Rekordno visoke temperature – švajcarski Alpi bez snega

03.01.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Paul Gilmore)

Neuobičajeno visoke temperature za ovo doba godine, bez snežnih padavina, dovode do toga da na velikom delu Alpa nema snega.

Rekordne temperature izmerene su na severnoj strani Alpa u Švajcarskoj i u Lihtenštajnu, na visinama oko 400 metara.

Iz švajcarske nacionalne meteorološke i klimatske službe, saopštili su da su januarski toplotni rekordi zabeleženi na nekoliko stanica za praćenje na severnoj strani planinskog lanca Alpa, zbog toplih vetrova sa jugozapada, dnevne temperature iznosile su i do 20,9 stepeni.

Kako prenose svetski mediji gotovo svuda se vidi trava, kamenje i zemlja. Nedostatak snega zabrinuo je građane, a temperaturne promene povezuju se sa klimatskim promenama.

Pročitajte još:

Prošla godina bila je jedna od najtoplijih gotovo u celoj Evropi. Nacionalni meteorološki zavod u Francuskoj saopštio je da je 2022. godina završena nekim od najtoplijih vremena koje je ta zemlja ikada iskusila u ovo doba godine.

I u Srbiji, za ovo doba godine, beleže se rekordno visoke temperature, pretežno je sunčano i znatno toplije vreme od proseka. Maksimalne dnevne temperature iznose od 12°C do 19°C. U sredu i četvrtak, 4. i 5. januara očekuje se malo hladnije vreme uz prolazno naoblačenje sa malom šansom za padavine.

Energetski portal

Voz od Beograda do Pančeva od srede, prva tri dana besplatno

03.01.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Charles Forerunner)

Građani Bеograda i Pančеva od 4. januara moći će da koristе Panvoz koji ćе saobraćati na rеlaciji Bеograd – Pančеvo, a prva tri dana korišćenja voza 4, 5. i 6. januara biće besplatno za sve korisnike.

Kako je rekao Goran Vеsić, ministar građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, prodaja karata počinjе 8. januara.

Panvoz ćе saobraćati svakog radnog dana, vožnja ćе trajati 30 minuta, i prva stanica ćе biti Pančеvo Vojlovica, a poslеdnja Pančеvački most (Dunavski pеron).

Ministar Vеsić jе istakao da će cena karata iznositi od 150 dinara u jеdnom pravcu.

“U razgovorima sa Srbijavozom tražimo rеšеnjе da cеna za studеntе i đakе budе niža”, rеkao jе ministar, navodi se u saopštenju.

Vеsić jе navеo i da jе pravo rеšеnjе za Pančеvo povratak u sistеm BG voza, ali da o tomе moraju da sе dogovorе dva grada – Bеograd i Pančеvo.

Pročitajte još:

Prilikom rеkonstrukcijе BG voza, projеkta koji sе radi uporеdo sa mеtroom, planira sе da Pančеvo budе u sistеmu BG voza i da ima oko 30 polazaka dnеvno iz Bеograda i ka Bеogradu.

“To jе jеdino pravo rеšеnjе za građankе i građanе Pančеva. Ministarstvo jе uradilo ono što smo mogli, a za sistеm BG voza nеophodan jе dogovor dva grada i prе toga rеkonstrukcija sistеma”, rеkao jе Vеsić.

Ranije je najavljeno da će u početku biti šest polazaka dnevno, tri ujutru i tri popodne, u špicevima iz Beograda do Pančeva i obrnuto.

Energetski portal

SISTEMSKIM REŠENJIMA DO ZDRAVE ŽIVOTNE SREDINE

03.01.2023

flashmul — Foto: Ljubaznošću Tamare Spasenović

Velike količine otpada koje stvaramo utiču na nicanje i širenje deponija što ostavlja snažan negativan trag na životnu sredinu. Deponije zauzimaju velike površine zemljišta, smeće se na takvim mestima godinama taloži, a njegov sastav čine sve vrste otpada od komunalnog, preko medicinskog do opasnog otpada.

Trenutno, pored sporadičnih mesta za reciklažu, čiji je broj nedovoljan, gotovo sav opasni otpad završava na deponijama i divljim deponijama gde se razlaže ispuštajući ogromne količine štetnih hemijskih materija koje prodiru u zemljinu koru. O upravljanju otpadom, reciklaži i načinima za prevazilaženje brojnih problema u ovoj oblasti, razgovarali smo sa Tamarom Spasenović, saradnicom za regulatornu reformu NALED-a.

EP: Šta nam možete reći o projektu „Povećanje stope reciklaže za baterije i sijalice”?

Tamara Spasenović: Taj projekat smo pokrenuli sa namerom da „osvetlimo” problem ovih tokova otpada, ukažemo na nedostatke postojeće zakonske regulative i da kroz pilotiranje sistema, pokažemo da je odvojeno sakupljanje otpadnih baterija i sijalica moguće. Iz tog razloga pored sveobuhvatne analize stanja koju smo uradili i preporuka za unapređenje zakonodavnog okvira, uspešno smo sklopili saradnju sa nadležnim institucijama Beograda i Kragujevca.

Projekat zvanično traje do decembra 2022. godine, a za naredni period je planirano, uz kontinuirano prikupljanje baterija i sijalica, da se sprovede i analiza prikupljenih količina kako bismo na osnovu podataka imali dodatne preporuke za dalje rešavanje pitanja tokova opasnog otpada.

Takođe, bitan aspekt projekta jeste i edukacija, kako dece školskog uzrasta, tako i odraslih.

U fokusu:

EP: Kako se u našoj zemlji upravlja iskorišćenim baterijama i sijalicama?

Tamara Spasenović: Trenutno u našoj zemlji ne postoji adekvatno sistemsko rešenje za prikupljanje, zbrinjavanje i reciklažu baterija. Samo u jednoj kompaniji koja posluje na teritoriji Republike Srbije baterije se sakupljaju i skladište a zatim izvoze na tretman u Nemačku. Glavni razlog nepostojanja sakupljačke mreže ovog toka otpada je nepostojanje podsticaja od strane države, koji bi najveće generatore opasnog otpada motivisale da utrošene baterije predaju operatoru sistema, a da oni uz podršku podsticaja mogu zbrinuti te količine i adekvatno ih tretirati.

Kada govorimo o sijalicama, situacija je nešto bolja jer postoje novčani podsticaji od strane države, kao i postrojenje za reciklažu i preradu iskorišćenih sijalica u Republici Srbiji. Problem predstavlja činjenica da reciklažni centar za sijalice, iako je u potpunosti opremljen najnovijom tehnologijom, nema dovoljno razvijenu sakupljačku mrežu, pa samim tim ni dovoljne količine koje bi mogao da zbrine i tretira (postrojenje poseduje kapacitete i za tretman otpadnih sijalica koje bi mogle doći i iz uvoza).

Osim manjka podsticaja, reciklažnog centra za baterije i nerazvijene sakupljačke mreže, potrebno je dodatno osnažiti i sistemski organizovati otvaranje reciklažnih dvorišta. Takođe je potrebno postaviti posude i kante, urediti punktove na koje bismo mogli da uputimo sugrađane, koji su i te kako zainteresovani za ovu temu. Postoji potreba i za kontinuiranom kampanjom i edukacijom, počevši od najranije dobi.

EP: Kako povećati stopu reciklaže u našoj zemlji?

Tamara Spasenović: Da bismo povećali stopu reciklaže u čitavoj zemlji, moramo prvo dobro da analiziramo trenutno stanje u državi kada su u pitanju različite vrste i različiti tokovi otpada, kako bismo mogli da identifikujemo ključne probleme za svaki od njih. To smo već uradili za otpad od hrane, opasne tokove otpada (baterije i sijalice, električni i elektronski otpad), a uskoro će biti pokrenuta i inicijativa za rešavanje pitanja ambalažnog otpada. Analizom trenutnog stanja, kroz saradnju sa ekspertima iz navedenih oblasti, ali i kompanijama, građanima, i korišćenjem prethodno stečenih iskustava identifikovali smo ključne nedostatke u ovim oblastima na osnovu kojih smo bili u mogućnosti da ponudimo predloge adekvatnih rešenja.

Različiti tokovi otpada imaju različite probleme, zahtevaju različite pristupe i rešenja, ali svi oni imaju jedan zajednički imenitelj – nedostatak sistemskog rešenja. Jedan od načina za rešavanje pitanja posebnih tokova otpada je i uvođenje kolektivnog operatera po modelu koji funkcioniše za ambalažu, što bi i za državu bio administrativno neuporedivo manje opterećujući model. Na taj način bi se smanjila stopa izbegavanja plaćanja naknade, administracija bi se oslobodila tereta izdavanja velikog broja rešenja, a inspekcijska kontrola bi se usredsredila na rad operatera sistema.

EP: Šta donosi Nacrt izmena Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu?

Tamara Spasenović: U okviru pregovaračkog Poglavlja 27, u oblasti ambalažnog otpada, Srbija se obavezala da će do 2025. godine reciklirati 49 odsto stakla, 32 odsto plastike, 60 odsto papira i 52 odsto metala. Kako bi se ostvarili ovi ciljevi, neophodno je da paralelno razvijamo primarnu selekciju otpada, jer je pretpostavka da je odnos učešća ambalažnog otpada takav da 60 odsto otpada dolazi iz domaćinstava, dok 40 odsto predstavlja komercijalni otpad.

Nacrtom izmena Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu iz prethodne godine, između ostalog, otvorena je i tema uvođenja depozitnog sistema, ali su mnoga pitanja, poput materijala koji će biti obuhvaćeni, teritorije i pokrivenosti sistemom, načina obeležavanja ambalaže i regulatornog tela koje će upravljati sistemom, ostala nerešena.

Savez za zaštitu životne sredine koji radi u okviru NALED-a sarađuje sa kompanijom Eunomia iz Velike Britanije, jednom od vodećih u ovoj oblasti. Ova kompanija ima veliko iskustvo u savetovanju Evropske komisije o upravljanju ambalažnim otpadom i cirkularnoj ekonomiji, i pripremila je dve studije koje pokazuju kako unaprediti postojeći sistem upravljanja ambalažom i da li je potrebno uvesti i depozitni, kao odgovor na izazov sakupljanja i reciklaže ove vrste otpada.

Intervju vodila: Milica Radičević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala UPRAVLJANJE OTPADOM.

Borba za energente, rekordne cene – najveći izazovi u energetici u godini za nama

02.01.2023

Proteklu godinu obeležila je borba za energente, rekordne cene i zaštita građana i privrede od skupe energije. Zbog skupih energenata, 2022. pamtićemo po rekordnim cenama struje, gasa, čvrstog ogreva, i goriva za građane i privredu.

Najveći izazov za Evropu bio je obezbediti dovoljno gasa odnosno naći alternativu ruskom gasu. Cena gasa na početku prošle godine išla je i do 4.000 evra, a u decembru pala je na 800 evra jer su skladišta puna. Brisel je potvrdio da je zavisnost od ruskog gasa sa gotovo 40 odsto smanjena na devet odsto.

Rusija je od kraja aprila prekinula isporuke gasa zemljama koje nisu htele da plaćaju u rubljama, a poslednjeg dana 2022, ukazom ruskog predsednika, dozvoljeno je zemljama koje su označili kao neprijateljske da dugove plate u drugim valutama.

U decembru Evropska unija, G7 i Australija ograničili su cenu ruskog gasa na 180 evra za megavat-sat.

Gasni spor na relaciji Moskva–Brisel produbio je problem sa nemačkom turbinom za remont “Severnog toka 1” pa je Rusija prekinula dotok gasa tim gasovodom, a u septembru eksplozije na cevima po dnu Baltičkog mora onesposobile su gasovode i “Severni tok 1 i 2”. Istraga o sabotažama još traje.

Jesenas su prestale i isporuke gasovodom Jamal. Gasovod preko Ukrajine radi trećinom kapaciteta, a jedini dotok ruskog gasa u Evropu punim kapacitetom stiže Turskim tokom.

EU američkim i drugim izvorima tečnog gasa zamenjuje ruski gas. U celoj Evropi ubrzano se grade LNG terminali i nove gasne interkonekcije između zemlja.

Pročitajte još:

Cena uglja prošle godine povećana za 70 odsto

Evropska unija prvu energetsku rampu spustila je na ruski ugalj. Iako je taj embargo dogovoren još u aprilu, na snagu je stupio u avgustu kako bi se napravile zalihe. Zbog velike potražnje, cena uglja je prošle godine povećana za 70 posto – dostizala je čak i 450 evra za tonu.

Evropska unija 15 odsto električne energije dobija iz uglja, a petinu tog energenta uvozila je iz Rusije – što je trebalo nadomestiti iz drugih izvora.

U strahu od zime, mnoga evropska domaćinstva vratila su se grejanju na ugalj, a većina zemalja odustala je od zatvaranja termoelektrana.

Britanija, Nemačka i Holandija vratile su u rad i neke zatvorene termoelektrane na ugalj.

Do kasne jeseni evropske morske i rečne luke bile su pretrpane teretnim brodovima koji su dovlačili ugalj iz celog sveta.

Međunarodna agencija za energiju saopštila je da je 2022. planeta potrošila više od osam milijardi tona uglja – najviše u istoriji.

Cenovni cunami na evropskom tržištu struje

Na evropskom tržištu električne energije bio je cenovni cunami – tražnja sve veća a cene astronomske – megavat-sat koštao je i 550 evra. Na nekim berzama u jednom danu dostigao je i cenu od 1.000 evra. Evropa je u pogon stavila sve raspoložive kapacitete za proizvodnju struje.

Produžen je rad mnogih nuklearki i pokrenuti su projekti za gradnju novih.

Ubrzano se radi na povećanju kapaciteta obnovljive energije.

Mnoge zemlje pripremile su se i za restrikcije struje do kraja grejne sezone.

Baltičke zemlje – Estonija, Letonija i Litvanija – upozorile su na nestašice ako ih Rusija isključi sa zajedničke mreže.

Kulminacija krize u Evropi – embargo na rusku naftu

Energetska kriza u Evropi kulminirala je embargom na rusku naftu morskim putem i ograničenjem njene cene na 60 dolara. Na te zapadne sankcije, koje su na snazi od 5. decembra, usledio je odgovor Moskve.

Rusija je donela dekret – od februara do jula ove godine zabraniće izvoz nafte zemljama koje primene ograničenje cene.

U sklopu briselskog naftnog embarga od 5. februara biće zabranjen i uvoz ruskih naftnih derivata.

Od naftnih sankcija izuzeto je pet članica Evropske unije – Mađarska, Češka, Slovačka, Bugarska i delom Hrvatska.

Cena nafte je cele godine nestabilna – varirala je od 100 do čak 130 dolara za barel da bi u decembru pala na oko 80 dolara.

Zbog skupih energenata, 2022. biće zabeležena i po rekordnim cenama struje, gasa, čvrstog ogreva, i goriva za građane i privredu.

U nekim zemljama računi su i duplirani pa su vlade više puta davale subvencije i ograničavale cene.

U celoj Evropi na snazi su preporuke za štednju energije i energenata na svim nivoima. Sve prognoze ukazuju da će 2023. energetski biti još neizvesnija.

Izvor: RTS

CHARGE&GO ŠIRI MREŽU ELEKTROPUNJAČA

02.01.2023

punjač-električna-vozila-charge&GO — Foto: Idook Media

Kada pomislite na električni automobil prva asocijacija je gde napuniti vozilo! Dobro rasprostranjena mreža punjača je vozačima e-automobila neophodna kako bi isplanirali svoja putovanja. Za brz i lak pronalazak elektropunjača i jednostavno punjenje tu je prva digitalna platforma i aplikacija .

Svoj doprinos razvoju elektromobilnosti u našoj zemlji daju promocijom i instaliranjem punjača. Do sada su na više od 40 lokacija na putevima i autoputevima Srbije postavili elektropunjače snage od 22 do 180 kW, a do kraja 2022. godine mreža će pokrivati čak 100 punjačkih mesta, na kojima će sve više biti ultrabrzih punjača veće snage.

Prateći uspešan početak godine kada je kompanija u rad pustila elektropunjač snage 120 kW na OMV pumpi u Lapovu, početkom jula je instaliran i najjači punjač za električna vozila u njihovoj mreži, na OMV pumpi Martinci 1, u smeru ka Beogradu.

Punjač koji se nalazi na ovoj pumpi je izlazne snage 180 kW, a maksimalna snaga mu je 300 kW. U planu je da se jednostavnim dodavanjem energetskih modula ta snaga postepeno povećava do njene ukupne snage. Punjač Unity 180 proizvođača Kostad Siemens, proizveden je u Austriji i radi na temperaturama u rasponu od -30 do +50 °C. Podržava CCS standard DC punjenja, a izlazna snaga, ukoliko su istovremeno u upotrebi oba CCS priključka, iznosi 2 × 90 kW.

Vlasnici električnih vozila imaju mogućnost da koriste i druge ultrabrze punjače koji se nalaze na OMV pumpama: u Doljevcu, na autoputu Niš-Vranje, gde je instaliran ultrabrzi punjač od 150 kW (drugi po snazi elektropunjač dostupan na benzinskim stanicama OMV-a), na Gradini, graničnom prelazu kod Dimitrovgrada (90 kW), kao i u Bačkoj Topoli gde se nalazi još jedan Unity 180 kW.

U fokusu:

Nova punjačka mesta u maloprodajnim lancima

Osim strateškog širenja mreže ultrabrzih punjača na auto-putevima, vredni radnici kompanije postavljaju punjače i na lokacijama maloprodajnog lanca Stop Shop. Od početka avgusta vozači električnih vozila mogu da svrate do Stop Shop-a u Sremskoj Mitrovci, Lazarevcu i Požarevcu i dopune svoje baterije, a od septembra radi i punjač od 120 kW na parkingu Stop Shop-a u Vršcu. Očekuje se da uskoro budu pušteni u rad punjači snage u rasponu od 24 do 120 kW i na drugim Stop Shop lokacijama širom Srbije.

Vozači električnih automobila znaju da se na mapi mreže najlakše lociraju svi punjači. Tu treba pomenuti brze i ultrabrze punjače na GAZPROM benzinskim stanicama, kao i na četiri naplatna punkta na autoputu, i to kod Vrčina, Horgoša i Trupala-Niš. U Novom Sadu i Kragujevcu, u tržnim centrima Promenada i Big Fashion, dostupni su AC punjači Schneider Electric. Predstavnici automobilske industrije u Srbiji, British Motors, AK Kompresor i Hit Auto takođe su izabrali mrežu.

Šta nudi platforma Charge&GO?

Digitalna platforma i aplikacija omogućava vozačima elektičnih vozila da lako lociraju najbliže punjače i da ih brzo i jednostavno dopune. Platforma pruža vozačima efikasnu uslugu punjenja i plaćanja korišćenja mesta za punjenje, kao i mogućnost kompanijama da daljinski upravljaju svojom mrežom punjača. To obuhvata brojne usluge, kao što su kontrola punjenja, praćenje rada punjača, određivanje cena, ograničavanje upotrebe i pregled sesija punjenja.

Najlakši način za proveru lokacija i dostupnosti punjača u ovoj mreži predstavlja aplikacija. Iako svim punjačima može da se pristupi na više načina (pomoću QR koda ili broja punjača), ako preuzmete aplikaciju, automatski dobijate nižu cenu, usmeravanje putem GPS navigacije i pristup neverovatno razgranatoj mreži od 170.000 punjača u 30 zemalja širom Evrope.

Priredila: Milica Radičević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala UPRAVLJANJE OTPADOM.

Srećna Nova godina!

31.12.2022

Energetska kriza, ekstremni toplotni talasi, šumski požari, rat u Ukrajini, ekološke katastrofe, stalna borba za čist vazduh i nekoliko konferencija posvećenih klimatskim promenama, obeleželi su 2022. godinu.

Krenimo redimo, energetska kriza i rat u Ukrajini, obeležili su godinu za nama. Energetska kriza, koja je počela 2021. godine, eskalirala je tokom 2022., na šta je u velikoj meri uticao i rat u Ukrajini. Rusiji su uvedene sankcije, a to je prouzrokovalo smanjenje isporuka gasa zemljama Evropske unije, što je uticalo i na cenu ovog energenta. Naravno da se to odrazilo i na privredni rast, dovelo je do siromaštva i bojazni da li će biti dovoljno energije za grejanje tokom ove, a i naredne zime. Energetska kriza u velikoj meri utiče na inflaciju, ali i na ponovnu upotrebu uglja, što značajno usporava prelazak na obnovljive izvore energije.

Ekstremno topli talasi širom sveta doneli su vatrenu stihiju, gotovo da nema mesta na planeti na kom nije izbio bar jedan šumski požar. U Evropi se zabeležene visoke dnevne temperature koje dosezale i do 43°C, što je dovelo do ozbiljnih nestašica vode i čestih proglašenja vanrednog stanja. I dok se Evropa borila sa restrikcijama vode za piće, prekomerne padavine zabeležene su u Nigeriji, Tajlandu i Vijetnamu, a uragani ni ove godine nisu zaobišli planetu.

Ogromna snežna oluja koja trenutno besni Sjedinjenim Američkim Državama i Kanadom, snegom i ledom okovala je ove zemlje.

I naravno da sve to utiče na biodiverzitet, životinjski svet, poljoprivredu i ljude širom planete.

Da postoji tračak nade i da će doći do promena pokazuju aktivisti koji se svakodnevno, neumorno bore da dođe do promena. Čini se da su ove godine i predstavnici vlasti, konačno, shvataju da je vreme za promene. Na Konferenciji Ujedinjenih Nacija o klimatskim promenama (COP27), doneta je odluka da se osnuje Fond za pomoć siromašnim zemljama koje su najviše pogođenje klimatskim promenama.

Dobre vesti stižu i iz Montreala, gde je na Samitu Ujedinjenih nacija o biodiverzitetu došlo do istorijskog dogovora za spas prirode: najmanje 30 odsto kopna, sveže vode, obalnih predela i okeana treba da bude zaštićeno do kraja decenije, a fokus se stavlja na oblasti od posebnog značaja.

U želji da do promena zaista dođe, da konačno, svi zajedno napravimo pomak u zaštiti i spasu planete, SREĆNU NOVU 2023. GODINU, želi vam tim Energetskog portala!

Milica Radičević

U Beču zabranjena pirotehnika

31.12.2022

vatromet-pirotehnika — Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Kagan)

Foto-Ilustracija: Unsplash (Erwan Hesry)

U Beču je kao i prethodnih godina na teritoriji grada zabranjena upotreba petardi, vatrometa i druge pirotehnike tokom dočeka Nove godine.

„Petarde nisu samo opterećenje za decu, starije sugrađane, kućne ljubimce i divlje životinje, već su loše za životnu sredinu i klimu. Stoga u novogodišnjoj noći treba izbegavati sve vrste pirotehnike“, naglašava Jirgen Černohorski, član gradskog veća zadužen za klimu.

„Vatromet oslobađa velike količine zagađivača vazduha kao što su fina prašina, oksidi sumpora i azota i teški metali. Glasne petarde mogu da izazovu stres kod ljudi i životinja, a kratko zadovoljstvo ostavlja mnogo otpada“, naglašava Mihael Kinesberger, rukovodilac gradskog sektora za zaštitu životne sredine.

Pročitajte još:

Grad dodatno apeluje na građane da ne koriste pirotehniku u području šuma, parkova i skrovišta divljih životinja.

Izvor: EurocommPR

DIGITALIZACIJOM DO ODRŽIVIH, OTPORNIH I HIPEREFIKASNIH ZGRADA

31.12.2022

Intencity_Eolienne_2 (1) — Foto: Schneider Electric

Do sada je više puta bilo reči o važnosti digitalizacije u poslovanju. Ovog puta želimo da stavimo akcenat na digitalizaciju objekata i koristi koje ona pruža vlasnicima zgrada i timovima za održavanje pri donošenju odluka i ostvarivanju zacrtanih ciljeve održivosti. Ovim rečima nas je Miloš Vuksanović, direktor prodaje za komercijalne i industrijske objekte za tržišta Srbije i Crne Gore u kompaniji Schneider Electric, uveo u priču o važnosti otvorenih BMS (Building Management Sistem) platformi i povezanim pametnim zgradama.

Jedno od takvih rešenja je upravo EcoStruxure™ Building Operation, kao deo rešenja EcoStruxure™ Building. U godini jubileja – proslave 20 godina kompanije Schneider Electric na ovim prostorima, Miloš Vuksanović je pričao o važnosti ispunjenja ciljeva održivosti i načinima za njihovo dosezanje.

“Naše iskustvo u industrijskoj automatizaciji potvrdilo je važnost otvorenosti, povezanosti i interoperabilnosti platformi, čije funkcije dozvoljavaju da mašine rade zajedno u rešavanju najkompleksnijih problema sa kojima se organizacije svakodnevno suočavaju”, objasnio je na početku Vuksanović i dodao da su ove karakteristike podjednako važne za moderne zgrade, i kao takve predstavljaju primer za to kako postići nultu emisiju ugljen-dioksida.

“Da bi se globalno zagrevanje zadržalo na 1,5 stepeni neophodno je emisiju štetnih gasova svesti na 45 odsto do 2030. godine i postići net-zero do 2050. Zgrade ispuštaju blizu 40 odsto ugljen-dioksida, a vlasnici i rukovodioci objekata moraju da pronađu način da se emisija ugljen-dioksida svede na minimum što je pre moguće”, podsetio je Vuksanović na Pariski sporazum.

FOKUSU:

Schneider Electric veruje da nove i postojeće zgrade moraju krenuti u modernizaciju, a to podrazumeva njihovu transformaciju u potpuno električne i potpuno digitalne. Prema rečima našeg sagovornika, to znači pretvaranje svih opterećenja zasnovanih na fosilnim gorivima, kao što je grejanje, u efikasnije električne tehnologije. To takođe znači da digitalizacijom dobijamo podatke koje dalje koristimo za dublji uvid i kontrolu objekta, troškova i efikasnosti.

Objašnjavajući kako to funkcioniše, Vuksanović je rekao da je sve zasnovano na prikupljanju informacija i upotrebi automatizacije koji deluju harmonično da bi ostvarili ove ambiciozne ciljeve.

U tom smislu on je istakao nekoliko tačaka koje to zahtevaju:

Sistemi u objektu koji međusobno komuniciraju – kada se zaista integrišu i povežu svi sistemi jednog objekta koji razmenjuju informacije, to doprinosi boljim odlukama u sektoru za održavanje u objektu.
Fleksibilnost sistema da se prilagođava i odgovori na potrebe vlasnika, stanara i čitavog društva kako danas tako i u budućnosti.
Ostvarivanje punog potencijala svih dostupnih podataka.

„Nove generacije BMS-a odgovaraju na sve ove potrebe i njihovom implementacijom se grade zgrade budućnosti. Moderni otvoreni BMS nudi povezanost, interoperabilnost i inteligenciju. On pomaže u procesu povezivanja svih uređaja u jednom objektu u zajednički kontrolni centar koji upravlja svim operacijama”, istakao je Miloš Vuksanović.

On je ukazao na rešenja nove generacije pametnih zgrada koja su dostupna danas, a jedno od njih je iz portfolija kompanije Schneider Electric.

Piredila: Milica Marković

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala UPRAVLJANJE OTPADOM.

Kako do energetski efikasne kuće?

30.12.2022

smart_home_pametna_kuća — Foto-ilustracija: Pixabay

Nestabilne cene energenata kao i sve veće zagađenje vazduha, dovode do češćeg razmišljanja o energetski efikasnim rešenjima. Izgradnja objekata koji štede novac, ali i prirodu od štetnih gasova, postaje standard na zapadnoevropskom tržištu. Kod nas se svest o takvom načinu gradnje sporo razvija, ali je sigurno da će i na ovim prostorima to vrlo uskoro zaživeti.

Ukoliko želimo da postanemo energetski efikasni to ne znači da treba da isključimo sve aparate, ne koristimo klimu leti, a grejne uređaje zimi. Naprotiv, potrebno je samo da pronađemo rešenje koje će nam uz manje utrošene energije doneti jednak komfor, te pored toga smanjiti štetni uticaj na životnu sredinu.

Energetski efikasna kuća ne mora da se gradi iz temelja, jer je moguće već i postojeći objekat adaptirati tako da on bude što efikasniji po vaš budžet i okolinu. Početna ulaganja nisu mala, benefita je mnogo a razloga za brigu manje jer u ProCredit banci možete uzeti kredit za energetsku efikasnost, uz koji dobijate i do 20 odsto novca nazad. Ukoliko se odlučite za kredit do 600.000 dinara sve obavljate onlajn, dok za veći iznos dolazite u banku, ali samo jednom – pri isplati kredita.

Šta sve možete da finansirate ovim kreditom?

PVC stolarija – prozori i vrata koji štede vaš novac

PVC stolarija se izrađuje od dva ili tri stakla između kojih stoji interni gas. Upravo to omogućava bolju termo izolaciju doma – zimi toplota ostaje unutra, leti sporije ulazi. Samim tim smanjićete troškove grejanja i hlađenja. Osim uštede novca tu su i benefiti bolje zvučne izolacije, lakog održavanja, dugotrajnosti i bezbednosti o čemu više možete pročitati ovde.

Pročitajte još:

Toplotne pumpe – efikasniji sistem za grejanje i hlađenje

Toplotne pumpe su jedan od načina da uštedite i do 70 odsto na troškovima električne energije, ali i da vaš dom učinite energetski efikasnim. One koriste energiju iz zemlje, vazduha ili podzemnih voda, dok električnu energiju koriste samo za pokretanje kompresora, i to minimalno! Opširnije o tome kako toplotne pumpe funkcionišu, ali i o mitovima koji ih prate potražite ovde.

Izolacija zidova – toplije zimi, hladnije leti

Toplotna izolacija zidova svakako daje najbolje rezultate kada je u pitanju energetska efikasnost doma. Često se misli da je kod izolacije bitna debljina zida, međutim to nije sasvim tačno. Najbitnije je od kog je materijala izolacija, te da li je dobro postavljena. Najbolje rezultate daje spoljna izolacija, no dovoljno dobar posao radi i unutrašnja ukoliko nije moguće zaštititi spoljne zidove (na primer ukoliko živite u zgradi). Kod nas se najčešće koristi izolacija od stiropornih ploča debljine pet centimetara, ali se izolacija može raditi i sa kamenom ili staklenom vunom. Svaki od ovih materijala ima svoje namene i pogodnosti no rezultati su jednako dobri – manji računi, bolje po okolinu! Više o tipovima izolacije pronađite ovde.

Solarni paneli – Sunce kao izvor električne energije

Uživanje u besplatnoj sunčevoj energiji već dugo nije samo pusta želja, već itekako ostvariva ideja. Jedan sunčan dan proizvede 1000 W energije po kvadratnom metru, što je sasvim dovoljno da jedna štedljiva sijalica od 200 W radi 50h ili da vaš laptop radi 10h. Ne zvuči loše, a? Kliknite ovde i saznajte sve o ovoj tehnologiji koja može potpuno neutralisati vaše račune za struju!

Štedljive sijalice – malim koracima u bolje navike

Iako vam pored sve priče o tehnologijama ovo može delovati smešno ili mizerno, ipak nije tako. Malim koracima možemo postići puno. Činjenica jeste da LED sijalice traju duže, te da troše 75 odsto manje energije od klasične žarulje. Kada tu uvidite uštedu, verujemo da ćete biti spremniji za veće promene u svome domu!

Bela tehnika – eko frendli kućni aparati

Danas postoje “pametni” kućni aparati koji troše mnogo manje energije uz jednako dobro ili čak bolje funkcionisanje. Pored toga to su eco friendly, ovi aparati pružaju i razne druge pogodnosti – često su to smart uređaji koje možete povezati sa telefonom.

Uz napredak tehnologije i kredit za energetsku efikasnost ProCredit banke, uz koji možete ostvariti povraćaj i do 20 odsto, lako možete postati energetski efikasni.

Izvor: ProCredit banka

Da li će ovo biti najtoplija Nova godina ikada izmerena u Beogradu?

30.12.2022

biljka_grana_sneg — Foto-ilustracija: Unsplash (Rodion Kutsaev)

O čemu pričamo kada pričamo o Novoj godini?

Pored slavlja i (daj bože) prilike za odmor, pričamo i o jednom specifičnom ambijentu. Ako imamo sreće, to je idila u krugu porodice, to su pokloni i lepe želje, ali i nezaobilazni snežni pokrivač koji, makar u ovom našem delu Zemljine kugle, celoj toj slici daje taj posebni, nostalgični šmek.

Međutim, taj poslednji element se u našu sliku Nove godine izgleda više ne uklapa, piše Klima101.

Naime, u Beogradu nije bilo snežnog pokrivača za Novu godinu već sedam godina zaredom. U pitanju je najduži zabeleženi takav niz od 1950. godine. I on će se izgleda i ove godine nastaviti, jer aktuelna vremenska prognoza kaže da će tokom novogodišnjeg vikenda u prestonici maksimalna dnevna temperatura dostići čak 18 stepeni Celzijusa.

Aktuelni rekorder po pitanju novogodišnje temperature nije bio tako davno: u pitanju je bila nova 2010. godina, kada je bilo izmereno 18,2 stepena. Ali bilo da se ove Nove godine taj rekord prevaziđe ili ne, jedno je sasvim sigurno – snega ni ove godine neće biti.

Pročitajte još:

Doduše, istorijski gledano, snežni pokrivač i nije toliko tipičan deo beogradske Nove godine koliko nam sećanja i lični utisci možda govore: od 1950. do danas, glavni grad bio je pod snegom za doček nove godine samo 22 puta. Pa ipak, kada se pogledaju šira slika, postaje jasno da je sneg, usled klimatskih promena, danas ređi sezonski gost nego što je nekada bio.

Foto: Klima 101 (Kojih godina je Beograd bio prekriven snegom?)

Naime, ako se posmatra period od 1951. do 1990. godine, Beograd je u proseku godišnje imao 31 dan sa snežnim pokrivačem. Bilo je, naravno, svakakvih izuzetaka i ekstrema i ranije, u oba smera: i godina kada snega gotovo da nije ni bilo, ali i onih kao što je bila zima 1970. godine, kada je snega bilo tokom više od 60 dana.

Međutim, izrazito snežne zime postale su jako retke, a one gotovo bez snega sve češće. Tako je u poslednjih deset godina samo jedna zima – 2019. godine – imala više snežnih dana od gorepomenutog proseka.

Ova promena ne utiče samo na naš doživljaj novogodišnjih praznika. Sneg je zapravo važan činilac u globalnoj regulaciji temperature jer reflektuje veliki procenat Sunčeve energije, dok istovremeno zadržava toplotu zemljišta ispod pokrivača i sprečava isparavanje vlage sa tla u atmosferu. Njegov nedostatak može izazvati različite klimatske, ekološke, hidrološke, pa i poljoprivredne promene.

U međuvremenu, u Beogradu, novogodišnju garderobu kaputa, kapa i rukavica polako zamenjuju tanke jesenje jakne i plitke cipele. Nove godine kao što je bila ona 1954, kada je visina snega bila rekordnih 31 cm snega, zvuče kao kurioziteti nekog davno prošlog vremena koje se neće tako lako vratiti.

Ostaje nam, naravno, da se prilagodimo – ali i da se borimo da zaustavimo proces koji nam nepovratno narušava i prirodnu i društvenu realnost. U to ime, neka nam nova godina bude uspešnija nego ijedna pre!

Izvor: Klima101

OBJAVLJENE NOVE CENE GORIVA

30.12.2022

Foto: Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine

Nove najviše maloprodajne cene derivata nafte za period od 15 časova 30. decembra 2022. godine do 6. januara 2023. godine iznosiće:

EVRO DIZEL, u iznosu 197,00 dinara za jedan litar i

EVRO PREMIJUM BMB 95 u iznosu 164,00 dinara za jedan litar.

Takođe, u skladu sa članom 3 stav 5 navedene uredbe, obaveštavaju se privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava da su dužni da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.

Energetski portal

WWF TRAŽI KREATIVNE PROJEKTNE IDEJE IZ CIVILNOG SEKTORA

30.12.2022

landscape-zemlja-priroda-Kanada — Foto-ilustracija: Pixabay (Alain Audet)

Na našem putu pristupanja Evropskoj uniji, među najvažnijim koracima nalaze se naši odgovori i rešenja za probleme zaštite životne sredine i klimatskih promena i to na polju zakonodavnih okvira i strateških planova. Dobro se krenulo, pripremljen je solidan strateški i pravni okvir za životnu sredinu i klimatske promene, ali je implementacija spora.

Brojni su i ekološki problemi: voda i vazduh su zagađeni, otpadom se neadekvatno upravlja, prirodni resursi se iscrpljuju, a zaštita životne sredine je na poslednjem mestu. Iako ima dosta lokalnih pokreta, udruženja civilnog društva i aktivista koji pokušavaju da doprinesu promenama i primene usvojene politike u oblasti očuvanja životne sredine, veoma mali broj ovih organizacija je dovoljno razvijen da može uticati na kreiranje politika. Tek nekoliko organizacija ima potencijal za efektivno angažovanje i uticaj na donošenje odluka, dok većina zasniva svoj rad na aktivizmu i ima skromne kapacitete kad je reč o širem delovanju i uplivu u javne procese.

Do delotvornog i trajnog rešavanja problema može se doći samo kroz dobro struktuirane procese, gde jake i kredibilne organizacije civilnog društva učestvuju kao ravnopravni partneri vladinim institucijama. Među njima se svakako nalazi Svetska organizacija za zaštitu životne sredine WWF Adria Srbija koja je započela realizaciju projekta „Akcije Srbije za bezbednu životnu sredinu, prirodu i klimu – Bezbedna priroda i klima„. Projekat je podržala Evropska komisija kroz Program podrške civilnom društvu i on predstavlja direktan odgovor na zajedničke izazove Srbije za globalne napore za ublažavanje i prilagođavanje klimatskim promenama.

U fokusu:

Ciljevi i uslovi aktuelnog projekta

Program strateškog granta je projekat WWF-a čiji je cilj formiranje mreže organizacija civilnog društva u Srbiji koje će sprovoditi održive ideje iz oblasti zaštite životne sredine i klime. Glavni cilj projekta je da se povećaju uticaj i kapaciteti organizacija civilnog društva u bavljenju reformskim i integracionim procesima u EU, u oblastima zaštite životne sredine i klimatskih promena.

Organizacije civilnog društva mogu se prijaviti ukoliko imaju projektne predloge koji doprinose sledećim ciljevima:

Poboljšanje kapaciteta predstavnika organizacija civilnog društva za praćenje lokalnih i nacionalnih politika i propisa u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena
Istraživanje i analiza nedostataka u upravljanju politikama i regulatornim okvirima koji se odnose na zaštitu životne sredine i ublažavanje klimatskih promena
Zalaganje za ispravne i efikasne lokalne i nacionalne politike zaštite životne sredine i klimatskih promena
Promovisanje dijaloga i aktivnog angažovanja građana kao preduslov za postavljanje efikasnih reformi i politika iz oblasti životne sredine za pristupanje EU
Podizanje svesti o važnosti uspostavljanja ispravnih i efikasnih politika zaštite životne sredine i klimatskih promena koje omogućavaju razvoj održivog ekosistema u Republici Srbiji

Projekat traje do 2025. godine i svake godine će biti raspisan novi konkurs. Svi koji ispune uslove mogu da se prijave za grant u maksimalnom iznosu od 18.000 evra. Program je osmišljen tako da jedna organizacija može da konkuriše naredne godine sa nastavkom istog projekta ili pak sa različitim projektom, ali tako da ukupan iznos granta u ove tri godine ne pređe 40.000 evra.

Šta nude Ad hok grantovi

Još jedan vid podrške organizacijama civilnog društva ogleda se u raspodeli strateških Ad hok grantova koji bi trebalo da omoguće saradnju sa više od 50 organizacija civilnog društva širom Srbije. Sredstva u visini od 1.200 evra biće dodeljivana za jednokratne aktivnosti, a iz organizacije WWF Adria poručuju da im je glavni cilj osnaživanje kapaciteta organizacija civilnog društva kroz prilagođenu edukaciju i obuke na polju zaštite životne sredine, razvoj eko-sistema koji omogućava uspostavljanje efikasnih politika zaštite životne sredine i njihovog sprovođenja, na lokalnom i nacionalnom nivou.

Marina Papović, programski saradnik WWF Adria Srbija, objašnjava šta zapravo predstavljaju Ad hok grantovi.

„To je specifičan vid podrške za projektne aktivnosti koje je neophodno realizovati u datom trenutku, a tiču se pitanja zaštite životne sredine i klimatskih promena. Oni predstavljaju kratkoročnu podršku za koju će organizacije civilnog društva moći da se prijavljuju tokom cele sledeće godine. Poziv će biti otvoren od januara 2023. godine, a sve informacije o pozivu kao i o uslovima za učešće biće istaknuti na veb sajtu WWF Adria Srbija.”

Pored finansijske podrške, organizacije civilnog društva koje se budu prijavljivale za konkurs imaće mogućnost da učestvuju i u organizovanim i prilagođenim obukama čiji je cilj da osnaže programske, operativne i upravljačke sposobnosti ovih organizacija.

„Upitnik o proceni potreba organizacija, koji je ujedno i sastavni deo dokumentacije prvog poziva za strateške grantove, služi da se utvrde i procene nedostaci organizacija i definiše sadržaj obuka koje će krenuti sa realizacijom od novembra 2022. godine. Za prilagođene obuke će moći da se prijave i organizacije koje nisu učestvovale u pozivu, a sve informacije o tome će biti dostupne na našem veb sajtu”, ističe Papović.

Kako bi pojasnili uslove i pravila konkurisanja za prvi grant, organizovana je Info-sesija na kojoj je učestvovalo više od 90 predstavnika različitih organizacija. Marina Papović ističe da je to jasan indikator velike zainteresovanosti za ovaj poziv.

„Kada govorimo o tematici samog konkursa kao i ciljevima, oni su postavljeni veoma široko i mogu doticati sve aspekte zaštite životne sredine i ublažavanja i prilagođavanja klimatskim promenama. Namera nam je bila da tokom prvog strateškog granta ’opipamo puls’ organizacija i vidimo koji su to problemi koji ih najviše tište iz navedene oblasti, koji su generalni nedostaci na lokalnom i nacionalnom nivou iz aspekta organizacija civilnog društva i u kom smeru treba usmeriti grantovsku podršku u narednim godinama. S tim u vezi, očekujemo raznovrsne i kreativne projektne ideje i predloge”, kaže Marina dodajući da su pitanja zaštite životne sredine i klimatskih promena, u poslednje vreme, u fokusu šire javnosti usled problema sa nedostatkom resursa, sve većim zagađenjem i urušavanjem biodiverziteta.

„Možemo reći da su sve oblasti navedene u pozivu podjednako važne i da je potreban sistemski i sinhronizovan pristup u rešavanju ekoloških problema na lokalnom i nacionalnom nivou”, dodaje ona.

Organizacije koje budu izabrane za finansiranje u okviru prvog strateškog granta mogu da očekuju finansijska sredstva početkom 2023. godine, kada bude završen dvostruki proces selekcije i evaluacija prijava.

Sve informacije o Strateškim grantovima, kao i o Ad hok grantovima, biće dostupne na veb sajtu WWF Adria Srbija, a i na društvenim mrežama (Facebook i Instagram).

Priredila: Milica Radičević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala UPRAVLJANJE OTPADOM.

Svetsko naftno tržište ponovo uzburkano, u Evropi najavljuju nestašice, u Srbiji za sada stabilno

30.12.2022

stanica_gorivo_auto — Foto-ilustracija: Pexels

Ove sedmice, svetsko naftno tržište ponovo je uzburkano. Cena barela je rasla, a danas ponovo pala na 83 dolara. Kako bi očuvala stabilnost sanabdevanja, Vlada Srbije produžila je ograničenje cena derivata do kraja januara, a zabranu izvoza dizela do Božića, i privremno smanjila akcizu na pojedine derivate za 10 odsto.

Srpsko naftno tržište je za sada stabilno, a potrošnja beleži rast od 10 odsto. Već pet sedmica i cene goriva su u padu.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović navodi da je od sredine novembra cena evrodizela smanjena za 25 dinara po litri, a maksimalna dozvoljena cena benzina je smanjena 22 dinara za litar.

,,To su ozbiljna smanjenja, to je pre svega posledica promena na globalnom tržištu. Ovo je jedna čudna okolnost da su cene goriva nikada više, a potrošnja raste. To do sada nismo imali. I po tome nije specifična samo Srbija, to se dešava u velikom broju zemlja“, ukazuje Mićović.

Zbog Zapadnog naftnog embarga na rusku naftu i odgovora Moskve da će od februara zabraniti izvoz zemljama koje ograniče cenu njene nafte – neizvesnost snabdevanja evropskog tržišta je sve veća.

Neke naftne kompanije u Evropi najavljuju nestašice goriva, a neke obustavljaju prodaju na pumpama zbog ograničenja cena.

,,Ovo jako dugo traje i posledice koje će regulacija cena ostaviti će biti vidljive narednih meseci. Prvi koji imaju probleme su benzinske stanice koje nisu u sistemu veleprodajnih lanaca“, navodi Mićović.

Pročitajte još:

Neke kompanije pribegavaju proizvodnji štetnoj po životnu sredinu

U Evropi, nafta je sve traženija i za grejanje, a i sve je više fabrika koje ponovo koriste naftne produkte – mazut, lož ulje i TNG – tečni naftni gas.

Direktor nemačke fabrike „Kelheim Fibres“ Krejg Barker kaže da su već u junu videli da nestaje sigurnost kada je u pitanju gas.

,,Tada smo odlučili da obnovimo naše elektrane kako bismo prešli na lož ulje. Od sredine januara, spremni smo da ga koristimo kao alternativni izvor energije da bismo održali proizvodnju“, dodaje Barker.

Ekonomista Klaus Volrabe napominje da će neke kompanije sigurno morati da pribegnu proizvodnji štetnoj po životnu sredinu, kako bi održale svoj rad.

,,Ova kriza je prilika da se razmišlja o tome kako organizovati proizvodnju u budućnosti“, kaže Volrabe.

Cenu barela teško je prognozirati. A neizvesnost snabdevanja podgreva i činjenica da OPEK ne povećava, već smanjuje proizvodnju, a ulaganja u nove bušotine u svetu gotovo da nema.

Izvor: RTS

„Pošta Srbije“ pravi solarne elektrane – Raspisana javna nabavka

30.12.2022

solarni_paneli_oblaci — Foto-ilustracija: Unsplash (Samyag Shah)

JP “Pošta Srbije” raspisala je tender za nabavku i ugradnju solarnih panela na objektima tog javnog preduzeća.

Kako se navodi u tehničkoj specifikaciji posla, analizom potrošnje električne energije i lokacije objekata, a na osnovu istraživanja tržišta, ustanovljeno je da se mogu izgraditi solarne elektrane na četiri objekta JP “Pošta Srbije”:

Regionalni poštansko-logistički centar „Beograd“ (odobrena snaga 750kW)
Glavni poštanski centar „Niš“ (odobrena snaga 400kW)
Glavni poštanski centar „Novi Sad“ (odobrena snaga 600kW)
Poštanski centar „Kragujevac“ (odobrena snaga 80kW)

Solarne elektrane su predviđene za paralelni rad sa mrežom, sa mogućnošću vraćanja viškova u mrežu, u takozvanom sistemu kupac – proizvođač.

Tender je otvoren do 13. januara 2023. godine.

Izvor: eKapija

Živimo u društvu gde nas od malena uče šta žene (ne)treba da rade

29.12.2022

Energetski portal, kao medij koji želi da doprinese rodnoj ravnopravnosti i inkluzivnosti žena u sektor zelene energije, odlučio je da podrži kampanju promocije uspešnih žena koje sprovodi Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije uz podršku Ambasade Kanade u Srbiji. U narednom periodu objavljivaćemo intervjue koje Udruženje OIE SRBIJA realizuje u okviru projekta „Put do većeg učešća žena u sektoru OIE“ sa ciljem da podstakne mlade devojke i žene da se obrazuju i karijernu šansu potraže u sektoru OIE.

Andrijana Stanišić je elektroinženjer u kompaniji MT-KOMEX gde se zaposlila nakon završenih studija energetike na Elektrotehničkom fakultetu. Za studije elektrotehnike odlučila se upravo iz želje da se bavim solarnom energetikom. Kako su izgledale studije, da li se susretala sa predrasudama, šta je naučila u kompaniji MT-KOMEX – teme su o kojima Andrijana govori za naš portal uz poruku mladim devojkama da posao traže u OIE sektoru, jer obnovljivi izvori energije nisu budućnost, već sadašnjost.

Kako ste odlučili da studirate Elektrotehnički fakultet?

Andrijana Stanišić: Za studije elektrotehnike sam se odlučila upravo iz želje da se bavim solarnom energetikom. I maturski rad sam pisala na tu temu. ETF je bio jedini fakultet za koji sam polagala prijemni.

Pročitajte još:

Da li ste imali podršku porodice i najbliže okoline?

Andrijana Stanišić: Imala sam potpunu podršku porodice i prijatelja pri upisu fakulteta, a i posle, tokom studija. Najviše mi je značila njihova podrška tokom prve, i meni najteže, godine studija. Značila mi je i podrška kolega i koleginica sa kojima sam razmenjivala materijale i sa kojima sam se zajedno probijala kroz fakultet.

Jeste li ikada tokom studija osetili diskriminaciju ili osporavanje na bazi polne pripadnosti?

Andrijana Stanišić: Ja lično nisam, ali znam da toga ima, jer ipak živimo u društvu gde nas od malena uče šta žene treba i šta ne treba da rade. Nije dovoljno da takve glasove ignorišemo, već je potrebno da se o njih i oglušimo.

Vrlo mladi ste počeli da radite. Zašto ste izabrali baš solar, a ne vetroenergiju ili neku drugu oblast?

Andrijana Stanišić: U solaru sam uvek videla smisao, kao u izvoru energije koga ima u izobilju – samo treba nalaziti načine i rešenja da se ovaj obiman izvor iskoristi. Iz tih razloga sam odlučila da karijeru usmerim ka solaru, iako je studiranje energetike na ETF-u koncipirano tako da je studentima omogućeno da steknu znanja iz svih grana energetike.

Kako izgleda posao mlade elektroinženjerke u kompaniji MT-KOMEX?

Andrijana Stanišić: Posao u MT-KOMEX-u je vrlo dinamičan i od mene iziskuje da svaki dan učim nešto novo, što mi se dopada. Deo posla je rađenje studija izvodljivosti, komunikacija sa klijentima i nalaženje optimalnih rešenja. Drugi deo je projektovanje i podnošenje zahteva, i na kraju, izvođenje samog projekta uz sjajnu grupu montera, kao i praćenje radova na gradilištu. Na ovaj način se stiče jedno zaokruženo iskustvo vezano sa solar u Srbiji.

Da li preporučujete mladim devojkama da poslovnu budućnost traže u sektoru OIE?

Andrijana Stanišić: Apsolutno da. Posla ima – ipak obnovljivi izvori već neko vreme nisu budućnost, već sadašnjost.

Izvor: OIE Srbija

1...212213214...1.529 Page 213 of 1.529

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM