Zatražena zelena dozvola za gradnju poslednje deonice Transbalkanskog koridora

03.02.2023

dalekovod_struja — Foto-ilustracija: Pixabay

Elektromreža Srbije i Ministarstvo životne sredine obavestili su javnost da je EMS Ministarstvu podneo zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticana na životnu sredinu projekta izgradnje dalekovoda DV 2x400kV TS Bajina Bašta-državna granica Crne Gore i državna granica Bosne i Hercegovine.

Reč je o poslednjoj deonici gradnje Transbalkanskog koridora kroz Srbiju, regionalnog projekta izgradnje sistema za prenos električne energije 400KV naponskog nivoa, koji će povezati Istočnu i Zapadnu Evropu.

Pročitajte još:

Prethodno su završene prva sekcija od Pančeva do rumunskog grada Rešica i druga sekcija od Kragujevca do Kraljeva, dok je za gradnju treće sekcije, dvostrukog dalekovoda (2x400KV) Bajina Bašta-Obrenovac, EMS od Ministarstva dobio zeleno svetlo u avgustu prošle godine, ali tender za radove još nije raspisan.

Nakon treće deonice, preostaje još da se izgradi deonica od Bajine Bašte do granice sa Crnom Gorom i granice sa Bosnom i Hercegovinom.

Izvor: eKapija

Hibridizacija – spas za opstanak riba u borbi sa klimatskim promenama

02.02.2023

riba-reka-voda — Foto-ilustracija: Pixabay (kdvandeventer)

U poslednjih nekoliko godina temperature rastu mnogo brže nego što mnoge životinjske vrste mogu da evoluiraju kako bi se nosile sa tim promenama, što naravno utiče na njihov opstanak.

Međutim, najnovija studija koju je radio Univerzitet Flinders sa Laboratorijom za molekularnu ekologiju, saopštila je da bi razmožavanje pojedinih vrsta sa srodnim vrstama koje bolje podnose toplotu, moglo da reši ovaj problem.

Naučnici su za studiju prikupili uzorke duginih riba iz reka u severoistočnoj Australiji, i riba iz planinskih reka, a nalazi su pokazali da ukrštanje „može doprineti prirodnom evolucionom spasavanju vrsta kojima prete klimatske promene“, rekao je u saopštenju Luciano Beheregaraj, biolog sa Univerziteta Flinders i koautor studije.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Pixabay (kdvandeventer)

U studiji piše da se primećuje da planinske dugine ribe nemaju gde da pobegnu od rastuće temperature vode, što znači da bi se ukrštanje moglo biti ključno za njihov opstanak. Dalje se navodi da shodno staništima koja su dostupna vrstama sa hladnom vodom, i projekcijama po pitanju klimatskih promena, planinske vrste bi mogle da izgube svoja staništa u narednih pedesetak godina, dok bi vrste koje su prilagodljive u toplijim vodama izgubile veoma mali broj staništa.

Sve je to razlog zbog kojeg naučnici upozoravaju da bi što pre trebalo da se pozabave ovom temom, jer hrana, voda i sklonište jesu bitni brojnim životinjskim vrstama, ali su i geni i te kako važni za njihov opstanak. Ukoliko vrsta ima široku genetsku raznolikost, naučnici tvrde da je mnogo bolje pozicionirana za vremenske promene i samim tim imaju veće šanse da se nose sa velikim promenama.

Vrste koje ne mogu da podnesu velike varijacije u svom okruženju su u većem riziku od izumiranja jer im često nedostaje genetska raznolikost za prilagođavanje klimatskim promenama.

Naučnici kažu da nekima hibridne populacije i dalje nisu važne, pa čak smatraju da ugrožavaju genetski fond ugroženih vrsta, iskreno se nadaju da rezultatu do kojih su došli na pravi način pokazuju kako hibridizacija može doprineti opstanku nekih vrsta.

Energetski portal

Ekološki asflat- neiskorišćeni resurs

02.02.2023

construction_road_izgradnja_puta_asphalting_asfaltiranje — Foto-ilustracija: Pixabay

Principi cirkularne ekonomije u putnoj infrastrukturi se pokazuju kroz višestruku upotrebu građevinskih materijala koji su proizvedeni po principima ekološke neutralnosti i održivosti, a posebno neiskorišćen resurs predstavlja reciklaža asfalta istaknuto je danas na „Regionalnoj konferenciji o ekološkim asfaltima’’ u Privrednoj komori Srbije (PKS), koja je okupila putarske firme iz regiona, predstavnike univerziteta, naučnih instituta, laboratorija i proizvođače građevinskih mašina iz Evrope.

,,Pritisak na kompanije da poslovanje prilagode zalenoj agendi, dolaziće i od strane kupaca i potrošača koji takođe ubrzano menjaju svet. Privreda ima još nekoliko godina za prilagođavanje, ali taj proces mora početi odmah“, rekao je Mihailo Vesović, direktor Sektora za internacionalizaciju PKS na otvaranju konferencije. On je dodao da domaće kompanije moraju da prilagode modele poslovanja, jer će to zahtevati njihovi partneri u EU, bilo da su izvršioci ili su uključeni u dobavljačke lance inopartnera. Banke će promeniti svoje metodologije analize rizika zbog ESG standarda, EU taksonomije i drugačijih poslovnih modela kompanija, kao i zbog izmenjene regulative“, ističe Vesović.

Filip Abramović, pomoćnik ministra u Ministarstvu za zaštitu životne sredine istakao je da je u primeni Zelene agende i cirkularne ekonomije važno prepoznati ulogu i značaj reciklaže asfalta kao i da će u narednom periodu ovo ministarstvo raditi na donošenju podzakonskih akata u ovoj oblasti.

Pročitajte još:

„Agencija za zaštitu životne sredine u saradnji sa Privrednom komorom Srbije organizuje svake godine obuke za kompanije o načinima uklanjanja otpada jer privreda mora da unapredi poslovnu praksu u ovoj oblasti’’, rekla je Tamara Paunović, pomoćnik direktora Agencije za zaštitu životne sredine.

,,Sada kada Srbija radi na Strategiji zaštite životne sredine imamo veliku šansu za ozelenjavanje naše ekonomije, da izvršimo pravednu i pametnu zelenu tranziciju koja privlači investicije, nove tehnologije, znanja i dobre prakse i daje šansu da naš BDP raste 1 odsto samo na štednji, na resursnoj i energetskoj efikasnosti“, ocenjuje Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju PKS.

,,Zajedno sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Ministarstvom građevine, saobraćaja i infrastrukture pripremamo Uredbu o upotrebi struganog asfalta u putnoj infrastrukturi. Najvažnije je da će donošenje Uredbe podići investicioni potencijal, od blizu 100 miliona evra investicija u putarskim preduzećima kako bi mogli da podignemo tržište sekundarnih materijala. Štedećemo naše kamenolome, naš šljunak iz reka, a kroz cirkularnu ekonomiju ponovo ćemo upotrebljavati materijal koji nastaje od građenja i rušenja“, dodaje Mitrović.

„Principi cirkularne ekonomije u putnoj infrastrukturi se pokazuju kroz višestruku upotrebu građevinskih materijala koji su proizvedeni po principima ekološke neutralnosti i održivosti, smanjuju upotrebu sirovina, proizvode manje otpada i CO2 sa integralnim pristupom modelu Smart Mobility i Cirkularne Ekonomije.Mi kao kompanija Srbija put, vidimo veliku priliku za zelene radove, investicije, za angažovanje lokalnog potencijala u ekonomiji , posebno kada se radi o izgradnji putne infrastrukture u ruralnim prostorima. Ovim procesom, podižemo tržište investicija, uvodimo nove tehnologije i pametna rešenja koja štede resurse a dobri su za odgovor na klimatske promene’’, rekao je Petar Živojinović, direktor Srbijaputa.

Konferencija je organizovana u saradnji sa kompanijom Srbijaput, a na konferenciji su predstavljene dobre prakse u ovoj oblasti kompanija iz Italije, Austrije i Nemačke.

Izvor: Privredna komora Srbije

Močvare imaju višestruki značaj, a mi ih gubimo

02.02.2023

priroda , močvara — Foto-ilustracija: Pixabay (herbert2512)

Značaj očuvanja okeana, mora i reka trebalo bi da nam je poznat. Čista pijaća voda i dragocen morski biodiverzitet koji doprinosi apsorbovanju ugljen-dioksida dovoljan su razlog da razumemo njihovu vrednost. Ali znamo li zbog čega je važno očuvati močvare?

Močvare imaju izuzetno bogat biodiverzitet, štaviše mnoge vrste mogu da opstanu samo u ovakvim staništima. Životinjski svet čine žaba, bizamski pacov, vidra, kornjača, čaplja, patka gluvara, daždevnjak i druge. Govoreći o biljnom svetu pomenuću lopoč, šaš, ševar, vodenu leću, močvarni čempres, mangrove i ružu močvara, ali one predstavljaju samo deo bogatstva flore.

Ne samo da predstavljaju važno stanište za ovaj živi svet, već doprinose očuvanju čitave planete. Značaj tresetišta, odnosno vlažnog staništa, višestruk je. Ova staništa često dobijaju epitet pluća planete, zahvaljujući njihovoj sposobnosti apsorbovanja velike količine ugljenika. Prema nekim podacima, vlažna staništa mogu da uskladište veću količinu ugljenika nego što to može drveće. Iako pokrivaju svega nekoliko procenata planete, procene su da je u njima uskladištena trećina ukupnog ugljenika koji se nalazi u zemljištu.

Govoreći o vodi, ova staništa doprinose smanjenju rizika od poplava, a takođe deluju kao neka vrsta filtriranja vode.

Važnost očuvanja močvara postaje još veća podatkom da je od 1970. godine do danas izgubljeno oko 35 odsto svetskih močvara, a gubimo ih čak tri puta brže od šuma.

Razlog njihovog nestanka je čovek, direktno i indirektno, iznova okretanjem glave na drugu stranu, zatvarajući oči i rukama čvrsto prekrivajući uši.

Direktno, na način da se tresetišta pretvaraju u poljoprivredne i šumske površine. Indirektno, čovekovim delovanjem koje direktno utiče na zagađenje i klimatske promene, indirektno se deluje na degradaciju ovih staništa.

Ključni značaj ovih staništa jesu voda i vlaga, koji omogućavaju održavanje optimalne temperature potrebne živom svetu da preživi usled globalnog zagrevanja. Takođe, močvare su mesta u kojima se ribe mreste, ali usled visokih temperatura i nedovoljne količine padavina, one presušuju.

Značaj očuvanja močvara prepoznat je još 1971. godine, kada je 2. februara usvojena Konvencija o močvarama u iranskom gradu Ramsaru. Ovaj datum predstavlja i Svetski dan močvara, koji se obeležava svake godine.

Nalazimo se na kraju drugog poluvremena odlučujuće utakmice u kojoj se naš tim bori za pobedu očuvanja močvara i planete. Poslednji su minuti u kojima utakmicu možemo da završimo dostizanjem uspeha i bez ulaska u penale u kojima ćemo primiti gol poraza.

Katarina Vuinac

Mala gazdinstva odustaju od paprike i kupusa – Šta je alternativa?

02.02.2023

kupus-povrće — Foto-ilustracija: Pixabay (souline)

Iako od prodaje hrane u inostranstvu Srbija zarađuje, poljoprivreda je u krizi. Na probleme sve češće ukazuju stočari, ratari, pa i povrtari. U poslednje vreme smanjuju se površine pod povrćem na otvorenom, dok se proizvodnja u zaštićenom prostoru povećava. Povrtari koji imaju do pet hektara, ističu stručnjaci, gase ovu proizvodnju, naročito paprike i kupusa. Svetla tačka je proizvodnja karfiola, brokolija, graška, boranije, začinske paprike.

Proizvođači paprike kažu da nisu imali dobru godinu ni kada je reč o prinosima, niti o ceni njihove robe, pogotovo ako se posmatraju cene repromaterijala i vremenski uslovi.

„Cene đubriva su u 2022. u odnosu na godinu ranije povećane i za 100 odsto, cene zaštitnih sredstava od 20 do 50 posto, oprema za navodnjavanje od 10 do 20 odsto, sve vrste repromaterijala i opreme za proizvodnju paprike su drastično poskupele. Nafta je skočila sa 150 na 220 dinara, a paprika je imala cenu u okviru višegodišnjeg proseka sa blagim rastom od 10 posto. Prva klasa se prodavala na veliko od 60 do 90 dinara po kilogramu u toku godine, a druga klasa za 40″, objašnjava Vladimir Varga iz Udruženja proizvođača paprika iz Ruskog Krstura.

„U julu i prvoj polovini avgusta imali smo velike vrućine, a onda su došli zahlađenje i česte pojave kiša koje su usporile branje paprike i smanjile prinos i kvalitet konzumne paprike“, dodaje naš sagovornik.

Zbog loših iskustava u 2023. godini, najavljeno je smanjenje i broja proizvođača i površina pod paprikom u Ruskom Krsturu i okolini za oko 20 procenata.

„Manji proizvođači odustaju od proizvodnje zbog višegodišnje niske cene paprike prilikom otkupa i zbog drastičnog povećanja troškova proizvodnje i cene radne snage u poslednje dve godine. Godine 2021. radnike smo plaćali 250–300 dinara po satu, a 2022. 350–400. Cena paprike je gotovo nepromenjena poslednjih 10 godina i kreće se za prvu klasu od 50 do 100 dinara, a za drugu od 28 do 40“, objašnjava Varga.

I tu nije kraj mukama povrtara.

“Mi imamo uvoz paprike i drugih povrtarskih kultura u periodu berbe. Najgore prolaze proizvođači u plasteničkoj proizvodnji i to proizvođači paradajza i lubenica. Uz to, problem su i velike marže koje ostvaruju otkupljivači i nakupci. Oni papriku prve klase kupuju po cenama od 60 do 90 dinara, a na pijaci je prodaju od 140 do 200. Na taj način ispada da je paprika skupa i da predstavlja udar na potrošače, a to je u stvari zbog prevelikih marži“, navodi naš sagovornik.

„Neregulisano tržište, monopol na strani tražnje od strane velikih kupaca, male ili nikakve subvencije su, takođe, deo problema“, dodaje ovaj povrtar.

Pročitajte još:

Proizvodnja paprike skuplja za 50 odsto

Proizvodnja paprike poskupela je u poslednje dve godine za više od 50 odsto.

„Poljoprivrednici koji se nadaju da će se situacija stabilizovati nastavljaju sa proizvodnjom. Snalaze se tako što redukuju mašinske operacije prilikom obrade. Takođe, smanjuju korišćenje pre svega đubriva, što će negativno uticati na kvalitet i prinos paprika u narednom periodu. Ako se ovaj trend nastavi, to će naneti ozbiljne štete i unazaditi povrtarsku proizvodnju“, kaže Varga.

I dalje se mali broj proizvođača odlučuje za preradu povrća.

„Glavni problem u preradi je neizvesnost da li će se uložena sredstva isplatiti i da li tom zaradom može da se ostvari normalna egzistencija. Pošto to nije proizvodnja u velikim serijama i količinama, cena tih proizvoda je viša, ali je, prema našem mišljenju, kvalitet bolji u odnosu na masovnu industrijsku proizvodnju. Organizovanje prodaje takvih proizvoda na tržištu je sledeći izazov za proizvođače, kao i njihovo međusobno povezivanje“, kaže naš sagovornik.

Stručnjaci kažu da se, prema zvaničnim podacima, površine pod povrćem na otvorenom smanjuju i to u zavisnosti od biljne vrste od jedan i po do čak osam odsto godišnje.

„S druge strane rastu površine pod povrćem u različitim tipovima zaštićenog prostora, pogotovo u objektima bez dodatnog zagrevanja. Profesionalni proizvođači i kolege agronomi na ovaj način žele da umanje negativne efekte abiotičkog stresa kako bi dugoročno obezbedili stabilnost u proizvodnji, ali i podigli kvalitet tj. učešće prve i ekstra prve klase u odnosu na drugu i u odnosu na proizvodnju na otvorenom polju“, kaže dr Žarko Ilin, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

„Bez obzira na pad površina u proizvodnji na otvorenom polju, mi smo prošle godine proizveli preko milion i osamdeset hiljada tona povrća za nas manje od 6.800.000, koliko nas prema poslednjem popisu ima. To znači da imamo više nego duplo od potreba građana Srbije„, dodaje naš sagovornik.

Uz to, proizvedeno je i oko 400.000 tona raznovrsnog povrća u baštama tj. okućnicama čiji manji deo završava na zelenim pijacama ili kvantašima, a veći na porodičnim komercijalnim gazdinstvima, kod prijatelja, kumova, rodbine…

„Takođe, proizvedeno je i više od 240.000 tona raznovrsnog povrća u različitim oblicima i tipovima zaštićenog prostora. Najčešće u plastenicima tunelskog tipa. Tu smo u jednom periodu imali i značajne tržišne viškove, pre svega salate, a obezbeđena je i dovoljna količina paradajza i paprike za celogodišnju ponudu i potrošnju kod građana Srbije“, ističe profesor.

Proizvođači koji imaju do pet hektara odustaju od povrtarske proizvodnje

Od povrtarske proizvodnje odustaju mali i srednji proizvođači.

„Proizvođači koji imaju do pet hektara uglavnom odustaju od ove izuzetno skupe proizvodnje zbog značajnog porasta cena svog potrošnog i repromaterijala, pogotovo energije. Veliki profesionalni proizvođači, sa površinama značajno preko 20 hektara, pogotovo oni sa 100 i 200 hektara povećavaju svoje površine, jer su oni i pod ovim uslovima još konkurentniji. Ali to povećanje nije veće od jedan do dva odsto godišnje zavisno od povrtarske vrste“, kaže Ilin.

Svetla tačka u proizvodnji povrća je porast površina za industrijsku preradu i to kukuruza šećerca, graška, boranije, kupusnjača, pre svih karfiola i brokolija.

„Površine pod začinskom paprikom su već 10-ak godina stabilne kako na severu zemlje, tako i na jugu. Uvode se nove proizvodnje, pre svega za sušenje tj. dehidraciju povrća kao što su lisnati peršun, lisnati celer, spanać, mirođija… Gotovo celokupna prerađena količina ide u izvoz. Izuzetno male količine ostaju na domaćem tržištu, nažalost“, navodi naš sagovornik.

Profesor Ilin ističe da bi povrtari trebalo da dobijaju veće subvencije od ratara, budući da se radi o intenzivnoj proizvodnji.

„U intenzivnoj povrtarskoj proizvodnji angažuju se do čak četiri radno sposobne osobe na porodičnom komercijalnom gazdinstvu po hektaru 365 dana godišnje. Koristi se izuzetno skup potrošni i repromaterijal počev od đubriva, supstrata, biološke zaštite, hemijskih sredstava za zaštitu. Koriste se enormno velike količine vode za navodnjavanje, a u nepovoljnim godinama, kao što je bila prošla ili 2017, 2012, 2009, 2007, 2003, potrošnja energije, pre svega, evrodizela izuzetno je velika“, objašnjava naš sagovornik.

„Sve to se mora imati u vidu kako bi profesionalni proizvođači bili podržani po jedinici površine kao što je to slučaj u zemljama EU, gde su subvencije od minimum 330 do 500 evra po hektaru“, dodaje Ilin.

Povrće je izuzetno bitno u ishrani čoveka. Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da se godišnje troši između 125 i 145 kilograma raznog povrća po stanovniku. U Srbiji se trenutno troši između 125 i 130 kilograma, što je na nivou zemalja Evropske unije. Prostora za povećanje potrošnje do gornje preporučene granice ima.

Izvor: RTS

WWF osigurao oko pet miliona evra za revitalizaciju četiri područja u Evropskom Amazonu

02.02.2023

forest-šuma-magla-fog-mist — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-illsutration: Unsplash (John-o-Nolan)

Revitalizacija reka glavna je tema ovogodišnjeg Svetskog dana močvarnih staništa, koji se na današnji dan obeležava još od 1971. godine. A upravo je revitalizacija određenih rečnih područja u Evropskom Amazonu rezultat koji svetska organizacija za zaštitu prirode WWF želi da postigne kroz svoj novi projekat čija vrednost iznosi gotovo pet miliona evra.

„Ulaganjem u obnovu reka, močvara i tresetišta ulaže se u klimatski otpornu budućnost i jako smo srećni što su to prepoznali i naši donatori koji su odlučili da ulože u obnovu Mure, Drave i Dunava u Hrvatskoj, Sloveniji i Srbiji’’, ističe Ivana Korn Varga iz WWF Adrije.

„Kroz petogodišnji projekat ‘Revitalizacija Evropskog Amazona’ koji se sprovodi na području petodržavnog UNESCO-vog Rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav, revitaliziraće se različiti ekosistemi na četiri lokacije, a lokalno stanovništvo će biti direktno uključeno u sve aktivnosti. Osim što ćemo podržati i razvoj održivih oblika poslovanja kroz sprovođenje održivog ekonomskog inkubatora, povezaćemo i sve ključne aktere kako bi zajednički nastavili da revitalizujemo to područje i nakon završetka našeg projekta’’, ističe Korn Varga.

Pročitajte još:

Revitaliziraće se vlažne livade uz reku Muru u Sloveniji, gde će se uspostaviti i model cirkularne ekonomije kroz tradicionalno stočarstvo u saradnji s lokalnim poljoprivrednicima, lokalnim vrtićima i školama. U Hrvatskoj će se na reci Dravi, u blizini ušća reke Mure, povezati rukavac čime će se povećati retenciono područje za vreme većih vodenuh talasa te ponovno omogućiti protok vode na popularnom kupalištu u blizini opštine Legrad.

U Parku prirode Kopački rit čistiće rukavac i tako povezati Dunav s Kopačkim jezerom koje je ujedno i najveća stajaća voda u parku. U Srbiji će u Specijalnom rezervatu prirode Gornje podunavlje raditi na konverziji iz plantaža hibridne topole u autohtonu heterogenu poplavnu šumu, a uz to će istražiti kako će se područje prirodno revitalizovati.

„Močvarna staništa su dom za čak 40 odsto svih vrsta, kao i za više od milijardu ljudi u svetu čija dobrobit direktno zavisi o njima. Zbog toga su investicije poput ove za Evropski Amazon, na čijem području živi oko milion ljudi, od izuzetne važnosti. Jedino tako možemo da se suočimo sa klimatskom i krizom biodiverziteta, ali i da ostvarimo održivi razvoj“, zaključuje Korn Varga.

Izvor: WWF Adria

OTP banka otvorila prijave za novi Generator ZERO 2023 konkurs

02.02.2023

OTP banka_Generator Zero — Foto: OTP banka

OTP banka je pokrenula novi ciklus Generator ZERO 2023 konkursa sa ciljem da podrži rešenja koja doprinose smanjenju karbonskog otiska i rastu zelene ekonomije. Banka poziva inovatore, startape, mikro, mala, srednja i socijalna preduzeća, kao i organizacije civilnog društva (koja nisu korisnici budžetskih sredstava) da se prijave na sajtu www.generator.rs do 15. marta sa inovativnim projektima ili rešenjima.

Predrag Mihajlović, predsednik Izvršnog odbora i CEO OTP banke istakao je da upravo Generator ZERO najbolje oslikava stratešku opredeljenost banke ka održivom poslovanju i inovativnom razmišljanju u smeru razvoja zelene ekonomije, čime je opravdano tokom sedam godina postao jedan od najvažnijih projekata OTP banke.

„Generator je posebno važan za nas jer doprinosi razvoju inovativne kulture i većoj održivosti u poslovanju, pokreće nas da budemo agilni, proaktivni i da idemo u korak sa izazovima. Pratimo i reagujemo na trendove i promene u okruženju koje je vrlo dinamično, a često i nepredvidivo. Prepoznajemo gde je neophodna naša uključenost i momentalno delovanje, a to su klimatske promene, zaštita životne sredine i razvoj cirkularne ekonomije. Zbog toga, naš protekli i ovogodišnji Generator ZERO posvećujemo istoj temi, sa željom da u zemlji inovatora omogućimo platformu za predstavljanje rešenja onima koji sa nama žele da koračaju ka zelenoj budućnosti. U protekloj godini punoj izazova za sve aktere privrede i ekonomije, uspeli smo da ostvarimo rekordne poslovne rezultate što je međunarodna stručna javnost i potvrdila Euromoney i The Banker nagradama za najbolju banku u Srbiji. Podjednako važno, naši projekti i CSR aktivnosti su višestruko prepoznati što je na samom kraju prošle godine ozvaničeno nagradom za Društveno odgovornu kompaniju 2022. godine po izboru Srpske asocijacije menadžera,“ poručio je Mihajlović.

Pročitajte još:

Vuk Kosovac, član Izvršnog odbora za poslove sa stanovništvom i razvoj digitala OTP banke i ujedno predsednik Velikog žirija konkursa Generator ZERO, podsetio je da je ovaj projekat pokrenut još 2017. godine i istakao da su teme za svaki ciklus situaciono birane, odnosno spram njihovog značaja za društvo i ekonomiju, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou.

„Ponosni smo na odziv i broj prijavljenih projekata u prethodnim ciklusima, ali pre svega na kvalitet rešenja koja smo dobijali. Ono što je izdvojilo prethodni konkurs je da je broj i kvalitet prijavljenih projekata bio na apsolutno najvećem nivou do sada. Ta činjenica nam je pokazala da je ova tema i inspirativna a i da ima i veliki broj timova i kompanija koje na njega mogu jako kvalitetno da odgovore i to je razlog zašto ga ponavljamo i ove godine. Odabrati najbolje ideje postaje sve izazovniji zadatak za nas što nam uliva optimizam da zajedničkim snagama možemo pokrenuti održive promene. To potvrđuje da su „zelene“ teme neiscrpan izvor inspiracije za rešenja od kojih će cela zajednica imati višestruke koristi. Upravo zato pozivam sve inovatore da nam se pridruže i u novom ciklusu, da veruju u svoje ideje i znaju da u nama imaju partnera koji je spreman da sasluša, razume i podrži. Mi kroz ovaj projekat imamo priliku da doprinesemo i ličnim angažmanom kao pojedinci koji svoje iskustvo i znanje stavljaju na raspolaganje učesnicima konkursa u cilju zdravije budućnosti“, rekao je Kosovac.

Na otvaranju ovogodišnjeg konkursa govorila je i Milena Mićanović, direktorka za komunikacije i odnose sa javnošću OTP banke Srbija, koja je poručila da Banka i ove godine želi da nagradi projekte kojima je potreban vetar u leđa da bi bili realizovani, kao i postojeća rešenja koja traže zamajac da napreduju.

„Generator ZERO je prava adresa za sve one koji žele da doprinesu smanjenju karbonskog otiska u najrazličitijim oblastima, od održivih izvora hrane i alternativnih izvora energije, do zelenih zgrada, digitalnih rešenja, konkretnih proizvoda, održivih materijala, pakovanja ili transporta. Pored toga što finaliste očekuju vredne nagrade, oni će dobiti i medijsku promociju, jer je to još jedan način da im obezbedimo vidljivost i zajedno podignemo svest o održivosti. Veliku podršku imamo od naših partnera na projektu ICT HUB, Mastercard, Projekat Srbija Inovira finansiran od strane USAID-a, Inicijativa Digitalna Srbija, Beogradska otvorena škola, Netokracija, Schneider Electric, MPC, Blic i Supernatural, koji će takođe nagraditi finaliste posebnim nagradama. Oni će biti odabrani 31. marta, dok će se pobednik znati 17. maja“, rekla je Mićanović.

Prijave su otvorene putem sajta www.generator.rs. Kao i prošle godine, nagrada OTP banke za pobedničko rešenje je novčani iznos od dva miliona dinara, kao i dugoročna ekspertska podrška na polju poslovne ekspanzije i pronalaženja novih razvojnih mogućnosti, uz prezentovanje rešenja u OTP Lab inovacionom hub-u matične OTP Grupe, kao i u investicionom fondu Portfolion.

Generator je višegodišnji projekat OTP banke posvećen preduzetnicima i inovatorima koji žele da svojim idejama i projektima doprinesu aktuelnim temama u vremenima koja su obeležena digitalizacijom. Projekat se održava od 2017. godine i do sada je podržao inovativne preduzetničke ideje, studente sa preduzetničkim inovacijama, pomogao mala i srednja preduzeća da se digitalno transformišu, nagradio one preduzetnike koji su pomagali mikro, malim, srednjim preduzećima da prevaziđu krizu prouzrokovanu pandemijom COVID-19, i posebno se posvetio onim inovatorima koji nude rešenja za smanjenje karbonskog otiska.

Izvor: OTP banka

Uvoz struje i gasa koštao skoro 3,2 milijarde evra u 2022.

02.02.2023

struja — Foto-ilustracija: Pixabay (NickyPe)

Foto-ilustracija: Pixabay (Alexandra_Koch)

Od januara do decembra 2022. godine Srbija je uvezla struju vrednu nešto manje od 1,6 milijardi evra. Vrednost uvoza prirodnog gasa u istom periodu bio je više od 1,6 milijardi evra, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Vrednost uvoza gasa porasla je skoro četiri puta (282 odsto) u odnosu na prošlu godinu, iako je količina uvezenog gasa porasla za tek 19 odsto.

Uvoz struje 2022. porastao je više od tri puta (231 odsto) u odnosu na 2021. godinu, kada je Srbija uvoz struje platila 475 miliona evra.

Podsetimo, EPS je sa povećanim uvozom struje počeo krajem 2021. godine, kada je došlo do kolapsa u proizvodnji struje.

Podaci o uvozu struje za 2021. i 2022. godine su revidirani zbog izmenjenog obuhvata električne energije.

Zbog toga podaci za 2020. godinu trenutno nisu uporedivi sa novijim podacima, a naknadno će biti objavljeni korektni podaci za tu i ranije godine, odgovoreno je Novoj ekonomijji iz RZS.

Pročitajte još:

U toku 2022. godine uvezeno je nešto manje od 2,2 milijardi tona prirodnogh gasa u gasovitom stanju.

Najviše gasa dolazilo je iz Rusije (1,8 milijardi tona), Mađarske (350 miliona tona) i Bugarske (17,5 miliona tona).

Uvoz iz Rusije koštao je 943 miliona evra, iz Mađarske 670 miliona evra, a iz Bugarske 18,5 miliona era.

Iz podataka se vidi i razlika u ceni uvoza gasa iz Rusije i Mađarske.

Jedna tona prirodnog gasa iz Rusije u proseku je koštala oko pola evra, a iz Mađarske 1,9 evra.

Vrednost uvoznog prirodnog gasa je 2020. godine iznosila je 409 miliona evra, a 2021. godine 427 miliona evra.

Srbija je struju prošle godine najviše uvozila iz Bugarske, Mađarske, Danske, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije.

Izvor: Nova ekonomija

Počinju radovi na bugarskoj deonici interkonektora za prirodni gas

01.02.2023

gasovod — Foto-ilustracija: Pixabay (Logga Wiggler)

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obišao je, zajedno sa predsednikom Bugarske Rumenom Radevim, gradilište u Kostinbrodu u blizini Sofije, na kojem su danas počeli radovi na izgradnji gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske, na bugarskoj teritoriji.

Obilasku prisustvuju i ministri rudarstva i energetike dveju zemalja Dubravka Đedović i Rosen Hristov, kao i izvršni direktor „Srbijagasa” Dušan Bajatović i „Bulgartransgaza” Vladimir Malinov.

Komesarka Evropske unije za energiju Kadri Simson čestitala je u video-poruci Bugarskoj i Srbiji na početku gradnje gasne interkonekcije i sa bugarske strane.

Ovo je važan momenat u aktuelnoj situaciji, budući da će obe zemlje, ali i ceo region, moći da diverzifikuju izvore snabdevanja gasa i omoguće stabilno snabdevanje potrošačima, kao i da smanje zavisnost od ruskog gasa, ukazala je ona.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, ovo je ujedno značajan korak za ceo region, zbog čega je Evropska komisija podržala taj projekat.

Međusistemska gasna veza „Bugarska–Srbija” (IBS) u Srbiji biće dužine 109 kilometara, a ukupna dužina dvosmernog gasovoda kroz obe države je 170 kilometara, od Novog Iskara u blizini Sofije do Niša.

Gasovod je kapaciteta 1,8 milijardi kubnih metara gasa godišnje i predstavlja projekat od zajedničkog interesa za EU.

Ukupna vrednost gasnog interkonektora Niš–Dimitrovgrad–Bugarska, prema proceni Evropske investicione banke, iznosi 85,5 miliona evra, od kojih EIB u vidu kredita obezbeđuje 25 miliona evra, 49,6 miliona je bespovratno sufinansiranje EU iz IPA fondova, dok će se ostatak troškova pokrivati iz budžeta Srbije i sopstvenih sredstava JP „Srbijagas”.

Glavni izvođač radova je kompanija „Glavbolgarstroy”, a radovi uključuju izgradnju dvosmernog magistralnog gasnog interkonektora MG10 Niš–Dimitrovgrad na teritoriji Srbije, između sistema prirodnog gasa Srbije i Bugarske, kao i gradnju četiri merno-regulacione stanice i pratećih objekata.

Očekuje se da će gasna interkonekcija između dve zemlje biti spremna za operativni rad polovinom ove godine.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Treća konferencija u okviru inicijative ,,Nordijski zeleni projekat – Održiva rešenja za Srbiju”

01.02.2023

fotografija 3 - ambasadorka Švedske Anika Ben David otvara konfernciju — Foto: Nordijske ambasade

Treća po redu konferencija u okviru inicijative „Nordijski zeleni projekat – Održiva rešenja za Srbiju” pod nazivom „Efikasni tokovi upravljanja otpadom: Saradnja javnog i privatnog sektora – Ulaganja i iskustva u Srbiji i nordijskim zemljama“ održana je u Startap centru Naučno tehnološkog parka Čačak.

Ovu konferenciju organizovala je ambasada Švedske uz pokroviteljstvo i podršku preostale tri nordijske ambasade u Srbiji (Danske, Finske, Norveške).

Konferenciju je otvorila ambasadorka Švedske u Srbiji Anika Ben David (Annika Ben David) u prisustvu nordijskih ambasadora Finske Kimo Lahdevirta (Kimmo Lähdevirta), Norveške Jern Eugen Jelstad (Jørn Eugen Gjelstad), predstavnika ambasade Danske, gradonačelnika Čačka Miluna Todorovića, kao i predstavnika lokalne samouprave, poslovne i akademske zajednice.

„Srbija je u velikoj meri postavila okvir za reformu sistema upravljanja otpadom, kroz usvajanje Nacionalne politike upravljanja otpadom i akcionog plana. Poslednjih godina kroz saradnju i finansiranje od strane EU, Švedske i Srbije, nekoliko regiona uspostavilo je infrastrukturu za reciklažu otpada. Kroz projekat „Odvajamo“ uspostavlja se sistem odvajanja otpada na mestu nastanka koji se sprovodi u 17 opština u Srbiji, među kojima je Čačak, kako bi se podstakla reciklaža papira, plastike, metala i stakla. Sledeći koraci su ulaganja većih razmera u rešenja namenjena upravljanju biorazgradivim otpadom. Sve veći javni i privatni angažman u upravljanju otpadom doprinosi jačanju cirkularne ekonomije i Zelene agende u Srbiji”, izjavila je ambasadorka Švedske Anika Ben David.

Pročitajte još:

„Današnja konferencija je dobar putokaz ka intenziviranju naše saradnje, odnosno jačanju svih aktivnosti u cilju daljeg razvoja cirkularne ekonomije u Srbiji. Ovo je ujedno prilika da kroz primere dobre prakse iz nordijskih zemalja ukažemo na to koliko je važan odziv i učešće javnosti u ovoj oblasti, koliko su značajne inovacije i korporativna odgovornost za smanjenje otpada, njegovu reciklažu i ponovnu upotrebu. Značajno je i to što su današnje panel diskusije usmerene na nama predstojeće korake u cilju rešavanja različitih tokova otpada kroz zajedničke aktivnosti i saradnju”, rekao je Milun Todorović, gradonačelnik Čačka obraćajući se učesnicima konferencije.

„Naučno tehnološki park Čačak može da se pohvali uspesima naših kompanija članica koje su svojim znanjem i sposobnostima došle do komercijalnih rešenja za reciklažu otpadnih materijala kao sirovine za nove proizvode. Posebno bih izdvojio kompanije koje reciklažom ambalažnog stakla ili korišćenjem tetrapaka stvaraju novi građevinski materijal izuzetnih osobina”, istakao je direktor Naučno tehnološkog parka Čačak Mirko Pešić.

Politika upravljanja otpadom u EU i Švedskoj, kao i u Srbiji, uključujući i osvrt na neophodna ulaganja u upravljanje različitim tokovima otpada na nacionalnom i lokalnom nivou bile su glavne teme konferencije. Učesnici su razmenili iskustva, znanja i prakse o tome kako privatni sektor doprinosi sistematskoj reformi upravljanja otpadom radi smanjenja, ponovne upotrebe i reciklaže otpada. Tomas Niland (Thomas Nylund), stručnjak za upravljanje otpadom iz Švedske asocijacije lokalnih vlasti i regiona (SALAR) preneo je iskustva švedskog javnog sektora u upravljanju različitim vrstama otpada, odnosno, kako pretočiti politiku EU i nacionalnu politiku upravljanja otpada u praksi. Tokom panel diskusije na ovu temu, govorilo se o primerima dobre prakse iz Švedske i Srbije, kao i o interesovanje javnosti u obe zemlje za temu reciklaže.

Uvodnim predavanjem Dragana Rajkovića, direktora održivosti za severnu i istočnu Evropu u švedskoj kompaniji Tetra Pak otvorena je panel diskusija na temu posvećenosti privatnog sektora smanjenju otpada, njegove ponovne upotrebe i reciklaže. Panelisti su razmenili iskustva o inovativnim rešenjima i korporativnoj odgovornosti kada je reč o smanjenju otpada, njegovoj ponovnoj upotrebu i reciklaži.

Konferencija je završena obraćanjem ambasadora Finske Kima Lahdevirte koji je najavio poslednju, četvrtu konferenciju u okviru inicijative „Nordijski zeleni projekat – Održiva rešenja za Srbiju” pod nazivom „Nordijsko-srpsko partnerstvo za zeleno poslovanje i industrijske procese“ a koja će biti održana u Naučno tehnološkom parku Niš, 02.02.2023.

Cilj inicijative „Nordijski zeleni projekat – Održiva rešenja za Srbiju” i održanih konferencija jeste podizanje svesti ključnih lokalnih partnera o važnosti zelene tranzicije, kao i prenošenje nordijskih iskustava i znanja u ovoj oblasti. Zelena tranzicija je odlična prilika za nove investicije, otvaranje novih radnih mesta i jačanje lokalnog tržišta i poslovanja.

Izvor: Nordijske ambasade

SRBIJA NE MOŽE DA PRIUŠTI ODUSTAJANJE OD ZELENE TRANZICIJE

01.02.2023

Petar_Mitrovic (1)g — Ljubaznošću Petra Mitrovića

Foto-ilustracija: Unsplash (Timon Studler)

Obnovljivi izvori energije (OIE) odavno su preduslov za energetsku, ekonomsku, a time i nacionalnu stabilnost, a goruća energetska kriza dodatno je istakla potrebu za zelenim investicijama. Ipak, kako je transformacija energetskog sektora mnogo više od pukog prelaska sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, neophodno je prilagoditi regulatorni okvir tako da se izbegnu komplikovane procedure, te da se potencijalni investitori ubuduće lako odlučuju na izgradnju OIE elektrana.

Razgovarali smo sa Petrom Mitrovićem, advokatom koji vodi regionalnu industrijsku grupu Energetika i prirodni resursi u advokatskoj kancelariji Karanović&Partners, o tome na koji način se pravni okvir u oblasti obnovljivih izvora energije može unaprediti tako da ubrza i pospeši domaću energetsku tranziciju.

U FOKUSU:

EP: Pomažete klijentima da razviju, sprovedu i finansiraju nove energetske projekte sa akcentom na obnovljivim izvorima energije. Budući da se zeleni sektor tek razvija, sa kakvim izazovima se susrećete?

Petar Mitrović: U ovom trenutku, ključni izazov je nedovršen regulatorni okvir za razvijanje projekata koji koriste obnovljive izvore energije. Iskustvo iz prethodnog perioda nam pokazuje da je jedan od kritičnih faktora za realizaciju projekata adekvatna regulativa koja je rezultat kompromisa svih ključnih činilaca, onih koji utvrđuju strateške pravce i donose političke odluke, operatora sistema, pre svega prenosnog, zatim investitora i finansijera. U poslednje vreme taj kompromis je izostao. Koncepcijsko razmimoilaženje Ministarstva rudarstva i energetike, kao idejnog tvorca Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, i EMS-a dovelo je do toga da od aprila 2021. godine do danas nemamo zaokružen regulatorni okvir za razvoj projekata obnovljivih izvora. I tako smo od jednog solidnog zakona od kog se puno očekivalo upali u period stagnacije, a svaka stagnacija je zapravo nazadovanje.

Mi i dalje ne znamo kako će da izgleda sistem balansiranja. Zakon je dao neke okvire ali podzakonski propisi kojima su zakonska rešenja trebalo da budu razrađena nisu doneseni. Sada, doduše, sve češće čujemo najave da će se zakon menjati tako da se predvidi da i pre uspostavljanja likvidnog unutar-dnevnog tržišta, proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora budu u potpunosti balansno odgovorni. Nepoznanica je takođe kako će i pod kojim uslovima da se priključuju novi projekti na prenosni sistem. Nisu stvorene bazične pretpostavke za raspisivanje aukcije za dodelu premija solarnim i ostalim elektranama, izuzev onim na vetar. A za vetroelektrane maksimalna „podsticajna’’ cena je utvrđena tako da može da predstavlja podsticaj samo za EPS, što svakako nije i ne može ni biti ideja.

Na mnoge okolnosti kao što su rat u Ukrajini, opšta inflacija, poskupljenje finansiranja, poremećaji u lancu snabdevanja, država ne može da utiče. Međutim, ako se ključni činioci sporazumeju o tome šta su strateški pravci razvoja našeg elektroenergetskog sektora, a ja mislim da su oni dužni da to učine, onda ovaj izazov nedovršenog regulatornog okvira može da se prevaziđe.

EP: Ako je nedovršeni regulatorni okvir glavni izazov odnosno glavna prepreka, na koji način to vi i vaši klijenti možete da prevaziđete?

Foto-ilustracija: Unsplash (Matthew Henry)

Petar Mitrović: Krug mogućnosti je sužen na konstantno apelovanje da se aktivnosti na ovu temu konačno pokrenu. Uporedo s tim, ili možda bolje rečeno u okviru toga, dajemo konstruktivne predloge kroz različita profesionalna udruženja u kom pravcu bi imalo smisla pokrenuti aktivnosti.

Što se tiče ostalih izazova, oni se po pravilu razlikuju od projekta do projekta. Nedostatak planske dokumentacije, pitanja procene uticaja na životnu sredinu, zamršeni i nerešeni imovinsko-pravni odnosi, kašnjenje u izdavanju različitih dozvola, neutemeljeni zahtevi i nekonzistentna praksa organa. Ipak, iako su izazovi različiti, odgovor je često jedinstven: hajde da nađemo kompromisno rešenje. U tome dosta pomaže iskustvo sa prethodnih projekata, kao i iskustvo iz regiona i iz Evrope. Ali ključni preduslov je da se saslušamo.

EP: Da li ste optimistični u pogledu daljeg razvoja OIE projekata u Srbiji i regionu ili smatrate da nas energetska kriza polako vraća na fosilna goriva?

Petar Mitrović: Ja bih rekao da je kriza učinila nešto potpuno suprotno, da je na duži rok dala dodatni vetar u leđa zelenoj tranziciji. Postalo je neupitno kao nikada ranije da je energetska bezbednost preduslov nacionalne bezbednosti. Tačno je da se, kao ograničeni i kratkoročni odgovor na krizu, povremeno donose odluke koje bi mogle da se tumače kao da se Evropa vraća na fosilna goriva, ali ja mislim da je takvo tumačenje duboko pogrešno, a često i krajnje maliciozno. Relevantni izvori kažu da se u Evropi energetska bezbednost na duži rok može obezbediti samo kroz veću integraciju obnovljivih izvora energije. I Evropa od toga sigurno neće odustati, a vidimo da aktivnosti na tom polju dodatno intenziviraju.

Rekao bih da to važi i za Srbiju. To nikako ne znači da bi trebalo sutra ugasiti elektrane na ugalj. Ali dugoročno gledano, nema sumnje da bi nas odustajanje od zelene tranzicije skupo koštalo, bezbednosno, zdravstveno i ekonomski. I ja sam zbog toga uveren da će u ovoj državi biti stvoren okvir da se projekti obnovljivih izvora energije razvijaju u većem obimu nego do sada.

Intervju vodila: Milena Maglovski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ODGOVORNO POSLOVANJE.

Ljudi degradirali više od trećine preostale Amazonske prašume

01.02.2023

amazon-šuma-drvo — Foto: Unsplash (Greg Bulla)

Foto-ilustracija: Unsplash (Lucian Dachman)

Koliko će još vremena morati da prođe kako bi stanovništvo širom sveta uvidelo da je priroda nešto što je potrebno čuvati a ne uništavati? Slično pitanje postavili su i naučnici i istraživači koji su u svojoj poslednjoj studiji objasnili da je Amazonska prašuma degradirana u mnogo većoj meri nego li što su mogli da pretpostave, i kako je za sve to zapravo zaslužan ljudski faktor.

Najnoviju studiju, koja je objavljena krajem januara, radio je tim od 35 naučnika i istraživača koji rade u velikim institucijama poput Brazilskog univerziteta Kampinas, Amazonskog instituta za istraživanje životne sredine (IPAM), Nacionalnog instituta za svemirska istraživanja (INPE) i Univerziteta Lankaster u Velikoj Britaniji.

Ova studija alarmirala je stručnjake, jer kako se navodi, 38 odsto preostale šumske površine Amazonije – što je deset puta veća površina od Velike Britanije – je zapravo uništeno od strane čoveka.

Kako je saopšteno na sajtu Amazonskog instituta za istraživanje životne sredine, najnoviji nalazi su rezultat analitičkog pregleda ranije objavljenih naučnih podataka zasnovanih na satelitskim snimcima gde su se pratile promene u regionu Amazona između 2001. i 2018. godine. Autori studije su definisali pojam degradacije kao prolazne ili dugoročne promene u šumskim uslovima izazvane ljudskim faktorom.

Pročitajte još:

Procenjuje se da su zapravo četiri ključna poremećaja koja dovode do degradacije šuma: šumski požar, ivični efekti iliti promene koje se dešavaju u šumama koje su u blizini krčenih šuma, nelegalna seča i ekstremna suša. Različita šumska područja mogu biti pogođena jednim ili više ovih poremećaja.

Naučnici ocenjuju da degradacija Amazonije ima i značajne socioekonomske uticaje i dok nekolicini koristi, većini prestavlja teret.

U projekciji koju je tim napravio za 2050. godinu, četiri faktora degradacije će i dalje biti glavni izvori emisije ugljenika u atmosferu.

“Čak i u optimističkom scenariju, kada više ne bude krčenja šuma, posledice klimatskih promena će dovesti do dalje degradacije, što će dovesti do daljih emisija ugljenika“, kaže dr David Lapola.

Autori predlažu stvaranje sistema praćenja degradacije šuma, kao i sprečavanje i suzbijanje bespravne seče i kontrolu upotrebe vatre. Jedan od predloga je koncept „pametnih šuma” koji bi, kao i ideja o „pametnim gradovima”, koristio različite vrste tehnologija i senzora za prikupljanje korisnih podataka u cilju poboljšanja kvaliteta životne sredine.

Energetski portal

Zeleno svetlo za gradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u “TENT B”

01.02.2023

Urovci,_Termoelektrana_Nikola_Tesla,_12 — Foto: https://en.wikipedia.org/ Miroslav Loci

Ministarstvo zaštite životne sredine obavestilo je javnost da je dalo saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu projekta izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u kompleksu Termoelektrane „Nikola Tesla B“.

Projekat podrazumeva izgradnju decentralizovanog postrojenja za sakupljanje, kanalisanje i prečišćavanje zamazućenih, zauljenih, zaugljenih, atmosferskih, sanitarnih voda iz blokova B1 i B2, kao i otpadnih voda iz budućeg postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova i ispuštanje prečišćenih voda TE “Nikola Tesla B”.

Procenjuje se da su količine zamazućenih i zauljenih voda približno oko 120 m3/h. Prečiščene otpadne vode recirkuliraju se ponovo u tehnološki proces “TENT B”.

Pročitajte još:

U okviru ovog postrojenja će biti izgrađeni i separatori ulja koji će tretirati atmosferske vode na parkinzima i drugim površinama na kojima se parkiraju vozila i gde postoji mogućnost kontaminacije uljima, a koji se ulivaju u Savu.

Detaljnije o rešenju možete pogledati ovde.

Energetski portal

Đedović: Nastojaćemo da poskupljenje struje i gasa bude što manje

01.02.2023

struja_nuklearna_energija — Foto-ilustracija: Unsplash (Dan Meyers)

Od 1. marta poskupeće grejanje u Beogradu. Saglasnost na odluku o poskupljenju od pet odsto juče je potpisao gradonačelnik Beograda.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović rekla je, gostujući u Beogradskoj hronici RTS-a, da smo poskupljenje struje i gasa imali 1. januara ove godine.

„Nastojaćemo da poskupljenja bude što manje i u što manjoj meri“, istakla je Đedovićeva odgovarajući na pitanje hoće li biti i novih poskupljenja struje i gasa.

Ministarka ukazuje da je cena struje i gasa najniža u regionu. U poređenju sa Severnom Makedonijom, gas je nekoliko puta skuplji nego u Srbiji.

„U maju 2021. godine cena struje na berzi u Mađarskoj je bila 60 evra, a godinu dana posle toga, u junu 2022. godine 372 evra po megavat-času, to je poskupljenje od 5,5 puta. Kada to stavite u perspektivu naših preduzeća koja treba da budu efikasnija, produktivnija teško je nadomestiti te razlike“, rekla je ministarka energetike.

Bitno je da imamo stabilnu proizvodnju i energetski sistem što više nezavisniji, da bismo njime upravljali adekvatno, da budemo nezavisniji u potencijalnim povećanjima cene struje i gasa, napomenula je ona.

„Nastojaćemo kao Vlada Srbije i resorno ministarstvo da ona budu najmanja moguća jer hoćemo da privredu zaštitimo da bude konkurentna. Što se građana tiče, povećavamo broj energetski ugroženih kupaca koji mogu da ostvare taj status, novom uredbom pred kraj prošle godine povećali smo broj stanovnika koji mogu da ostvare taj status sa 61.000 na 191.000 i već se u januaru dosta ljudi prijavilo“, kaže Đedovićeva.

Štednja – saveti

Đedovićeva kaže da je sigurna da građani primenjuju savete i moraju da „slušaju“ svoje račune i uštede koje mogu da ostvare.

„Brojke kažu da je u decembru oko milion i 400 domaćinstava uspelo da ostvari popust, i to 15 odsto popust na račun od 30 odsto, a oko 20 odsto popust na deset odsto“, kaže ona.

Ako ste uštedeli 33 odsto potrošnje u odnosu na isti mesec prethodne godine, potrošač je ostvario uštedu od 1.172 dinara, navela je primer.

„Mislim da je bitno da podižemo svest da budemo racionalni zbog nas samih, zbog malih izdataka za račune, ali i da budemo racionalniji jer sve polazi od pojedinca, a onda i u društvu da se ponašamo odgovornije“, podvukla je ona.

Pročitajte još:

Rudnik „Soko“, posle deset meseci proradio površinski kop

Ministarka Đedović obišla je rudnik uglja „Soko“ i podsetila da je otvaranje površinskog kopa dogovoreno u pregovorima koje su imali krajem prošle godine sa sindikatima i poslovodstvom JP PEU „Resavica“.

„Posetila sam rudnik Soko. Imamo tešku prethodnu godinu, ono što smo u pregovoru sa predstavnicima sindikata i rukovodstva rudnika Soko dogovorila prošle godine je da ih posetim, ali i ostale rudnike Resavice i da izađemo u susret zahtevu da se površinski kop osposobi za rad, jer može da uposli veći broj zaposlenih, dok razmatramo bezbednosne uslove podzemne eksploatacije. To je projekat koji je iniciran 2018. godine ali nije realizovan. On će doprineti finansijskoj stabilnosti JP Resavica, za koje država izdvaja velike subvencije da mogu da posluju više i da imaju povećane prihode od površinske eksploatacije koja je bezbedna“, rekla je Đedovićeva.

Sud je rekao svoje. Đedovićeva kaže da što se tiče odluke suda ne može da komentariše, to su nezavisna tela.

„Znamo da jeste nesreća bila velika i da država neće zaboraviti rudare iz tog kraja i sve bezbednosne mere ćemo podizati da bismo sprečili takve nesreće ubuduće. To je bio moj cilj odlaska i da proverim šta su do sada uradili i šta planiraju da u budućnosti urade da bi se izbegle ovakve situacije, rudarski posao je težak i rizičan“, dodala je Đedovićeva.

Senjski rudnik, 170 godina postojanja ove godine

Đedovićeva je rekla da je to muzejski kompleks, jer je oprema stara. U ovom rudniku nije bilo nesreća u poslednjih trideset godina.

Prema njenim rečima, moramo da ih održavamo, da planiramo tranziciju i finansijska sredstva za sve rudare.

Kolubara i havarija

U kopu Kolubara došlo je do havarije kada je klizište zaustavilo rad jednog bagera.

Ministarka energetike kaže da je otišla u toku noći da vidi šta se dešava, a i da podrži radnike koji su radili neprekidno više od 10 sati.

„Nesreća je mogla da ima veće razmere, da se bager prevrnuo, još uvek se procenjuje šteta koja će pasti na teret EPS-a i države. Bitno je adekvatno upravljati rizicima – bitno je da niko nije povređen“, rekla je, dodajući da se čeka detaljni finansijski izveštaj o šteti izazvanoj havarijom.

„Proizvodnja uglja je, de fakto, u tom momentu bila na nižem nivou nego pre mesec dana“, rekla je ministarka.

„Posle havarije je bila još manja, to se nadomeštava, bitno je da imamo dovoljno uglja na deponijama da bismo mogli da obezbedimo nezavisnost sistema i kontinuiranu proizvodnju električne energije„, zaključila je Đedovićeva.

Rudno bogatstvo – kapital Srbije ili opasnost za životnu sredinu

Đedovićeva kaže da ta dva pitanja treba pomiriti na najbolji mogući način. „Da jesu resurs jesu, da ne treba da se eksploatacija radi na uštrb životne sredine, je tačno, ali treba videti kako te dve stvari pomiriti u određenim situacijama“, rekla je ona.

Treba da vidimo kako da Srbija ima najviše koristi od mineralnih bogatstava da bi se podizao BDP, i da bi se otvarala nova radna mesta, navela je ministarka.

„Imamo sreće i tu sreću treba da iskoristimo na pravi način, da se stvari ne politizuju, jer pre svega, država će raditi u interesu svojih građana“, istakla je Đedovićeva.

Izvor: RTS

Najnovija studija: Klimatske promene izazivaju traume kod ljudi, a evo kako to utiče na mozak

31.01.2023

fire-g836c738a6_1280 — Foto-ilustracija: Pixabay

Klimatske promene predstavljaju veliki izazov kako za prirodu tako i za ljude. Naime, prema najnovijoj studiji istraživača sa Univerziteta u San Dijegu, stanovništvo koje je bilo izloženo nekoj od klimatskih promena, koju nazivaju “klimatska trauma” pokazali su povećane i hronične probleme kada je u pitanju njihovo mentalno zdravlje, poput posttraumatskog stresnog poremećaja i depresije.

Istraživači su do ovog podatka došli nakon što su ispitivali stanovništvo koje je pretrpelo veliki stres i traumu u novembru 2018. godine, usled najrazornijeg šumskog požara “Logorska vatra”, koji je opustošio planinski grad Peradajz na severu Kalifornije i usmrtio 85 ljudi.

U studiji je pokazano da su ljudi koji su bili izloženi ovom požaru, usled primene elektroencefalografije (EEG) otkrivene značajne razlike u kognitivnom funkcionisanju i osnovnoj aktivnosti mozga.

Naime, kako se navodi na sajtu ovog Univerziteta, Konkretno, istraživači su otkrili da pojedinci koji su bili izloženi vatri pokazuju povećanu aktivnost u regionima mozga koji učestvuju u kognitivnoj kontroli i obradi smetnji – poput sposobnosti da se nose sa neželjenim i često uznemirujućim mislima.

Pročitajte još:

Juoti Mišra, jedan od autora ove studije objašnjava da kako bi čovek mogao da funkcioniše, mozak treba da obrađuje informacije i upravlja sećanjima na način koji će koristiti i pomoći da postigne određeni cilj.

„Klimatske promene su i te kako veliki izazov. Sada je već dokumentovano da ekstremni klimatski događaja dovode do uticaja na psihu i mozak. Veliki porast temperatura, na primer, čak je povezan sa većom stopom samoubistava. Kako se planetarno zagrevanje pojačava, očekuje se više šumskih požara u Kaliforniji ali i širom sveta, sa značajnim implikacijama na efekte na mentalno zdravlje”, govori Mišra.

Istraživači su kroz studiju hteli da saznaju da li i kako događaji izazvani klimatskim promenama mogu da utiču i promene kognitivne i moždane funkcije i uspeli su da ustanove da ljudi koji su bili izloženi ovom velikom požaru pokazuju slabu obradu takozvanih “smetnji”, kao i da takve oslabljene kognitivne performanse mogu veoma da naruše svakodnevno funkcionisanje i umanje blagostanje.

U ovom ispitivanju učestvovalo je 27 osoba koje su direktno bile izložene požaru i kojima su kuće bile uništene, 21 koja je bila indirektno izložena, bili su svedoci požara, i 27 kontrolnih osoba, a tokom istraživanja svi su prošli kroz kognitivno testiranje sa sinhronizovanim EEG snimcima mozga.

Šezdeset sedam odsto osoba koje su bile direktno izložene vatri izjavilo je da su doživele nedavnu psihološku traumu, kao i 14 procenata indirektno izloženih pojedinaca, dok osobe iz kontrolne grupe nisu prijavile trauma. Kako navode na sajtu Univerziteta, EEG snimci su pokazali da su mozgovi onih pojedinaca koji su prijavili traumu radili više na obradi interferencije i kognitivnoj kontroli, što sugeriše napor.

Istraživači dalje zaključuju da kako se planeta zagreva, sve veći broj ljudi će se suočavati u budućnosti sa raznim klimatskim promenama, i zbog toga je važno da se povede računa o mentalnom zdravlju.

Energetski portal

1...202203204...1.529 Page 203 of 1.529

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM