Proteklu godinu obeležila je borba za energente, rekordne cene i zaštita građana i privrede od skupe energije. Zbog skupih energenata, 2022. pamtićemo po rekordnim cenama struje, gasa, čvrstog ogreva, i goriva za građane i privredu.
Najveći izazov za Evropu bio je obezbediti dovoljno gasa odnosno naći alternativu ruskom gasu. Cena gasa na početku prošle godine išla je i do 4.000 evra, a u decembru pala je na 800 evra jer su skladišta puna. Brisel je potvrdio da je zavisnost od ruskog gasa sa gotovo 40 odsto smanjena na devet odsto.
Rusija je od kraja aprila prekinula isporuke gasa zemljama koje nisu htele da plaćaju u rubljama, a poslednjeg dana 2022, ukazom ruskog predsednika, dozvoljeno je zemljama koje su označili kao neprijateljske da dugove plate u drugim valutama.
U decembru Evropska unija, G7 i Australija ograničili su cenu ruskog gasa na 180 evra za megavat-sat.
Gasni spor na relaciji Moskva–Brisel produbio je problem sa nemačkom turbinom za remont “Severnog toka 1” pa je Rusija prekinula dotok gasa tim gasovodom, a u septembru eksplozije na cevima po dnu Baltičkog mora onesposobile su gasovode i “Severni tok 1 i 2”. Istraga o sabotažama još traje.
Jesenas su prestale i isporuke gasovodom Jamal. Gasovod preko Ukrajine radi trećinom kapaciteta, a jedini dotok ruskog gasa u Evropu punim kapacitetom stiže Turskim tokom.
EU američkim i drugim izvorima tečnog gasa zamenjuje ruski gas. U celoj Evropi ubrzano se grade LNG terminali i nove gasne interkonekcije između zemlja.
Pročitajte još:
- MOŽE LI RUSKI GAS PREKO TURSKOG ČVORA DA SNABDEVA CELU EVROPU?
- MOSKVA SPREMNA DA OBNOVI ISPORUKE GASA KROZ JAMAL-EVROPU
- POSTIGNUT DOGOVOR O OGRANIČENJU PREVISOKIH CENA GASA U EU
Cena uglja prošle godine povećana za 70 odsto
Evropska unija prvu energetsku rampu spustila je na ruski ugalj. Iako je taj embargo dogovoren još u aprilu, na snagu je stupio u avgustu kako bi se napravile zalihe. Zbog velike potražnje, cena uglja je prošle godine povećana za 70 posto – dostizala je čak i 450 evra za tonu.
Evropska unija 15 odsto električne energije dobija iz uglja, a petinu tog energenta uvozila je iz Rusije – što je trebalo nadomestiti iz drugih izvora.
U strahu od zime, mnoga evropska domaćinstva vratila su se grejanju na ugalj, a većina zemalja odustala je od zatvaranja termoelektrana.
Britanija, Nemačka i Holandija vratile su u rad i neke zatvorene termoelektrane na ugalj.
Do kasne jeseni evropske morske i rečne luke bile su pretrpane teretnim brodovima koji su dovlačili ugalj iz celog sveta.
Međunarodna agencija za energiju saopštila je da je 2022. planeta potrošila više od osam milijardi tona uglja – najviše u istoriji.
Cenovni cunami na evropskom tržištu struje
Na evropskom tržištu električne energije bio je cenovni cunami – tražnja sve veća a cene astronomske – megavat-sat koštao je i 550 evra. Na nekim berzama u jednom danu dostigao je i cenu od 1.000 evra. Evropa je u pogon stavila sve raspoložive kapacitete za proizvodnju struje.
Produžen je rad mnogih nuklearki i pokrenuti su projekti za gradnju novih.
Ubrzano se radi na povećanju kapaciteta obnovljive energije.
Mnoge zemlje pripremile su se i za restrikcije struje do kraja grejne sezone.
Baltičke zemlje – Estonija, Letonija i Litvanija – upozorile su na nestašice ako ih Rusija isključi sa zajedničke mreže.
Kulminacija krize u Evropi – embargo na rusku naftu
Energetska kriza u Evropi kulminirala je embargom na rusku naftu morskim putem i ograničenjem njene cene na 60 dolara. Na te zapadne sankcije, koje su na snazi od 5. decembra, usledio je odgovor Moskve.
Rusija je donela dekret – od februara do jula ove godine zabraniće izvoz nafte zemljama koje primene ograničenje cene.
U sklopu briselskog naftnog embarga od 5. februara biće zabranjen i uvoz ruskih naftnih derivata.
Od naftnih sankcija izuzeto je pet članica Evropske unije – Mađarska, Češka, Slovačka, Bugarska i delom Hrvatska.
Cena nafte je cele godine nestabilna – varirala je od 100 do čak 130 dolara za barel da bi u decembru pala na oko 80 dolara.
Zbog skupih energenata, 2022. biće zabeležena i po rekordnim cenama struje, gasa, čvrstog ogreva, i goriva za građane i privredu.
U nekim zemljama računi su i duplirani pa su vlade više puta davale subvencije i ograničavale cene.
U celoj Evropi na snazi su preporuke za štednju energije i energenata na svim nivoima. Sve prognoze ukazuju da će 2023. energetski biti još neizvesnija.
Izvor: RTS
