Novcem od naknade za koriščenje šuma novi drvoredi i ozelenjavanje Pirota

06.02.2023

Oko dva miliona dinara, koja Gradska uprava Pirot planira da prihoduje od naknade za koriščenje šuma i šumskog zemljišta u 2023. godini, iskoristiće za formiranje drvoreda pored pešačke staze kod Gradske bolnice, kao i za pošumljavanje i ozelenjavanje na još tri lokacije u gradu.

405.000 dinara biće iskorišćeno za nabavku sadnica, prateće opreme i radove na drvoredu koji će se formirati od Bolnice ka naselju Gnjilan i tu je plan da se zasade 43 sadnice poljskog jasena, u ukupnoj dužini od oko 500 metara.

Projekat „Pošumljavanje degradiranih površina i goleti na teritoriji grada Pirota„, odnosi se na pošumljavanje lokaliteta “Sarlah“ na površini od oko 4,76 hektara, gde se planira sađenje 9.532 sadnica crnog bora.

Pročitajte još:

Za to će biti potrošeno najviše para od ukupne sume – 777.000 dinara, dok će 300.000 dinara biti iskorišćeno za ozelenjavanje površina oko fudbalskog terena sa veštačkom travom u naselju Senjak.

Oko terena će se formirati drvored sadnjom 31 sadnice poljskog jasena, dok će se drvoredom sa 45 lipa, kao i sadnjom dekorativnog šiblja i žbunja, urediti deo oko fudbalskog terena u naselju Držina i škole i za to će biti namenjeno 518.000 dinara.

Novac će se koristiti nakon sprovedenih javnih nabavki za nabavku sadnica i izvođenje radova, a na osnovu dostavljenih specifikacija.

Izvor: Južne vesti

LNG terminal u Luci Bar pozicionirao bi Crnu Goru kao energetsko čvorište regiona

06.02.2023

Luka Bar — Foto: Wikipedia (Alex Alishevskikh)

Izgradnja LNG terminala u Luci Bar pozicionirala bi ovaj grad, kao i celu Crnu Goru kao energetsko čvorište ovog dela Zapadnog Balkana, rečeno je na sastanku ministra finansija Aleksandra Damjanovića i predstavnika Stejt Departmenta.

Kako je saopšteno iz Ministarstva finansija Crne Gore, Damjanović je u Vašingtonu imao sastanak sa predstavnicima Stejt departmenta Majklom Traktonom, direktorom Kancelarije za investicione poslove, zamenikom direktora Biroa za energetiku – Džej Lovel, Džonatanom C. Tompsonom, direktorom Programa za olakšavanje poslovanja Kancelarije za komercijalne poslove, Majklom R. Rusekom, finansijskim ekonimistom u Birou za ekonomiju i privredne poslove i Tomom Murom, savetnikom za evropsku energetiku u Birou za energetiku.

Tema sastanka bili su ekonomski odnosi Crne Gore i Sjedinjenih Američkih Država (SAD), sa naglaskom na saradnju u oblasti energetike.

“Zajednički je ocenjeno da su pitanja energetske bezbednosti, diversifikacije i transformacije ka obnovljivim izvorima i tzv. „čistoj“ energiji od neprocenjivog značaja za obe države. U tom smislu je razgovarano o mogućnostima izgradnje LNG terminala (terminala za tečni gas) u Luci Bar, koji bi Bar i Crnu Goru pozicionirao kao svojevrsno energetsko čvorište ovog dela Zapadnog Balkana. Na sastanku su dogovoreni i konkretni koraci u pravcu realizacije ove ideje”, navodi se u saopštenju.

Pročitajte još:

Na sastanku se razgovaralo i o potencijalnom učešću američkih kompanija u ovom, ali i u drugim energetskim i saobraćajnim infrastrukturnim projektima, a ministar Damjanović je iskazao spremnost Crne Gore da se, u partnerstvu sa američkim kompanijama i uz podršku američkih razvojnih agencija, pristupi realizaciji konkretnih projekata.

Sastanku je prisustvovao i Nebojša Todorović, otpravnik poslova u Ambasadi Crne Gore u SAD.

Energetski portal

Šta donose nove izmene Zakona o obnovljivim izvorima energije?

05.02.2023

windmills-vetar-vetroelektrana — Foto-ilustracija: Pixabay (Pexels)

Ministarstvo rudarstva i energetike nedavno je objavilo Nacrt izmena i dopuna zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije. Javna rasprava traje do 9. februara, a u međuvremenu, tekst nacrta naišao je na različite reakcije među domaćim ekspertima – u zavisnosti o kojim članovima novog zakona se priča.

Najpre, u pitanju je bio očekivan i po svemu sudeći neophodan potez Ministarstva rudardstva i energetike, jer je Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE), koji je za cilj pre svega imao povećanje udela OIE u domaćoj energetici, a koji je bio usvojen 2021. godine, ostavio neke važne teme nedorečene, a pitanja otvorena, piše Klima101.

Problem balansiranja

„Izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije logična su posledica izostanka implementacije Zakona koji je usvojen pre skoro dve godine“, kaže Danijela Isailović iz udruženja Obnoviljivi izvori energije Srbije, koje okuplja veliki broj energetskih kompanija. „Udruženje vidi ovaj predlog Ministarstva kao pokušaj da se odblokira proces i omogući se održavanje prvih auckija i izgradnja novih OIE elektrana.“

U čemu je tačno bio problem? Kako u obrazloženju izmena piše Ministarstvo, zakon iz 2021. pokazao se kao previše popustljiv: nakon njegovog usvajanja, Elektromreža Srbije (EMS) dobila je zahteva za priključenje novih solarnih i vetroelektrana ukupne snage oko 14.000 MW, što je za oko 6000 MW više od celokupnog instalisanog kapaciteta svih sadašnjih elektrana u Srbiji.

Pročitajte još:

„Usled vanrednog broja zahteva operater prenosnog sistema (EMS) bio je prinuđen da obustavi rešavanja zahteva”, piše u obrazloženju, kako ne bi „ugrozili sigurnost rada elektroenergetskog sistema“.

U pitanju je problem o kojem se u domaćoj javnosti priča već godinama – izgradnja i rad novih elektrana koje su varijabilne tj. čija proizvodnja svakodnevno oscilira, kao što su vetar ili sunce, može dovesti do (skupih) nesigurnosti u radu sistema usled problema balansiranja predviđenih i realnih vrednosti proizvodnje.

Cilj predloženih izmena je, samim tim, pre svega da se priključenja novih (obnovljivih) izvora električne energije učine sigurnijim po elektrodistributivnu mrežu.

U te svrhe najavljuje se da će proizvođači struje iz OIE preuzeti deo troškova balansiranja u postupku priključenja, kao i ograničenje od 400 KW tzv. prioritetnog preuzimanja električne energije. To je de fakto vrednost preuzete energije na koju će svi proizvođači iz obnovljivih izvora biti ograničeni ako dođe do ugrožavanja rada sistema, a koja je u skladu sa direktivama EU. Ona po planu treba i da se prepolovi 2026. godine.

Ukratko, priključenje će biti skuplje za proizvođače iz obnovljivih izvora, a korišćenje njihove struje biće ograničeno – ukoliko za time bude potrebe.

Nepoznati rizici i drugi problemi

Međutim, iako se o njemu priča već više godina, taj ključan problem „ugroženosti sistema“ zapravo je poprilično misteriozan.

„Ja nisam video da postoji istraživanje koje bi pokazalo na koji bi način u stvari solarne ili vetroelektrane ugrozile elektroenergetski sistem Srbije“, kaže dr Ilija Batas Bjelić sa Instituta tehničkih nauka SANU, „mada često čujem kako se o tome priča. Naprotiv, video sam neka koja pokazuju da naš sistem ima fleksibilnost. Jako je teško doneti odluku o tome ko se priključuje, a ko ne, bez jasnih kriterijuma i nedovoljno realnih podataka o samoj mreži.“

Foto-ilustracija: Pixabay (www_slon_pics)

Dok kod nas EMS usporava upliv varijabilnih obnovljivih izvora u mrežu sa argumentacijom brige za sigurnost mreže, prema poslednjim podacima, solar i vetar su obezbedili više od 22 odsto električne energije u EU prošle godine i tako učinili da varijabilni obnovljivi izvori prvi put budu najveći pojedinačni izvor struje u Uniji.

I u Srbiji, neka novija istraživanja na osnovu statističkih modela ukazuju na to da se u EMS u najmanju ruku potcenjuje kapacitet elektroenergetskog sistema da „prihvati“ nove varijabilne izvore. A postupci koji se najavljuju kako bi se predupredio ovaj nedovoljno istraženi problem mogu imati dalekosežne posledice.

„Najviše me je iznenadilo to što je EMS-u data mogućnost da odredi obavezu obezbeđivanja novog kapaciteta iz konvencionalnog izvora ukoliko se na mrežu priključuje proizvođač iz OIE koji može da utiče na sigurnost rada sistema“, kaže za Klimu101 energetski ekspert dr Nenad Jovanović. „To može da znači i da pored vetroelektrane dobijete obavezu da izgradite gasnu elektranu koja će omogućiti siguran rad sistema. Ovakva formulacija se u potpunosti kosi sa ciljevima Zakona o korišćenju OIE.“

Mada se naši sagovornici načelno slažu da je zahteva za priključenje OIE bilo previše od 2021. godine naovamo, svejedno je upitno kakve će posledice imati konkretne mere predložene u novom Nacrtu, koje se mahom odnose na veći finansijski teret za proizvođače.

„Ostaju samo najveći igrači“, kaže dr Ilija Batas Bjelić. „Cilj je da se izvuku oni koji će najbolje ‘plivati’ uvođenjem tržišnih elemenata. U pitanju je sledeći način razmišljanja: imate problem gužve u tramvaju, pa kako biste je smanjili, vi prosto podignete visinu stepenika da neki ne mogu da uđu. Dobićete manju gužvu, da, ali pravite vrlo specifičnu kategorizaciju ko može, a ko ne može da se vozi.“

Koje su posledice?

„Najveći dobitnik ovih izmena je operater prenosnog sistema (EMS)“, kaže dr Nenad Jovanović. „Njemu je data dodatna privilegija.“

Predložene izmene Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije ne odnose se na individualna domaćinstva koja su već, ili koja planiraju da postanu kupci-proizvođači, jer se predložena ograničenja odnose samo na veće proizvođače energije iz obnovljivih izvora.

Svakako je teško proceniti kakve bi posledice imale ove izmene – po stanovništvo, cene, sigurnost i uopšte prirodu elektroenergetskog sistema Srbije – ukoliko one budu usvojene.

Ono što se sigurno menja je cena i isplativost projekata izgradnje i rada srednjih i velikih elektrana na obnovljive izvore u odnosu na 2021. Svakako se menja i neodrživa situacija u kojoj je EMS obustavio rešavanje zahteva za nove elektrane – koje su preko potrebne Srbiji ukoliko nam je cilj veća energetska sigurnost, nezavisnost i održivost.

„Nakon usvajanja izmena Zakona, sledi usvajanje uredbi, te će u najboljem slučaju aukcije biti raspisane u drugom kvartalu ove godine“, kaže Danijela Isailović iz udruženja OIE. „Veliki broj investicija je na čekanju koje se mogu desiti samo ako regulativa bude kompletna i primenjiva.“

Izvor: Klima101

Naučnici planiraju da vrate pticu dodo u život

05.02.2023

dodo-ptica — Foto-ilustracija: Pixabay (bergslay)

Da li je nauka i tehnologija toliko napredovala da je moguće da se izumrla stvorenja zapravo vrate u život? Američka startap kompanija „Colossal Biosciences“ objavila je da planira da pticu dodo sa Mauricijusa makar prividno vrati u život. Ova ptica poslednji put je viđena u 17. veku.

Kako navode u ovoj kompaniji, koja je već krenula da radi na projektu “povratka” izumrlog vunastog mamuta i tasmanijskog tigra, u planu je da ulože 150 miliona dolara u „oživljavanje“ ptice dodo.

Kako bi postigli to što imaju u planu, naučnici su prvo morali da sekvenciraju ceo genom dodoa iz uzoraka kostiju i drugih fragmenata, što je sada i učinjeno. Nakon toga bi se te ključne osobine iz genoma dodoa ponovo sastavile u telu živog rođaka što je u ovom slučaju golub.

Pročitajte još:

Ova genetski izmenjena ćelija se zatim koristi za stvaranje embriona, koji će biti deo žive surogat majke. Naučnici se nadaju da će ptica koja se izlegne ličiti na goluba i dodoa, a cilj je da se izlegne u narednih šest godina.

Stručnjaci ističu da neće biti lako da se stvori „životinja koja ponovo diše“ a da je visoka jedan metar. Oni dodaju da način na koji mogu da kloniraju ovu vrstu, jeste isti pristup koji je korišćen za ovcu Doli, ali da trenutno ne znaju kako to da urade kada su ptice u pitanju zbog složenosti njihovih reproduktivnih puteva.

Veruju da bi ovo istraživanje i projekat mogao da pomogne u naporima za očuvanje drugih ugroženih vrsta širom sveta.

Dodo je poslednji put viđena1662. godine, a kako navode stručnjaci iz ove kompanije, ova ptica je odličan primer vrste koja je izumrla jer su ljudi onemogućili njihov život u prirodnom staništu.

Energetski portal

Više od 60 odsto građana zadovoljno kvalitetom rada gradske čistoće

05.02.2023

garbage-can-ogrnski-otpad-kanta — Photo-illustration: Pixabay

Foto-ilustracija: Pixabay (manfredrichter)

Ako je suditi prema stavovima stanovnika Kragujevca, Niša, Sombora i Varvarina, više od 60 odsto građana u Srbiji zadovoljno je radom službi gradske čistoće u svojim sredinama i kako se komunalni otpad prikuplja i odnosi. Najbolje mišljenje vlada u Somboru, gde 82 odsto ispitanika pozitivno ocenjuje ove usluge, dok u Nišu to misli više od 50 odsto ispitanika.

To je rezultat istraživanja sprovedenog u okviru projekta „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu’’, u lokalnim samoupravama koje su dobile više od 600 novih kontejnera za odlaganje flaša i drugih pakovanja od stakla.

,,Nakon plastike, staklo je vrsta ambalaže koja se najčešće razvrstava u domaćinstvima, a slede papir i kartonska pakovanja, limenke i upotrebljena Tetra Pak ambalaža. Više od polovine građana koji ne recikliraju, ističu da nemaju uslove za to, tj. da se kontejneri za razvrstavanje otpada ne nalaze u blizini mesta stanovanja. Imajući to u vidu, mi smo u prvoj fazi projekta „Upravljanje staklenom ambalažom“ donirali 300 reciklažnih kontejnera za staklenu ambalažu gradu Nišu, 150 Somboru, 120 Kragujevcu i 30 Varvarinu. U proseku, to je osiguralo da prikupimo čak 60 odsto više staklene ambalaže nego 2019, što potvrđuje da je za veći stepen reciklaže prvo neophodno obezbediti uslove, a zatim i uveriti građane da će otpad koji su razvrstali završiti stvarno na reciklaži, a ne na deponiji’’, kaže projektna menadžerka u GIZ-u Sanela Mandić Veljkovski.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, kako bi se uspostavio efikasan sistem reciklaže stakla u Srbiji, za početak, potrebno je pokrenuti pogone fabrike za preradu stakla u zemlji, koji su prestali sa radom i nastaviti sa razvijanjem primarne selekcije na nivou domaćinstava i opština koja je tek u začetku.

,,Važno je da znamo da mi kao građani koji sortiramo ambalažni otpad u kućama zapravo vršimo primarnu separaciju i olakšavamo posao zaposlenima u reciklažnim centrima koji vrše sekundarnu separaciju’’, ističe Mandić Veljkovski.

Foto-ilustracija: Unsplash (Jasmin Sessler)

Činjenica da smo u stanju da proizvedemo skoro tri miliona tona komunalnog otpada godišnje, a da recikliramo svega 15 odsto komunalnog otpada i to najviše ambalažnog otpada posebno je zabrinjavajuća kada uzmemo u obzir da je procenat recikliranja u Evropskoj uniji znatno veći – čak do 60 odsto, dodaje Mandić Veljkovski. Ako govorimo isključivo o staklenoj ambalaži, EU je kao cilj postavila da se do 2030. reciklira 75 odsto stakla, a u Srbiji se reciklira oko 46 odsto što je u skladu sa nacionalnim ciljevima. U Srbiji, cene usluga odnošenja smeća još su na minimalnom nivou – oko pet evra, što je četiri puta manje nego u Sloveniji i gotovo 10 puta manje od onoga što plaćaju građani Austrije. Kako bi imali uređen reciklažni sistem, 63 odsto ispitanika navodi da je spremno da plati višu cenu za efikasno otklanjanje otpada.

Građani bi na razvrstavanje otpada motivisalo i uvođenje podsticaja u vidu popusta pri narednoj kupovini ili za komunalne račune, kao i uvođenje sistema, tj. povraćaja novca za ambalažu. S druge strane, trećina ispitanika smatra da dodatne mere nisu neophodne, jer želja da se zaštiti životna sredina treba da predstavlja osnovni motiv.

Istraživanje stavova građana sprovedeno je u okviru projekta „Upravljanje staklenom ambalažom na Zapadnom Balkanu“, koji je pokrenula Nemačka razvojna saradnja koju sprovodi GIZ, zajedno sa operaterima ambalažnog otpada – kompanijama Sekopak, Pakomak i Ekopak. Projekat su implementirali NALED u Srbiji, Regionalna razvojna agencija Hercegovine (REDAH) u BiH i Zajednica jedinica lokalnih samouprava (ZELS) u Severnoj Makedoniji.

Izvor: NALED

Konferencija “(Zelena) energija je ženskog roda”

05.02.2023

460631ee-8936-451b-8a7a-e2cd12ec12b2f — Foto: OIE Srbija

Konferencija „(Zelena) energija je ženskog roda“, koja je deo projekta „Put do većeg učešća žena u sektoru OIE“, održaće se 10. februara u Hotelu Metropol u Beogradu. Konferenciju organizuje Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije uz podršku Ambasade Kanade.

Konferencija će se sastojati od dve panel diskusije, a premijerno će biti prikazan film o inženjerkama, menadžerkama i direktorkama koje grade vetroparkove i solarne elektrane, održavaju hidrocentrale i dokazuju da oblast energetike, a posebno obnovljivih izvora energije, nije rezervisana za muškarce. Na konferenciji će učestvovati uspešne žene iz sveta energetike, a očekuje se ambasador Kanade u RS, predstavnici Vlade Srbije i javnih preduzeća.

Projekat „Put do većeg učešća žena u sektoru OIE“ sprovodi Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije uz podršku Ambasade Kanade. Cilj projekta je promocija žena koje rade u sektoru OIE kako bi se motivisale mlade devojke da karijeru grade u ovoj oblasti.

Deo projekta je i istraživanje „Stavovi građanki o zelenoj energiji u Republici Srbiji“ koje je pokazalo da tek svaka peta mlada građanka u Srbiji smatra da žene imaju poslovnu budućnost u industriji OIE i da će žene biti predvodnice zelene tranzicije.

Izvor: OIE Srbija

Volvo predstavlja snažan kamion na biogas za smanjenje CO2 na dužim transportnim rutama

04.02.2023

Kompanija Volvo Trucks predstavlja novi, snažniji kamion koji može da radi na tečni biogas. Novi kamion može da obavlja dugačke i zahtevne transportne zadatke, uz smanjenje ukupne emisije CO2.

Pre pet godina, kompanija Volvo Trucks je u ponudu uključila kamione koji mogu da rade na tečni biogas (bio-LNG) – obnovljivo gorivo koje se može proizvesti iz mnogih vrsta organskog otpada, uključujući ostatke hrane. To gorivo može da smanji emisiju CO2 do 100 odsto.

„Biogas je odlična dopuna električnom transportu koja pomaže prevoznicima u njihovim ambicijama održivosti i teži ka klimatski neutralnom transportu“, kaže Danijel Bergstrand, menadžer proizvoda za kamione na gas u kompaniji Volvo Trucks.

Kamioni na gas, Volvo FH i FM, dobijaju novi nivo snage od 500 KS, pridružujući se prethodnim motorima od 420 i 460 KS. Gasni motori takođe dobijaju značajna tehnička poboljšanja koja ih čine efikasnijim do četiri odsto**, što, zajedno sa novim rezervoarom za gas sa zapreminom većom za 10 odsto, doprinosi većoj autonomiji.

„Naši efikasni kamioni na gas imaju performanse uporedive sa njihovim dizel ekvivalentima. Utakanje goriva je skoro jednako brzo kao i kod kamiona sa dizel-motorima, a rastuća mreža od više od 600 benzinskih stanica za bio-LNG i LNG u Evropi čini ih idealnim za dugolinijski transport“, objašnjava Danijel Bergstrand.

Pročitajte još:

Nijedno pojedinačno rešenje ne može da reši problem klimatskih promena

Ojačana linija sa pogonom na gas dobro se uklapa sa trostrukom strateškom mapom puta kompanije Volvo Trucks za postizanje nulte emisije: električni kamioni na baterije, kamioni sa gorivim ćelijama i motori sa unutrašnjim sagorevanjem koji rade na obnovljiva goriva kao što su biogas, HVO ili, još zeleniji – vodonik.

„Potrebno je još nekoliko tehničkih rešenja jer se dostupnost infrastrukture za punjenje baterija električnih kamiona strujom i utakanje novih vrsta goriva prilično razlikuje između država i regiona, a i zbog toga što zahtevi za svaki transportni zadatak variraju“, komentariše Danijel Bergstrand.

Veliki planovi za zamenu fosilnog LNG-a bio-LNG-om u Evropi

Očekuje se da će evropska proizvodnja bio-LNG-a brzo rasti kako bi se udaljila od upotrebe fosilnog LNG-a. Evropska komisija je iznela plan pod nazivom REPower EU, u kojem je fokus na stvaranju znatno većih domaćih proizvodnih kapaciteta za različite vrste energije. Plan je da se do 2030. godine* poveća godišnja proizvodnja biogasa deset puta, a taj sektor je već započeo fazu brzog rasta. I van Evrope potencijal za biogas privlači sve više pažnje.

Činjenice o Volvo kamionima na gas:

Modeli proizvoda: Volvo FH, FM i FMX (na zahtev).
Nivoi snage: 420, 460 i 500 KS.
Gorivo: bio-LNG (tečni biogas) ili LNG. Za paljenje gasa koristi se mala količina dizela ili HVO.
Autonomija: do 1.000 km**.
Tehnologija motora: Korišćenjem visoke efikasnosti dizel-motora, postiže se ista vozna sposobnost kao kod dizel kamiona, što omogućava vožnju sa velikim opterećenjem i pokrivanje velikih razdaljina.
Novi motori na gas Euro6 step E su do četiri odsto efikasniji u potrošnji** od step D motora.
Motori na gas su potpuno unapređeni, a povećana efikasnost je postignuta novim brizgaljkama i smanjenim trenjem unutar motora, zajedno sa novom varijabilnom pumpom za ulje i ventilacijom korita motora (“katera”) koja je zadužena za nefiltrirano ulje.

Činjenice o tečnom gasu:

Bio-LNG (koji se naziva i LBG) je obnovljivo gorivo – tečni biogas (biometan). Bilo koji organski otpad može da se podvrgne digestaciji da bi se proizveo biogas, na primer, mulj iz postrojenja za prečišćavanje, otpad od hrane, stajsko đubrivo i drugi otpadni-preostali proizvodi.
LNG (tečni prirodni gas) je fosilni gas (metan), koji se crpi iz podzemnih ili podmorskih rezervi.
Proces ukapljavanja biogasa je isti kao i za LNG; gas se ohladi na –162 °C. Gorivo tada zauzima znatno manje prostora, što omogućava unošenje mnogo veće količine energije u kamion, značajno povećavajući autonomiju.
Cilj Evropske komisije (REPower EU) je povećanje godišnje proizvodnje biogasa deset puta – na 35 milijardi kubnih metara do 2030. godine*. Već je potvrđeno da će više od 80 bio-LNG postrojenja biti spremno u Evropi do 2024. godine. Očekuje se da će Nemačka i Italija, zajedno sa Holandijom, biti vodeće države za bio-LNG u narednim godinama.

** Performanse i autonomija s određenom vrstom goriva u stvarnoj eksploataciji mogu da variraju u zavisnosti od mnogih faktora kao što su brzina vožnje, upotreba tempomata, specifikacija vozila, opterećenje vozila, stvarna topografija, vozačko iskustvo, održavanje vozila i vremenski uslovi.

Izvor: Volvo Trucks

“Tečni prozor” koji bi mogao da pomogne zgradama da uštede energiju

04.02.2023

building-zgrada — Foto-ilustracija: Pixabay

Istraživači sa Univerziteta u Torontu razvili su višeslojni fluidni sistem koji bi mogao da smanji troškove energije za grejanje, hlađenje i osvetljenje zgrada optimizovanjem talasne dužine, intenziteta i disperzije svetlosti koja se prenosi kroz prozore.

Oni su došli do saznanja da ukoliko može strateški da se kontroliše količina, vrsta i pravac sunčeve energije koja ulazi u zgrade, onda može da se smanji količina energije koju dobijamo od grejača, hladnjaka i osvetljenja.

Pametne zgrade imaju ugrađenu tehnologiju koja se može koristiti za kontrolu količine sunčeve svetlosti koja ulazi u prostoriju, međutim, istraživači ove najnovije studije dodaju da su ovi sistemi ograničeni, jer ne mogu da razlikuju različite talasne dužine svetlosti, niti mogu da kontrolišu kako se ta svetlost raspoređuje prostorno.

Kako dalje objašnjavaju sunčeva svetlost sadrži vidljivu svetlost koja utiče na osvetljenje u zgradi, ali sadrži i druge nevidljive talasne dužine, kao što je infracrvena svetlost, koju u suštini možemo zamisliti kao toplotu.

Pročitajte još:

Sistem koji su razvili istraživači koristi moć mikrofluidike, i prototipovi se sastoje od ravnih listova plastike koji su prožeti nizom milimetarskih kanala kroz koje se tečnosti mogu pumpati. Prilagođeni pigmenti, čestice ili drugi molekuli mogu da se mešaju u tečnosti da bi se kontrolisala vrsta svetlosti koja prolazi, i u kom pravcu se ova svetlost zatim distribuira.

Ovi listovi se mogu kombinovati u višeslojni snop, pri čemu je svaki sloj odgovoran za različite vrste funkcija: kontrolu intenziteta, filtriranje talasne dužine ili podešavanje rasejanja propuštene svetlosti u zatvorenom prostoru. Korišćenjem malih, digitalno kontrolisanih pumpi za dodavanje ili uklanjanje tečnosti iz svakog sloja, sistem može optimizovati prenos svetlosti.

U okviru studije drugi tim je radio je na tome da napravi kompjuterski model koji bi analizirao potencijalni energetski uticaj i kolika bi štednja bila i prema njihovim rezultatima otkriveno je da bi moglo da se uštedi između 25 i 50 odsto godišnje na energiji grejanja, hlađenja i osvetljenja.

Istraživači se nadaju da će ova studija mogla da inspiriše i druge autore da kreativnije razmišljaju o novim načinima upravljanja energijom u zgradama, jer je količina energije koju zgrade troše velika.

Energetski portal

Srbija na jesen završava izgradnju gasne interkonekcije sa Bugarskom

04.02.2023

Kopaonik Gasovod — Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike (Nikola Mladenović)

Foto-ilustracija: Pixabay (Logga Wiggler)

Izgradnja gasne interkonekcije između Srbije i Bugarske na jesen će biti završena, njom ćemo se povezati sa izvorima gasa iz Azerbejdžana, Kaspijskog regiona, kao i sa LNG terminalima u Grčkoj.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović na ministarskom sastanku Savetodavnog veća Južnog gasnog koridora u Azerbejdžan istakla da se Srbija u projekat Južnog gasnog koridora aktivnije uključila u kasnijoj fazi, ali ubrzano se radi na tome da postane deo ovog velikog lanca vrednosti, koje će joj omogućiti diversifikaciju izvora i veću sigurnost snabdevanja, navodi se u saopštenju.

Ministarka je dodala da će izgradnja gasne interkonekcije u pravcu ka Srbiji biti završena na jesen, a prve isporuke gasa se očekuju početkom 2024. godine, što zavisi i od brzine komercijalnih pregovora svih uključenih strana.

“Nadamo se da ćemo i tu imati maksimalnu efikasnost kako bi što pre gas iz Azerbejdžana mogao da potekne u pravcu Srbije. Tokom posete Bakuu razgovaraćemo sa našim partnerima iz Azerbejdžana i o količinama i ceni gasa koje bismo dobijali novom gasnom interkonekcijom, o potencijalnoj izgradnji gasnih elektrana, kao i o mogućnostima za obezbeđivanje dodatnih količina električne energije iz Azerbejdžana, na čemu rade i druge zemlje u EU”, navela je Đedović.

Pročitajte još:

U izlaganju na ministarskom sastanku, Đedović je istakla da je azerbejdžanski gas već prepoznat kao deo rešenja za diverzifikaciju izvora snabdevanja gasom u Evropi, a da zahvaljujući novim gasnim interekonekcijama postaje i deo rešenja za veću energetsku bezbednost Srbije, ali i regiona.

“Izgradnja gasnih interkonekcija i bolje povezivanje sa susedima otvara prostor za to da Srbija unapredi, ne samo svoju energetsku bezbednost, već da bude i tranzitna zemlja preko koje će azerbejdžanski gas stizati i do drugih zemalja u regionu i EU”, napomenula je ona.

Savetodavno veće Južnog gasnog koridora okuplja ministre i predstavnike resornih ministarstava iz zemalja koje su povezane gasovodima koji povezuju Evropu i Kaspijski region, visoke predstavnike Evropske unije, ali i predstavnike drugih država koje su zainteresovane za učešće u ovom mehanizmu saradnje.

Glavne teme o kojima se razgovara na ovogodišnjem sastanku su diversifikacija snabdevanja gasom i zelena energija.

Energetski portal

Klimatske promene i nestašice vode

04.02.2023

Poznato je da klimatske promene utiču na cirkulisanje vode na našoj planeti. Međutim, nove analize pokazuju da klimatske promene mogu dovesti do lokalnih nestašica vode u još većoj meri nego što se do sada pretpostavljalo.

Analize koje je sproveo Prof. Ginter Blešl sa Tehničkog univerziteta u Beču otkrivaju da su dosadašnji modeli za procenu uticaja klimatskih promena sistematski potcenjivali koliko je dostupnost vode osetljiva na određene klimatske parametre.

Klimatske promene menjaju globalnu cirkulaciju vazduha što utiče na padavine i isparavanje u mnogim delovima sveta i dalje na dostupnost vode. Razvijanje jednostavnog modela koji se može primeniti na izračunavanje ovakvih odnosa bilo gde u svetu je teško moguće.

Pročitajte još:

Ginter Blešl je sarađivao sa kolegama iz Kine, Australije, SAD i Saudijske Arabije kako bi prikupio i analizirao što više podatak o slivovima iz celog sveta. Obuhvaćeno je više od 9.500 takvih oblasti. „Naša analiza se ne zasniva na modelu nego na stvarnim merenjima“, objašnjava Blešl.

„Klimatološka zajednica jako dobro razume uticaje klimatskih promena na atmosferu. Međutim kakve su lokalne posledice po reke i dostupnost vode to spada u oblast hidrologije. Kako spoljašnji parametri utiču na vodni bilans se razlikuje od mesta do mesta, a lokalna vegetacija igra veoma značajnu ulogu“, dodaje Blešl.

Rezultati istraživanja naučnog tima Gintera Blešla pokazuju da je opasnost od klimatskih promena po snabdevanje vodom u mnogim delovima sveta veća nego što se do sada procenjivalo. Znatno veći rizik do 2050. godine se pre svega predviđa za Afriku, Australiju i Severnu Ameriku.

Izvor: Eurocomm-PR

Prva vozila bez vozača krstare Evropom

03.02.2023

ulica_automobili — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (Nabeel Syed)

Nekada smo se radovali što ne moramo više na disketu da prebacujemo podatke, već možemo da narežemo disk, a danas imamo fleš i eksterne memorije koje nam olakšavaju čuvanje fotografija, snimaka, dokumenata.

Tehnologija napreduje sve više i brže u svim oblastima industrije, pa su inovativna rešenja poželjna i rasprostranjenija širom zemlje. Zato je recimo transportna i auto-industrija u poslednjih nekoliko godina zakoračila u velike promene, pa je došao i taj trenutak da danas imamo i vozila bez vozača.

Možda će vam delovati kao odsečak iz naučno–fantastičnog filma, ali ova vozila postoje i već se nalaze na ulicama nekih od evropskih gradova, kao što je Francuska.

Kako navode stručnjaci, ova vozila su pre “izlaska na ulice” dugo testirana, gotovo u svim uslovima i situacijama u saobraćaju uz prisustvo supervizora koji su se nalazili u automobilima. Pilot projekat urađen je u Les Mureauku, zapadno od Pariza u maju 2021. godine.

Pročitajte još:

Automobili bez vozača ravnopravni su učesnici u saobraćaju sa vozilima za čijim volanom sede ljudi. Nije potrebno prilagođavati infrastrukturu za njihovo neometano učešće u saobraćaju. Ipak za sada, nadzornik je tu i na daljinu proverava šta se dešava sa vozilom, u slučaju da je neophodno hitno odreagovati.

Foto-ilustracija: Pixabay (Mikes Photography)

Drugi projekat na kom su se ispitivala ova vozila odvija se u kampusu Paul-Sabatier univerziteta u Tuluzu, gde se poslednjih nekoliko meseci u automobilu pod nazivom autoOCampus, besplatno prevoze studenti i nastavno osoblje.

Koliko je inovativnosti u ovoj industriji, pokazuju i novi projekti u Velikoj Britaniji, gde istraživači pokušavaju da osposobe prvi svetski samovozeći autobus. Za sada programeri testiraju vozila, i očekuje se da prvi pilot autobus bude uskoro spreman za test vožnju.

Poznati automobilski giganti već su počeli da razvijaju svoja vozila u kojima neće biti potrebno da čovek sedi za volanom i upravlja. Kako bi autonomna vozila postala jedini učesnici u saobraćaju ključno je unapređenje sistema za prepoznavanje ostalih učesnika u saobraćaju, ali i brza i efikasna razmena informacija između samih inteligentnih automobila kako bi se izbegle sve potencijalne opasne situacije.

Energetski portal

Završeno istraživanje geotermalnih resursa u okviru zgrade „Palata Srbija“

03.02.2023

U partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike Republike Srbije i u saradnji sa Upravom za zajedničke poslove republičkih organa i Razvojnom bankom Saveta Evrope (CEB), Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) sproveo je istraživanje geotermalnih resursa na lokaciji zgrade „Palata Srbija“. Preliminarni rezultati potvrđuju da postoji potencijal za primenu geotermalne energije koji može da zadovolji značajan deo energetskih potreba ove zgrade. Finansijska isplativost tog potencijala biće utvrđena kroz izradu Studija izvodljivosti.

Na osnovu procenjene vrednosti toplotne energije, rashladne energije i toplotne energije za potrebe proizvodnje sanitarne tople vode koje je moguće proizvesti otvaranjem nalazišta petrogeotermalnih resursa na lokaciji “Palata Srbija” došlo se do zaključka da je geotermalni potencijal dovoljan da pokrije energetske potrebe koje je zgrada imala za grejanje i hlađenje 2019, 2020. i 2021. godine. Studija izvodljivosti i energetski pregledi će dati precizniju sliku energetskih potreba zgrade, mogućnosti iskorišćenja geotermalnog potencijala kao i vrednost smanjenja emisije CO2, korišćenjem geotermalne energije.

Terenski radovi na istraživanju geotermalnih resursa, izvedeni od jula do oktobra 2022. godine, obuhvatali su istraživanje podzemnih voda i petrogeotermalnih resursa kao obnovljivih izvora energije, za potrebe grejanja i hlađenja prostorija, te zagrevanja sanitarne potrošne tople vode.

Pročitajte još:

Izvedena istraživanja su prvi korak u okviru energetske sanacije objekta „Palata Srbija“, a sledi izrada Studije opravdanosti energetske sanacije zgrade koja će utvrditi obim, vrstu i način korišćenja sistema sa obnovljivim izvorima energije, nakon čega će se pristupiti izradi odgovarajuće projektno-tehničke dokumentacije.

Korišćenjem geotermalnih resursa za proizvodnju energije za potrebe zgrade „Palata Srbija“ smanjila bi se potrošnja fosilnih goriva, a time i emisije CO_2.Takođe, poboljšali bi se uslovi za rad zaposlenih i omogućile uštede u troškovima za energiju. Konačno, odgovorilo bi se na sve veću potrebu za uvođenjem novih, lokalno raspoloživih i čistih izvora energije i doprinelo zelenoj tranziciji srpske privrede i društva.

Sprovedeno istraživanje drugo je ove vrste u zgradama centralne vlasti, nakon prošlogodišnjeg istraživanja na lokaciji zgrade „SIV 3“, koje je takođe pokazalo da na toj lokaciji postoji potencijal za primenu geotermalne energije.

Istraživanje geotermalnih resursa na prostoru zgrade „Palata Srbija“ omogućeno je zahvaljujući finansijskoj podršci Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) i Poverilačkog fonda CEB-a kome doprinose Republika Slovačka i Kraljevina Španija. Ono je deo niza pripremnih aktivnosti čiji je cilj poboljšanje energetske efikasnosti u zgradama centralne vlasti. Ove aktivnosti su početni korak u realizaciji višegodišnjeg programa „Energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti“, koji obuhvata 28 objekata, a vredan je 40 miliona evra.

Izvor: UNDP

Mićović: Cela Evropa je vukla zalihe dizela iz Rusije, srpsko tržište se dobro snalazi

03.02.2023

nafta_gorivo — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Pixabay (Matteo Baronti)

Zabrana uvoza ruske sirove nafte morskim putem na snazi je od 5. decembra, a od 5. februara stopira se i uvoz ruskih naftnih derivata. Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović kaže za RTS da je 5. decembar prevaziđen kao potencijalno veliki problem, kao i da se sve rafinerije u Evropi za sada uspešno snabdevaju sirovom naftom iz drugih izvora, pa tako i rafinerija u Srbiji.

Posle decembarskog embarga na uvoz ruske sirove nafte i ograničenja cene na 60 dolara, Evropska unija i zemlje G7 od 5. februara uvode i zabranu uvoza ruskih derivata. Usledio je i odgovor Rusije, od februara do juna zabranila je isporuku nafte zemljama koje limitiraju cenu. Briselske naftne sankcije pogađaju i srpsko tržište. Izdvaja dve stvari kada je reč o derivatima.

„Ne mogu derivati nafte iz Rusije da se uvoze u EU i derivati nafte dobijeni preradom ruske nafte ne mogu da se izvoze iz zemalja koje prerađuju takvu naftu. To su ponovo nove barijere na regionalnom i globalnom tržištu koje će naftne kompanije prevazići, ali je suviše barijera, one nisu pitanje 5. decembra ili 5. februara, one će trajati godinama”, ističe Mićović.

Govoreći o zalihama u Srbiji, Mićović kaže da je bilans dizela kada je u pitanju tržište Srbije prethodnih godina bio takav da je u Srbiju dolazio dizel delom iz Rusije – vrlo male količine, koji je zaista proizveden u Rusiji, ali su dolazile značajne količine – udeo uvoza iz rafinerija koje danas prerađuju rusku sirovu naftu – rafinerije u Bugarskoj, Mađarskoj, Slovačkoj.

Sve tri rafinerije mogu danas da prerađuju i naftu iz Rusije, ali ne mogu te derivate da izvoze van svojih zemalja, to potencijalno u Srbiji može biti problem, mada sve te rafinerije gledaju da nemaju 100 posto ruske nafte, tako mogu da snabdevaju tržišta u okruženju koja su do sada snabdevali, objasnio je on.

„Srpsko tržište se snalazi, potrošači ništa neće osetiti, niti su do sada osetili“, podvukao je Mićović.

Za nekoliko dana biće punih godinu dana rada na regulisanom tržištu, što je komplikovano za bilo koju privrednu oblast, pa tako i za naftni sektor.

Pročitajte još:

Cene goriva i kotacije

Na fluktuacije cena na benzinskim stanicama, maksimalno dozvoljenih maloprodajnih cena koje određuje država, pored toga što zavise od kotacija dizela i benzina na Mediteranu, utiče i kurs dolara i zavisni troškovi uvoza koje sve naftne kompanije dostavljaju Ministarstvu energetike, na osnovu čega se određuju maksimalne cene.

Prema njegovim rečima, kotacije su stabilne, zabeležili smo pad kotacija, pala je kotacija dizela i benzina poslednjih nedelju dana zbog toga što su zalihe dizela prevelike, poslednjih mesec dana uvozilo se iz Rusije više nego ikada pre.

Mićović je rekao da je regionalna kotacija dizela pala kao posledica nabildovanih zaliha.

Efekti mera

Postoje efekti koji su dugoročni, posledice godinu dana rada u regulisanom tržištu neće biti nimalo jednostavno prevazići za mnoge u naftnom sektoru.

Prvi su to osetili oni koji nemaju mogućnost da finansiraju maloprodaju iz drugog biznisa, ne mogu da pokriju troškove rada benzinskih stanica.

„Imamo nesrećno rešenje prodaje agrarnog dizela gde se puno rasipa. Nikada nismo imali ovakvu potrošnju agrarnog dizela u novembru, decembru, januaru, kada nema poljoprivrednih radova, jasan je znak da se troši nenamenski, da se preprodaje“, ukazuje Mićović.

Država je imala najbolju nameru da snabde poljoprivrednike, ali to je urađeno na način potpuno neracionalan i koji urušava celo tržište, ističe Mićović.

Evropa i Zapad ograničili su 5. decembra cenu ruske nafte na 60 dolara. Rusija zabranjuje izvoz nafte zemljama koje primene to ograničenje.

Gomilaju se prepreke, redovni izvori snabdevanja se zamenjuju alternativnim izvorima, a kada alternativni postanu glavni, onda nemate alternacije, dovodi se u rizik u nekom budućem periodu.

Celo tržište je manje otporno na poremećaje, poremećaji su mogući – da li kovid poremećaj, da li neke elementarne nepogode, ovakvo tržište sa barijerama je slabo otporno na poremećaje i onda će doći do izražaja državne zalihe, koliko mogu da pomognu da se neki poremećaj prevaziđe.

Bitno je u ovom periodu i za Srbiju i za druge države da nivo zaliha drže na visokom nivou da bi prevazišli poremećaje.

Tržište u većem riziku nego pre

Mićović kaže da je dugoročno celo tržište u većem riziku nego pre.

„Zamislite da se zaglavi neki tanker u Suecu, više robe će dolaziti do Mediterana i Evrope tuda. Svi ćemo prolaziti kroz period komplikovanog rada, troškovi su veći, treba dovlačiti neke derivate nafte iz Indije, Turske, sa Bliskog istoka, to diže troškove logistike, komplikuje transport“, rekao je Mićović.

Potrošači dolaze i toče gorivo, osim u Italiji i Francuskoj, gde se previše administriralo na tržištu, zaključio je Mićović.

Izvor: RTS

Zatražena zelena dozvola za gradnju poslednje deonice Transbalkanskog koridora

03.02.2023

dalekovod_struja — Foto-ilustracija: Pixabay

Elektromreža Srbije i Ministarstvo životne sredine obavestili su javnost da je EMS Ministarstvu podneo zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticana na životnu sredinu projekta izgradnje dalekovoda DV 2x400kV TS Bajina Bašta-državna granica Crne Gore i državna granica Bosne i Hercegovine.

Reč je o poslednjoj deonici gradnje Transbalkanskog koridora kroz Srbiju, regionalnog projekta izgradnje sistema za prenos električne energije 400KV naponskog nivoa, koji će povezati Istočnu i Zapadnu Evropu.

Pročitajte još:

Prethodno su završene prva sekcija od Pančeva do rumunskog grada Rešica i druga sekcija od Kragujevca do Kraljeva, dok je za gradnju treće sekcije, dvostrukog dalekovoda (2x400KV) Bajina Bašta-Obrenovac, EMS od Ministarstva dobio zeleno svetlo u avgustu prošle godine, ali tender za radove još nije raspisan.

Nakon treće deonice, preostaje još da se izgradi deonica od Bajine Bašte do granice sa Crnom Gorom i granice sa Bosnom i Hercegovinom.

Izvor: eKapija

1...201202203...1.529 Page 202 of 1.529

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 avgust

Events for 31st avgust

Events for 1st septembar

Events for 2nd septembar

Events for 3rd septembar

Events for 4th septembar

Events for 5th septembar

Events for 6th septembar

Events for 7th septembar

Events for 8th septembar

Events for 9th septembar

Events for 10th septembar

Events for 11th septembar

Events for 12th septembar

Events for 13th septembar

Events for 14th septembar

Events for 15th septembar

Events for 16th septembar

Events for 17th septembar

Events for 18th septembar

Events for 19th septembar

Events for 20th septembar

Events for 21st septembar

Events for 22nd septembar

Events for 23rd septembar

Events for 24th septembar

Events for 25th septembar

Events for 26th septembar

Events for 27th septembar

Events for 28th septembar

Events for 29th septembar

PIŠITE NAM