Newsletter Subscribe
Enter your email address below and subscribe to our newsletter
Koji gasovi staklene bašte svojom koncentracijom obaraju rekorde?
Podeli
Gasovi sa efektom staklene bašte, nakon dostignutog novog rekorda u 2022. godini, kako se navodi u novom izveštaju Svetske meteorološke organizacija (WMO), nastavljaju da rastu i u tekućoj godini bez naziranja kraja takvog trenda.
Tako su prosečne globalne koncentracije ugljen-dioksida bile po prvi put prošle godine preko 50 odsto iznad predindustrijskog perioda. Stopa rasta tokom ove godine u odnosu na prethodnu jeste bila nešto niža, ipak navodi se da je to verovatno samo posedica prirodnih i kratkoročnih varijacija u ciklusu ugljenika. Uz to se ističe da nastavljaju sa rastom i emisije nastale kao posledica industrijskih aktivnosti.
Kada je reč o ostalim gasovima, metan je takođe beležio rast, dok je azot-oksid zauzeo prvo mesto kada je reč o rekordnom porastu, kada se uzmu poređenja rasta između 2021. i 2022. godine.
Pročitajte još:
- DR DANIJELA KIROVSKI O SVOM ISTRAŽIVAČKOM PROJEKTU: „SMANJILI SMO EMISIJU METANA KOD KRAVA ZA 46 ODSTO”
- KLJUČNI IZVEŠTAJ UN: VELIKI KORACI U SMANJENJU EMISIJA, ALI NEDOVOLJNI ZA CILJEVE IZ PARIZA
- AUSTRALIJA IMA NAJVIŠE EMISIJE CO2 IZ UGLJA PO STANOVNIKU
Ovakim trendom, svet se ne nalazi na putu koji je postavljen Pariskim sporazumom, a kao posledice u izveštaju se navode ekstemnije vremenske prilike, praćene intenzivnim vrućinama i padavinama, a takođe posledice će biti otpadanje leda, porast nivoa mora i njegovo zakiseljavanje.
Iako nešto više od jedne četvrtine CO2 apsorbuje okean, a oko 30 odsto kopneni ekosistemi, kao što su šume, oko polovine ovih emisija ostaje u atmosferi. Zbog toga sve dok nivo ugljen-dioksida bude rastao, rašće i globalna temperatura.
Ugljen-dioksid predstavlja najvažniji gas staklene bašte, čineći oko 64 odsto efekta globalnog zagrevanja, a nastaje najvećim selom sagorevanjem fosilnih goriva i proizvodnjom cementa. Kada je reč o metanu, oko 60 odsto emisije dolazi iz ljudskih aktivnosti i to poljoprivrede, eksploatacije fosilnih goriva, sa deponija i iz sagorevanja biomase. Za oko 40 odsto emisija azotnog oksida odgovoran je čovek, recimo, kroz upotrebu đubriva ili usled industrijskih procesa, a njegovo povećanje je u period između 2021. i 2022. godine bilo najviše zabeleženo nego ikada ranije tokom modernih vremenskih zapisa.
Energetski portal
