Uklanjanje najveće rečne barijere u Severnoj Makedoniji već vraća život reci Pčinji

Reka Pčinja, druga najveća leva pritoka Vardara, protiče severnim delom zemlje, a izvire na zaštićenom području ispod vrha Bela Voda u planini Dukat u Srbiji. Ukupno je duga 128 km, od čega 76 km protiče kroz Severnu Makedoniju. Glavne pritoke reke Pčinje nalaze se u Severnoj Makedoniji: sa desne strane u nju se uliva Kumanovska Reka, dok joj je sa leve strane veća pritoka Kriva Reka.

Prošle godine severnomakedonska nevladina organizacija Eko-svest, u saradnji sa Opštinom Kumanovo i uz podršku programa Open Rivers, uklonila je barijeru Šuplji kamen na reci Pčinji. Njeno uklanjanje sprovedeno je u sklopu prvog projekta uklanjanja rečnih barijera u Severnoj Makedoniji, kojim su uklonjene dve barijere – Šuplji kamen na Pčinji i K_033 na Krivoj Reci, njenoj najvećoj levoj pritoci. Projekat je podržao evropski program Open Rivers, posvećen obnovi ugroženih evropskih reka i podupiranju projekata uklanjanja malih brana i obnove rečnih ekosistema.

Uklanjanje je trajalo od oktobra do decembra 2025, a barijera je uklonjena bez upotrebe eksploziva, uz prethodnu sveobuhvatnu analizu i tehnički projekat koji je izradila firma sa stručnim znanjem i iskustvom iz geotehnike, hidrologije i zaštite životne sredine.

Rezultati praćenja stanja reke nakon uklanjanja prve barijere

Istraživanja sprovedena pre uklanjanja ove urušene betonske barijere, duge 50 i široke 30 metara, već su pokazala štetu koju je nanela reci i njenom ekosistemu. Ometala je protok reke i prirodno prenošenje nanosa, sprečavala slobodno kretanje rečne faune, uzrokovala zagađenje na delu reke uzvodno od nje i predstavljala bezbednosni rizik za lokalno stanovništvo.

Nakon uklanjanja barijere krajem 2025. godine, organizacija Eko-svest nastavila je da prati stanje reke. U junu ove godine, tim biologa pod vođstvom prof. dr Milice Ristovske sproveo je prvo praćenje riblje faune na mestu nekadašnje barijere kako bi procenio stanje reke i pratio njen oporavak, a rezultati su ohrabrujući.

Na mestu nekadašnje barijere sada se, među drugim prirodno nataloženim materijalom, nalaze velike stene, koje zajedno imaju pozitivan efekat. Naime, protok rečne vode kroz takve strukture stvara povoljne uslove i pruža zaklon rečnim organizmima.

Na delu reke nizvodno od nekadašnje barijere, istraživanjima sprovedenim pre i posle njenog uklanjanja zabeležene su sve vrste riba za koje je poznato da žive u Pčinji, što pokazuje da se reka stabilizovala bez gubitka životinjskih vrsta. Deo reke uzvodno od uklonjene barijere i dalje je u osetljivom stanju zbog slabijeg protoka i nataloženog mulja.

Nekoliko nalaza ukazuje na oporavak ekosistema

Prisustvo mladih riba ukazuje na uspešno razmnožavanje, dok je izostanak unesenih vrsta poput karasa (Carassius carassius), slatkovodne ribe iz porodice šarana (Cyprinidae), ohrabrujući znak oporavka staništa i predstavlja izuzetan uspeh projekta. Zabeleženo je i prisustvo potočnih rakova (Austropotamobius torrentium), koji se u okviru mreže Natura 2000 smatraju bioindikatorima čiste vode, što je još jedan pozitivan pokazatelj kvaliteta vode.

Iako su promene nakon uklanjanja barijere već značajne, i dalje su prisutni izazovi koje tek treba rešiti. Tokom godina u kojima je barijera zaustavljala prirodni tok reke, na području uzvodno od nje nagomilale su se velike količine stabala srušenih u okolnoj šumi jer ih reka nije mogla odneti. Ta nagomilana masa sada usporava rečni tok i i dalje otežava prirodno ispiranje i preraspodelu nanosa koji se tamo prvobitno nataložio upravo zbog barijere.

Dosadašnji rezultati pokazuju da se reka Pčinja postepeno vraća u svoje prirodno stanje. Taj proces će zahtevati vreme, ali se očigledno odvija u dobrom pravcu. Redovno sezonsko praćenje nastaviće se kako bi se oporavak reke mogao pratiti tokom dužeg perioda.

Izvor: Ekovjesnik