Uz podršku Evropske unije organizacije civilnog društva poboljšaće javne usluge i kvalitet života u svojim lokalnim zajednicama

08.10.2022

Predstavnici i predstavnice nagrađenih organizacija civilnog društva — Foto: UNDP

Uz podršku Evropske unije (EU), Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji danas je dodelio bespovratna sredstva, u vrednosti od 525.000 dolara, predstavnicima i predstavnicama 30 organizacija civilnog društva (OCD). Njihove inicijative odabrane su kao najbolje u okviru javnog poziva za unapređenje javnih usluga i kvaliteta života građana i građanki u Babušnici, Vladičinom Hanu, Vrnjačkoj Banji, Kruševcu, Topoli, Novom Sadu i Subotici.

Ovim povodom, Nikola Bertolini, šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji, poručio je: „Evropska unija podržava participativnu demokratiju, kao i lokalni ekonomski i društveni razvoj kroz jačanje partnerstva između civilnog društva i lokalnih samouprava.“

Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, obraćajući se prisutnima, istakla je: „Demokratija nastaje i traje na lokalnom nivou, ako je negujemo. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je zajedno sa Ujedinjenim nacijama izradilo instrument za uključivanje principa Da niko ne bude izostavljen, u zakonska i strateška dokumenta Republike Srbije. To je naš doprinos svima koji žele da smanje nejednakosti i uspostave dijalog na lokalnom nivou, da to urade brže i lakše.“

„Kroz unapređenu saradnju lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva, 2.800 građana i građanki u ovih sedam gradova i opština u Srbiji imaće bolje zdravstvene usluge, kao i usluge socijalne zaštite prilagođene ranjivim grupama, napomenuo je Anas Karman, vršilac dužnosti stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji, dodajući da će mladi ljudi takođe dobiti dodatnu podršku za aktivno učešće u životu svojih lokalnih zajednica, obrazovanje i zapošljavanje.

Pročitajte još:

Pored toga, organizacije civilnog društva će sprovoditi i aktivnosti koje doprinose zaštiti životne sredine i održivom ruralnom razvoju, obezbeđuju očuvanje istorijskog nasleđa i promovišu turizam i kreativnu industriju.

Svih 30 inicijativa civilnog društva odabrano je nakon javnih poziva koje su raspisale lokalne samouprave. Raspisivanju javnih poziva prethodio je otvoreni dijalog u kome su učestvovali predstavnici i predstavnice lokalnih samouprava, OCD, kao i drugi zainteresovani građani i građanke, kako bi se odredile prioritetne oblasti u kojima je potrebno dodatno finansiranje u svakom od pomenutih sedam gradova i opština.

Najveći deo ukupne finansijske podrške za sprovođenje ovih aktivnosti obezbeđen je zahvaljujući EU, dok su ostatak sredstava (od 20 do 35 odsto) obezbedile lokalne samouprave iz sopstvenih budžeta.

Izvor: UNDP

Nacionalna konferencija o zdravlju životinja i biosigurnosti na farmama

07.10.2022

Nacionalna konferencija za podizanje svesti o zdravlju životinja i biosigurnosti održana je u Beogradu 7. oktobra u okviru projekta “Jačanje sistema zdravlja i dobrobiti životinja”. Konferenciji su prisustvovali predstavnici Uprave za veterinu, Delegacije EU u Srbiji, kao i predstavnici veterinarskih službi, veterinarski inspektori, predstavnici veterinarskih instituta i Privredne komore Srbije.

”Zarazne bolesti životinja imaju širok uticaj na zdravlje i dobrobit životinja, javno zdravlje i bezbednost hrane. Uprava za veterinu priprema i sprovodi godišnje i višegodišnje programe mera u cilju jačanja zdravlja životinja unapređenjem prevencije i kontrole bolesti, a posebno biosigurnosti i ranog otkrivanja bolesti na domaćim životinjama. Rezultati projekta značajno su doprineli usaglašavanju i primeni nacionalnog zakonodavstva sa pravnim odredbama EU u oblasti zdravlja životinja”, rekla je koordinatorka projekta Maja Andrijašević.

Neke od tema o kojima je bilo reči posvećene su novim propisima o prenosivim bolestima životinja, o važnosti nadzora bolesti životinja i značaju strategije kontrole pojavljivanja i širenja bolesti. Stručnjaci sa projekta govorili su i o kontrolnim merama za afričku kugu svinja, kao i o merama pripravnosti u slučaju bolesti.

„Prehrambeni sektor u Srbiji zna zašto su bezbednost hrane, zdravlje i dobrobit životinja toliko važne. Oni takođe znaju kako da uspešno trguju sa Evropskom unijom, koja je najveće tržište za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije“, rekao je Šef operacija 3 u Delegaciji Evropske unije, Sakelaris Hurdas. On je dodao da je prošle godine Srbija oborila rekord u izvozu hrane u EU.

„Vrednost izvoza hrane iz Srbije u EU bila za za 700 miliona viša od vrednosti uvoza. Evropska unija bila je glavna destinacija za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije (55 odsto), čija je ukupna vrednost 2, 3 milijarde evra“, rekao je Hurdas.

Pročitajte još:

Biosigurnosne mere su prioritet u prevenciji bolesti životinja, a stručnjaci sa projekta govorili su i o primerima biosigurnosnih mera u cilju sprečavanja ulaska bolesti na gazdinstva i farme.

”Projekat je pružio tehničku podršku Upravi za veterinu za unapređenje nacionalnih standarda koji doprinose zdravlju i dobrobiti životinja, javnom zdravlju i bezbednosti hrane za održivu poljoprivredu, poljoprivredno-prehrambenu industriju i ekonomiju. Nadamo se da je naš rad pomogao Srbiji da se pripremi da ispuni obaveze za članstvo u EU u oblastima zdravlja i dobrobiti životinja i bezbednosti hrane”, rekao je Petras Mačiulskis, vođa projekta.

Projekat ”Jačanje sistema zdravlja i dobrobiti životinja” pruža podršku Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u procesu usklađivanja sa zakonodavstvom i standardima Evropske unije u oblasti zdravlja i dobrobiti životinja, kao i biosigurnosti.

Izvor: EU Info

Održana Deveta ministarska konferencija o životnoj sredini za Evropu

07.10.2022

planeta — Foto-ilustracija: Pixabay (PIRO4D)

U okviru Devete ministarske konferencije o životnoj sredini za Evropu, predstavljen je izveštaj Ekonomske komisije UN za Evropu (UNECE) i Programa UN za životnu sredinu (UNEP). U izveštaju je naveden postignuti napredak u zaštiti životne sredine, ali su istaknuti i značajni nedostaci koji predstavljaju pretnju po zdravlje ljudi i životne sredine u panevropskom regionu, zbog čega su iznete i preporuke koje su neophodne da se sprovedu kako bi se ostvarili postavljeni ciljevi.

Tema izveštaja bila je trostruka planetarna kriza sa kojom se suočavamo: klimatske promene, zagađenje i gubitak biodiverziteta.

Kada je reč o zagađenju vazduha, navedeno je da napredak postoji, ali da je potrebno uložiti veći napor. U 41 evropskoj državi zabeleženo je smanjenje uticaja finih čestica materije (PM) na zdravlje ljudi za 13 odsto u periodu od 2009. do 2018. godine, kao i azotnih oksida za 54 odsto. Međutim, procenat prerane smrti usled izlaganja prizmenom ozonu porastao je za 24 odsto.

Iako su se sve zemlje u panevropskom regionu obavezale na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, neto emisija i dalje raste. Smanjenje je zabeleženo u zapadnom delu Evrope u periodu od 2014. do 2019. godine, ali se rezultat poništava povećanjem emisija u ostatku regiona.

Pročitajte još:

Upotreba obnovljivih izvora energije nedovoljno se brzo razvija u odnosu na povećanje ukupne finalne potrošnje energije. Region se i dalje u velikoj meri oslanja na fosilna goriva, čak 78 odsto u proseku ukupne finalne potrošnje energije potiče od fosilnih goriva.

Kada je reč o vodi, klimatske promene i čovekovo delovanje dovode do poplava, suša, bolesti koje se prenose vodom i promene biodiverziteta u vodenim ekosistemima. Ispuštanje urbanih i industrijskih otpadnih voda i dalje je značajno prisutno u mnogim delovima regiona.

U izveštaju se ističe velika zabrinutost za biodiverzitet i ekosisteme. Mali broj staništa ima dobar status očuvanja. Sredozemno more i Crno more i dalje su veoma izlovljeni, dok je mali napredak u oporavku ribljeg fonda zabeležen samo u severoistočnom Atlantskom okeanu i Baltičkom moru. Zemljište se i dalje prenamenjuje za urbani i infrastrukturni razvoj, ali se stopa u većini zemalja članica EEA ipak smanjuje. Iako se procenat kopnenih i morskih zaštićenih područja značajno povećao, sveukupni gubitak biodiveriteta se nastavlja.

Zagađenje mora predstavlja veliki problem u većini morskih regiona. Otpad, naročito plastični, prepoznat je kao globalna pretnja za obalne i morske ekosisteme u većini oblasti. Klimatske promene izazivaju značajne promene, porastom temperature površine more od oko 0,2°C u severnom Atlantiku i 0,5°C u Crnom moru u periodu od 10 godina, a takođe je primećeno i zakiseljavanje površinske vode, brzinom od 0,02 pH jedinice u periodu jedne decenije.

Govoreći o upravljanju otpadom beleži se napredak, ali količina generisanja novog otpada nastavlja da raste. Stope reciklaže se značajno razlikuju među zemljama i posebno su niske u Istočnoj i Centralnoj Evropi, a stopa reciklaže komunalnog otpada iznad 45 odsto postoji samo u nekolicini zemlja.

U izveštaju je bilo reči i o hemikalijama i mineralima koji imaju važnu ulogu u dostizanju neto nulte emisije GHG, kao i za održivu ekonomiju. Naročito važni minerali su oni koji se koriste u električnoj i elektronskoj opremi i baterijama. Tokom proteklih pola veka količina izvađenih minerala se utrostručila na globalnom nivou. Procenat učešća vađenja i prerade prirodnih resursa u ukupnom gubitku biodiverziteta i vodenog stresa iznosi 90 odsto, ali prisutan je i uticaj na klimatske promene u iznosu od 50 odsto.

Na osnovu iznetih informacija zaključeno je da su sve države članice Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (ECE) u različitom stepenu napredovale u uspostavljanju nacionalnog sistema tokom proteklih godina, ali ipak nedovoljno. Državama je dalje potrebna pomoć da u potpunosti implementiraju sve principe i stubove Sistema. Sistem upravljanja životnom sredinom u panevropskom regionu ostaje delimično fragmentisan u smislu primenjene politike, institucija i usklađivanja zakonodavstva. U izveštaju se navodi da je potrebno jačanje sistema upravljanja životnom sredinom i postojećih politika.

Katarina Vuinac

Objavljene nove cene goriva

07.10.2022

Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija utvrdilo je nove maloprodajne cene derivata nafte za period od 15 časova 7. oktobra 2022. godine do 15 časova 14. oktobra 2022. godine.

EVRO DIZEL, u iznosu 216,00 dinara za jedan litar i

EVRO PREMIJUM BMB 95 u iznosu 175,00 dinara za jedan litar.

Takođe, u skladu sa članom 3. stav 5. navedene uredbe, obaveštavaju se privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava da su dužni da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Energetski portal

Novi insekt pronađen u Srbiji, nazvan po Novaku Đokoviću

07.10.2022

Foto: Fejsbuk skrinšot /Vittorino Monzini

insOtkrivena je i opisana nova pećinska vrsta insekata za nauku, koja je nazvana Duvalius djokovici (Đokovićev duvalijus), u čast trofejnog teniskog šampiona Novaka Đokovića. Jedinstveni pećinski predator trčuljak pronađen je u Siminoj jami, na planini Povlen. Sa Novakom deli zajedničke osobine – brzinu, snagu, elastičnost, istrajnost, sposobnost da opstaje u surovom okruženju, objašnjavaju naučnici. Ističu da je ovaj insekt predator u podzemnoj sredini, kao što je Novak figurativno na teniskom terenu.

Naučni rad sa otkrićem i opisom nove vrste insekata u Siminoj jami, koja se nalazi u selu Gornje Košlje na planini Povlen u okolini Ljubovije u zapadnoj Srbiji, objavljen je pre nekoliko dana u renomiranom međunarodnom zoološkom naučnom časopisu Annales Zoologici Fennici, saopštio je Biološki fakultet u Beogradu.

View this post on Instagram

A post shared by Nikola Vesović (@insects.veson)

Novu vrstu za nauku su opisali prof. dr Srećko Ćurčić i dr Nikola Vesović sa Univerziteta u Beogradu – Biološkog fakulteta, kao i entomolog i biospeleolog Dragan Pavićević iz Beograda. Tipske primerke ove vrste su sakupili biospeleolozi Miloš Kuraica, koji je takođe jedan od autora ovog naučnog rada, kao i dr Iva Njunjić.

Duvalius djokovici (u prevodu „Đokovićev duvalijus“) veoma je retka i usko lokalizovana vrsta insekata trčuljaka, navodi se u saopštenju Biološkog fakulteta.

„Naseljava Siminu jamu i nigde se više ne može naći u svetu. U pitanju je sitna, potpuno slepa i depigmentisana vrsta insekata sa dugačkim nogama i antenama. Ona je jako hitra i grabljiva, a hrani se drugim sitnim životinjama koje naseljavaju navedenu jamu“, piše u saopštenju.

Smatra se da je vrsta jako stara, a njeni najbliži srodnici naseljavaju zapadnu Srbiju i vezani su za zemljište planine Maljen i pećinske objekte u okolini Valjeva.

Pročitajte još:

Zajedničke osobine sa Novakom Đokovićem

Autori su našli sličnost između nove vrste insekata za nauku i Novaka Đokovića na osnovu nekoliko zajedničkih osobina: brzine, snage, istrajnosti, elastičnosti i sposobnosti da opstaje u surovom okruženju.

„Nova vrsta insekata je predator u podzemnoj sredini, a Novak figurativno na teniskom terenu. Takođe, oboje potiču iz Srbije. Autori nove vrste su i obožavaoci Novaka Đokovića, tako da je to još jedan dodatni razlog zašto su vrstu nazvali baš po najboljem teniseru svih vremena i jednom od najdominantnijih sportista sveta ikada“, navodi se u saopštenju.

Inače, nova vrsta insekata nije prva vrsta životinja koja je nazvana po Novaku Đokoviću.

Nedavno je opisana nova slatkovodna vrsta puževa za nauku iz Crne Gore u naučnom časopisu Subterranean Biology, koja je nazvana Travunijana djokovici.

Izvor: RTS

Odakle ćemo dopremati naftu ako se jadranski naftovod zatvori

07.10.2022

gas-nafta-gorivo — Foto-ilustracija: Pixabay (Matteo Baronti)

U Briselu je potvrđeno da će se o izuzeću od zabrane uvoza ruske nafte za zemlje Zapadnog Balkana još razgovarati. Sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović rekao je za RTS da to još nije završena stvar, do 5. decembra – kada definitivno ne može više da se uvozi sirova nafta poreklom iz Rusije, ima dosta vremena. NIS može da kupi i druge nafte na Mediteranu.

Oko briselskog embarga na rusku naftu i pozicije Srbije – juče od jutra do podneva menjale su se informacije – prvo vest da i za nas važi zabrana zatim da odluka nije konačna, da će čekati 1. decembar. Kod nas posluju i kompanije iz zemalja članica, a svi uglavnom naftu kupuju kod NIS-a.

Mićović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da je ovo pitanje kao i većina drugih pitanja koja se ovih dana otvaraju, vezano za snabdevenost tržišta važno i treba da posmatramo kako utiču na snabdevenost.

„To da će biti zabranjen uzvoz sirove nafte i derivata nafte iz Rusije doneto je u julu, znali smo za nju, Srbija je kao i sve zemlje EU bila u okviru toga, tada su izuzete neke zemlje, Bugarska, Mađarska, Slovačka, Češka i Hrvatska je izuzeta od uvoza vakuum gasnog ulja koje ima poreklo iz Rusije i sve su iznele neke tehničke nedostatke, ali obrazlagali su tada zašto da budu izuzete iz ovog paketa“, rekao je Mićović.

Prema njegovim rečima, to još nije završena stvar, do 5. decembra kada definitivno ne može više da se uvozi sirova nafta poreklom iz Rusije, ima dosta vremena.

Šta će se dopremati JANAF-om

Mićović kaže da ovaj paket ne predviđa zatvaranje JANAF-a, on će raditi za potrebe potrošača na tim pravcima, a to je pre svega Rafinerija nafte u Pančevu, ovo se odnosi na robu ruskog porekla koja se transportuje tim naftovodom i istovara u luku Omiš, koja je luka u EU.

„Mi možemo, tačnije NIS koja jedina prerađuje sirovnu naftu u Srbiji – može da kupi i druge nafte na Mediteranu, verujem da uveliko rade na tome da bi obezbedile sigurnost svog rada“, ukazao je Mićović.

Ne veruje da će ovo uticati na sigurnost snabdevanja, već ovo utiče u velikoj meri na ekonomiju i ekonomičnost.

“Kada prerađujete naftu koja je 30 posto jeftinija, a ruska nafta je mesecima unazad 30 odsto jeftinija od druge nafte istog kvaliteta – promeniće se finansijski pokazatelji u preradi nafte”, objasnio je Mićović.

Od svih mera koje donosi Vlada, bitno je da očuvamo strukturu tržišta.

„NIS nije jedini u mogućnosti da obezbedi sigurnost snabdevanja, imamo niz distributivnih lanaca vezanih za uvoz derivata nafte, važno je da tu strukturu očuvamo, uvoz i zalihe nafte su bile vezane za politiku određivanja cena, kada cena ne pokriva troškove, zalihe su padale“, kaže Mićović.

Napominje da su poslednjih mesec i po dana, zalihe u velikoj meri podignute i ne samo to, važno je očuvati lance snabdevanja.

Pročitajte još:

Novi transportni putevi nafte

Ono na šta se uvek oslanjamo je uvoz derivata nafte iz Rumunije, Bugarske, Slovačke, Austrije, iz okruženja, kaže Mićović.

“Dunav je najbolji transportni kanal, kada pređemo na železnicu ili auto-transport to je skuplje i ne možemo se dugoročno osloniti, samo mogu da pomognu”, dodaje on.

Nafni embargo i problemi evropskih rafinerija

Mićović smatra da evropske kompanije treba da se preorijentišu na druge vrste nafte, neke rafinerije u centralnoj i istočnoj Evropi su projektovane za ovaj kvalitet nafte.

Celo tržište će raditi prerađujući naftu iz udaljenih destinacija, biće nešto skuplje. Sve će profunkcionisati, troškovi neće biti isti, najveću promenu doneće cene i u našem regionu. Što se tiče uvoza derivata, i njih nema beskonačno, istakao je Mićović i dodao da je važno da sačuvamo izvore, da ih ne presecamo.

Odluka OPEK-a i Rusije

Odluka OPEK-a i Rusije da smanje proizvodnju nije očekivana – u junu je bilo najava da će povećati proizvodnju „crnog zlata“.

Mićović napominje da je do kraja 2023. produžena deklaracija o savezu OPEK-plus, smanjenje od 100.000 barela na dan od sledećeg meseca je rezultat procene da će doći do pada potražnje. Jedna stvar je ko će gde da se snalazi, a druga stvar je šta će potrošači tražiti.

„Ono što se kao rast potražnje očekuje je veća konverzija naftnih derivata u toplotnu i električnu energiju u Evropi – biće blagi rast potražnje, a sa druge strane privredna recesija od Kine do Evrope je nešto što se očekuje i to će smanjiti pad potražnje. OPEK je priznao da je ovo vreme potpuno nepredvidivo i teško je snaći se, predvideli su odredbu da se u slučaju potrebe sastanci češće održavaju, da što pre odreaguju“, kaže Mićović.

Berze su posle tog dogovora o rezanju proizvodnje odmah reagovale. „Brent“ je poskupeo sa 83 na 95 dolara, a dizel 280 dolara po toni, derivati su brže odreagovali, neposredno su potrebni na tržištu. Derivati su munjevito odreagovali ukazuje Mićović.

“Ovaj manevar OPEK-a vodi povećanju cene, ako ne bude tražnje to će voditi i padu cene, ne očekujem da će biti preko 100, vrednosti su oko 100 dolara, ali ne mnogo preko 100”, dodaje on.

Tri nedelje unazad imali smo pojeftinjenja cene derivata na našim pumpama.

„Ovo 280 dolara po toni kotacije je promena od 25 do 30 dinara po litri, to niko ne očekuje. Moramo reagovati na ovo, ukoliko ne pratimo kretanja padaće nam zalihe“, zaključio je Mićović.

Izvor: RTS

Raspisan tender za projektovanje i gradnju preostalih celina beogradskog Linijskog parka

07.10.2022

Linijski park - prikaz buduceg izgleda (6) — Foto: JKP “Zelenilo-Beograd”

Grad Beograd raspisao je tender za izradu tehničke dokumentacije i izvođenje radova na izgradnji Linijskog parka.

Ukupna vrednost okvirnog sporazuma iznosi 8.27 milijardi dinara bez PDV-a, odnosno oko 70,7 mil EUR.

Nabavka obuhvata izradu prethodne dokumentacije, tehničke dokumentacije i izvođenje radova na uređenju Linijskog parka i podzemne garaže sa pripadajućom saobraćajnom infrastrukturom, pešačke površine ispred SRPC „25. maj – Milan Gale Muškatirović“ i prostora oko Spomenika braniocima Beograda 1915. godine

Odnosi se na dve lokacije, od kojih je prva podeljena na devet podcelina, a druga podrazumeva podzemnu garažu.

Projektni zadatak, između ostalog, podrazumeva istraživačke radove i izradu konzervatorsko-restauratorskog projekta obnove i prezentacije priobalnog bedema Beogradske tvrđave, ozelenjavanje uz očuvanje postojeće vegetacije i uklapanje vrtnih elemenata sa stilom pejzažno-arhitektonskog uređenja parka, osvetljenje i instalacije.

U projektnom zadatku se podseća da su u prvoj podcelini Linijskog parka radovi već započeti.

Kako se navodi, kroz rekonstrukciju priobalnog bedema treba planirati izradu projekta odbrane tvrđavskog priobalja od visokih voda, što u drugoj podcelini uključuje uklanjanje postojećeg pružnog nasipa i pomeranje linije odbrane na priobalni bedem Beogradske tvrđave. Ovde je potrebno predvideti nabavku i postavljanje čelične skulpture visine oko 10 metara.

Pročitajte još:

Treća podcelina obuhvataće parkovsku površinu iznad podzemne garaže.

U podcelinama četiri i šest implementiraće se „prirodom inspirisana rešenja projekta Eupolis“, koja imaju za cilj kreiranje otporne, humane prirodne sredine koja ima niže troškove održavanja, dokazivo pozitivan uticaj na zdravlje i dobrobit ljudi i zajednice.

To podrazumeva prikupljanje i kontrolu površinskih voda izgradnjom retenzionog bazena za vodu površine veće od 100 m2, koji je ozelenjen i uklopljen u pejzažno uređenje zone, zatim, formiranje infiltracionog bazena i biofiltera za kontrolu zagađenja, kao i ugradnju rezervoara naspram najbliže stambene zgrade, za skladištenje kišnice za zalivanje zelenila tokom letnjih dana.

U ovim podcelinama u planu je i šest džepnih urbanih bašti, odnosno izdignutih kutija za sadnju, i vertikalna urbana bašta sa aromatičnim i biljem koje odbija komarce.

Radovi u podcelini šestoj iz projekta EUpolis obuhvatiće izgradnju multi-funkcionalnog objekta ekološko-edukativnog centra, koji, navodi se, treba da predstavlja atraktivni sadržaj za posetioce sa ciljem edukacije o primeni prirodom inspirisanih rešenja, cirkularne ekonomije, biofoličnog dizajna, inovativnih tehnologija.

U prizemlju objekta nalaziće multifunkcionalna prostorija za prezentacije i izložbe i prostorija za data centar za EUpolis projekat (oprema data centra nije deo ove javne nabavke), a krov će biti ravan zeleni sa krovnom baštom, za boravak posetilaca na otvorenom. Fasade objekta biće urađene kao „zeleni zid“.

Na podcelini sedam treba potrebno je planirati prekid zelene površine, a ukrštanje sa saobraćajnicom Žorža Klemensoa izraditi u postojećoj regulaciji sa platformom za usporavanje saobraćaja i prelaz obezbediti vertikalnom i horizontalnom signalizacijom Za završni zastor neophodno je upotrebiti lomljene kamene kocke.

Za podceline pet i osam nema posebnih napomena, a u delu devete podceline je planirana metro stanica „Dunav stanica“ koje je u fazi izrade projektne dokumetacije, a u neposrednoj blizini stanice, u produžetku Cvijićeve ulice Grad planira izgradnju podvožnjaka i nastavka Cvijićeve ulice u skladu sa PDR-om za Linijski park.

Podzemna garaža sa 550 parking mesta

Kada je reč o podzemnoj garaži, planirane su dve podzemne etaže sa ukupno 550 parking mesta, na više od 1.500 m2, na mestu postojećeg otvorenog parkirališta. Pristup je planiran iz Ulice nova 1, iznad garaže. Planirana je rekonstrukcijuapostojeće okretnice javnog gradskog prevoza i pristupne saobraćajnice.

Dodaje se da tehničku dokumentaciju za izgradnju podzemne garaže treba izraditi na osnovu Projektnog zadatka za izradu tehničke dokumentacije i izvođenje radova na izgradnji podzemne garaže SA-1, prema PDR „Linijski park – Beograd“. Za ovu lokaciju je obavezna izrada urbanističkog projekta.

Izvor: eKapija

Pokrenuta peticija za zaštitu prirode Grada Vršca

07.10.2022

šuma_priroda_zelenilo — Foto-ilustracija: Unsplash (Guy Bowden)

Udruženje Ekološki centar Stanište pokrenulo je peticiju za očuvanje prirode Grada Vršca. Povod je najavljeno spajanje Vršačkih planina i Malog rita u jedno zaštićeno područje.

Kako se ocenjuje, širom Srbije upravljači zaštićenih područja prirode često su preduzeća čije delatnosti nisu u vezi sa zaštitom prirode.

Prirodna dobra u okolini Vršca Vršačke planine i Mali rit Skupština Vojvodine uskoro će spojiti u jedno područje, a usvajanje programa, finansiranje i inspekcijski nadzor preći će na pokrajinski nivo.

Kako se dodaje, to je prilika da se otklone nedostaci i zaštiti prirode pristupi na sistemski način.

Od Grada Vršca peticijom se traži sledeće:

-Da osnuje javnu ustanovu čija bi osnovna delatnost bila zaštita prirode, koja će biti upravljač u svim zaštićenim područjima na teritoriji Grada.
-Da obezbedi redovno finansiranje zaštite za sva područja, dovoljan broj čuvara i osnuje Savet korisnika, kao način za učešće javnosti u odlučivanju.
-Da pokrene postupak izrade Programa zaštite prirode (propisano Zakonom o zaštiti prirode, član 113), da javno objavi na sajtu višegodišnje (član 52) i godišnje programe upravljanja i izveštaje (član 54), da sprovede inspekcijski nadzor u svim područjima (član 119) i javno objavi izveštaje sa nadzora.

Pročitajte još:

„Vlasti praktično ne finansiraju zaštitu, naročito lokalne. Nedostaju čuvari, propisani dokumenti, javnost ne učestvuje u odlučivanju“, dodaje se u saopštenju.

Vršačke planine su, kako se podseća, od 1982. godine najveće od 10 zaštićenih područja Grada Vršca.

Upravljač je bilo šumsko gazdinstvo, koje je bilo i glavni korisnik, što se pokazalo nedovoljno uspešno za očuvanje javnog interesa zaštite. Od 2006. upravljač je JP ‘Varoš’. Kada je ono ukinuto, upravljanje je preuzelo Komunalno preduzeće ‘Drugi oktobar’.

Prema mišljenju poredstavnika inansiranje iz budžeta Grada Vršca je sporadično i nedovoljno. Samo dva čuvara nadziru tri područja površine 5500 hektara.

Grad im nije dostavio zakonom propisane izveštaje o sprovođenju zaštite za 2017–2020. g. ni za jedno područje koje je proglasio.

Inspekcijskog nadzora, kako se dodaje, nije bilo godinama.

„Ovi sistemski nedostaci delimično su doprineli nedavnom požaru i drugim delovanjima suprotnim zaštiti, koja su zabeležena u svim područjima“, dodaje se u tekstu peticije.

Peticija je dostupna OVDE.

Izvor: Nova Ekonomija

Nemačka i Španija planiraju nastavak gradnje gasovoda preko Pirineja

06.10.2022

gasovod_Turski_tok — Foto-ilustracija: Pixabay

Kako bi ublažile energetsku krizu Nemačka i Španija razmatraju nastavak izgradnje gasovoda kroz Pirineje. Radovi na ovom gasovodu zaustavljeni su 2017. godine iz ekonomskih razloga. Ove države, uprkos protivljenju Francuske, rade na akcionom planu da do 2025. godine gasovod “Mid-Kat” bude završen i pušten u rad.

Dugoročni plan je da kroz gasovod u nekom trenutku u budućnosti bude pušten i vodonik dobijen iz obnovljivih izvora energije.

Nemački kancelar Olaf Šolc i španski premijer Pedro Sančez izričito se zalažu za završetak radova na ovom gasovodu, prenosi agencija dpa. Oni su se sastali nakon što se Vlade Nemačke i Španije nisu složile oko drugih mogućih mera za rešavanje energetske krize.

Španija je podržala pozive unutar Evropske unije za zajedničko zaduživanje kako bi pomogla bloku od 27 zemalja da zajedno prebrodi energetsku krizu i ograniče cene gasa. Nemačka, koja se usprotivila ovim merama, iskritikovana je jer opredelila paket pomoći od 200 milijardi evra.

Pročitajte još:

“Izgradnja dovoljno velikog gasovoda koji će biti spreman i za distribuciju vodonika preko Pirineja, koji će biti operativan od 2025. godine je od najveće važnosti za postizanje zaista snažnog unutrašnjeg energetskog tržišta unutar EU, ubrzanje zelene tranzicije i jačanje strateške autonomije EU”, piše u akcionom planu, prenose svetski mediji.

Gasovod “Mid-Kat“ treba da ide od Barselone, preko Pirineja, pa do konektora na francusku mrežu u južnofrancuskoj opštini Barbera. U Španiji je gasovod postavljen do Ostalrika, 106 kilometara južno od granice, a u Francuskoj nedostaje oko 102 kilometra.

Milica Radičević

Mihajlovićeva: Ne očekujemo probleme u snabdevanju sirovom naftom, nabavka iz drugih zemalja od novembra

06.10.2022

oil_pump_nafta — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Waldemar Brandt)

Nemogućnost kupovine sirove ruske nafte od 1. novembra neće uticati na stabilnost domaćeg tržišta, rekla je ministarka Zorana Mihajlović i dodala da će ,,Naftna industrija Srbije“ naftu nabavljati od drugih snabdevača na tržištu, kao što je delom bilo i do sada.

Ministarka je rekla da oni za odluku o sankcijama EU i zabrani uvoza ruske sirove nafte znaju već nekoliko meseci, i podsetila da NIS nije ni do sada u potpunosti kupovao samo rusku naftu.

,,U ukupnoj strukturi bilo je uvek 20 odsto naše domaće nafte „velebit“, a ostatak je bio iz Rusije, Iraka ili drugih zemalja. Nekad je ruske nafte bilo 50, nekad 30 odsto, zavisi od cene, a od početka rata u Ukrajini, ruska nafta je bila jeftinija. Da li ćemo biti izuzeti iz novog paketa sankcija ili ne, mi svakako radimo ono što je zadatak države, a to je da obezbedi stabilnost tržišta“, rekla je ministarka.

Pročitajte još:

Ministarka je istakla da NIS ima dozvolu za uvoz i preradu sirove nafte i da će na tržištu pronaći dovoljne količine.

Dodala je i da je za Srbiju bolja kupovina lake nafte, zato što ima manje sumpora, ali da rafinerija u Pančevu ima mogućnost da prerađuje sve vrste sirove nafte.

Energetski portal

Život za životnu sredinu – koliko nas je koštala decenija ekološke borbe

06.10.2022

protesti_mladih_za_klimu — Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Foto-ilustracija: Unsplash (Callum Shaw)

Iako sam se svojski trudila da vas danas obradujem nekom vedrijom temom – recimo savetima za ekološko pranje rublja ili idejom za neko održivo putovanje, savest mi nalaže da ne ignorišem jedan jako bitan naslov koji se ovih dana provlači kroz medije.

Marselo Šaves, Sidnei Floriano, Hose Santos, Žair Adan, Efren Espanja, Angel Rivas – iz ovih imena stoji tragična priča o beskompromisnoj borbi za životnu sredinu koja ih je, nažalost, koštala života.

U izveštaju „Decenija prkosa: deset godina izveštavanja o zemlji i ekološkom aktivizmu širom sveta“ koji je objavilo nevladino udruženje Global Wittness stoji podatak da je 1.733 ljudi stradalo u borbama za životnu sredinu u proteklih 10 godina.

Ovim nemilim događajima najteže je pogođena Latinska Amerika u kojoj je stradalo čak 68 odsto svih žrtava, a većina njih su bili starosedeoci koji su branili svoje parče zemlje. U Brazilu je nastradalo 342, a u Kolumbiji 322 ljudi i to mahom u sukobima koje su izazvale ilegalne rudarske aktivnosti, izgradnja hidroelektrana, krčenje šuma ili širenje poljoprivrede.

U 2021. godini stradalo je 200 branioca životne sredine što je oko četiri osobe svake nedelje!

Budući da se kraj borbe između zagovornika privrednih aktivnosti nauštb životne sredine i onih koji je po svaku cenu brane ne nazire, bojim se da će ove brojke nastaviti da rastu. Najviše žrtava će, kao i do sada, biti u korumpiranim zemljama u kojima se nedovoljno poštuju ljudska prava, a zaštita životne sredine nije pri vrhu priorita.

A gde smo mi?

Prošlu godinu obeležio je niz događaja koji se pukom srećom nisu završili tragično – zaletanje bagerom i automobilima na demonstrante koji su blokirali puteve zbog Rio Tinta mogli su da na spisak žrtava dodaju i neko srpsko ime.

Nadajmo se da su domaći čelnici dosad nešto naučili te da će ubuduće adekvatno odgovoriti na potencijalne sukobe u našoj zemlji kojih će, sudeći po broju ekoloških žarišta, sigurno biti.

A da li su ekološki aktivisti sami krivi što goloruki kreću u odbranu svoje zemlje? Nikako! Zdrava životna sredina je preduslov života i za istu se moramo boriti.

Milena Maglovski

Inovacije smanjuju emisije CO2 i unapređuju upravljanje bio-otpadom u Srbiji

06.10.2022

Dobitnici priznanja sa Idom Rojtersvard i Miroslavom Tadićem — Foto: UNDP

U partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike Republike Srbije i u saradnji sa Upravom za zajedničke poslove republičkih organa i Razvojnom bankom Saveta Evrope (CEB), Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sproveo je prvo istraživanje geotermalnih resursa na lokaciji zgrade „SIV 3“ i pokrenuo isto istraživanje na lokaciji zgrade „Palata Srbija“. Preliminarni rezultati istraživanja su potvrdili da postoji potencijal za primenu geotermalne energije u ovim objektima. Finansijska isplativost ovog potencijala biće utvrđena kroz izradu Studija izvodljivosti.

Istraživanje geotermalnih resursa omogućava da se proceni lokalni potencijal za korišćenje podzemnih voda i petrogeotermalnih resursa – kao obnovljivih izvora energije, za potrebe grejanja i hlađenja prostorija, te grejanja potrošne vode. Ovo je ujedno prvi korak u okviru energetske sanacije objekata. Zatim sledi izrada Studija opravdanosti energetske sanacije zgrada koje će utvrditi obim, vrstu i način korišćenja sistema sa obnovljivim izvorima energije, a kasnije će biti izrađena i odgovarajuća detaljna tehnička dokumentacija. Predviđena istraživanja geotermalnih resursa biće završena do novembra 2022. godine.

Korišćenjem geotermalne energije za obezbeđivanje dela energetskih potreba zgrada „SIV 3“ i „Palata Srbija“ smanjila bi se potrošnja primarne energije i emisije CO_2.Takođe, poboljšali bi se uslovi za rad zaposlenih i omogućile uštede operativnih troškova za energiju. Konačno, odgovorilo bi se na sve veću potrebu za uvođenjem novih i čistih izvora energije i doprinelo zelenoj tranziciji srpske privrede i društva.

Istraživanje geotermalnih resursa zgrade „Palata Srbija“ omogućeno je zahvaljujući finansijskoj podršci Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) i Poverilačkog fonda CEB-a kome doprinose Republika Slovačka i Kraljevina Španija. Istraživanje geotermalnih resursa za zgradu „SIV 3“ finansirano je iz bespovratnih sredstava koje je obezbedila Vlada Republike Slovačke preko fonda UNDP-a.

Ova istraživanja su deo niza pripremnih aktivnosti čiji je cilj poboljšanje energetske efikasnosti u zgradama centralne vlasti. Ove aktivnosti su početni korak u realizaciji višegodišnjeg programa „Energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti“, koji obuhvata 28 objekata, a vredan je 40 miliona evra.

Pročitajte još:

Lideri u inovacijama za efikasnije upravljanje bio-otpadom

JKP „Higijena Pančevo“

Ovo preduzeće je prvo u Srbiji pilotiralo sistem odvajanja komunalnog otpada u domaćinstvima. Svako od ovih domaćinstava koja su bila uključena program u „pilot zoni“ grada dobilo je kućni komposter za odlaganje otpada od hrane i zelenog otpada iz dvorišta. Kompost nastane na ovaj način može da se koristi kao đubrivo. Uz to, domaćinstva su dobila i posude za odvajanje plastične PET ambalaže i za mešani komunalni otpad, dok na zajedničkim uličnim punktovima mogu da odlažu i staklo. „Higijena Pančevo“ takođe meri količinu prikupljenog komunalnog otpada i o tome će voditi elektronsku evidenciju, kako bi domaćinstva uslugu odnošenja smeća plaćala prema količini mešovitog komunalnog otpada koju bacaju.

Javno komunalno preduzeće „Topola“

Ovo preduzeće je uvelo sistem kompostiranja otpada od hrane i zelenog otpada iz restorana i kafića, kao i iz jedne ulice u Topoli. Od prikupljenog bio-otpada prave kompost, koji je nakon provere kvaliteta iskorišćen za đubrenje zelenih površina u opštini Topola.

Javno komunalno preduzeće „Regionalni centar za upravljanje otpadom Duboko Užice“

Na samoj deponiji otvoren je prvi Edukativni centar za upravljanje komunalnim otpadom u Srbiji, koji će služiti edukaciju dece, udruženja i pojedinaca koji se bave zaštitom životne sredine. Cilj edukacije je da ukaže na važnost odvajanja otpada u domaćinstvima, kako bi on mogao da postane sirovina za nastanak novih proizvoda ili proizvodnju energije, kao i da javnosti upozna sa načinom rada deponije.

Mlekara „Petrov“, Veliko Središte kod Vršca

Ova mlekara otpad od granja iz vršačkih vinograda koristi za proizvodnju bio-peleta koje zatim upotrebljava kao gorivo za potrebe proizvodnje mlečnih proizvoda. Takođe, mlekara za te potrebe balira i koristi slamu sa svoje farme, ali su se odlučili da uvedu novu praksu, jer pelet od ostataka vinove loze ima bolju kalorijsku vrednost od slame. Tako sa manje sirovina proizvode više energije, a granje iz vinograda se ne spaljuje i ne završava na deponijama.

Bioidea, Beograd/Sjenica

Ova organizacija civilnog društva je, u saradnji sa Institutom za opštu i fizičku hemiju iz Beograda, patentirala posudu pomoću koje od jestivog otpadnog ulja u kućnim uslovima mogu da se naprave sapuni i sveće. Takođe su održali obuke izrade sapuna za 100 žena koje žive u ruralnim područjima Srbije, kao što je kraj oko Sjenice, kako bi im pružili mogućnost da sebi obezbede dodatni izvor prihoda.

„Agrose“, Mladenovac

Ova kompanija se primarno bavi proizvodnjom džemova od šipka i uslužnim pasiranjem voća. Koštice koje ostaju nakon prerade voća ne bacaju, već od njih proizvode različite vrste jestivog i kozmetičkog ulja za ljudsku upotrebu, kao i brašno koje može da se koristi kao dodatak ishrani životinja. Na taj način smanjuju količinu otpada od hrane koja nastaje u lancu prerade voća.

„Hyperether”, Novi Sad

Ova kompanija je razvila mobilnu aplikaciju, koja doprinosi smanjenju otpada od hrane, tako što na osnovu fotografija hrane u frižideru prati kada ističe rok hrani u frižideru i upozorava korisnike da je na vreme iskoriste. Takođe, aplikacija nudi recepte kako da se iskoriste namirnice koje korisnik ima u frižideru. Za građane je aplikacija dostupna besplatno.

Izvor: UNDP

Vujović: Toplana u Kragujevcu urađena po svetskim standardima

06.10.2022

IMG-20221005-WA0102 — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Toplana ,,Energetika’’ u Kragujevcu, dobila je najsavremenije kotlove i prešla sa uglja na ekološki prihvatljiviji energent, zahvaljujući projektu rekonstrukcije.

Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović je prilikom obilaska toplane navela da je rekonstrukcija i promena energenta u gradskoj toplani jedan od najvažnijih kapitalih projekata u Kragujevcu, kao i da su ugradnjom novih kotlova stavljeni van funkcije visoko-zagađujući kotlovi na ugalj stari 50 godina, što će u velikoj meri unaprediti kvalitet vazduha u gradskoj zoni.

,,Izuzetno mi je zadovoljstvo što danas možemo da se uverimo da je jedan od najvećih projekata kojim je rukovodilo Ministarstvo zaštite životne sredine završen i što je toplana počela da radi. Zamenjeni su kotlovi u Energetici, sve je urađeno po svetskim standardima i sistem daljinskog grejanja u Kragujevcu sada može da parira bilo kom evropskom gradu. Za građane je važno što više neće biti aerozagađenja iz ovog izvora, jer smo ispunili obećanje da će do početka ove grejne sezone rekonstrukcija toplane biti završena’’, rekla je ministarka i dodala da će građani Kragujevca već u narednim danima osetiti benefite ovog projekta kada i zvanično bude počela grejna sezona.

Pročitajte još:

Ministarka je najavila da će u narednoj fazi projekta biti sanirana i deponija pepela koja se nalazi u okviru toplane, a da zahvaljujući modernizaciji toplane neće biti generisanja novog pepela, koji je smetao građanima.

,,Čitavu prethodnu godinu smo radili sa konsultantima EBRD, kako bismo zajedno našli najbolje rešenje za pepelište. Zahvaljujem se gradonačelniku Nikoli Dašiću i direktoru „Energetike’’ Andreji Iliću na dobroj saradnji i što su uložili napore da se pepeo iskoristi kao građevinski materijal. Biće iskorišćen za izgradnju 15 kilometara lokalnih puteva u Kragujevcu’’, rekla je ministarka Vujović.

Kada je reč o ostalim projektima Ministarstva zaštite životne sredine u Kragujevcu, ministarka je istakla su zamenjeni kotlovi u OŠ „Natalija Nana Nedeljković“ koja se sada greje na gas, zatim da je uklonjeno 14 divljih deponija, ali da će biti realizovan i projekat pošumljavanja, kao projekat zamene individualnih ložišta.

,,Danas smo u Gradskoj upravi grada Kragujevca dodelili prve ugovore građanima, od ukupno 112, na osnovu kojih će dobiti subvenciju za zamenu ložišta u domaćinstvima. Važno je da su i građani zadovoljni, a ja sam im zahvalna što imaju ekološku svest i žele da se greju na ekološki prihvatljivije energente. Ministarstvo koje vodim nastaviće sa javnim konkursima i subvencijama, nastavićemo sa ulaganjima u zelene projekte, jer su oni od velikog značaja za bolji kvalitet života naših građana’’ rekla je ministarka.

Energetski portal

Tržište energenata sve nestabilnije – potražnja raste, a cene nepredvidive

06.10.2022

flame-gas — Foto-ilustracija: Pixabay (geralt)

Foto-ilustracija: Unsplash (Quinten de Graaf)

Briselski embargo na rusku naftu stupa na snagu od novembra. Iako su od toga izuzete Mađarska, Hrvatska, Bugarska, Slovačka i Češka, ta zabrana važi za Srbiju – nećemo moći da dopremamo rusku naftu gasovodom JANAF. Članice Evropske unije otišle su i korak dalje, dogovorile su se i za gornju granicu za rusko crno zlato. Mađarska je potvrdila da je izuzeta i od te mere. Brisel traži i ograničenje cene gasa i zajedničku nabavku energenata.

Ograničenje cene gasa neće ići lako. Pored Mađarske, tom predlogu se sada otvoreno protive Nemačka, Danska i Holandija jer su zabrinute za bezbednost snabdevanja. Evropska komesarka objašnjava da bi ograničenje cene gasa bilo privremeno, dok se ne utvrdi novi održivi sistem cena u Uniji.

,,Spremni smo da razgovaramo o ograničenju cene gasa koji se koristi za proizvodnju električne energije. Ta granica bi bila i prvi korak na putu strukturne reforme našeg tržišta električne energije“, kaže Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije.

Pročitajte još:

Gasprom obnavlja isporuke gasa Italiji koje su bile u zastoju nekoliko dana zbog austrijskog stopiranja tranzita. I Nemačka je uverena da je sabotaža uzrok nedavnih eksplozija na gasovodima Severni tok 1 i 2. Moskva traži zajedničku istragu.

,,Do sada smo čuli alarmantne izjave iz Danske i Švedske da je bilo kakva saradnja sa ruskom stranom isključena. Sačekaćemo više informacija, jer smatramo da je obavezno učešće ruskih inspektora u istrazi“, ističe Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.

Brisel saopštava da pojačava zaštitu energetske infrastrukture Unije.

,,Na najbolji način ćemo iskoristiti naš kapacitet satelitskog nadzora, kako bismo otkrili potencijalne pretnje. Ojačaćemo i našu saradnju sa ključnim partnerima poput Sjedinjenih Država“, dodaje predsednica EK.

Dok se čekaju nove odluke evropske države raznim vidovima pomoći pokušavaju da ublaže ne samo rast cena energenata, već i sve veće nezadovoljstvo kompanija i građana zbog visokih računa.

Francuska Vlada je sa najvećim dobavljačima energenata i sindikatima u zemlji potpisala „povelju“ kojom ih obavezuje da zaštitite kupce.

,,Sada imamo jedan prioritet – moramo zaštititi naše kompanije od rizika sa kojima se suočavaju zbog ovog skoka cene struje i gasa. Nećemo vas izneveriti. Zaštitićemo vas od ogromnih računa“, navodi Bruno le Mer, ministar finansija Francuske.

A tržište energenata sve je nestabilnije – potražnja raste, a cene su nepredvidive. Zbog odluke OPEK-a da smanji prizvodnju, cena barela ponovo raste – već je 93 dolara. Cena gasa i struje ovih dana je u blagom padu.

Izvor: RTS

Nastavak uspešne saradnje sa EIB i u rudarskom i energetskom sektoru

06.10.2022

rudnik — Foto-ilustracija: Pixabay (stafichukanatoly)

Evropska investiciona banka je veoma važan partner za Srbiju koja je od 2001. godine obezbedila sredstva u visini od 4,9 milijardi evra za projekte u Srbiji, istakla je ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović tokom sastanka sa šefom divizije Evropske investicione banke za Zapadni Balkan Mateom Rivelinijem, stoji u saopštenju Vlade.

Oni su razgovarali o nastavku saradnje i projektima u rudarskom i energetskom sektoru, energetskoj krizi u Evropi i planovima za unapređenje energetske bezbednosti Srbije i regiona.

„Vaša podrška nam je veoma značajna i zajedno smo uradili mnogo toga u oblasti saobraćajne infrastrukture u prethodnom ministarstvu, a verujem da u energetskom i rudarskom sektoru možemo biti još uspešniji“, rekla je Mihajlović.

Ona je napomenula da je, pored aktuelnih projekata kao što je izgradnja gasne interkonekcije Srbija–Bugarska, za Srbiju povezivanje u gasnom sektoru prioritet, i to ne samo sa Bugarskom, već i sa Severnom Makedonijom, Albanijom, Hrvatskom, Rumunijom.

„Želimo da imamo različite dobavljače gasa u budućnosti jer je to jedini način da budemo sigurni, stabilni i bezbedni“, navela je Mihajlović, dodajući da Srbija čini sve da obezbedi dovoljne količine energije i energenata za predstojeću zimsku sezonu.

Pročitajte još:

„Takođe, istovremeno radimo na tome da osiguramo i sopstvenu, ali i dugoročnu energetsku stabilnost i bezbednost čitavog regiona“, rekla je ona, dodavši da je naša zemlja napravila osnovu za to izmenom zakonodavnog okvira, što je ključno za investicije, i to pre svega u kapacitete za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.

Tokom sastanka, na kojem su učestvovali i predstavnici „Elektroprivrede Srbije“, „Elektrodistribucije Srbije“ i „Srbijagasa“, bilo je reči o snabdevanju gasom, skladišnim kapacitetima, preporukama Ministarstva za smanjenje potrošnje, projektima koji se sprovode u oblasti unapređenja energetske efikasnosti, kao i aktuelnoj energetskoj krizi.

„Siguran sam da pored izgradnje interkonekcije Srbija–Bugarska, koja je danas posebno važna imajući u vidu situaciju u celoj Evropi, postoje i drugi projekti na kojima možemo raditi, kao što su modernizacija distributivne i prenosne mreže, unapređenje energetske efikasnosti, zelena agenda, ali i bliže sarađivati na prevazilaženju svih izazova koje nameće energetska kriza“, rekao je Rivelini.

Energetski portal

1...244245246...1.530 Page 245 of 1.530

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM