Globalna industrija nafte i gasa koja zapošljava skoro 12 miliona radnika i čini više od polovine globalnog snabdevanja energijom, nalazi se na raskrsnici. Nedavni specijalni izveštaj Međunarodne agencije za energiju (IEA) „Industrija nafte i gasa u neto nultim tranzicijama“, objavljen uoči klimatskog samita COP28 u Dubaiju, naglašava potrebu da se industrija prilagodi promenama.
Izveštaj naglašava hitnu potrebu da se industrija uskladi sa ciljevima Pariskog sporazuma, posebno u kontekstu pogoršanja klimatske krize koja se uglavnom pripisuje osnovnim proizvodima industrije. Predviđa se da će globalna potražnja za naftom i gasom dostići vrhunac do 2030. godine, uz agresivnije klimatske akcije koje potencijalno mogu dovesti do smanjenja potražnje za 45 odsto do 2050. godine u poređenju sa današnjim nivoima. U scenarijima koji imaju za cilj neto nultu emisiju do sredine veka, upotreba nafte i gasa mogla bi da se smanji za preko 75 odsto do 2050. godine.
Uprkos svojoj centralnoj ulozi u energetskom sektoru, industrija nafte i gasa je minimalno uključena u prelazak na čistu energiju, sa samo jedan odsto investicija u istu.
Pročitajte još:
- BEČ DOBIJA SISTEM KAUCIJE ZA JEDNOKRATNU AMBALAŽU
- KOJI GASOVI STAKLENE BAŠTE SVOJOM KONCENTRACIJOM OBARAJU REKORDE?
- SRBIJA ĆE DOPREMATI GAS IZ AZERBEJDŽANA
Trenutno, kompanije koje imaju cilj smanjenja emisija proizvode manje od polovine globalne proizvodnje nafte i gasa. Da bi ispunila scenario od 1,5 °C, industrija mora smanjiti svoje emisije za 60 odsto do 2030. godine.
Iako će se uloga nafte i gasa u neto nultoj budućnosti smanjiti, neće u potpunosti nestati, što će zahtevati nastavak ulaganja kako bi se osigurala energetska sigurnost. Međutim, trenutni nivo ulaganja u industriju, od oko 800 milijardi USD godišnje, duplo je veći od onoga što bi bilo potrebno u scenariju od 1,5 °C, što ukazuje na potrebu za preraspodelom resursa.
Industrija se takođe suočava sa rizicima u pogledu profitabilnosti i vrednovanja. Privatne kompanije za naftu i gas mogle bi da dožive pad vrednosti do 60 odsto ako se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 °C. Uprkos ovim izazovima, sektor ima potencijal za povećanje ključnih tehnologija čiste energije kao što su vodonik, hvatanje ugljenika, vetar na moru i tečna biogoriva, s obzirom na postojeće veštine i resurse. Međutim, izveštaj upozorava na preterano oslanjanje na hvatanje ugljenika kao jedino rešenje, naglašavajući nepraktičnost hvatanja 32 milijarde tona ugljenika do 2050. prema trenutnim projekcijama politike.
Energetski portal
