Energetski portal, kao medij koji želi da doprinese rodnoj ravnopravnosti i inkluzivnosti žena u sektor zelene energije, odlučio je da podrži kampanju promocije uspešnih žena koje sprovodi Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije. U narednom periodu objavljivaćemo intervjue Udruženja OIE SRBIJA sa ciljem da podstaknemo mlade devojke i žene da se obrazuju i karijernu šansu potraže u sektoru OIE.

Znanje, posvećenost i rezultati rada – pravi su put za ostvarivanje rodne ravnopravnosti u tzv. muškim poslovima, veruje članica Saveta Agencije za energetiku Negica Rajakov.

A „muških poslova“ u karijeri i životu sagovornice portala OIE Srbija nije manjkalo. Nakon srednje škole „Nikola Tesla“ u Pančevu koju je završila kao najbolja u generaciji, upisala je ETF, odsek industrijska energetika, u vreme kada je na tom fakultetu bilo tek 25 odsto devojaka. Po diplomiranju, radila je kao asistentkinja na ETF-u, gde je držala vežbe studentima od kojih je neretko bila mlađa, a koji su je ipak uvažavali, zbog čega je prvi put shvatila kakvu moć nose znanje i argumenti.

Najveći deo radnog staža provela je u pančevačkoj Petrohemiji gde je od 1997. godine do 2018. godine prošla put od pripravnika do top menadžmenta. Od marta 2018. godine članica je Saveta Agencije za energetiku u kojoj žene čine više od 60 odsto zaposlenih. Osim toga, godinama je bila članica UO bokserskog kluba „Profesionalac“, a i danas rado prati taj „muški“ sport.

U intervjuu za portal OIE Srbija, Negica Rajakov otkriva zašto i danas, kada putuje, sagledava stanje izolatora na dalekovodnim stubovima, kako je uspela da pronađem optimalan balans između posla i porodice, zašto je boks najsličniji životu, kao i šta očekuje od nove generacije žena u OIE sektoru.

Pročitajte još:

• U SEKTORU OIE NEMA MESTA ZA RODNU DISKRIMINACIJU
• DISKRIMINACIJA POSTOJI, ALI POZITIVNIH PRIMERA JE MNOGO VIŠE
• RODNA PRIPADNOST VIŠE NIJE TEMA U OBLASTI PROJEKTOVANJA I KONSALTINGA

Za elektrotehniku ste se odlučili još kao devojčica, upisom u srednju ET školu gde ste bili đak generacije. Odakle devojčici, tinejdžerki ljubav prema tom pozivu? Koliko je bilo devojaka tada u razredu?

– S obzirom na to da sam pripadala jednoj od poslednjih generacija koja je pre reforme školstva sprovedene 90-tih godina, pohađala srednje usmereno obrazovanje upravo u ETŠ “Nikola Tesla” u Pančevu, rekla bih da je to pre bio predznak mog budućeg životnog opredeljenja i poslovnog angažovanja, nego sam odabir.

Međutim, kao predstavnik učenika, bila sam dobro upoznata i sa problematikom stručnog obrazovanja u predmetnoj školi, kao i sa brojem učenica koje su pohađale ET Nikola Tesla, a koje su tada bile u značajnoj manjini i predstavljale su retkost.

Prirodni sled je bio upis ETF? Kakva je situacija bila na ETF u pogledu rodne ravnopravnosti?

– Tih devedesetih godina studentkinje su činile približno četvrtinu od ukupnog broja studenata ETF-a. Brojno manje zastupljene, ali, vredne i radne po prirodi, po uspešnosti nismo nimalo zaostajale od kolega.

Prva radna mesta su vam bila u obrazovnom sistemu, u srednjoj školi i na fakultetu? Koliko je bilo devojaka i po čemu pamtite taj period karijere?

– To su bile teške godine kada su sankcije koje su uvedene našoj zemlji dovele do izrazito lošeg stanja u privredi, ali i društvu i naprosto poremetile neke osnovne vrednosti u sistemu. Kao neko ko je oduvek bio okrenut novim znanjima, lično mi je drago što sam tada, sticajem novonastalih okolnosti u privrednom sektoru, imala priliku da radim i u obrazovnom sistemu.

Zastupljenost devojaka u srednjoj elektrotehničkoj školi je tih godina i dalje bila značajno manja nego na ETF-u, što je i razumljivo s obzirom na to da ETF upisuju i učenici drugih srednjih škola. Prema podacima iz Imenika inženjera elektrotehnike koji su diplomirali na Univerzitetu u  Beogradu u periodu 1923-2022, od ukupno 410 diplomaca koji su diplomirali te 1994. godine, približno 100 je bilo žena, što govori da se udeo žena na ETF-u tih godina nije značajno menjao i kretao se oko 25 odsto.

Sećam se da je mojim srednjoškolcima bilo drago što imaju mladu profesorku i da sam se prilično dobro razumela sa njima u pogledu očekivanja i standarda rada, kao i sa zaposlenima u kolektivu.

Držeći vežbe na Katedri za mašine ETF u Beogradu, bila sam dosta mlađa od pojedinih studenata koje sam podučavala, ali sam u punoj meri bila uvažena od strane istih upravo iz razloga znanja koje sam im prenosila.

Čini mi se da sam tada, po prvi put, shvatila punu snagu znanja i argumenata, ali i sagledala pravi put ka prevazilaženju problematike rodne ravnopravnosti u tzv. pretežno „muškim delatnostima”, a to su visok nivo znanja, posvećenost i rezultati rada.

Inženjersku karijeru ste započeli u Elektrovojvodini. Kako su izgledali operativni inženjerski dani jedne mlade žene?

– Iz operativnih dana provedenih na radu u Elektrovojvodini ponela sam u život profesionalnu deformaciju da i danas, kada putujem, vizuelno sagledavam stanje izolatora na dalekovodnim stubovima, ali i pregršt korisnih informacija o distributivnoj mreži u mom rodnom gradu i okolini, elektroenergetskim saglasnostima i sl. koje su mi bile od velikog značaja u kasnijim godinama rada.

Posedujete licencu odgovornog izvođača radova, a u Vašoj biografiji se izdvaja da ste bili odgovorno lice objekta TS 220/35/6kV i to dok ste bili na funkciji u RJ Elektrosnabdevanje? Kako izgleda taj posao i ima li izazova za ženu?

– Elektroenergetski objekat TS 220/35/6kV HIP 2 je, po kategorizaciji AD Elektromreže Srbije, objekat najviše I kategorije što govori o njegovom značaju, ali i nivou odgovornosti odgovornih lica u njemu.

TS HIP 2 je EE objekat putem kojeg se vrši transformacija i dalje snabdevanje električnom energijom energetski veoma intenzivnih i proizvodno veoma zahtevnih i rizičnih objekata HIP-Petrohemije, Tehnogas Messera I, donedavno, Rafinerije nafte Pančevo. Ove osnovne informacije dovoljno govore o neophodnosti besprekornog funkcionisanja predmetnog elektroenergetskog sistema, kao i potrebi da se isti kontinualno održava, unapređuje i dodatno poboljšava, ali i o nivou stresa kojem ste izloženi dok to radite.

Nekako, kao po pravilu, neželjeni događaji i kvarovi se dešavaju noću i tada je, kako bi se posao obavljao profesionalno i odgovorno, pored svega ostalog, preko potrebno i visoko razumevanje porodice, a koje sam ja oduvek imala. Ono što sam ja, kao supruga i majka, zauzvrat mogla da uradim bilo je da pronađem odgovarajuću muziku zvona na telefonu koja nije duboko uznemiravajuća u kasne sate, a da vreme koje provodim sa porodicom bude veoma sadržajno i kvalitetno. Dajući najbolje od sebe uspela sam da pronađem optimalan balans između posla i porodice i da budem dobra supruga i “najbolja” mama što lično smatram svojim najvećim uspehom u životu.

Koja ste zaduženja imali u Petrohemiji, a koja u NIS-u? Kako ti sistemi integrišu žene? NIS poslednjih godina radi dosta na ispunjavanju principa održivog razvoja među kojima je i rodna ravnopravnost. Kako je bilo u Vaše vreme, pre desetak godina kada ste bili član Odbora direktora NIS-a?

– Petrohemija i NIS su ozbiljni, visoko standardizovani sistemi orijentisani ka postizanju maksimalnih poslovnih rezultata i ciljeva i, kao takvi, visoko svesni da samo kompanije koje neguju različitosti i pružaju jednake šanse svima, mogu konstantno napredovati i postizati vrhunske rezultate. U kompanijama nalik ovim, prvenstveno se cene rezultati i kvalitet rada što otvara mogućnost poslovnog napredovanja žena, premda smatram da i dalje postoji veliki prostor u povećanju uloga žena u poslovnom odlučivanju, naročito na najvišem nivou. Potvrda mom mišljenju su i podaci globalnih studija koji govore da žene čine približno 48 odsto radne snage, u energetskom sektoru 25 odsto, a da je zastupljenost žena na izvršnim funkcijama oko šest odsto, dok je u naftnom i gasnom sektoru zastupljenost na najvišim funkcijama ispod jedan odsto.

I pre desetak godina, Petrohemija i NIS su iskazujući brigu o zaposlenima, u okviru posebnih kolektivnih ugovora i akata, imale određene pogodnosti za radnike, a naročito za žene – majke što i danas neguju i to na strategijskom nivou što, svakako, predstavlja svetao primer u poslovnoj praksi.

Moje lično iskustvo stečeno radom u Petrohemiji, gde sam provela veći deo radnog staža i prošla put od pripravnika do top menadžmenta, i u NIS-u, gde sam bila član Odbora direktora i jedina žena u sazivu, ne beleži sistemska negativna iskustva u domenu rodne ravnopravnosti, a sa usamljenim, pojedinačnim slučajevima se svaka žena, koja poštuje sebe i bori se za svoje stavove snagom argumenata, može sa lakoćom izboriti.

Konačno, član ste Saveta Agencije za energetiku, nezavisnog regulatora i jedne od najvažnijih institucija. Da li se AERS bavi pitanjem rodne ravnopravnosti?

– Agencija za energetiku RS trenutno upošljava nešto manje od 50 zaposlenih od čega žene čine više od 60 odsto. Dva, od ukupno pet članova Saveta su žene što je svetao primer po pitanju zastupljenosti polova u organima upravljanja u energetskom sektoru. Premda se u AERS-u ne uočava neuravnotežena zastupljenost polova u organima odlučivanja, kao i u organizacionoj strukturi, sa ciljem unapređenja položaja i obezbeđivanja jednakih mogućnosti za žene i muškarce u svim oblastima delovanja, Planom upravljanja rizicima od povrede principa rodne ravnopravnosti predvideli smo određene podsticajne i programske mere.

Iz Vaše biografije se izdvaja još jedan podatak – bili ste član UO bokserskog kluba Profesionalac punih osam godina što je sigurno neobičnije nego inženjerski poziv. Otkud to?

– Sa neskrivenim ponosom mogu da kažem da moj suprug ima status zaslužnog trenera boksa u Srbiji i da je osnivač i trener jednog od najuspešnijih bokserskih klubova u zemlji – BK Profesionalac iz Pančeva. Za uspešnu karijeru, podrška partnera mora biti obostrana i izuzetno mi je drago što sam, u procesu osnivanja kluba i njegovog daljeg razvoja, dala svoj pun doprinos. I danas sam prisutna u klubu i rado pratim boks, jer je taj sport nekako najsličniji životu i nauči te da kada padneš, moraš da ustaneš, ali i da je uspeh dostižan samo uz ozbiljnu posvećenost i ako uvek daješ od sebe malo više i malo bolje od drugih.

Imate li savet za mlade devojke koje razmišljaju o inženjerskom pozivu ili radu u sektoru OIE?

– Zajednički zadatak svih nas je da, kroz lično angažovanje danas, menjamo sutra koje dolazi, da osvestimo one nesvesne barijere u pogledu rodne ravnopravnosti i da srušimo postojeće kako bismo, kao društvo, dosegli principe rodne ravnopravnosti, ali i da ličnim primerom ohrabrimo i podržimo mlade devojke da biraju zanimanja i radno se angažuju u sektorima u kojima dominiraju muškarci.

Sektor OIE, kao relativno mlad i brzorastući sektor energetike, formiran na modernim poslovnim standardima koji eliminišu svaki oblik diskriminacije, otvara prostor za aktivnije angažovanje žena i toplo ga preporučujem svim mladim devojkama, jer, kao neophodnost, sagledavam aktivniju ulogu žena u energetskoj tranziciji obzirom da su žene na globalnom nivou prepoznate kao snažni nosioci promena u tranziciji ka održivim rešenjima.

Ozbiljna posvećenost pozivu, temeljan rad, visok nivo kompetencija i proaktivan pristup već danas je iznedrio žene za koje sa pravom možemo reći da su lideri energetske tranzicije u našoj zemlji, a što je najjasniji putokaz za generacije mladih žena koje dolaze i od kojih lično gajim velika očekivanja.

Izvor: OIE Srbija