Toplotne pumpe – Sigurno rešenje za uštedu

28.09.2022

living-room-stan-nameštaj-prozor — Foto-ilustracija: Pixabay (Hansuan Fabregas)

Bilo da se grejete na struju, drva, gas ili imate centralno grejanje, situacija na tržištu je toliko neizvesna, da uopšte ne možete ni da pretpostavite koliko će vas grejanje koštati sledeće zime. Zato su mnogi već sada, kada počinju tropske vrućine, počeli sa pripremom za hladne dane. Mnogi traže dugoročno rešenje kako bi, bez bojazni od neminovnih poskupljenja, mirno dočekali zimu.

Toplotne pumpe predstavljaju odličnu opciju za korisnike koji istovremeno žele i da uštede sopstvena finansijska sredstva i da poštede životnu sredinu negativnog uticaja. Za početak, ne dajte da vas naziv „toplotna” zavara. Ona se koristi za grejanje, ali isto tako i za hlađenje. Funkcioniše po principu premeštanja toplotne energije iz jednog prostora u drugi. Što znači da leti hladi prostorije vašeg doma, a zimi ih greje. Pored toga, tokom cele godine se može koristi za grejanje sanitarne vode za kupanje, što dodatno povećava uštedu.

Toplotne pumpe koriste energiju iz vazduha, podzemnih voda ili zemlje. Samim tim, imaju minimalni uticaj na zagađenje životne sredine. Jedini trenutak kada im je potrebna minimalna količina električne energije jeste kada treba pokrenuti kompresor pumpe. Za potrošen 1 kWh, toplotna pumpa napravi 2–6 kWh energije za grejanje ili hlađenje.

Na primer, za stan od 40 metara kvadratnih, koji se greje pomoću toplotne pumpe sa geotermalnim vodama za napajanje, mesečni račun za električnu energiju bio bi 1.000 dinara. Račun za centralno grejanje, istog stana, mesečno bi iznosio oko 5.000 do 6.000 dinara, a plaća se tokom cele godine. Grejanje na struju i gas, još je i skuplje, a naročito zabrinjava to što se ne zna koliko će koštati ovi energenti. Koliki potencijal imaju toplotne pumpe pokazuje to da se sve češće rade ispitivanja zemljišta na kom se planira izgradnja zgrade. Prvo se proverava da li ima geotermalnih voda i mogućnosti za ugradnju toplotnih pumpi.

U fokusu:

Takođe, toplotne pumpe su veoma pogodne za kuće sa bunarom. Ispitivanjem se utvrdi da li postoje podzemne vode i ako se ispostavi da ih ima, tada u potpunosti ima smisla instalirati ovaj sistem jer i pored inicijalno visokih troškova, povraćaj investicije će biti ostvaren u dve do tri godine. ProCredit banka posebnu pažnju posvećuje ulaganjima u obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost. Zaštita životne sredine jedan je od glavnih prioriteta kako banke, tako i njihovih klijenata.

Kredit za energetsku efikasnost ProCredit banke osmišljen je tako da građani mogu da dobiju povraćaj investicije do 20 odsto. Sredstva u iznosu do 600.000 dinara mogu se iskoristiti za postavljanje toplotnih pumpi. Zahtev za kredite za energetsku efikasnost možete podneti onlajn, stručnjaci ProCredit banke su tu za sva pitanja, dok dodatne informacije možete pronaći na sajtu banke.

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.

Suncokret dobro rodio – ulja će biti gotovo dvostruko više od potreba domaćeg tržišta

28.09.2022

suncokreti — Foto-ilustracija: Unsplash (Jacqueline O’Gara)

Foto-ilustracija: Unsplash )Jordan Cormack)

Ratari su skinuli rod sa više od 95 odsto zasejanih površina. Posao bi bio već završen da nije bilo septembarskih kiša. Na njivama sa kojih još nije skinut rod, prinos će biti i do 50 odsto manji. I uljare su pri kraju otkupa ovogodišnjeg roda, kažu, kvalitet je zadovoljavajući.

,,Procenat ulja u semenu kreće se oko 42 procenta, proteini su od 13 do 15 procenata, ti parametri ukazuju na to da ćemo dobiti ulje dobrog kvaliteta“, navodi Biljana Vucul, rukovodilac kontrole u fabrici ulja Banat-Matijević Agrar.

I dok u fabrike još pristiže po neki traktor sa suncokretom, iz pogona uveliko u prodaju odlaze nove količine ulja. Zrna ima dovoljno, a kako će to uticati na cene u radnjama, prerađivači ne žele da komentarišu.

Pročitajte još:

,,Plan nam je da otkupimo 65.000 tona što je negde preko 25 odsto veća količina u odnosu na prethodnu godinu. Sa otkupom ove količine suncokreta i sa preradom dobićemo preko 28.000 tona sirovih ulja i sačmi“, kaže Marko Todić, izvršni direktor fabrike ulja Banat-Matijević Agrar.

Dobro je rodilo, kažu i na produktnoj berzi u Novom Sadu, a otkupna cena je gotovo devet dinara veća nego prošle godine.

,,Poslednja zaključena cena suncokreta na produktnoj berzi u Novom Sadu bila je 66,7 dinara po kilogramu bez PDV-a. Ukoliko uporedimo sa istim periodom prethodne godine kada je suncokret trgovan sa 58 dinara po kilogramu bez PDV-a, trenutna cena je viša za nekih 14 odsto. Mi prelazne zalihe ulja imamo veće nego uobičajene u ovoj sezoni, tako da nam ostaje da pratimo dešavanja kako na domaćem tako i na svetskom tržištu“, navodi Anja Jakšić sa Produktne berze Novi Sad.

Prosečan prinos suncokreta ove jeseni u Srbiji se kreće izmeću dve i po do tri tone po hektaru, što bi trebalo obezbediti oko 700.000 tona suncokreta od čega bi se proizvelo oko 300.000 tona ulja. Za potrebe domaćeg tržišta potrebno je obezbediti godišnje oko 180.000 tona.

Izvor: RTS

Mihajlovićeva: Različiti dobavljači energenata ključni za bezbednost i nezavisnost svake države

28.09.2022

eletrična-energija-struja — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike

Sigurno snabdevanje energijom kritično je u čitavoj Evropi, dok je prioritet svake vlade da obezbedi energetsku sigurnost.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, rekla je na 14. naftnom forumu Energetske zajednice u Beogradu da raste popunjenost skladišnih kapaciteta u Srbiji i da Ministarstvo, zajedno sa drugim institucijama, svakodnevno radi na tome da obezbedi dovoljne količine energenata, a da je jedan od planova za naredni period diverzifikacija u gasnom sektoru.

„Drago mi je da je Srbija domaćin foruma, jer smo o tome razgovarali pre nekoliko meseci i dobro je da možemo da pričamo o snabdevanju naftom i diverzifikaciji. To su dve ključne teme za bezbednost svake države u Evropi, pa i u svetu. Kriza će se završiti, sigurno je da ćemo imati i period stabilizacije, ali nam je neophodno da radimo na tome da ne dozvolimo da budemo zavisni od jednog dobavljača, koji god bio. Pitanje sigurnog snabdevanja energijom je kritično pitanje u čitavoj Evropi, ovo je najveća kriza posle Drugog svetskog rata i samo zajedno možemo da prevaziđemo sve izazove ako budemo dovoljno odgovorni i solidarni. U periodu postkovid oporavka na tržištu energije i energenata glavni izazov bio je rast cena, ali od februara i napada Rusije na Ukrajinu, dodatne izazove predstavljaju sigurnost snabdevanja i postojanje različitih dobavljača, što se najbolje vidi u snabdevanju gasom i naftom“, rekla je ona, navodi se u saopštenju.

Mihajlovićeva je navela da je ključno pitanje za Srbiju funkcionisanje energetske infrastrukture i tržišta na kojem naftne kompanije mogu nabavljati sirovu naftu ili naftne derivate.

Ona je rekla da su strateški ciljevi u naftnom sektoru na obezbeđenju sigurnog snabdevanja energijom i energentima, uz unapređivanje odgovarajućeg tržišta energije kroz primenu evropskih direktiva.

Pročitajte još:

„Pravili smo greške u prošlosti, pre svega jer smo 2008. godine prodali našu kompaniju „Gaspromu“. Srbija je prošle godine usvojila novi zakonodavni okvir u oblasti energetike i rudarstva, kojim je ostvarena kompletnija harmonizacija sa propisima Trećeg energetskog paketa energetskog zakonodavstva EU i određenim odredbama paketa EU Čista energija za sve Evropljane. Petim paketom sankcija EU prema Ruskoj Federaciji kroz izuzetke je omogućeno nesmetano snabdevanje Jadranskim naftovodom, svim vrstama nafte. Šestim paketom utvrđeno je da posle 1. novembra više nećemo moći da nabavljamo sirovu naftu ruskog porekla, ali je ostavljena mogućnost za nabavku svih ostalih tipova sirove nafte na slobodnom tržištu. Uz sprovođenje svih kratkoročnih mera koje se tiču obezbeđivanja sigurnosti snabdevanja, Srbija ostaje posvećena pitanju dekarbonizacije i svojim obavezama iz Pariskog sporazuma i Sofijske deklaracije o zelenoj agendi za zapadni Balkan. Na tome ćemo raditi i kroz donošenje integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana za period do 2030. godine, sa projekcijama do 2050. godine, i strategije razvoja energetike Republike Srbije za period do 2040. godine, sa projekcijama do 2050. godine. Ostvarivanje i kratkoročnih i dugoročnih ciljeva zahteva zajednički rad, solidarnost i povezivanje, i u tome vidim važnu ulogu Energetske zajednice“, rekla je Mihajlovićeva.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike

Pada pritisak u gasovodu “Severni tok”

27.09.2022

U gasovodu “Severni tok” pao je pritisak nakon prijavljenih curenja u paralelnom gasovodu “Severni tok 1” i “Severni tok 2”. Švedska je upozorila na curenje “Severnog toka 1” na dva mesta u Baltičkom moru, dok su vlasti Danske zatražile od brodova da se plove dalje od Bornholma nakon što je prijavljeno curenje iz neaktivnog gasovoda “Severni tok 2”. Nadležni razmatraju kako da osiguraju ovo područje i udalje brodove iz njega.

“Dispečar “Severnog toka 2” primetio je nagli pad pritiska na Liniji A gasovoda i o tome su odmah obavešteno nadležni kako bi napravili plan za rešavanje ovog problema”, prenose agencije.

Gasovod “Severni tok” je jedini koji sprovodi gas od Rusije od Evrope.

Za to vreme Evropa se užurbano sprema za zimu koja stiže, skladišta se pune gasom. Kako smo ranije pisali Evropska unija je donela odluku da sve zemlje članice od 1. oktobra do 80 odsto napune skladišta gasom.

Prema nedavno objavljenim informacijama skladišta u Belgiji, Češkoj, Danskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Poljskoj, Portugalu, Španiji i Švedskoj popunjena su više od 80 odsto.

Dok je situacija u Austriji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Holandiji, Rumuniji i Slovačkoj nešto drugačija, u toku je punjenje skladišta i oni bi uskoro trebali da ispune zacrtani cilj od 80 odsto.

Pročitajte još:

Nažalost Bugarska nije puno odmakla u realizovanju ovog plana i neće uspeti da napuni svoja skladišta gasa prema predviđenom planu, što znači da tokom grejne sezone neće imati dovoljno zaliha.

Kada je reč o našoj zemlji direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović kaže da sadašnje rezerve gasa, iznose 360 miliona metra kubnih u Mađarskoj i još 280 miliona u skladištu Banatski dvor. Kako je istakao do kraja septembra treba da stignu određene količine ruskog gasa koje su predviđene ugovorima.

Milica Radičević

Srbija i Kuba – Dogovorena saradnja u oblasti klimatskih promena i zaštite biodiverziteta

27.09.2022

IMG-20220926-WA0001 — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

O nastavku saradnje u oblasti zaštite životne sredine i implementaciji Memoranduma o razumevanju i saradnji između Ministarstva zaštite životne sredine Republike Srbije i Ministarstva nauke, tehnologije i životne sredine Republike Kube, razgovarali su ministarka Irena Vujović i ambasador Gustav Trist del Tod.

Vujović i Del Todo su razmenili mišljenja o ključnim pitanjima i istakli važnost intenziviranja saradnje dve zemlje u oblasti klimatskih promena i zaštite biodiverziteta.

Ministarka je ambasadora upoznala sa ostvarenim rezultatima i planovima Srbije na tom polju, ističući da je usvajanjem revidiranog Nacionalno utvrđenog doprinosa Srbija povećala klimatsku ambiciju za više od tri puta, kao i da se kontinuirano radi na povećanju površine pod zaštitom, koja od ove godine iznosi osam odsto ukupne površine teritorije Republike Srbije.

Pročitajte još:

“Ono čemu smo trenutno posvećeni jeste izrada Programa adaptacije na izmenjene klimatske uslove koji će obuhvatiti i biodiverzitet. S obzirom da Kuba ostvaruje značajne rezultate i dostignuća u oblasti zaštite biodiverziteta, naročito kada su u pitanju zaštićena područja, za nas je od velikog značaja razmena iskustva u oblasti zaštite prirode i biodiverziteta u kontekstu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove”, rekla je Vujović, navodi se u saopštenju.

Na sastanku je dogovorena intenzivija saradnja između resornih ministarstava Srbije i Kube u cilju razmene znanja, iskustava i primera dobrih praksi u definisanim oblastima.

Energetski portal

Završetak obilaznice oko Beograda poslednjeg dana marta

27.09.2022

MGSI 7_2 — Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Foto: Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Završetak radova na obilaznici oko Beograda očekuje se poslednjeg dana marta 2023. godine.

Sektor 6 obilaznice oko Beograda proteže se od tunela Straževica do petlje Bubanj Potok u dužini oko 10 kilometara. Radovi se trenutno izvode na mostovima, tunelu Beli potok, petlji Bubanj Potok, lokalnom putu, kao i na glavnoj trasi.

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović prilikom obilaska radova rekao je da je obilaznica oko Beograda najvažnija deonica zato što postojeći auto-put, kojim svake godine prođu milioni vozila koji tranzitiraju iz zapadne Evrope, prolazi kroz centar grada.

Pročitajte još:

,,Moramo da omogućimo svim ljudima koji žive u Beogradu komfornu saobraćajnu komunikaciju, da ceo tranzit „pomerimo’’ iz centra grada, da oslobodimo „Gazelu’’ i uveren sam da ćemo to krajem marta i uraditi. Veliki radovi su u toku, veliki izazovi su iza nas i očekujem da u narednih 6 meseci završimo ove radove’’, istakao je ministar Momirović.

Šef projekta i predstavnik ,,JP Putevi Srbije’’ Aleksandar Kostadinović, istakao je da trenutno radi jedan sloj asfalta na glavnoj trasi Sektora 6 u zoni petlje Avala i dodao da je na Sektoru 6, 11 objekata, jedna velika petlja i tunel Beli potok.

Pre obilaska radova ministar Momirović održao je sastanak u kampu kineske kompanije „Power China” na kome se razgovaralo o aktuelnim temama koje su vezane za nastavak izgradnje Sektora 6 obilaznice oko Beograda.

Projekat Obilaznice oko Beograda sastoji se iz više sektora čija je ukupna dužina 20,4 kilometara. U aprilu prošle godine pušten je u saobraćaj Sektor 4 dužine 7,7 kilometara od mosta na Savi kod Ostružnice do petlje Orlovača i Petlovo Brdo, dok je Sektor 5 obilaznice oko Beograda, sa tunelom Straževica otvoren za saobraćaj u junu ove godine.

Energetski portal

Digitalizacija – budućnost sektora privrede

27.09.2022

UniCredit fotografija konferencija — Foto: UniCredit Banka

UniCredit Banka Srbije i Privredna komora Srbije organizovali su konferenciju pod nazivom “Digitalizacija – budućnost sektora privrede”, koja je okupila više od 100 klijenata, privrednika i partnera banke, kao i članice komore.

Konferencija je održana u prostorijama Privredne komore Srbije gde su ugledni privrednici iz naših najvećih kompanija, imali prilike da razmene svoja iskustva i izazove, ali i nove trendove kada je reč o digitalizaciji i simplifikaciji procesa u sektoru privrede. Dodatno, UniCredit Banka kao jedna od vodećih banaka u Srbiji, predstavila je jedinstvenu factoring platformu Woca, koja omogućava savetovanje klijenata u upravljanju i finansiranju obrtnog kapitala radi održavanja neophodne likvidnosti firmi.

Konferenciju je otvorila Katarina Ocokoljić, Sekretar Udruženja finansijskih institucija Privredne komore Srbije koja je istakla značaj digitalizacije i njegove primene u sektoru privrede: “Finansijski sektor je tradicionalno pionir u primeni novih tehnologija i svojim rešenjima istovremeno podstiče digitalizaciju poslovanja svojih klijenata i održivi razvoj privrede u celini. Prepoznajući značaj digitalizacije i tehnološkog napretka PKS podržava sve projekte koji doprinose primeni inovativnih tehnoloških rešenja i podizanju efikasnosti privrede kako bi se adekvatno uključila u savremene međunarodne tokove.“

Uvodno obraćanje ispred UniCredit Banke Srbija imala je Aleksandra Rašić, direktorka Sektora korporativnog i investicionog bankarstva i članica Izvršnog odbora, koja je izjavila: “Digitalizacija poslovanja u sektoru privrede predstavlja proces koji se u većini velikih kompanija gotovo podrazumeva. Vođeni iskustvom naše Grupe i činjenicom da je UniCredit factoring Italija ubedljiv lider na tržištu Italije, smatrali smo da tržište Srbije zaslužuje podjednak kvalitet usluge. Zato smo mi, upravo ovu situaciju, iskoristili da našim klijentima ponudimo novu, jedinstvenu faktoring platformu – WoCa. Želja nam je da predstavimo našim klijentima nove trendove koje kao banka uvodimo, s obzirom na to da smo u segmentu korporativnog-investicionog bankarstva prvi izbor za čak 75 od 100 najvećih kompanija u Srbiji, što sa sigurnošću govori o poverenju koje nam srpske kompanije pružaju.”

Pročitajte još:

Na panelu koji je bio deo konferencije, gosti su imali prilike da iz različitih industrija odgovore na pitanja i podele svoja iskustva na temu trendova digitalitalne transformacije koja jednog od stateških ciljeva, odnosno sredstva koje će pomoći ubrzavanje privrede i ostvarivanje većeg rasta. Učesnici panela bili su: Katarina Ocokoljić, Privredna komora Srbije, Milan Sekulić, UniCredit Bank Srbija, Irena Brajović, Confindustria Srbija, Jovanka Balać, Star Import i Petar Petojević, Atos.

Milan Sekulić, direktor Odeljenja za finansiranje obrtnih sredstava u UniCredit Bank Srbija, predstavio je Woca najsavremeniju e-platformu za procesuiranje faktoring proizvoda. Platfoma omogućava da na jednostavan način klijenti upravljaju svojim potraživanjima i obavezama, kroz finansijski instrument koji ima za cilj da poveriocima ubrza naplatu potraživanja od dužnika, koja dospevaju sa odloženim rokom plaćanja. WoCa platforma u sebi integriše mogućnost da i klijent, kao i njegovi partneri mogu da neposredno sa svojih računara pristupaju sistemu, da brzo i jednostavno komuniciraju sa bankom i autorizuju zahteve. Njena efektivnost najbolje se ogleda u velikoj uštedi vremena, smanjenju birokratije i što je najvažnije – neuporedivo bržem procesu isplate sredstava.

WoCa je platforma sa pristupom podacima u bilo kom trenutku, 365 dana u godini i аutomatskim slanjem obaveštenja apsolutno svim klijentovim partnerima. Ovo znači da platforma omogućava automatsku obradu jako velikog broja faktura odjednom, obzirom da je arhitektura platforme takva da ima pretpostavke za neposredno povezivanje sa informacionim sistemom klijenta. UniCredit Banka, za te potrebe, svojim klijentima nudi neposrednu pomoć i savete bankarskih eksperata iz ove oblasti, a koji, u skladu sa specifičnim potrebama svakog klijenta, formiraju optimalno finansijsko rešenje korišćenjem specifičnih bankarskih proizvoda: faktoring, obrnuti faktoring (supply chain financing), diskont menica, diskont akreditiva i kratkoročne kredite prilagođene za obrtni kapital.

Izvor: UniCredit Banka

Izvoz zamrznute maline opao, ali prihodi povećani

27.09.2022

malina maline — Foto-ilustracija: Unsplash (Stan Slade)

Izvoz zamrznute maline iz Srbije opao je tokom osam meseci ove godine za 33 odsto u odnosu na isti period 2021. godine, ali je uprkos manje izvezenim količinama ostvaren veći prihod, pokazuju podaci Grupacije proizvođača svežeg i zamrznutog voća i povrća Privredne komore Srbije.

Procene sa terena ukazuju da je sezona maline 2022. godine u Srbiji donela nešto više od 90.000 tona roda, dok je dodatnih, oko 15.000 tona zamrznute maline iz prošlogodišnje berbe, ostalo neprodato u hladnjačama.

Iako su ovogodišnje izvezene količine maline niže nego prethodne godine, ukupni prihodi su sa oko 200 miliona evra za period od osam meseci u protekloj godini, porasli na nešto više od 224 miliona evra u ovoj godini.

Ovogodišnja otkupna cena sveže maline kretala se od 500 do 650 dinara za kilogram, dok je u 2021. godini prosečna otkupna cena iznosila 420 dinara za kilogram.

Pročitajte još:

S obzirom da se u Poljskoj kilogram maline plaćao oko 3 evra na početku berbe, da bi u zadnjim nedeljama berbe cena pala na oko 2 evra za kilogram, srpski izvoznici imaju poteškoća sa svojim ino kupcima u pravdanju novih viših izvoznih cena maline.

Takođe, treba imati u vidu i da je Ukrajina, i pored trenutne situacije ove godine, imala jako dobru berbu maline, a cene po kojima se ukrajinska malina nudi na tržištu Zapadne Evrope se kreću od oko 3,30 evra za kilogram za celu malinu i oko 2,35 evra po kilogramu za malinu „griz“.

Konstatovano je da je padom prodaje u supermarketima, kao i manjom potražnjom industrije prerade voća (džemovi, jogurti i sl.) širom Evrope, a pre svega Nemačke kao našeg najvećeg izvoznog tržišta, došlo do značajnog pada potražnje za srpskom malinom.

Prema informacijama koje dolaze sa inostranih tržišta, očekuje se dalji pad cene maline, pre svega zbog značajnijeg pada potražnje iz SAD-a, kao i već pomenutog pada potražnje u Zapadnoj Evropi. U zavisnosti od tržišta, pad prodaje se kreće između 10 odsto u Francuskoj do čak 40 procenata u Nemačkoj. Ovo su ujedno dva najveća tržišta za zamrznutu srpsku malinu i zajedno kupuju skoro polovinu ukupne izvezene količine ovog proizvoda.

Dobre vesti su da je zabeležen rast prodaje na nekim novijim tržištima, poput Argentine i Saudijske Arabije, ali izvezene količine su još uvek male da bi značajnije uticale na ukupno povećanje izvoza.

Izvor: Privredna komora Srbije

Javni poziv preduzećima za dodelu bespovratnih sredstava za projekte iz oblasti energetske efikasnosti, ekologije i odrzivog razvoja

27.09.2022

Program „Saveti za mala preduzeća“ Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) poziva zainteresovana mala i srednja preduzeća da se prijave za podršku u implementaciji projekata iz oblasti energetske efikasnosti, uvođenja energetskog menadžmenta, korišćenja obnovljivih izvora energije, tretiranja otpada i otpadnih voda i svih drugih projekata usmerenih ka većoj energetskoj efikasnosti, očuvanju životne sredine, održivom razvoju i tranziciji ka cirkularnoj ekonomiji.

EBRD se zalaze za održivi razvoj privreda u koje investira, sa ciljem da im pomogne da izgrade „zelenu“, nisko karbonsku i klimatski otporniju privredu.

U skladu sa tim, Program „Saveti za mala preduzeća“ EBRD objavljuje javni poziv i poziva sva zainteresovana mikro, mala i srednja preduzeća da se prijave za podršku i savetodavne usluge za projekte iz ispod navedenih i/ili drugih srodnih oblasti:

Energetski i ekološki audit i procena uticaja na životnu sredinu
lzrada studija izvodljivosti na temu energetske efikasnosti
lzrada Biznis planova na temu energetske efikasnosti, uključujući i kalkulaciju potrebnih investicija
Uvođenje energetskog menadžmenta i menadžmenta kvaliteta i zaštite životne sredine, uključujući i implementaciju standarda ISO 50001 namenjenog kontinuiranom unapređenju energetskog menadžmenta u preduzećima i standarda namenjenih zaštiti životne sredine (ISO 14001, EMAS, Eco labels)
lzrada inženjerskih rešenja i tehničko-tehnoloških projekata namenjenih povećanju energetske efikasnosti (projekti u vezi sa promenom procesne opreme iii uvođenjem novih tehnologija, dizajn solarnih panela i slično)
lzrada inženjerskih rešenja namenjenih zaštiti životne sredine (projekti usmereni ka prevenciji i smanjenju zagađenja, adekvatnom upravljanju otpadom i drugi)
Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora
Efikasno korišćenje resursa i tranzicija ka cirkularnoj ekonomiji

O podršci

Program „Saveti za mala preduzeća“ Evropske banke za obnovu i razvoj olakšava malim i srednjim preduzećima da pristupe savetodavnim uslugama iz najrazličitijih oblasti. Program se finansira iz donatorskih sredstava i preduzećima korisnicima omogućava podršku u vidu izbora adekvatnog konsultanta, zajedničke analize, predloga i implementacije optimalnog rešenja i sufinansiranja troškova savetodavnih usluga u iznosu od 75 odsto neto vrednosti savetodavne usluge.

Ko se može prijaviti?

Mikro, mala i srednja preduzeća u većinskom privatnom i domaćem vlasništvu
Preduzeća koja ostvaruju trend rasta i iskazuju dobit u poslovanju
Menadžment preduzeća mora biti posvećen projektu i voljan da snosi deo troškova poslovnog savetovanja
Svi sektori osim duvanske i vojne industrije i igara na sreću

Zainteresovana preduzeća mogu se prijaviti slanjem popunjenog upitnika na mail: knowhowserbia@ebrd.com

Rok za prvi krug prijava je 31. oktobar 2022.

Izvor: EBRD

Solarni prozori za još više zelenih kilovata

26.09.2022

solarni paneli — Foto: The James Dyson Foundation

Iako je proizvodnja solarne energije danas veća nego ikada ranije, svima je jasno da potencijal ovog obnovljivog izvora energije mnogostruko premašuje sadašnje instalisane kapacitete.

Svaka površina koja je izložena sunčevim zracima mogla bi da postane solarna farma, a dobar primer su krovovi i fasade u urbanim sredinama.

Veliki gradovi odlikuju se i velikom potrošnjom električne energije, pa se postavlja pitanje na koji način održivo uvećati proizvodnju struje i ostvariti energetsku stabilnost.

Solarni krovovi su jedan od odgovora, ali se danas sve češće spominju i solarni prozori.

Providni solarni paneli koji izgledaju kao staklo već se koriste i imaju ogroman potencijal da pomognu u ispunjavanju svetskih energetskih potreba iz obnovljivih izvora, piše Svetski ekonomski forum.

Iako nalikuju običnim prozorima, solarna stakla apsorbuju ultraljubičasto i infracrveno svetlo i pretvaraju ih u električnu energiju.

Pročitajte još:

Istraživači sa Državnog univerziteta u Mičigenu veruju da bi solarni prozori i povezane transparentne solarne tehnologije mogle da obezbede oko 40 odsto potražnje za energijom u Sjedinjenim Državama, a u kombinaciji sa panelima na krovovima, i do 100 odsto.

Solarno staklo ima prednosti u odnosu na solarne panele

Ključna prednost solarnog stakla je to što zauzima manje prostora od tradicionalnih solarnih panela.

Dok je u gradovima sa puno zgrada i ograničenim prostorom postavljanje tradicionalnih solarnih panela otežano, transparentni solarni paneli mogu se postavljati čak i u skučenim gradovima, piše Interesting Engineering.

Milena Maglovski

Ekološko drvo za zelenu energiju

26.09.2022

ekološko drveće — Foto: Printscreen/Youtube

Nakon solarnih suncokreta koji prikupljaju čistu energiju sunca, vetroturbina u obliku lala, stiže nam i ekološko drvo.

Na prvi pogled deluje kao da gledamo u drvo, koje je “malo drugačije”. I upravo je drveće i lišće bilo inspiracija za nastanak ekološkog drveta koje treba da podstakne odživost u urbanim sredinama.

Na specijalno napravljene grane postavljeni su listovi-vetroturbine koji su konstruisani tako da uhvate svaki dašak vetra. Drveće možda da ima od tri do pet osovina, što utiče i na broj vetroturbina.

Listovi-vetroturbine su tako konstruisani da ne proizvode buku, jer nemaju ni kaiševe, a ni zupčanike. “Hvatajući” i najslabije vetrove ekološko drveće proizvodi električnu energiju koju plasira u mrežu.

Ekološko drveće proizvodi kompanija New World Wind iz Pariza, a zahvaljujući inovativnim rešenjima ovi proizvodi mogu se upariti sa solarnim panelima.

Pročitajte još:

Energetska kriza značajno je ubrzala prelazak na obnovljive izvore energije. I pored želje i volje, nekada nije tako lako izgraditi solarnu elektranu ili postaviti vetroturbine, zato se ovo drveće može postaviti gde god da zamislite, a zauzima malo prostora. Sigurno ćemo ga u budućnosti viđati u parkovima, prolazima, vrhovima zgrada ili gde god postoji mesto za njih.

Ekološko drveće osmislio je Džerom Mišo Levarie, na ideju je došao dok je jedne večeri posmatrao lišće koje se njihalo na povetarcu i tada je pomislio “ovde ima energije”. Njegove kracije za sada se mogu videti u Dubaiju, Hong Kongu, Kanzasu.

Milica Radičević

H-Bridges tim osvojio drugo mesto u finalu IFEC

26.09.2022

IMG_20220923_162434_2 — Foto: Energetski portal

H-Bridges tim je projektom ,,Micro-grid solar inverter’’ osvojio nagradu za najbolji inovativni dizajn, kao i drugo mesto u finalu International Future Energy Challenge (IFEC) 2022 u Sjedinjenim državama.

H-bridges tim učestvuje godinama na svetskom takmičenju iz energetske elektronike koje promoviše inovativni dizajn i korišćenje novih tehnologija, sa ciljem rešavanja aktuelnih problema iz sveta elektrotehnike. Od njihovog prvog pojavljivanja na IFEC, uspeli su da zadrže visok stepen profesionalnosti i kvalitet rada, zbog čega već šest godina stoje rame uz rame sa kolegama iz Kine, Nemačke, SAD i mnogih drugih zemalja.

Na Građevinskom fakultetu u Beogradu, okupili su se predstavnici H-Bridges tima, profesori, studenti kao i druge zvanice, kako bi proslavili postignute rezultate H-Bridges tima.

Pročitajte još:

Tom prilikom Prof. Dr Dejan Gvozdić, dekan Elektrotehničkog fakulteta obratio se prisutnima i iskazao veliko zadovoljstvo i zahvalnost studentima H-bridges tima.

,,Ovaj tim poseduje jednu osobinu koju danas ne možemo lako da vidimo kod drugih timova, a to je multidisciplinarnost i povezanost struke u oblasti elektrotehnike i računarstva i to je jedno od ključnih stvari koja je dovela do njihovog uspeha’’, rekao je Prof. Dr Dejan Gvozdić.

Rukovodilac Laboratorije za digitalno upravljanje pretvaračima i pogonima – akademik Prof. Dr Slobodan Vukosavić istakao je da su elektronski uređaji složeni, zbog čega na njima ne može da radi jedan čovek, već je potrebno da se radi u timu, a tim ne može da funkcioniše ako studenti ne prepoznaju da je interes tima interes zajednice, što je ujedno i najbolji način da i oni sami postignu svoj cilj.

Njihov tim već radi na novom projektu, čiji je zadatak razvoj i projektovanje Solid State transformatora (SST). SST predstavlja novu perspektivu u razvoju elektroenergetskih sistema koji imaju za cilj da podignu nivo dijagnostike i monitoringa u prenosnim mrežama. Ovakva rešenja smanjuju potrebne investicije pri unapređenju postojećih sistema, koji su neophodni, uzimajući u obzir dinamiku razvoja moderne energetike. Suština projekta je integrisati uređaje energetske elektronike u transformator i time smanjiti potrebe za materijalima kao što su gvožđe i bakar, a istovremeno pružiti dijagnostiku sistema u realnom vremenu.

Polufinale narednog takmičenja održaće se na Floridi u martu sledeće godine, a finale u Nemačkoj u julu.

H-Bridges je tim studenata Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, nastao sa ciljem da učestvuje na prestižnom Međunarodnom izazovu budućnosti energije (IFEC) u organizaciji Svetskog instituta elektroinženjera (IEEE).

Energetski portal

Ukoliko nastavimo sa devastacijom šuma, ostaćemo bez vode

26.09.2022

mountain-planina-šuma-drveće — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Erwin Voortman)

Ukoliko za 10, 15 godina ne promenimo odnos prema šumama, dešavaće nam se erozija i nećemo imati dovoljno vode, kazao je ekološki aktivista Aleksandar Dragićević. Upozorio je da Crna Gora godinama devastira svoje šumsko bogatstvo i smatra da će građani više ceniti prirodu kada im država da priliku da se upoznaju sa nacionalnim parkovima i drugim planinskim lepotama zemlje.

On je u emisiji „Dobro jutro Crna Goro“ kazao da smatra da Crna Gora nema zelenu politiku, samo partije koje su je deklarativno prihvatile, a ne sprovode je.

Dragićević je napomenuo da je 60 odsto površine zemlje prekriveno šumom, te da je Crna Gora treća u Evropi nakon Slovenije i Finske, a da se taj resurs devastira već trideset godina.

“Ne radi se tu samo o drvopreradi. Mi smo do 2017. godine izvozili oblovinu u zemlje regiona pa su oni pravili nameštaj. Između Skadra i Tirane nalazi se skoro 100 fabrika nameštaja, a tamo je moratorijum na seču šuma. Šta mislite, odakle im drvo?”, pita Dragićević.

Istakao je da se proizvodi pelet pod izgovorom da je ekološki proizvod što on nije, jer se za pelet seče drvo najbolje klase.

“Pelet je trenutno oko 300, 350 evra uprkos intervenciji Vlade. Isto je sa drvetom za ogrev, cene drveta za ogrev dostižu do 90 evra po metru kubnom. Mi sada imamo ljude koji idu u šumu i sami seku drvo, a država nema dovoljno inspektora da to isprati”, kazao je on.

Pročitajte još:

Dragićević ističe da se raduje kiši jer će umanjiti broj jesenjih požara. Upozorava da je potrebno 70, 80 godina da se šuma obnovi nakon požara. Tu pominje i koncesionare koji ne pošumljavaju nakon intervencija u šumama.

“Ako za 10, 15 godina ne promijenimo odnos prema šumama, dešavaće nam se erozija i nećemo imati dovoljno vode”, kazao je on.

Sedam odsto teritorije Crne Gore je prekriveno nacionalnim parkovima.

“Mi moramo da se upoznamo sa nacionalnim parkovima, sprečimo ilegalni lov i ekocid. Moramo da ih stavimo na svoje mesto, jer su nacionalni parkovi kruna Crne Gore”, kazao je aktivista.

Izvor: RTCG

Momirović: Saradnjom država iz regiona osiguraćemo bolju ekonomsku budućnost

26.09.2022

MGSI 1_12 — Foto: Ministarstvo građevinarstva, sabraćaja i infrastrukture

Foto: Ministarstvo građevinarstva, sabraćaja i infrastrukture

Nakon potpisivanja Sporazuma sa ministrom komunikacija i transporta Bosne i Hercegovine Vojinom Mitrovićem, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović izjavio je da ćemo zajedničkom realizacijom jednog od najvažnijih projekata, koji treba da se realizuje na reci Savi, rešiti istorijski problem, a to je kritični sektor ,,Ušće Drine i Save’’, jer veliki nanosi iz reke Drine u Savu stvaraju ozbiljnije probleme za plovidbu. Ministar dodaje da će se time ujedno doprineti i ekonomiji Srbije, BiH, ali i Hrvatske.

Sporazum o načinu finansiranja i izrade projektno – tehničke dokumentacije, vođenje upravnih postupaka za procenu uticaja na životnu sredinu, izdavanje lokacijskih uslova, saglasnosti i građevinske dozvole za Projekat „Hidrotehnički i bagerski radovi na uređenju kritičnog sektora za plovidbu – Ušće Drine i Save potpisan je između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine.

Pročitajte još:

,,Do 1990. godine na Savi se prevozilo oko 4 miliona tone robe i to kada je Sava bila otvorena samo za plovidbu tada jugoslovenskih brodova, a usled ratova i sankcija pali smo na svega 500.000 tona robe godišnje’’, istakao je ministar Momirović.

Prema njegovim rečima Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je preduzelo niz radova na kritičnim tačkama, što je dovelo do današnjih 1,2 miliona tona prometa robe godišnje i time se otvorila potpuno nova perspektiva kargo saobraćaja na Savi uz nove investicije, a tu se, kako kaže, pre svega misli na proširenje Luke Sremska Mitrovica, dok su se u BiH takođe orijentisali na nova ulaganja u Luku Brčko.

Ministar je dodao da je Srbija posvećena investicijama u BiH, na izgradnji auto-puta Beograd-Sarajevo već smo u poodmakloj fazi na deonici između Kuzmina i Sremske Rače, most je praktično gotov, a u narednim danima će biti započeti radovi od Bijeljine ka Savi koju je Vlada Republike Srbije uz direktnu inicijativu predsednika Vučića pomogla i podržala sa oko sto miliona evra.

Sporazum je u ime Saveta ministara Bosne i Hercegovine potpisao ministar komunikacija i transporta Bosne i Hercegovine Vojin Mitrović, koji je tom prilikom istakao da se nada da će se i u narednom periodu nastaviti saradnja i na budućim projektima, uz podršku, kao i do sada, predesdnika Vučića i Vlade Srbije.

„Mi smo okrenuti prema Srbiji i Srbija je u prethodnom periodu pokazala da vodi računa o narodu preko reke Drine’’, rekao je Mitrović.

Projekat se realizuje uz podršku Evropske investicione banke i Evropske komisije kroz odobrena bespovratna sredstva za izradu projektne dokumentacije kao i za investicije u građevinske radove. Ukupna vrednost Projekta procenjena je na 9 miliona evra.

Nakon potpisivanja Sporazuma održan je i bilateralni sastanak.

Energetski portal

Institucije treba da predlože svoj plan za štednju energije

26.09.2022

struja — Foto-ilustracija: Pixabay (Bru-nO)

Preporuke za smanjenje potrošnje koje je Ministarstvo rudarstva i energetike poslalo javnim preduzećima, državnoj upravi, ustanovama i lokalnim samoupravama nisu obavezujuće, već treba da podstaknu da javni sektor napravi svoje planove štednje, izjavio je za RTS Zoran Lakićević, državni sekretar ovog ministarsva.

On je rekao da se očekuje da se preporuke primene gde je to i u kojoj meri moguće, uz napomenu da se one ne odnose na bolnice, vrtiće, škole i ustanove socijalne zaštite.

Lakićević je podsetio na to da je Ministarstvo prošle godine, donošenjem novog zakonodavnog okvira, započelo nacionalni projekat unapređenja energetske efikasnosti, pri čemu su subvencije za zamenu stolarije i za postavljanje solarnih panela praktično prvi korak ka smanjenju potrošnje.

„Do sada su plan štednje dostavile 102 lokalne samouprave, 34 javna preduzeća, 35 velikih privrednih subjekata i na osnovu planova koje su sastavili videćemo i koliki je procenat uštede“, naveo je on.

Pročitajte još:

On je dodao da promenom navika može da se uštedi mnogo i da to neće ugroziti ničiji komfor niti bezbednost. Kako je napomenuo, malim stvarima svi možemo mnogo da doprinesemo, pre svega kada je reč o smanjenju sopstvenog računa, a time pomažemo i državi da daje manje novca za uvoz struje.

„Preporuke koje smo dali tiču se svih nas, a ne samo javnog sektora, jer je potrebno da svi snizimo potrošnju. Kada je reč o domaćinstvima, preporuke se odnose najviše na racionalnije korišćenje uređaja. Svi kojima račun bude niži u odnosu na isti mesec prethodne godine biće finansijski stimulisani dodatnim popustima“, dodao je državni sekretar.

Energetski portal

1...286287288...1.569 Page 287 of 1.569

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 novembar

Events for 30th novembar

Events for 1st decembar

Events for 2nd decembar

Events for 3rd decembar

Events for 4th decembar

Events for 5th decembar

Events for 6th decembar

Events for 7th decembar

Events for 8th decembar

Events for 9th decembar

Events for 10th decembar

Events for 11th decembar

Events for 12th decembar

Events for 13th decembar

Events for 14th decembar

Events for 15th decembar

Events for 16th decembar

Events for 17th decembar

Events for 18th decembar

Events for 19th decembar

Events for 20th decembar

Events for 21st decembar

Events for 22nd decembar

Events for 23rd decembar

Events for 24th decembar

Events for 25th decembar

Events for 26th decembar

Events for 27th decembar

Events for 28th decembar

Events for 29th decembar

Events for 30th decembar

PIŠITE NAM