U sektoru OIE nema mesta za rodnu diskriminaciju

Energetski portal, kao medij koji želi da doprinese rodnoj ravnopravnosti i inkluzivnosti žena u sektor zelene energije, odlučio je da podrži kampanju promocije uspešnih žena koje sprovodi Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije. U narednom periodu objavljivaćemo intervjue Udruženja OIE SRBIJA sa ciljem da podstaknemo mlade devojke i žene da se obrazuju i karijernu šansu potraže u sektoru OIE.

Nataša Lazarević je direktor i osnivač filijale francuske kompanije IEL sa sedištem u Beogradu. Živi i radi na relaciji između Srbije i Francuske. Diplomirani je ekonomista sa masterom iz finansija i bankarstva sa Pariskog univerziteta, Sorbona.

Francuska kompanija IEL, osnovana 2004. godine, projektuje, gradi, finansira i upravlja vetroelektranama i solarnim postrojenjima. Grupacija IEL ima portfolio od skoro 200MW instalisane snage u pogonu i izgradnji, dok u razvoju ima oko 1.2 GW.

Kakvi su planovi ove kompanije u Srbiji i regionu za OIE Srbija otkriva Nataša Lazarević sa kojom se razgovarali i o razlici u tretmanu žena u Srbiji i Francuskoj i prednostima koje sektor obnovljivih izvora energije može ponuditi mladim ženama na početku karijere.

Na čelu ste kompanije koja je razvila Ve Bašaid. Kako ste dospeli u sektor obnovljivih izvora energije?

– Kao diplomirani ekonomista sa masterom iz finansija i bankarstva, počela sam karijeru u finansijskom sektoru, tačnije u reviziji, a zatim u investicionom fondu. Bavljenje investicijama u Private equity fondu u Parizu mi je pružilo mogućnost da naučim šta je konkretno razvoj jedne kompanije, koje su prepreke i izazovi sa kojim se susreću rukovodioci na putu do uspeha. To mi je dalo motiv da izađem iz svoje zone komfora i da se postavim na prvoj liniji. Uvek sam težila da u svom poslu pronađem nešto što će i drugima biti korisno, te se sektor obnovljivih izvora energije pokazao kao prava prilika da se okušam kao preduzetnik. Osnivači francuske kompanije IEL koje sam upoznala u okviru mog prethodnog posla su lako prihvatili da otvore filijalu i da ulažu u energetiku u Srbiji kao jednom od perspektivnih tržišta u Evropi. 

Pročitajte još:

• ŽIVIMO U DRUŠTVU GDE NAS OD MALENA UČE ŠTA ŽENE (NE)TREBA DA RADE
• PREPORUČILA BIH DEVOJKAMA DA POSAO TRAŽE U OIE KOMPANIJAMA
• VEOMA JE VAŽNO DA OSNAŽIMO ŽENE DA SE BAVE ZELENIM BIZNISOM

Da li vidite neke predrasude ili diskriminaciju imajući u vidu da ste žena na čelu projekta i kompanije?

– Predrasude uvek postoje, pozitivne, kao i negativne. Kada se radi o dugoročnim poslovima koji iziskuju određene obaveze, ljudi generalno imaju neku vrstu predostrožnosti što je i prirodno. Na nama je, bilo da je muškarac ili žena u pitanju, da kroz dijaloge sa drugom stranom nađemo rešenje koje će svima da odgovara. Diskriminaciju kao žena nisam doživela i ne verujem da je tako nešto zastupljeno među akterima u sektoru obnovljivih izvora energije. Taj sektor je još relativno mlad i dinamika koju generiše privlači mlađe i obrazovane ljude, te suštinski nema prostora za rodnu diskriminaciju.

S obzirom na to da živite na relaciji Francuska-Srbija, da li vidite razliku u tretmanu žena koje se bave ovim poslom?

– Osloniću se na radove upravo nagrađene Nobelovke, Amerikanke Klaudije Goldin, ekonomiste i feministkinje koja je izučavala podatke i statistike iz poslednjih 200 godina o rodnoj ravnopravnosti, pre svega u Americi, a i u drugim zapadnim zemljama. Žene su u proteklim decenijama stekle mnoštvo prava na tržištu rada, ali još uvek postoje razlike, posebno kada su u pitanju rukovodeće pozicije, a samim tim i lični prihodi. Konkretno, u našem sektoru ne bih govorila o tretmanu žena, već kako se žene postavljaju u odnosu na određenu poziciju. Naime, žene su edukovane koliko i muškarci, možda i više, a pritom su manje zastupljene na rukovodećim pozicijama čak i u našem sektoru. Da li je u pitanju  kolektivno nesvesno zbog kojeg žene nerado preuzimaju poslove gde postoje određeni rizici?

Da li Vaša kompanija planira još neke projekte u Srbiji, osim VE Bašaid, poput solara ili geotermalne energije? 

– Pored vetroelektrane Bašaid, pokrenuli smo razvoj solarnih elektrana na teritoriji naše zemlje i u regionu. Nadamo se da će nova regulativa vezana za priključenje na prenosnu mrežu doprineti da se procesi razvoja znatno ubrzaju. Geotermalnu energiju vidim kao savršenu kombinaciju između lokalne proizvodnje energije i lokalne potrošnje. Geotermalni izvori pružaju konstantnu proizvodnju energije, konkurentni su u odnosu na fosilna goriva kao što je gas i mogu unaprediti lokalni razvoj poljoprivrednih i industrijskih aktivnosti. Zajedno sa francuskim klasterom iz geotermalne industrije radimo na nekoliko projekata u Srbiji i u Republici Srpskoj. Prioritet je  snabdevanje gradskih sistema daljinskog grejanja. U planu imamo i industrijski sektor koji sve više teži ka dekarbonizaciji. 

Kada možemo očekivati izgradnju nekog od tih projekata?

– Kada ste na čelu kompanije koja ulaže u ovom sektoru svakako da jedva čekate da dođete do realizacije. Kao i svi infrastrukturni projekti, i postrojenja koja koriste obnovljive izvore iziskuju veliki trud i strpljenje. Među našim projektima vetropark Bašaid je svakako najbliži izgradnji.

Da li savetujete mladim devojkama i ženama da se obrazuju u sferi OIE, a zatim i da profesionalni izazov potraže u tom sektoru?

– Ne postoji tipski profil osobe koja posluje u sektoru obnovljivih izvora. Moguće da su inženjeri najviše zastupljeni, ali tu su i ekonomisti i pravnici. Smatram da je najbitnija sposobnost u ovom sektoru biti polivalentan, na primer ispratiti zakonske regulative i istovremeno razumeti tehnička rešenja na projektu. Najveća prednost ovog sektora je ta što je u punom razvoju, te žena ili mlada devojka koja traži profesionalan izazov svakako može naći svoje mesto u njemu. 

Izvor: OIE Srbija