Saradnja sa EDF-om u oblasti hidroenergije i nuklearne energije

16.05.2024

hidroelektrana — Foto-ilustracija: Unsplash (tahamie-farooqui)

Foto-ilustracija: Unsplash (lukas-lehotsky)

O saradnji u oblasti hidroenergije i nuklearne energije, razgovarali su Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike i Jan Ginar, direktor za razvoj tržišta Centralne i Istočne Evrope francuske kompanije „EDF”.

Srbija je nedavno u Francuskoj potpisala Memorandum o razumevanju, kojim je uspostavljen okvir za dugoročan dijalog i saradnju u energetskoj tranziciji i niskougljeničnim tehnologijama.

Prema rečima ministarke, ovaj memorandum je otvorio vrata za nova ulaganja u proizvodne kapacitete u hidroenergetici, dok je „EDF” pokazao interesovanje da, u saradnji sa „Elektroprivredom Srbije”, gradi nove i revitalizuje postojeće hidroelektrane.

Formiraćemo zajedničke timove za saradnju u oblasti hidroenergije u kojima možemo da radimo na pripremi studija izvodljivosti za pojedinačne projekte, rekla je ministarka, podsetivši na to da je, zahvaljujući tom memorandumu, uspostavljen okvir za saradnju u oblasti nuklearne energije.

Ona je dodala da se time stvaraju uslovi za strateško partnerstvo sa EDF-om u proceni potencijala za razvoj nuklearnog civilnog programa u Srbiji, uz podršku razvoja stručnih kadrova i razmeni tehničkog znanja.

Pročitajte još:

,,Već smo angažovani na identifikaciji stručnih kadrova u zemlji i inostranstvu koji bi mogli da kvalifikovano analiziraju i pripremaju ulazak naše zemlje u civilni nuklearni program, dok ćemo uskoro organizovati i prve stručne posete našim fakultetima i naučnim institucijama iz Francuske’’, rekla je ministarka.

Ginar je istakao da kompanija „EDF” želi da dugoročno sarađuje sa Srbijom na projektima u oblasti energetske tranzicije, imajući u vidu njihovo iskustvo i ekspertizu u toj oblasti.

On je ukazao na to da potpisani memorandum predstavlja osnovu te saradnje sa Srbijom, kao i da je formirana radna grupa sa EPS-om u kojoj se razmenjuju podaci kako bi se sagledali konkretni projekti, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Energetski portal

U Istočnoj Srbiji otvoren vetropark Krivača – jedan od najvećih u regionu

15.05.2024

Kompanije MK Group i Alfi Renewables svečano su otvorile vetropark Krivača u Golupcu, uz prisustvo više od 150 gostiju i visokih zvaničnika Srbije i Slovenije.

Krivača je jedan od najvećih vetroparkova u regionu i prvi u Istočnoj Srbiji. Ova investicija, vredna 165 miliona evra, omogućava godišnju proizvodnju zelene energije od 310 GWh, što je dovoljno za snabdevanje 75.000 domaćinstava. Vetropark snage 105,6 MW ima 22 vetroturbine najsavremenije tehnologije, koje se prostiru na površini od 56 km2.

U izuzetno kratkom roku za ovako veliki projekat, za nešto više od dve godine, MK Group i Alfi Renewables izgradili su vetropark koji ispunjava najviše svetske zelene standarde. Korišćenje energije vetra značajno doprinosi upravljanju klimatskim promenama i smanjenju emisije gasova staklene bašte. Tako je, pored jačanja energetske bezbednosti, važan efekat vetroparka Krivača smanjenje emisije ugljen-dioksida za čak 120.000 tona godišnje. Tokom realizacije projekta, investitori su izgradili čak 30 km novih puteva, 40 km dalekovoda, trafostanicu i priključno-razvodno postrojenje.

„MK Group je kao pionir u oblasti obnovljivih izvora pre deset godina otvorila prvi vetropark u Srbiji, a danas otvaramo četvrti u našem portfoliju, i prvi u regionu Istočne Srbije. Ova kapitalna investicija, koju smo realizovali zajedno sa kompanijom Alfi Renewables, značajan je doprinos povećanju kapaciteta za proizvodnju zelene energije i primer pravca za dalji razvoj energetike u regionu, koji podrazumeva koordiniranu akciju javnog i privatnog sektora“, rekao je Mihailo Janković, generalni direktor MK Group.

On je dodao da će MK Group pružiti snažnu podršku zelenoj tranziciji kroz nove investicije u ovoj oblasti. Kroz samostalne i partnerske projekte će omogućiti ukupnu proizvodnju od čak jedan gigavat energije iz obnovljivih izvora u naredne tri godine tako što će uložiti blizu milijardu evra u energiju vetra i solarnu energiju, ističe Janković.

Pročitajte još:

Tomaž Berločnik, partner u kompaniji Alfi Renewables i predsednik Investicionog odbora Alfi Green fonda, rekao je da kompanija Alfi Renewables ostvaruje svoju misiju unapređenja životne sredine zajedno sa partnerima iz MK Group.

„Ponosni smo što smo svojom ekspertizom i odličnom saradnjom sa lokalnom zajednicom, državnim institucijama, dobavljačima, EPS-om i EMS-om, uz poverenje investitora i banaka, uprkos izazovnim tržišnim uslovima, izgradili jedan od najvećih regionalnih projekata zelene energije i time dali značajan doprinos zelenoj tranziciji u regionu. Alfi Green fond, veličine 104 miliona evra, razvija nove projekte obnovljivih izvora energije čiji će ukupni instalisani kapacitet iznositi oko 300 MW. Sledeće godine pripremamo novi, još veći fond“, izjavio je Berločnik.

Na svečanom otvaranju vetroparka Krivača govorili su predsednik Vlade Republike Srbije, Miloš Vučević, i ambasador Republike Slovenije u Republici Srbiji, Damjan Bergant.

Predsednik Vlade je rekao da država, Vlada i Ministarstvo rudarstva i energetike nastavljaju sa podrškom razvoju obnovljivih izvora energije, smatrajući ih pitanjem od nacionalnog interesa.

„U skladu sa ciljevima Vlade da smanji emisiju štetnih gasova do 2030. godine, investicije poput vetroparka Krivača imaju važnu ulogu u ostvarivanju održivog energetskog razvoja”, istakao je Miloš Vučević, predsednik Vlade Republike Srbije.

Ambasador Republike Slovenije Damjan Bergant rekao je da otvaranje vetroparka Krivača predstavlja dokaz izuzetno uspešne ekonomske saradnje Srbije i Slovenije.

„Već smo uspostavili zajedničku saradnju u oblasti energetike, podstakli međusobne investicije, a sada smo postali i partneri energetskih projekata. Slovenačke kompanije su prepoznale Srbiju kao vodeću zemlju regiona u obnovljivim izvorima energije, zahvaljujući njenim bogatim prirodnim resursima. Jedan od realizovanih potencijala je vetropark Krivača, rezultat zajedničkog projekta kompanija Alfi Renewables i MK Group koji predstavlja korak ka smanjenju zavisnosti od uvoza zelene energije”, izjavio je Bergant.

Vetropark Krivača je među prvim projektima u regionu koji je kreditirao konzorcijum četiri međunarodne banke: Erste Bank, Raiffeisen Bank, OeEB i NLB. Prodaja električne energije po dugoročnom ugovoru (PPA), zaključena je sa švajcarskom kompanijom AXPO, jednom od najvećih energetskih kompanija u Evropi.

Energetski portal

Sa Novaston timom Schneider Electric do LEED Platinum sertifikata

15.05.2024

Schneider-Electric-NS---Zabriskie---obradjeno---full-res---08 — Foto: Schneider Electric

Poslovna zgrada InGrid kompanije Schneider Electric nedavno je dobila LEED Platinum sertifikat. Ceo proces sertifikacije vodio je tim Novaston Project Management (NPM) kompanije, koja je deo Novaston Real Estate platforme.

“U pitanju je office projekat koji se prostire na oko 17.000 metara kvadratnih, predviđen da primi 800 zaposlenih. Naša kompanija Novaston Project Management (NPM) od početka je bila zadužena za ovaj proces, od implementacije u projektu do realizacije. Naravno, veliku zahvalnost na zajedničkom radu i trudu da dobijemo ovako visok nivo sertifikacije dugujemo i našim saradnicima Triple Green BC, a pre svega kompaniji Schneider Electric, koja je postavila visoke zahteve i koja primenjuje održivost u svakom segmentu svog poslovanja i korporativne politike. Od početka smo imali vrlo jasne smernice koncepta na temelju održivih principa: integracija prostora sa zelenilom i prirodnim svetlom, organizacija radnog prostora u skladu sa principima socijalne održivosti”, istakla ja Jelena Jolović, direktorka operacija u NPM, koja je vodila ceo proces.

Iz kompanije Novaston Project Management (NPM) poručuju da su veoma ponosni na činjenicu da su za kratko vreme uspeli da ispune sve uslove za dobijanje najvišeg nivoa LEED sertifikata – LEED Platinum sertifikata.

U fokusu:

Dosta stvari je uticalo na ispunjenje uslova, neke od njih su:

Energetske performanse – projekat postiže skoro 50 odsto uštede energije u poređenju sa standardnim sličnim projektom, a dodatne LEED bodove je dobio za proizvodnju obnovljive energije, koja čini jednu petinu potrošnje energije u zgradi.
BMS – Upravljanje objektom najsavremenijim sistemima, kako bi u svakom trenutku bili svesni potrošnje energenata. Objekat je dobio dodatne poene zbog smanjene unutrašnje potrošnje vode (za više od 55 odsto u poređenju sa sličnim objektom) i zbog mogućnosti da se projekat koristi kao sredstvo za edukaciju o zelenoj gradnji.
Inovacije – projekat je ispunio visoke kriterijume inovativnosti zahvaljujući kvalitetnom dizajnu, pristupu prirodi kroz pogled i unutrašnje atrijume i biofilnom dizajnu koji pruža umirujuće i produktivno okruženje. Postignuti su mikroambijenti visokog kvaliteta, koji su jednako dostupni svim zaposlenima u kompaniji.
Izuzetno dobra lokacija – projekat ima odličan pristup javnom prevozu za više od hiljadu putnika, čime se smanjuje ugljenični otisak iz prevoza ličnim vozilom.
Foto: Novaston

Prema trenutno dostupnim podacima na zvaničnom sajtu U.S. Green Building Council, osim zgrade Schneider Hub, LEED Platinum sertifikat imaju još dva objekta.

LEED sertifikat je izuzetno važan za investitore koji na taj način pokazuju odgovornost u poslovanju i daju dobar primer u građevinskoj industriji. Objekat projektovan i izveden po LEED Gold ili Premium standardu ima smanjenu potrošnju struje i vode, manju emisiju CO2 za 10–30 odsto, smanjene operativne troškove i povećanu vrednost objekta. LEED sertifikat je izuzetno važan i za krajnjeg korisnika takvih objekata – zdraviji su i srećniji, imaju bolje uslove za rad, više prirodne svetlosti i zelenila, kao i osećaj da u takvom radnom okruženju doprinose boljitku društva i zajednice.

Novaston

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala ODRŽIVA ARHITEKTURA I FINANSIRANJE ZELENE GRADNJE

Stigla prva oprema za EPS-ov vetropark „Kostolac“

15.05.2024

kostolac-vetropark — Foto: Elektroprivreda Srbije

Prva oprema za vetropark „Kostolac“, prvi vetro projekat „Elektroprivrede Srbije“, stigla je na lokaciju gradilišta. Posebnim transportom u Kostolac su dopremljene tri velike elise i dva velika dela za stubove, stoji u saopštenju Elektroprivrede Srbije.

Oprema za vetropark, snage 66 megavata, stizaće narednih meseci, sve do početka oktobra. Sa isporukom opreme počeće sukcesivno i montaža, a cilj je da se sve završi do kraja 2024. i da potom vetroelektrana bude povezana na mrežu.

Kako dalje stoji u saopštenju, vetropark „Kostolac“ imaće 20 vetrogeneratora, 20 stubova snage po 3,3 megavata, odnosno ukupne snage 66 MW. Sami vetrogeneratori biće visoki 179 metara. Dvadeset vetroturbina biće dovoljno da zelenom energijom snabdeva oko 30.000 domaćinstava, a nalaziće se na mestu iscrpljenih površinskih kopova i odlagališta termoelektrana i kopova „Kostolac”.

Pročitajte još:

Vrednost projekta VE „Kostolac“ je 144 miliona evra. Evropska unija obezbeđuje 30 miliona evra bespovratno, 32,2 miliona evra izdvaja EPS, dok je zajam banke KfW 80 miliona evra, a grant koji daje ta banka je 1,8 miliona evra.

Prema rečima Dušana Živkovića, v. d. generalnog direktora EPS-a, u toku je i gradnja solarne elektrane „Petka“, a uz projekat od jednog gigavata solarnih samobalansirajućih elektrana i buduću reverzibilnu hidroelektranu „Bistrica“, EPS se priprema za drugačiji proizvodni portfolio, održivo poslovanje, uz obavezno obezbeđenje sigurnosti snabdevanja.

“Dekarbonizacija i zamena proizvodnje iz fosilnih goriva je poseban izazov za energetiku, ali ove tri oblasti imaće ključni uticaj ne samo na energetski sektor, već i na sve druge oblasti. Ako smo u prošlom veku sveću i ognjište zamenili sa sijalicom sada je menjamo solarnim panelima i toplotnim pumpama”, rekao je Živković na Beogradskom energetskom forumu tokom panela o ubrzanju puta za dekarbonizaciju elektroprivreda regiona.

Energetski portal

Srpske borovnice na kineskom tržištu, kakvu zaradu proizvođači mogu da očekuju

15.05.2024

Foto-ilustracija: Unsplash (Élisabeth Joly)

Srbija je sa Kinom potpisala ugovor i o izvozu borovnica na kinesko tržište. Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije kaže za RTS da je „država otvorila vrata“ ka novom tržištu, ali da je na proizvođačima da imaju kvalitetan proizvod, kao i da ispunjavaju standarde. Proizvođač borovnica iz Brestovika Branimir Ivović ističe pak da proizvođači imaju godinu dana da se spreme, kao i da protokoli za izvoz nisu zahtevni.

Prilikom posete Si Đinpinga Srbiji potpisani su ugovori o izvozu suve šljive i borovnice u Kinu, a kako je najavljeno, biće zaključeni i sporazumi o izvozu goveđeg mesa i drugih poljoprivrednih proizvoda.

Otvaranje izvoza sveže borovnice i suvih šljiva na kinesko tržište moglo bi da podstakne domaću proizvodnju ta dva poljoprivredna proizvoda, smatraju agrarni analitičari.

Iako domaći proizvođači nisu bili zadovoljni cenom, više od 33 miliona evra bila je zarada od rekordnog izvoza borovnice tokom prošle godine.

Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije rekao je za RTS da je pod borovnicom oko osam hiljada hektara zemljišta u zemlji, kao i da se 53 tone borovnica proizvede na godišnjem nivou.

„Borovnica je kultura koja je poslednjih godina u ekspanziji. Dešava se, slično poput jabuka prethodnih godina, da su ljudi shvatili da je to dobra prilika za investiciju i izvoz. Reč je o ljudima koji su spremni da izdvoje veliku količinu novca u odnosu na druge kulture i da očekuju veliku zaradu“, navodi Jovanović.

Pročitajte još:

Otvaranje novog tržišta

Govoreći o otvaranju kineskog tržišta, Jovanović kaže da izvoz u tu zemlji ne bi trebalo da bude problem, jer naši proizvođači imaju iskustva sa evropskim tržištima.

„Država vam otvori vrata, ali je na vama da proizvede kvalitetan proizvod, u kontinutetu i da ispunite standarde“, navodi Jovanović.

Prema njegovim rečima, borovnice se najviše gaje u pojasu centralne Srbije, od zapada ka istoku, gde klima pogoduje za uzgajanje.

„Nije joj tu prirodno stanište, ali se ulaže dosta u supstrate, kao i u poboljšanje kvaliteta zemljišta“, objašnjava Jovanović.

Raniji rod borovnica

Branimir Ivović, proizvođač iz Brestovika, kaže da se prvi rod borovnica očekuje za dvadesetak dana, što je ranije u odnosu na prethodne godine.

Ivović, takođe, navodi da im raniji rod u Srbiji, prvih 20 dana juna, daje „prozor“ za prodaju u odnosu na druge zemlje, kao i da im svako novo tržište u svetu znači mnogo.

„Imamo godinu dana da se pripremimo za istočno tržište. Treba da se aludira na proizvođače, da postoje pojedine karantinske bolesti u Kini. Moraće da postoji i zaštita bilja“, navodi Ivović, koji ističe da novi protokoli nisu zahtevni.

Izvor: RTS

Srbija regionalni lider u reformama u 2023, slede dalja ulaganja u energetski sektor

15.05.2024

termoelektrana — Foto-ilustracija: Pixabay (yecao2018)

Foto-ilustracija: Unsplash (Raphael Cruz
)

Energetska zajednica označila je Srbiju kao lidera u sprovođenju reformi u 2023. godini jer je zabeležila najveći napredak od svih ugovornih strana, sa više od 63 odsto ispunjenih obaveza, rekla je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović na sednici skupštinskog Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku kojoj je prisustvovao direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski.

Kako je navela, u poslednje dve godine u srpskoj energetici urađeno je više nego ikada i to je realnost sa aspekta stabilnosti snabdevanja i zaštite životne sredine.

“Što se tiče dekarbonizacije energetskih sektora, učinak Srbije u vezi sa energetskom efikasnošću bio je 79 odsto, sa obnovljivim izvorima energije 63 odsto i upravljanjem 61 odsto, što su najviši rezultati u Energetskoj zajednici. To je još jedna potvrda velikog posla koji je urađen u energetici i konkretnim koracima kojima Srbija realizuje svoje ciljeve i obaveze u vezi sa klimatski neutralnom budućnošću“, rekla je ministarka.

Pročitajte još:

Sprovedene prve aukcije za tržišne premije za OIE

Đedović Handanović je istakla da je rezultat prvih sprovedenih aukcija za tržišne premije za OIE više od milijardu evra u devet zelenih elektrana, kapaciteta većeg od 700 MW, od kojih će šest biti na mreži već ove godine, kao i dvostruko niža cena električne energije koja je ostvarena ovim procesom u tom trenutku.

„U drugom krugu aukcija, ove godine ponudićemo kapacitet od oko 400 MW, što će zavisiti od analiza koje tek treba da sprovedemo. Ove nedelje se otvara i vetropark ‘Krivača’ koji je izgrađen bez podsticaja, što pokazuje da smo napravili dobar regulatorni okvir i ambijent za investicije“, rekla je Đedović Handanović.

Prema njenim rečima, sledeće godine na mreži će se naći prva vetroelektrana u vlasništvu EPS, vetropark Kostolac kapaciteta 66 MW, a u narednih nekoliko godina kroz strateško partnerstvo biće izgrađen i jedan GW samobalansirajućih solarnih elektrana, koji će biti u vlasništvu EPS-a.

„Izvesno je da ćemo u ovoj godini gotovo završiti izradu tehničke dokumentacije za projekat RHE Bistrica, što će omogućiti početak pripremnih radova u sledećoj godini. Vlada Japana je stala iza projekta,a Japanska agencija za međunarodnu saradnju (JICA) formalizovala je odluku da učestvuje u projektu, što je dokaz da smo ga pripremili na zdravim osnovama, imajući u vidu da je ovo međunarodna finansijska institucija koja ima najpovoljnije uslove za nas“, navela je ona.

Postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova pušteno u rad

Podsetila je da je krajem aprila pušteno u rad postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u TENT A, vrednosti 215 miliona evra, koje je najveći ekološki projekat u nekoj termoelektrani u Evropi, a treći u svetu.

„Sledeće godine pustićemo u rad isto postrojenje u TENT B, koje je trenutno na 75 odsto završetka projekta. Time ćemo staviti tačku na pitanje emisija štetnih gasova na EPS-ovim velikim blokovima u TENT-u i Kostolcu koji proizvode više od 90 odsto struje iz termoelektrana i na koje možemo da se oslanjamo dok ne uvedemo više OIE“, rekla je Đedović Handanović.

Ulaganje u mere energetske efikasnosti

Dodala je i da je prošle godine oko 10.000 domaćinstava povećalo svoju energetsku efikasnost uz podršku države, a da će ove nedelje potpisati nove ugovore sa 137 jedinica loklane samouprave za nove podsticaje.

„Subvencije će pokrivati i do 65 odsto projekta, dok će za energetski ugrožene kupce i one koji nemaju dovoljno sredstava, one će ići i do 90 odsto, što je novina na ovom javnom pozivu“, navela je ministarka.

Kada je reč o tržištu električne energije i integraciji, kako je navela, Srbija je ispunila 83 odsto svojih obaveza i jedini je partner na Zapadnom Balkanu koji ima funkcionalno i tržište dan unapred i unutardnevno tržište. U pogledu energetske bezbednosti, Srbija je takođe najbolja među ugovornim stranama Energetske zajednice i za naftu njen učinak iznosi 58 odsto, a za električnu energiju 80 odsto, kolika je takođe i usklađenost u smislu postupanja nadležnih organa, dodala je ministarka.

Energetski portal

Deset miliona evra bespovratne pomoći EU za izgradnju novih toplana na biomasu u Srbiji

14.05.2024

biomasa — Foto-ilustracija: Freepik (Racool_studio)

Drugu fazu programa „Obnovljivi izvori energije – razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji’’, Evropska unija podržala je sa 10 miliona evra bespovratnih sredstava. Ovim projektom biće omogućeno da toplane u više lokalnih samouprava pređu na korišćenje biomase kao energenta, što će njihovim građanima doneti sigurno snabdevanje i zdraviju životnu sredinu.

Ukupna vrednost projekta iznosi 31,9 miliona evra, a preostala sredstva obezbeđuju se iz zajma nemačke razvojne banke KfW i donacije SR Nemačke.

Ugovore o bespovratnim sredstvima su, u prisustvu Miloša Vučevića, predsednika Vlade Srbije, Olivera Varhejija, Evropskog komesara za susedsku politiku i proširenje i ambasadorke SR Nemačke u Republici Srbiji Anke Konrad, potpisali su Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije i Karsten Sandhop, direktor kancelarije nemačke razvojne banke KfW u Beogradu.

Prema rečima ministarke Đedović Handanović, u prethodnoj fazi projekta izgrađene su četiri toplane na biomasu u Priboju, Malom Zvorniku, Novom Pazaru i Majdanpeku, uz ukupno ulaganje od 27 miliona evra.

,,Građani su ovom investicijom dobili pouzdano i kvalitetno grejanje i čistiji vazduh. Uz podršku EU i Nemačke, nastavićemo sa ovim investicijama i u Nišu, Bajinoj Bašti, Prijepolju, Rači i Novom Pazaru, gde planiramo da zamenimo mazut i ugalj biomasom. Emisije ugljen-dioksida smanjiće se 88 odsto, a sumpor-dioksida biće gotovo potpuno eliminisane, što znači da će građani imati zdraviju životnu sredinu’’, rekla je ministarka.

Ona je zahvalila Evropskoj uniji, kao i partnerima iz Nemačke koji su tradicionalno među najvećim donatorima energetskog sektora u Srbiji i naglasila da je više od trećine sredstava za drugu fazu projekta sa KfW obezbeđeno iz donacija.

Pročitajte još:

Komesar Varheji je rekao da će nove investicije u daljinsko grejanje nastaviti da smanjuju zagađenje vazduha, a istovremeno da podstiču lokalni razvoj i ekonomski rast, jer drvna biomasa mora da se snabdeva lokalno da bi bila ekonomski održiva.

„Potpisanim sporazumima o grantu u vrednosti od 10 miliona evra EU podržava investicije u čistiji vazduh i bezbednije snabdevanje energijom, ponavljajući principe zelene tranzicije negovanjem energetske nezavisnosti i ekološke odgovornosti“, rekao je Varheji i podsetio da je u proteklih 10 godina EU obezbedila više od 600 miliona evra grantova energetskom sektoru Srbije.

Tanja Miščević, ministarka za evropske integracije, rekla je da je ovaj projekat važan zbog energetske diversifikacije i prelaska na nove izvore energije, najpre biomasu.

Foto-ilustracija: Freepik (ArthurHidden)

„Ovaj projekat do sada je pokazao održivost i korisnost za građane, u prvoj fazi gde smo imali četiri nove toplane, dok sada ulazimo u drugu fazu gde imamo interesovanje još nekoliko opština. Time drastično poboljšavamo okruženje u kome žive naši građani, smanjujemo emisije sumpor-dioksida i ugljen-dioksida. Sve ovo su elementi energetske tranzicije i našeg usklađivanja u oblasti zaštite životne sredine koje obuhvata Poglavlje 27, kao i sa obavezama koje smo preuzeli iz Zelenog dogovora i drugih regionalnih inicijativa’’, rekla je ministarka.

Ministarka je zahvalila Evropskoj uniji i komesaru Varhejiju na iskazanom razumevanju za potrebe razvoja infrastrukturnih projekata, pa i ovih u oblasti energetike, i u Srbiji i u regionu. Posebno je zahvalila Saveznoj Republici Nemačkoj na velikoj bilateralnoj podršci i pomoći koju pruža Srbiji i izrazila uverenje da će saradnja u tom pravcu biti nastavljena.

Anke Konrad, ambasadorka SR Nemačke u Beogradu, naglasila je da bez Zapadnog Balkana, međunarodni klimatski ciljevi ne mogu biti dostignuti.

„Nemačka će kroz svoje strateško klimatsko partnerstvo sa zemljama Zapadnog Balkana nastaviti da podržava Srbiju u sprovođenju ambicioznog procesa energetske tranzicije. U slučaju Srbije, održivo korišćenje biomase treba da olakša energetsku tranziciju i doprinese dostizanju klimatskih ciljeva. Građani u lokalnim samoupravama gde su izgrađene toplane na biomasu već su mogli da osete koristi od prve faze projekta. Veoma nam je drago da nastavljamo da promovišemo energetski sektor koji će omogućiti sigurno snabdevanje na održiv način, budući da će biti obezbeđena dodatna tehnička pomoć za uspostavljanje održivog upravljanja šumskim resursima“, rekla je Konrad.

Energetski portal

Koje godine bi Evropa mogla da proizvede dovoljno baterija za svoje potrebe?

14.05.2024

litijum — Foto-ilustracija: Unsplash (newpowa)

Od pre godinu dana, kada je Evropska fondacija za transport i životnu sredinu (eng. Transport & Environment) iznela procenu da je dve trećine najavljenih evropskih planova za baterije u opasnosti, Evropska unija objavila je brojne mere kako bi se unapredilo rešavanje ovog pitanja.

U novom izveštaju koji je objavljen od strane Transport & Environment, izneta je analiza o napretku Evrope. Ono što se prvo ističe, jeste da bi proizvodnja do 2026. godine mogla da se poveća do nivoa da Evropa samostalno zadovoljava svoje potrebe za baterijama.

Ipak, iako smanjen, rizik i dalje postoji. Kako se navodi, plan izgradnje za više od polovine gigafabrika u Evropi i dalje je neizvestan, odnosno postoji mogućnost da bude odložen ili otkazan.

Gledajući po državama, u odnosu na procenu kapaciteta od prošle godine, najviše su napredovale Francuska, Nemačka i Mađarska. Sa druge strane, Finska, Velika Britanija, Norveška i Španija, imaju najveći udeo kapaciteta sa visokim ili srednjim rizikom.

Pročitajte još:

Takođe, do 2030. godine, Evropa bi mogla da proizvodi i većinu svojih potreba za ključnim komponentama i materijalima, kao što je litijum, ali i da obezbedi između osam i 27 odsto minerala za baterije iz lokalno recikliranih izvora. Najveći deo najavljenih kapaciteta za proizvodnju litijumskih hemikalija nalazi se u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Francuskoj. Treba pomenuti da su ovi projekti uglavnom i dalje u ranoj fazi razvoja.

U izveštaju se objašnjava zbog čega je značajno da proizvodnja nekih od najenergičnijih i najvrednijih komponenti bude u Evropi. Naime, proizvodnja baterijskih ćelija lokalno, može da smanji emisije ugljenika za 20 do 40 odsto, u odnosu na njihovu proizvodnju u Kini. Primera radi, lokalni izvori nikla imali bi čak 85 do 95 odsto manje emisija, nego što su trenutne kada se njima Evropa snabdeva iz Indonezije.

,,Klimatske koristi od premeštanja proizvodnje u Evropu jesu – za oko 37 odsto smanjene emisije ugljenika na osnovu evropske mreže, a procenat dodatno raste na preko 60 odsto kada se za proizvodnju koriste pretežno obnovljivi izvori energije’’, navodi se u izveštaju.

Energetski portal

10 godina od poplava 2014: Da li se one mogu ponoviti?

14.05.2024

majske-poplave — Foto: Wikipedija (Mihailo Jovanović)

Pre tačno deset godina, Srbiju i region zadesile su katastrofalne poplave koje su uzrokovale ukupnu štetu od 1,5 milijardi evra i odnele preko 30 ljudskih života.

Povodom desetogodišnjice majskih poplava, portal Klima101 organizovao je događaj na kome je govorila prof. Mirjam Vujadinović Mandić, doktor meteoroloških nauka. Ona je objasnila koji su sve uzroci doveli do ove katastrofe i da li u narednom periodu možemo da očekujemo slične događaje.

Prema njenim rečima, poplave 2014. godine izazvale su ekstremne padavine, u kombinaciji sa veoma kišnim periodom koji im je prethodio, a koji je zemljište ostavio zasićenim i manje sposobnim da upije značajniji deo novih padavina.

“U mnogim mestima zapadne i centralne Srbije izmerene su rekordne količine padavina, a na mnogim vodotokovima rekordni vodostaji i protoci. Intenzivne padavine uslovilo je sporo kretanje veoma izraženog ciklona, koji se neobično dugo zadržao iznad Panonske nizije, što je detaljno objašnjeno u preglednom radu koji je svojevremeno objavio RHMZ”, rekla je Dr Vujadinović Mandić.

Na pitanje koliko su poplave 2014. zapravo – ekstreman događaj i da li se one mogu ponoviti, sagovornica portala Klima101 odgovara da u pitanju jeste nesvakidašnji događaj, a kako su pokazala pojedina istraživanja objavljena u međuvremenu, njega su uzrokovali uslovi koji postaju sve češći usled klimatskih promena.

“Oruđe koje postoji u savremenoj klimatologiji su tzv. studije atribucija, gde se procenjuje, grubo rečeno, kolika bi bila šansa da se ovako nešto dogodi u uslovima u kojima se nisu dogodile promene klime (bez porasta prosečne temperature, i svih drugih posledica koje klimatske promene sa sobom nose). Pa ako je ta šansa izrazito mala, onda možemo načelno reći da su pojavu ‘izazvale’ klimatske promene. Međutim, takvi rezultati nam nisu neophodni da bismo razumeli ključne uzročno-posledične sprege. Po savremenim klimatskim modelima, odgovor je da: klimatske promene mogu učiniti ovakve događaje učestalijim”, rekla je Dr Vujadinović Mandić.

Ona dodaje da klimatske promene utiču na faktore koji određuju kretanje ciklona i na stvaranje „idealnih” uslova za ekstremne padavine. Više temperature dovode i do veće količine vlage u vazduhu, što povećava intenzitet i količinu padavina, pojasnila je.

Kada je reč o Srbiji, iako su ukupne godišnje količine padavina manje-više ostale nepromenjene u odnosu na drugu polovinu 20. veka, sve su češći periodi suša i ekstremnih padavina. Klimatske promene utiču i na degradaciju zemljišta, smanjujući sposobnost zemljišta da upije očekivane količine vode i time ublaži posledice padavina, rekla je Vujadinović Mandić.

Pročitajte još:

Da li je Srbija spremna za moguće nove poplave?

Srbija je posle poplava 2014. izvršila niz istraživanja i procena rizika, kojim je dopunila postojeće mape rizika od poplava, a koje se mogu pronaći na portalu Srbijavode. Takođe, relevantne studije i podaci mogu se pronaći i na zvaničnoj digitalnoj platformi GeoSrbija, kojom upravlja Republički geodetski zavod, uključujući i temu vodnih tokova i područja pod rizikom od poplava, rekla je sagovornica portala Klima101.

Ipak, Dr Vujadinović Mandić napominje da se u Srbiji nedovoljno prepoznaju klimatske promene kao faktor kada je u pitanju zaštita od poplava.

“Kada planiramo preventivne mere, i kada se trudimo da sprečimo da se ovakva katastrofa u budućnosti ponovi, mi ne treba samo da uzimamo u obzir istorijske podatke – već i klimatske projekcije. U suprotnom, rizikujemo da svoje mere postavljamo samo po zabeleženim rekordima, koji će u budućnosti vrlo moguće biti prevaziđeni”, rekla je Dr Vujadinović Mandić.

Energetski portal

XII Manifestacija i stručni skup „EVROPSKI DANI SUNCA U KULI’’

14.05.2024

Foto: Društvo za obnovljive izvore energije STŠ “Mihajlo Pupin”

Dvanaesta Manifestacija i stručni skup „EVROPSKI DANI SUNCA U KULI’’, održana je u organizaciji Društva za obnovljive izvore energije Srednje tehničke škole “Mihajlo Pupin” iz Kule, Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH kancelarije u Srbiji, i lokalne samouprave opštine Kula.

Cilj događaja bio je da se promoviše upotreba solarne energije, prikažu najnoviji sistemi i dostignuća u ovoj oblasti i poveća energetska efikasnost i zaštita životne sredine u našoj sredini i Republici Srbiji.

Tokom prvog dela događaja, na platou za obnovljive izvore energije i energetske efikasnosti u školskom dvorištu bili su predstavljeni proizvođači elemenata obnovljivih izvora energije i sistemi za uštedu energije i povećanje energetske efikasnosti i to:

Pokretnog (prenosivog) automatizovanog solarnog elektrogeneratora (Slika 1) za potrebe nastave u STŠ „Mihajlo Pupin’’ u Kuli
Mini vetrogeneratora s preklopnim stubom tipa ,,đeram’’ za potrebe nastave STŠ „Mihajlo Pupin“ u Kuli
Plutajuća mini hidroturbina tipa ,,vodeničkog točka’’ za mirne vode namenjena proizvodnji električne energije i vodosnabedvanju na bazi korišćenja kinetičke energije vodenog toka

Pročitajte još:

Učesnici događaja, imali su priliku da od predavača čuju korisne informacije na različite teme. Predavač po prvoj temi „Obnovljivi izvori energije: stanje, perspektive i uloga u energetskoj tranziciji’’, bila je mr. Nataša Trifunović, dipl. inž. Ministarstvo rudarstva i energetike – Sektor za obnovljive izvore energije Republike Srbije.

Bojan Jovanović, dipl. inž. el. glavni i odgovorni projektant kompanije MT-KOMEX d.o.o. – Beograd, govorio je na temu Male solarne elektrane do 50 kW (kompletna procedura), a razgovor je takođe obuhvatio jednu veliku solarnu elektranu na zemlji.

Predavač po trećoj temi „Iskustva izgradnje solarnih fotonaponskih elektrana kompanije NIS a.d. “Novi Sad”, bio je Rastislav Kragić, dipl. inž. elektrotehnike NIS a.d. – Novi Sad, dok je na temu ,,Proizvodi i rešenja za razvoj infrastrukture punjača za električna vozila u rezidencijalnom i sektoru komercijalnih i industrijskih objekata”, govorio Darko Zeljković, dipl. inž. mašinstva Schneider Electric, d.o.o. Beograd Srbija.

Izvor: Društvo za obnovljive izvore energije STŠ “Mihajlo Pupin”

Snabdevanje čistom energijom u regionu – samo uz zajednička ulaganja i podršku evropskih partnera

14.05.2024

struja koridor žice wires electric — Foto-ilustracija: Unsplash (Fre Sonneveld)

Na dvodnevnom „Beogradskom energetskom forumu“ 13. i 14. maja, zemlje regiona predstavljaju investicije i reforme koje bi trebalo da obezbede snabdevanje čistom energijom. Ministri energetike Srbije, Crne Gore, Mađarske i Srpske, saglasni su da se energetska tranzicija može prebroditi samo zajedničkim ulaganjima.

Rast potrošnje i klimatske promene zahtevaju i veća ulaganja u zelene kapacitete i gradnju gasovoda, naftovoda i dalekovoda.

Opravdanost tih investicija najbolje potvrđuje nova gasna veza Srbije i Bugarske koja je obezbedila više gasa i za susede.

,,Nastojimo da nađemo najbolje odgovore na brojne izazove koji se pred nas postavljaju ali vodeći računa pre svega o našoj energetskoj sigurnosti i nezavisnosti“, kaže Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike.

Navodi da je energetska zajednica označila Srbiju kao lidera u sprovođenju reformi u energetskom sektoru u regionu.

,,Po svemu što smo uradili srpska energetika je za dve godine napredovala više nego u proteklih 10 godina“, ističe Đedović Handanović.

Pročitajte još:

Svako ima i svoje interne brige

Iako u regionu raste udeo obnovljive energije, pred Zapadnim Balkanom je težak zadatak – da smanji zavisnost od struje iz uglja i reši problem neefikasnih termolektrana.

,,Veći problem je to kako naterati stanovništvo da odustane od korišćenja uglja za potrebe grejanja“, navodi Saša Mujović, ministar energetike i rudarstva Crne Gore.

Navodi da su krenuli u rešavanje tog problema, a pre svega kroz stimulisanje mera energetske efikasnosti.

,,Energetska efikasnosnost je naša velika šansa“, navodi Mujović.

Ministar energetike i rudarstva Republike Srpske Petar Đokić kaže da sa Crnom Gorom žele da reše pitanje Bilećkog jezera i naknade za potopljeno zemljište.

,,Želimo unaprediti i poboljšati interkonekcije prema Crnoj Gori. Želimo poboljšati interkonekcije prema Srbiji kako bi svi investitori koji će u narednim godinama izgraditi nove energetske objekte imali nesmetani tok energije“, objašnjava Đokić.

Položaj energetske politike naspram ideologije

Mađarska je, kao članica Evropske unije, stava da dekarbonizaciju moraju pratiti veći podsticaji za elektromobilnost i povećanje kapaciteta nuklearne energije zarad sigurnost snabdevanja i ekologije.

,,Uslov za to je da energetska politika ne bude talac ideologije i licemerja. Nažalost, u Evropi je bilo poteza koji su bili podstaknuti ideologijom i bili njen talac“, kaže Peter Sijarto, ministar inostranih poslova i trgovine Mađarske.

Kaže da su u Uniji ponosni i što su se oslobodili ruskog gasa, ali ga ipak Francuska i dalje uvozi, podseća Sijarto.

Zelene investicije i smanjenje štetnih gasova zahtevaju velika sredstva, pa zemlje regiona očekuju veću podršku evropskih partnera.

Izvor: RTS

Etiopija je prva zemlja u svetu koja je zabranila uvoz vozila na fosilna goriva

13.05.2024

auto-put — Foto-ilustracija: Unsplash (xan-griffin-)

Iako mnoge zemlje najavljuju zabranu uvoza i proizvodnje konvencionalnih vozila kao ciljeve za 2030. ili 2050. godinu, Etiopija je prva zemlja u svetu koja je zaista zabranila uvoz automobila sa pogonom na fosilna goriva i u potpunosti se okrenula električnim vozilima.

Kako prenose svetski mediji, krajem januara ove godine Ministarstvo saobraćaja saopštilo je da na snagu stupa zabrana uvoza konvencionalnih vozila, dok je Vlada Etiopije objavila plan da u narednih 10 godina uveze blizu pola miliona električnih vozila i postavi preko 2.000 stanica za punjenje.

Iako je broj registrovanih motornih vozila u Etiopiji relativno mali (oko 1,2 miliona na 126 miliona ljudi prema podacima Ministarstva saobraćaja za 2020. godinu), zemlja je odlučna da u potpunosti pređe na ekološka vozila i time smanji zagađenje poreklom iz saobraćaja.

Dodatan razlog ove tranzicije leži u tome što Etiopija godišnje uveze fosilna goriva u vrednosti od oko 6 milijardi američkih dolara, a polovina toga odlazi na gorivo za vozila. Sa druge strane, zemlja ima ekstremno jeftinu struju (cena jednog kWh iznosi oko jedan američki dolar za domaćinstva i oko dva za industriju), pa je otuda prelazak na električna vozila ujedno i mera štednje.

Pročitajte još:

Blizu 100 odsto električne energije dolazi iz obnovljivih izvora

Etiopija je veoma aktivna u sprovođenju energetske tranzicije, a u poslednjih godina dodala je značajne kapacitete vetra, sunca, geotermalne energije i hidroelektrana. Oko 90 odsto proizvodnje električne energije u Etiopiji dolazi iz hidroelektrana, a vetar i toplotni izvori obezbeđuju osam, odnosno dva odsto, piše OilPrice.

Trenutnih 5.200 MW instaliranih proizvodnih kapaciteta Etiopije snabdeva manje od 60 odsto stanovništva, pa Vlada namerava da poveća kapacitet za proizvodnju električne energije na 17.000 MW u narednih 10 godina.

Kao jedan od prioriteta Vlade je izgradnja Velike renesansne brane Etiopije, koja sa instalisanim kapacitetom od 5.150 MW treba da služi kao pokretač industrijalizacije i ekonomskog razvoja.

Milena Maglovski

1...343536...1.522 Page 35 of 1.522

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 jul

Events for 31st jul

Events for 1st avgust

Events for 2nd avgust

Events for 3rd avgust

Events for 4th avgust

Events for 5th avgust

Events for 6th avgust

Events for 7th avgust

Events for 8th avgust

Events for 9th avgust

Events for 10th avgust

Events for 11th avgust

Events for 12th avgust

Events for 13th avgust

Events for 14th avgust

Events for 15th avgust

Events for 16th avgust

Events for 17th avgust

Events for 18th avgust

Events for 19th avgust

Events for 20th avgust

Events for 21st avgust

Events for 22nd avgust

Events for 23rd avgust

Events for 24th avgust

Events for 25th avgust

Events for 26th avgust

Events for 27th avgust

Events for 28th avgust

Events for 29th avgust

Events for 30th avgust

PIŠITE NAM