni meteo-alarm će i sutra biti izdat zbog očekivane velike količine padavina – od 40 do 80 litara po kvadratnom metru, što je praktično mesečna količina“, navodi on.

Naglašava da će RHMZ na sajtu objavljivati sat do dva sata ranije upozorenja na padavine po mestima.

Sovilj najavljuje i da će ostatak leta, u julu i avgustu, biti topao, s temperaturom od 30 do 32 stepena.

„Biće toplije od proseka, ali i od prošlogodišnjeg leta“, ukazuje hidrometeorolog Slobodan Sovilj.

Izvor: RTS

EU: Uvoz energenata nastavlja da opada

01.07.2024

gas — Foto-ilustracija: Unsplash (CHUTTERSNAP)

U Evropskoj uniji je u prvom kvartalu 2024. godine zabeležen smanjen uvoz energenata u odnosu na isti kvartal u 2023. godini. Preciznije, ove godine je u prvom kvartalu vrednost uvoza iznosila 95,5 milijardi evra, odnosno 183,8 miliona tona energenata. U poređenju sa prošlom godinom, smanjen je po vrednosti za 26,4 odsto, a po neto masi za 10,4 odsto.

Pojedinačno posmatrano, prirodni gas u gasovitom stanju je po vrednosti u prvom kvartalu ove godine smanjen za 56,8 odsto, a po neto masi za 11,7 odsto. Slično je i kada se govori o tečnom gasu, gde je uvoz pokazao nagli pad vrednosti za 54,1 odsto i po neto masi za 11,4 odsto. Do ovakvog pada u kontekstu vrednosti, došlo je zbog pada cena prirodnog gasa nakon što je 2022. godine došlo do porasta cena. Kada je reč o smanjenju neto mase, razlog se nalazi u planu Evropske unije da smanji potrošnju gasa za najmanje 15 odsto.

Za naftna ulja, i vrednost i neto masa ostale su stabilne, te je u poređenju sa prvim kvartalom 2023. godine, u 2024. je došlo do povećanja vrednosti od 0,4 odsto i smanjenja neto mase za 0,9 odsto.

Pročitajte još:

Norveška i Sjedinjene Države ostaju ključni dobavljači energenata za Evropsku uniju. Kako se navodi na sajtu Eurostat-a, u prvom kvartalu 2024. godine, najveći deo uvoza naftnih ulja bio je iz Sjedinjenih Država i to 17,1 odsto, zatim Norveške 13,6 odsto i Kazahstana 10,9 odsto.

Govoreći o prirodnom gasu u gasovitom stanju, gotovo polovina je iz Norveške sa 46,6 odsto, a za njom ide Alžir sa 19,7 odsto i Rusija sa 17,3 odsto.

Sjedinjene Države obezbedile su gotovo polovinu uvezenog tečnog prirodnog gasa i to 47,4 odsto. Druga zemlja po redu je Rusija sa 17,7 odsto i treća Alžir sa 9,9 odsto.

Energetski portal

1...535455...1.558 Page 54 of 1.558

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

Events for 31st oktobar

Events for 1st novembar

Events for 2nd novembar

Events for 3rd novembar

Events for 4th novembar

Events for 5th novembar

Events for 6th novembar

Events for 7th novembar

Events for 8th novembar

Events for 9th novembar

Events for 10th novembar

Events for 11th novembar

Events for 12th novembar

Events for 13th novembar

Events for 14th novembar

Events for 15th novembar

Events for 16th novembar

Events for 17th novembar

Events for 18th novembar

Events for 19th novembar

Events for 20th novembar

Events for 21st novembar

Events for 22nd novembar

Events for 23rd novembar

Events for 24th novembar

Events for 25th novembar

Events for 26th novembar

Events for 27th novembar

Events for 28th novembar

Events for 29th novembar

PIŠITE NAM