Home Blog Page 111

Najbogatijih jedan odsto stanovništva potrošilo svoj godišnji ugljenični budžet za samo 10 dana

Foto-ilustracija: Unsplash (Jonathan Kemper)
Foto-ilustracija: Unsplash (Zach Miles)

Najbogatijih jedan odsto stanovništva iskoristilo je svoj udeo u godišnjem globalnom ugljeničnom budžetu – količini CO2 koja može biti dodata atmosferi, a da svet ne pređe prag zagrevanja od 1,5°C – u prvih 10 dana 2025. godine, otkriva nova analiza organizacije Oksfam.

Nasuprot tome, osobi iz siromašnije polovine svetske populacije bilo bi potrebno skoro tri godine (1.022 dana) da potroši svoj udeo godišnjeg globalnog karbonskog budžeta.

Ova zabrinjavajuća prekretnica, koju je Oksfam nazvao Pollutocrat Day, ukazuje na to kako klimatski slom nesrazmerno uzrokuju superbogati, čije emisije daleko premašuju emisije običnih ljudi.

Najbogatijih jedan odsto odgovorno je za više nego dvostruko veće zagađenje ugljenikom od najsiromašnije polovine čovečanstva, sa razornim posledicama za zajednice širom sveta, poput požara koji trenutno pustoše južnu Kaliforniju, upozorava Oxfam. Da bi se postigao cilj od 1,5°C, najbogatijih jedan odsto mora smanjiti svoje emisije za 97 odsto do 2030. godine.

Pročitajte još:

„Budućnost naše planete visi o koncu” – rekla je Nafkote Dabi, direktorka politike za klimatske promene pri Oksfam Internacionalu. „Prostor za delovanje je minimalan, a superbogati nastavljaju da rasipaju šanse čovečanstva svojim raskošnim stilom života, zagađujućim investicijama i destruktivnim političkim uticajem. Ovo je krađa – čista i jednostavna – mala manjina krade budućnost milijardama ljudi kako bi zadovoljila svoju nezasitu pohlepu.”

Oksfamovo istraživanje pokazuje da emisije najbogatijih jedan odsto od 1990. godine izazivaju bilione dolara ekonomske štete, ogromne gubitke useva i milione preuranjenih smrtnih slučajeva.

Izvor: Cirkularna ekonomija

EU u 2024. izgradila 13 GW energije vetra, a godišnje je potrebno 30 GW – šta usporava razvoj?

Foto-ilustracija: Freepik (kjpargeter)

Evropska unija postavila je za cilj da udeo energije vetra u ukupnoj potrošnji električne energije do 2030. godine bude 34 odsto, a do 2050. godine više od 50 odsto. Ukupan udeo energije vetra bio je 19 odsto u 2024. godini. Organizacija WindEurope je na osnovu analize iznela procenu da je ovakav trend razvoja energije vetra nedovoljno brz za ostvarenje postavljenih ciljeva.

Naime, tokom prošle godine, Evropska unija izgradila je 13 GW novih kapaciteta, od čega je 11,4 GW na kopnu i 1,4 GW na moru. Ovo je daleko ispod potrebnih 30 GW godišnje za ostvarenje energetskih i klimatskih ciljeva za 2030. godinu. Posmatrajući Evropu u celini, ukupno je dodato 15 GW novih kapaciteta energije vetra.

Tri glavna razloga usporavaju razvoj. Prvi problem je izdavanje dozvola. Većina vlada ne primenjuje nova pravila Evropske unije koja bi ovaj proces ubrzala i olakšala. Nova pravila stupila su na snagu i postala obavezujuća, ali i dalje nisu uvedena u nacionalna zakonodavstva mnogih zemalja. Štaviše, situacija u vezi sa izdavanjem dozvola pogoršala se u 2024. godini. Među pravilima su obavezujući rokovi i princip od javnog interesa, a zemlje koje su ih primenile pokazale su njihovu efikasnost. Princip javnog interesa podrazumeva projekte koji se smatraju prioritetnim zato što donose opštu korist društvo, poput zaštite životne sredine ili energetske sigurnosti, zbog čega se ubrzava procedura izdavanja dozvola. Primera radi, Nemačka je odobrila gotovo 15 GW novih vetroparkova na kopnu, što je najviše do sada i sedam puta više u odnosu na pre pet godina.

Pročitajte još:

Čak i ako bi se ubrzalo izdavanje dozvola, ostaje drugi problem – nedostatak mrežne infrastrukture. Trenutno više od 500 GW potencijalnih kapaciteta energije vetra čeka na procenu zahteva za priključenje na mrežu. Razvoj mreže za nove kapacitete nedovoljno je brz.

Takođe, stopa elektrifikacije stagnira, odnosno prelazak na električnu energiju u oblastima koje se oslanjaju na fosilna goriva. U Evropskoj uniji električna energija čini svega 23 odsto ukupne potrošene energije, a do 2050. godine potrebno je da poraste na 61 odsto.

Interesovanje za razvoj energije vetra ne nedostaje. Evropa je na državnim aukcijama dodelila više novih kapaciteta nego ikada do sada – čak 37 GW, od čega je 29 GW u Evropskoj uniji. Sve veću zainteresovanost pokazuju i korporativni potrošači, koji osvešćuju ekonomski značaj korišćenja energije vetra. Ipak, za ostvarenje ciljeva postavljenih za 2030. i 2050. godinu potrebno je hitno rešavanje pomenuta tri problema.

Energetski portal

Budućnost tržišta rada – zelena tranzicija u fokusu globalnih promena

Foto-ilustracija: Freepik (senivpetro)

Kako bi svet ispunio klimatske ciljeve zacrtane za 2030. godinu, neophodno je sprovesti zelenu transformaciju gotovo svih privrednih sektora. Ovaj ambiciozni cilj neće biti moguć bez dovoljnog broja kvalifikovanih radnika koji će moći da odgovore na izazove energetske tranzicije i klimatske krize.

U nastojanju da identifikuje zanimanja i veštine koje će biti najtraženije u budućnosti, Svetski ekonomski forum objavio je Izveštaj o budućnosti radnih mesta 2025. Ovaj jedinstveni dokument oslanja se na opsežnu anketu sprovedenu među globalnim poslodavcima, pružajući vredne uvide u trendove na tržištu rada.

Najnovije izdanje izveštaja obuhvata stavove više od 1.000 poslodavaca, koji zajedno zapošljavaju preko 14 miliona radnika u 22 industrijska klastera i 55 ekonomija širom sveta. Rezultat je izuzetno precizna analiza novih radnih mesta i veština koje će oblikovati period od 2025. do 2030. godine.

Prema nalazima izveštaja, klimatske promene zauzimaju treće mesto među ključnim trendovima koji će u narednih pet godina najviše transformisati poslovanje na globalnom nivou.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ant Rozetsky)

Ovi trendovi ukazuju na sve veću potražnju za zanimanjima poput inženjera za obnovljive izvore energije, inženjera za zaštitu životne sredine i stručnjaka za električna i autonomna vozila, koji se nalaze među 15 najbrže rastućih poslova. Klimatske promene donose i veći fokus na upravljanje životnom sredinom, što je po prvi put svrstano među 10 najtraženijih veština u svetu.

Na drugom mestu najtransformativnijih trendova nalazi se porast troškova života, pri čemu polovina poslodavaca očekuje da će ovaj trend značajno oblikovati njihovo poslovanje do 2030. godine, uprkos predviđenom usporavanju globalne inflacije. Ovi faktori dodatno će podstaći potražnju za kreativnim razmišljanjem, prilagodljivošću, otpornošću i agilnim veštinama, koje postaju ključne za uspešno poslovanje.

Najzad, najtransformativniji trend biće širenje digitalnog pristupa – čak 60 odsto poslodavaca predviđa da će digitalizacija značajno transformisati njihovo poslovanje do 2030. godine. Tehnološki napredak u oblastima poput veštačke inteligencije, obrade podataka, robotike i automatizacije, kao i energetskih rešenja, poput proizvodnje, skladištenja i distribucije energije, dodatno će oblikovati tržište rada.

Pročitajte još:

Neophodna obuka ili prekvalifikacija za veliki broj radnika

Dok globalna tržišta rada prolaze kroz strukturnu transformaciju, Svetski ekonomski forum procenjuje da će se poslovi poput administrativnih pomoćnika, službenika poštanskih i bankarskih usluga, kao i operatera za unos podataka, suočiti sa najvećim padom.

Takođe, izveštaj predviđa se da će 39 odsto postojećih veština biti zastarelo ili transformisano do 2030. godine, iako je ova „nestabilnost veština” usporena u poređenju sa 2020. godinom, kada je dostigla 57 odsto. Ovaj trend se delimično pripisuje povećanom procentu radnika (50 odsto) koji su prošli obuke, prekvalifikacije ili dokvalifikacije.

Imajući u vidu rastuće zahteve za novim veštinama, procenat radne snage kojoj je neophodno usavršavanje ili prekvalifikacija i dalje je značajan – ako bi svetsku radnu snagu činilo 100 ljudi, 59 bi trebalo da prođe obuku do 2030. godine.

Anketirne kompanije smatraju da su nedostaci u veštinama najveća prepreka transformaciji poslovanju. Shodno tome, 85 odsto anketiranih poslodavaca planira da daju prioritet unapređenju svoje radne snage, pri čemu 70 odsto poslodavaca očekuje da će zaposliti osoblje sa novim veštinama, 40 odsto planira da smanji broj zaposlenih pošto njihove veštine postanu manje relevantne, a 50 odsto planira da obezbedi obuku za svoje osoblje.

Milena Maglovski

Đedović Handanovićeva o sankcijama NIS-u: Nema razloga za brigu, država će osigurati stabilnost tržišta

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Povodom uvođenja američkih sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS), Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je za RTS da građani i privreda Srbije nemaju nikakvih razloga za brigu, kao kao i da će raditi na tome da ne dođe do bilo kakvih oscilacija na tržištu. Da ne kupimo naftu i derivate, apsolutno smo bezbedni naredna tri meseca, ali na to ne računamo, nastavljamo sa dijalogom, poručuje ministarka.

Ministarka je rekla da je država je apsolutno odlučna da pomogne da se sve prevaziđe bez ikakvih posledica na građane i privredu.

„Očekujem racionalno ponašanje svih učesnika na tržištu, kompanija u naftnom sektoru, ali i finansijskih institucija i banaka”, rekla je ministarka.

Prema njenim rečima, NIS je bio i biće dobar partner, kao i pouzdan klijent, podsetivši da je država drugi najveći akcionar u toj kompaniji.

„Naš prioritet je da NIS nastavi odgovorno da posluje. Imamo prelazni period koji služi upravo za to da se pronađu rešenja. Računamo da administracija SAD pomogne da sankcije ne utiču na Srbiju i da uveri investitore da će tako biti. To je za nas od apsolutnog značaja”, dodala je ministarka.

„Tri meseca smo apsolutno bezbedni”

Đedović Handanovićeva je istakla da treba da dobijemo dodatna pojašnjenja u vezi sa sankcijama, jer je u ovom slučaju „svaka reč bitna”.

„Sankcije će imati posledice po 30 zemalja, kao i na više od 300 kompanija. Jako je važno da dobijemo dodatna pojašnjenja, a onda, u odnosu na njih, da razgovaramo sa prijateljima iz Rusije. Najvažniji je razgovor predsednika Aleksandra Vučića i ruskog predsednika Vladimira Putina. Rusija je naš energetski partner poslednjih decenija i moramo da dođemo do rešenja”, naglasila je ministarka.

Govoreći o rezervama sirove nafte i derivata, Đedović Handanovićeva kaže da Srbija ima dovoljno, kao i da građani nemaju razloga za brigu.

„Da ništa ne kupimo u naredna tri meseca, apsolutno smo bezbedni, ali na to ne računamo. Pričaćemo i nastaviti dijalog sa svima uključenim na tržištu i ovom sektoru. Važno je da nadgledamo stanje i snabdevanje, ali ćemo podizati rezerve”, rekla je ministarka.

Pročitajte još:

„Nikakvih kanistera neće biti”

Na pitanje da li imamo rezerve mazuta zbog grejne sezone, Đedović Handanovićeva ističe da je „sve pod kontrolom”, kao i da imamo tri puta više rezervi u odnosu na potrebe. „Nema mesta panici i brizi, nikakvih kanistera neće biti”, poručuje ministarka i dodaje da će sa Hrvatskom slediti razgovori.

Podseća da se nalazimo na prelazu između dve američke administracije, pa će Srbija i zbog toga tražiti određenu fleksibilnost u rokovima.

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Komentarišući probleme sa isporukama gasa iz Azerbejdžana, gošća Jutarnjeg dnevnika navodi da je azerbejdžanska kompanija imala probleme tehničke prirode, te da nema prostora za nikakve interpretacije.

„Dobijamo ovu zimsku sezonu dodatne količine gasa iz Azerbejdžana, dok primarne količine dobijamo Turskim i Balkanskim tokom, koji nesmetano funkcioniše. Dodatne količine iz Ruske Federacije smo dogovorili i za ovu zimu. Imamo popunjena skladišta. Evropa, na primer, ima 10 odsto manje rezervi ove zime nego prethodne. Srbija ima 426 miliona metara kubnih u rezervama”, objašnjava Đedović Handanovićeva.

„Srbija energetski stabilna”

Đedović Handanovićeva takođe ističe da je važno i da EPS čuva rezerve struje, ali da nam hidrologija ide naruku.

„Važno je da se čuvaju deponije akumulacije. Agregat je romontovan u Bajnoj Bašti, što znači da imamo dva agregata u pogonu. To je zlatna rezerva našeg energetskog sektora i daje nam dodatnu sigurnost”, navodi ministarka i dodaje da je stabilna proizvodnja uglja u „Kolubari”, a rezervi ima blizu milion i šest stotina hiljada tona.

Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović zaključuje da je Srbija energetski stabilna, te da na tome rade i radili su u prethodnom periodu, što omogućava i finansijska situacija zemlje, kao i da će nastaviti da se odgovorno ponašaju i strateški razmišljaju.

Izvor: RTS

Vanredno stanje i energetska kriza u Moldaviji – šta dalje?

Foto-ilustracija: Unsplash (vadim-russu)
Foto-ilustracija: Unsplash (sasha-pleshco)

Vlada Moldavije proglasila je vanredno stanje sredinom decembra 2024. godine kako bi odgovorila na energetsku krizu uzrokovanu prekidom isporuke ruskog gasa.

Zemlja se našla u ozbiljnoj energetskoj krizi izazvanoj odlukom u Ukrajini da se, nakon nedavnog isteka, petogodišnji ugovor za tranzit ruskog gasa kroz zemlju ne produži. Gas se isporučivao faktički otcepljenom regionu Moldavije – Pridnjestrovlju. Pomenuta oblast, Pridnjestrovlje, u potpunosti nepriznata od strane svih međunarodnih aktera, ali de facto odvojena od Moldavije od ranih devedesetih godina, tradicionalno je dobijala veoma povoljno ili čak besplatno ruski gas koji je stizao preko Ukrajine, navode i svetski mediji. Kako su te isporuke sada zaustavljene, a trenutno ne postoji sigurna alternativa, raste napetost i u samom Pridnjestrovlju ali i u čitavoj zemlji.

Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Pridnjestrovlje je proglasilo nezavisnost od Moldavije. Iako ni sama Rusija nije priznala ovu oblast kao zasebnu državu, Pridnjestrovlje je godinama funkcionisalo sa sopstvenom administracijom i dobijalo, kako smo naveli, povoljan ili besplatan ruski gas za jačanje krhke ekonomije. Sve do pre nekoliko godina godine i sama Moldavija u velikoj meri je zavisila od gasa iz Rusije, ali se glavni grad Kišinjev u međuvremenu okrenuo diversifikaciji energetskih izvora, dok je Pridnjestrovlje ostalo potpuno oslonjeno na Moskvu.

Pročitajte još:

Iako Kišinjev nema administrativni i vladajući uticaj u ovom regionu, najveća gasna elektrana nalazi se upravo u toj oblasti, te snabdeva energijom i ostatak Moldavije, zbog čega kriza zapravo pogađa celokupnu teritoriju, uključujući i sporni region.

Početkom januara 2025. Rusija je zvanično obustavila svu isporuku gasa Pridnjestrovlju. Prvobitno je Moskva navela neizmirene dugove kao glavni razlog, ali dodatni problem svakako jeste neproduženi sporazum o tranzitu ruskog gasa, čime je dosadašnja ruta za snabdevanje Pridnjestrovlja presečena. O drugom, alternativnom putu, na primer snabdevanjem preko Turskog toka, još uvek nema zvanične odluke, što Kišinjev gleda i kao ruski politički potez.

Obustava snabdevanja gasa pomenutom regionu ozbiljno ugrožava energetsku stabilnost cele Moldavije, s obzirom na to da se najveća elektrana u zemlji nalazi u Pridnjestrovlju. Sama elektrana je prešla na ugalj u ovoj situaciji, ali ne proizvodi dovoljno struje za sve potrebe. Industrija je u teškom stanju, samim tim i cela privreda. Već su registrovani povremeni nestanci struje u Pridnjestrovlju, a procenjuje se da bi zalihe uglja mogle da se potroše ubrzo, što bi situaciju dodatno pogoršalo.

Moldavija je ubrzala nabavku dodatne energije, oslanjajući se više na Rumuniju i druge evropske izvore, i time su za sada izbegnuti masovni nestanci struje, ali su troškovi porasli, što već osećaju i građani Moldavije kroz uvećane račune.

Energetski portal

Jedan čovek – mnogo recikliranih flaša

Foto: Ljubaznošću Dragana Jankovića
Foto: Ljubaznošću Dragana Jankovića

Plastične flaše i čepovi spadaju među najčešće vrste otpada koje zatrpavaju naše deponije i zagađuju ulice, a razgradnja ovog materijala traje stotinama godina. Zato je svaki doprinos i ponovna upotreba dragocena, bilo da dolazi od velikih kompanija ili pojedinaca. Reciklaža je jednostavan i dostupan način da svi učinimo nešto za očuvanje planete, a ovo je priča o Draganu Jankoviću iz Čoke, koji od plastičnih flaša pravi metle. Na ovaj način ne samo da doprinosi borbi protiv zagađenja plastikom već i sebi obezbeđuje dodatni prihod.

Nakon što je zbog zdravstvenih problema otišao u invalidsku penziju 2011. godine, Dragan se suočio s izazovom kako da poveća svoj budžet. Tragajući za idejama, naišao je na video o izradi metli od plastičnih flaša na španskom jeziku. Iako je video bio loše preveden, Dragan je upornošću i trudom uspeo da savlada ovu tehniku.

Janković je najpre počeo da sakuplja flaše po selu, a prijatelji, kada su čuli šta planira da radi, počeli su da mu donose plastične boce. Za izradu prve metle trebalo mu je puno vremena i mnogo neuspešnih pokušaja. Srećom, upornost se i ovoga puta isplatila. Kada su komšije videle kako Dragan pravi metle, počeli su da skupljaju flaše i da mu donose na kućnu adresu, koliko u želji da mu pomognu, toliko i u tome da doprinesu u borbi protiv zagađenja. Danas, on za izradu jedne metle potroši oko sat i po vremena, dok mu je jedini trošak kupovina drvene drške.

U FOKUSU:

Proces izrade, kako Dragan kaže, nije nimalo lak. Flaše najpre moraju biti oprane, etikete i čepovi uklonjeni, a zatim osušene. Nakon toga se flaše seku na tanke trake, koje se potom motaju na ramove i kuvaju u vodi. Kada se osuše, trake se koriste za finalnu izradu. Ove metle, osim što su izdržljive, idealne su za čišćenje lišća i često ih ljudi kupuju na vašarima ili dolaze direktno kod njega.

Iako živi u manjoj sredini, gde potražnja nije velika, Dragan je zadovoljan pozitivnim komentarima i reakcijama.

„Kupaca nije mnogo, jer je ovo mala sredina, ali redovno posećujem vašare, s tim da ljudi često dođu i do mene kako bi izabrali metlu koju žele. Većina je zadovoljna metlama i komentari su zaista pozitivni. Metle dugo traju, a za čišćenje lišća su nezamenljive”, kaže naš sagovornik.

Reciklaža kao način života

Na potezu od Ostojićeva do Čoke mnogo je bačenih flaša, a ovaj prizor, nažalost, u našoj zemlji nije izolovan slučaj. I dok građani mahom ignorišu plastični otpad na ulicama, a komunalne službe još uvek ne uspevaju da saniraju nepropisno bačeno smeće, Dragan vidi priliku da učini nešto korisno i upusti se u proces izrade metli od recikliranih flaša.

Pored metli, Dragan se bavi i izradom briketa za loženje od kartona, papira i piljevine. Ova smesa se potapa, zatim meša u betonskoj mešalici, presuje i ostavlja da se suši na suncu. Kada se osuše, briketi su spremni za upotrebu, a u kombinaciji sa drvetom mogu se koristiti za grejanje.

Priredila: Milena Maglovski

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala EKOLOŠKI TRANSPORT.

Za 2025. godinu opredeljena značajna sredstva za unapređenje kvaliteta vazduha

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksic)

Prema preporukama Radne grupe za sistemsko rešavanje pitanja zaštite vazduha u Srbiji, u devet lokalnih samouprava realizovani su projekti čiji se rezultati unapređenja kvaliteta vazduha već vide.

Projekti su realizovani u Beogradu, Nišu, Smederevu, Užicu, Kosjeriću, Zaječaru, Novom Pazaru, Kragujevcu i Valjevu.

Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine, rekla je da je od 2021. Godine kroz projekte Ministarstva zaštite životne sredine zamenjeno 169 kotlarnica u 76 lokalnih samouprava. Projekti koji su dogovoreni i realizovani kroz rad Radne grupe obuhvatili su zamenu kotlarnica u devet lokalnih samouprava, uz podršku Ministarstava zaštite životne sredine, prosvete i rudarstva i energetike, kao i partnera iz UNDP.

Pročitajte još:

Kotlarnice snage od 150 kilovata do čak 5,4 megavata na čvrsto gorivo, zamenjene su kotlovima na ekološki prihvatljiviji energent u 15 osnovnih i srednjih škola, tri vrtića, zgradama Univerziteta, sportskog i kulturnog centra, suda, mesne zajednice, narodnog pozorišta, doma zdravlja, gradske uprave i u drugim objektima.

Kako je istakla ministarka, za 2025. godinu su obezbeđena značajna sredstva kojima će se nastaviti zamen kotlova u toplanama i javnim ustanovama. U ovoj godini u fokusu će biti gradovi i opštine u kojima se beleže najveće emisije.

Ministarka je pozvala lokalne samouprave da spremaju projekte i da ih kandiduju na javnim konkursima koji će uskoro biti raspisani.

Energetski portal

Tajland zabranio uvoz plastičnog otpada

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Freepik (nuraghies)

Od 1. januara 2025. godine, Tajland je zvanično zabranio uvoz plastičnog otpada. Tajland je bio jedna od nekoliko zemalja jugoistočne Azije koja je često primala plaćene uvoze plastičnog otpada iz Evrope, SAD, Velike Britanije i Japana. Tokom 2023. godine, iz Japana je na Tajland izvezeno 50.000 tona otpada, prenosi Resource.

Tajland je postao vodeća destinacija za ovaj uvoz nakon što je Kina uvela zabranu 2018. godine. Statistike Carinske uprave pokazuju da je količina uvezenog plastičnog otpada skočila na više od 500.000 tona u 2018. godini, što je desetostruko više u odnosu na prosek pre 2015. godine.

Nelegalni promet otpada predstavlja poseban problem i takođe je meta ove zabrane. Izveštaj iz 2024. godine, koji su zajednički objavili Kancelarija UN-a za drogu i kriminal (UNODC) i Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP), ističe da jugoistočna Azija ostaje ključna destinacija za nezakonite pošiljke otpada.

U avgustu su ekološki aktivisti, poput organizacije Basel Action Network (BAN), upozorili na dva broda kompanije Maersk za koja se sumnjalo da prevoze opasan otpad iz Albanije na Tajland.

Pročitajte još:

Postepeno ukidanje od 2023. godine

Razgovori o zabrani počeli su 2020. godine, a plan za postupno ukidanje uvoza na snazi je od 2023. godine. Od tada, samo 14 tajlandskih fabrika u zonama oslobođenim carina ima dozvolu za uvoz i korišćenje plastičnog otpada u svrhu izvoza.

Ova zabrana deo je šireg napora za smanjenje plastičnog otpada u okviru „Mape puta za upravljanje plastičnim otpadom 2020–2030“, objavljene 2019. godine. Ciljevi uključuju zabranu nekoliko vrsta plastike za jednokratnu upotrebu i stopu reciklaže domaćeg plastičnog otpada od 100 odsto.

Zabrana bi takođe mogla biti odgovor na nedavni neuspeh međunarodne zajednice da postigne obavezujući globalni sporazum o plastičnom zagađenju tokom sastanaka Međuvladinog pregovaračkog komiteta (INC-5) u novembru.

Izvor: Cirkularna ekonomija

Zamrznuta opasnost – Otapanje permafrosta oslobađa potencijalno vrlo opasne mikrobe

Foto-ilustracija: Freepik (jannoon028)

Globalno zagrevanje izaziva brojne negativne posledice za ekosisteme, pri čemu su posebno ugrožena ledena područja na severnoj hemisferi. Dok otapanje ledenih pokrivača uništava prirodna staništa za biodiverzitet u tom regionu, otapanje permafrosta nosi pretnju i za živa bića širom sveta, jer oslobađa drevne mikroorganizme i gasove koji mogu imati globalne posledice.

Permafrost predstavlja smrznuti sloj zemlje, koji je u tom stanju više od dve godine, a neretko i više hiljada godina. U ovom sloju zemlje nalaze se brojni mikroorganizmi, uključujući bakterije i viruse, zaključani i neaktivirani. Međutim, usled klimatskih promena i njegovog otapanja dolazi do njihovog oslobađanja i aktiviranja, što potencijalno predstavlja ozbiljan rizik po zdravlje ljudi i drugih živih bića.

Program Ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP) podelio je na svom sajtu primer iz 2016. godine, kada je oslobođena bakterija koja uzrokuje vrlo opasnu bolest – antraks. Te godine stradalo je više od 2.500 irvasa na poluostrvu Jamal u Sibiru, a preko zaraženih životinja dospela je i do ljudi. Zabeležen je jedan smrtni slučaj i oboljenje mnogih ljudi.

Naučnici upozoravaju da se Arktik zagreva četiri puta brže od ostatka planete, što može da dovede do toga da slučaj iz 2016. godine ne bude više izolovan, već da dođe do oslobađanja velikog broja smrtonosnih mikroba. Podaci jedne studije, koje je preneo UNEP, pokazuju da se svake godine zbog otapanja permafrosta oslobađa prema dugačkoj skali oko četiri trilijarde mikroba. Kako bi se približilo razumevanje ovako velikog broja, on može da se objasni kao broj četiri kojem se dodaje 21 nula, odnosno 4.000.000.000.000.000.000.000.

Pročitajte još:

Dodatno zabrinjava činjenica da se pomorski saobraćaj, ali i rudarstvo i druge industrije, razvijaju sve više u ovom području, zbog čega su ljudi fizički bliži potencijalnoj opasnosti, što može da olakša širenje bolesti.

Ne treba zaboraviti da je permafrost skladište za oko 1.500 gigatona ugljen-dioksida, što je gotovo dvostruko više od količine ovog gasa trenutno prisutne u atmosferi. Njegovim otapanjem dolazi i do oslobađanja emisija ugljen-dioksida i metana, dodatno pojačavajući efekat staklene bašte.

Foto-ilustracija: Unsplash (Henrique Setim)

Zato su emisije gasova sa efektom staklene bašte hitan globalni problem koji mora biti rešen kako bi se izbegle potencijalno katastrofalne posledice, kako po klimu, tako i po zdravlje ljudi.

Ovome doprinosi i podatak da naučnici u ovom trenutku predviđaju da bi takozvani prvi dan bez leda na Arktiku mogao da bude već 2027. godine, dok se ranije očekivalo da će biti 2030. Dan bez leda zapravo predstavlja trenutak u kojem površina morskog leda pada ispod milion kvadratnih kilometara. Ovo predstavlja vrlo zabrinjavajuć podatak i poruku da postoje ozbiljne promene u klimi, gubitak koji će biti nepovratan. Promene imaju potencijal da uzgore arktički živi svet, poput polarnih medveda koji su već u opasnosti. Pored toga, led pomaže u odbijanju sunčeve svetlosti, a sa njegovim smanjenjem okean će upijati više toplote.

Neki podaci pokazuju da je u septembru 2024. godine zabeležena minimalna površina morskog leda za tu godinu i iznosila je 4,28 miliona kvadratnih kilometara, što je već sada značajno smanjenje u poređenju sa prethodnim decenijama.

Katarina Vuinac

Ekološki transport kao deo sistema vrednosti

Foto: ProCredit Banka

Na teritoriji Srbije poslujemo nešto duže od dve decenije. Princip održivosti ne samo što je deo naše korporativne kulture – on čini i našu suštinu, koju se trudimo da uključimo u svaki naš poslovni proces. S ponosom ističemo da smo prva banka sa sistemom upravljanja zaštitom životne sredine, a sve naše radne procese prilagodili smo održivim praksama.

Zaštita životne sredine kao poslovni prioritet

Sve banke koje pripadaju ProCredit Grupi primenjuju visoke standarde po pitanju uticaja svojih poslovnih aktivnosti na životnu sredinu. Interni sistem upravljanja životnom sredinom podrazumeva  praćenjepotrošnje energije i drugih resursa u banci, njihovo plansko i sistematsko smanjivanje, kao i podizanje svesti među zaposlenima i saradnju sa „zelenim” dobavljačima.

Aktivno radimo na smanjenju našeg ekološkog otiska primenom različitih mera, uključujući praćenje i merenje emisija CO2 koje proizilaze iz naših poslovnih aktivnosti. Kontinuirano analiziramo emisije – poput potrošnje električne energije, grejanja i korišćenja vozila (Opseg emisije 1 i 2), kako bismo identifikovali oblasti za poboljšanje i primenili efikasne strategije za smanjenje emisija. Jedna od mera odnosi se na povećanje korišćenja obnovljive električne energije ulaganjem u razvoj vlastitih fotonaponskih sistema i saradnjom s dobavljačima čiste energije.

Dokle će nas dovesti ekološki transport

Iako se na ekološki transport i dalje gleda kao na neku inovaciju, radi se o konceptu koji već mnoge odgovorne organizacije primenjuju u svom poslovanju. Reč je o upotrebi prevoznih i transportnih sredstava koja ispuštaju manje gasova sa efektom staklene bašte.

Imajući u vidu negativan uticaj motornih vozila na životnu sredinu, doneli smo odluku da našu flotu službenih vozila proširimo električnim i hibridnim automobilima, a prvi električni automobil nabavili smo još 2016. godine.

Od 2023. godine, 100 odsto našeg voznog parka čine niskoemisioni automobili (električna, plug-in hybrid i hybrid vozila).

U okviru naših napora za promovisanje održive mobilnosti, instalirali smo 42 punjača za električna vozila širom Srbije, ne samo u gradovima u kojima imamo filijale već i na ključnim lokacijama poput auto-puteva, odmorišta i hotela. Na ovaj način želimo da korisnicima omogućimo lakšu dostupnost infrastrukture za punjenje.

U FOKUSU:

Besplatna mobilna aplikacija ProCredit Charging Stations pokazuje tačnu lokaciju punjača i može biti od velike pomoći u potrazi za njima.

Foto: ProCredit Banka

Električni automobili donose brojne prednosti, kako za korisnike, tako i za životnu sredinu. Oni proizvode znatno manje emisija CO2 i drugih štetnih gasova, doprinose smanjenju zagađenja vazduha, te utiču na smanjenje buke u urbanim sredinama. Takođe, troškovi održavanja i potrošnje električne energije niži su u poređenju sa tradicionalnim vozilima.

Zamena i održavanje naše flote niskoemisionih vozila predstavlja kontinuirani proces, jer se trudimo da uvek budemo u korak sa najnovijim tehnologijama i standardima održive mobilnosti. U sklopu ovog procesa, ove godine smo našim zaposlenima ponudili na prodaju električna vozila koja su zamenjena novim i naprednijim modelima. Ova vozila su bila dostupna po cenama znatno nižim od tržišnih, pružajući našim zaposlenima priliku da po izuzetno povoljnim uslovima postanu vlasnici ekološki prihvatljivih automobile.

Ne samo da aktivno koristimo službena niskoemisiona vozila već svojim klijentima nudimo i posebne kreditne linije za kupovinu ekološki prihvatljivih vozila. U saradnji sa renomiranim auto-industrijama, omogućili smo povoljnije uslove finansiranja kako bismo olakšali prelazak na zelenu mobilnost.

Nastavićemo da unapređujemo našu flotu i podržavamo klijente i partnere u prelasku na zelenu mobilnost. Naša vizija ostaje ista – odgovorna i dugoročna podrška inicijativama koje štite životnu sredinu i kreiraju održivu budućnost. Nastavićemo da podržavamo ekološku tranziciju, verujući da je prelazak na ekološki prihvatljiva rešenja ne samo neophodan već i izuzetno koristan za generacije koje dolaze. Naša posvećenost elektromobilnosti je ulaganje u bolji i čistiji svet za sve nas.

ProCredit Banka

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala EKOLOŠKI TRANSPORT.

Đavolja varoš kod Kuršumlije dobija Vizitorski centar vredan preko 30 miliona dinara

Foto: Wikipedia (Geologicharka)

U Đavoljoj varoši kod Kuršumlije izgradiće se vizitorski centar čija je vrednost procenjena na 30.074.372 dinara bez PDV-a. U lokalnoj samoupravi kažu da će izgradnja tog centra omogućiti unapređenje turističke ponude i infrastrukture, dok će posetiocima služiti kao polazna tačka za obilazak lokaliteta, nudeći informacije o istoriji i geologiji jedinstvenog prirodnog fenomena, kao i sadržaje za edukaciju.

Projekat finansira Ministarstvo za zaštitu životne sredine sa 25 miliona dinara, dok će ostatak novca biti obezbeđen iz lokalnog budžeta, a rok za prijavu zainteresovanih ponuđača za taj posao je do 27. januara.

„Vizitorski centar ima za cilj privlačenje većeg broja turista, što će doprineti razvoju lokalne ekonomije i povećanju prihoda od turizma. Očekujemo da će veći broj posetilaca doneti nova radna mesta i unaprediti poslovanje ugostiteljskih i turističkih objekata u i okolini Đavolje varoši i čitavog kraja”, kaže Vojimir Čarapić, predsednik Opštine Kuršumlija.

Očekuje da će izgradnjom vizitorskog centra Đavolja varoš postati još prepoznatljivija turistička destinacija ne samo u Srbiji, već i na Balkanu, a novi sadržaji i poboljšani uslovi za posetioce doprineće da taj prirodni fenomen zauzme još značajnije mesto na turističkoj mapi regiona.

Planirana izgradnja vizitorskog centra predstavlja još jedan korak ka očuvanju i promociji ovog jedinstvenog prirodnog fenomena.

Pročitajte još:

Lokalitet Đavolja varoš pod zaštitom od 1959. godine

Đavolja varoš, smeštena na Radan planini, poznata je po 202 zemljane figure visoke od dva do 15 metara, nastale vekovnim procesom erozije.

Osim figura, lokalitet se ističe i izvorima izrazito kisele vode bogate mineralima, što ga čini jedinstvenim u evropskim okvirima.

Reljefne figure u Đavoljoj varoši nastale su delovanjem kišnice na nekadašnju topografsku površinu koju čini veoma rastresit, ali čvrst materijal, i spiranjem peska i šljunka ispod manjih ili većih kamenih blokova ostaju figure u obliku kula ili piramida.

Lokalitet Đavolja varoš na površini od 67 hektara stavljen je pod zaštitu još 1959. godine, dok je 1995. godine Uredbom Vlade Srbije proglašen za prirodno dobro od izuzetnog značaja i stavljen je u prvu kategoriju zaštite, a taj lokalitet je bio i kandidat Srbije u izboru za sedam svetskih čuda prirode.

Đavolja varoš je jedinstveni fenomen u Srbiji i vrlo redak u svetu, a u Evropi ima sličnih pojava u Alpima, Austriji, Italiji i Francuskoj, ali su „kule” u Đavoljoj varoši većih dimenzija i znatno postojanije.

Izvor: Južne vesti

Konačni izveštaj uzorkovanja vode nakon akcidenta na reci Drini

Foto-ilustracija: Unsplash (Stefan Kostić)

Agencija za zaštitu životne sredine dostavila je konačne rezulatate nakon uzimanja uzoraka 3. januara na tri lokacije od akcidenta koji se dogodio na reci Drini, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Tokom uzorkovanja uočena je promena organoleptičke osobine vode (boja primetna), kao i da su ostale vrednosti opštih fizičko-hemijskih parametara, ukupnih i rastvorenih metala, odgovarale propisanim graničnim vrednostima za I i II klasu kvaliteta površinskih voda.

Konačni rezultati pokazali su da je na lokalitetu 150 metara nizvodno, 50 metara uzvodno od mesta ispusta i na devet kilometara nizvodno od lokacije akcidenta gde su uzorci uzeti, utvrđeno da su opšti fizičko-hemijski parametri usaglašeni sa zahtevima II klase kvaliteta površinskih voda (dobar ekološki status) propisanim Uredbom o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama.

Prisećanja radi, crvena boja pojavila se usled ispiranja boksita sa prostora zvorničke fabrike „Alumina’’, a utvrđeno je da je do odrona otpadnog mulja došlo zbog obilnih padavina i topljenja snega.

Energetski portal

Prihodi od trgovanja emisijama u Nemačkoj na rekordnom nivou

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Prihodi od trgovanja emisijama u Nemačkoj dostigli su rekordan nivo u 2024. godini, saopštila je Nemačka agencije za trgovanje emisijama (DEHSt) pri Nemačkoj agenciji za zaštitu životne sredine  (UBA).

Prihodi od evropskog i nacionalnog trgovanja emisijama iznosili su oko 18,5 milijardi evra u protekloj godini, a sva sredsta  biće usmerena u Fond za klimu i transformaciju (KTF).

„Kao deo efikasnog skupa usklađenih mera, cena ugljen-dioksida može pružiti značajan podsticaj za klimatski prihvatljivu transformaciju našeg društva. Osim svog direktnog podsticajnog efekta, prihodi od trgovine emisijama igraju odlučujuću ulogu. Ova sredstva moraju se u potpunosti i ciljano iskoristiti kako bi se aktivno podržala klimatski neutralna transformacija u smislu socijalne i ekonomske politike”, rekao je Dirk Mesner, predsednik UBA.

Iako je u 2024. godini prodato znatno manje nacionalnih sertifikata za trgovanje emisijama (nEHS) nego prethodne godine, zabeležen je veći prihod zbog povećane fiksne cene. Glavni razlog veće potražnje u 2023. godini bila je jednokratna nakupljena potražnja od strane firmi koje su odložile kupovinu svojih nEHS sertifikata iz 2022. godine za 2023. godinu zbog stalne fiksne cene. Ovaj jednokratni efekat više nije postojao u 2024. godini zbog povećanja fiksne cene na prelazu godine.

Pročitajte još:

„Još uvijek postoje veliki izazovi u smanjenju emisija u sektoru zgrada i transporta; u oba sektora emisije gasova staklene bašte moraju još brže opadati. To se posebno odnosi na sektor transporta – na primer, promovisanjem elektromobilnosti, uklanjanjem pogrešnih poreskih podsticaja za vozila sa unutrašnjim sagorevanjem i drugih subvencija koje štete klimi”, rekao je Daniel Klingenfeld, šef Odjeljenja za zaštitu klime, energiju i nemačku Agenciju za trgovanje emisijama (DEHSt).

Dodao je da imaju velika očekivanja od Evropskog sistema trgovanja emisijama za goriva, koji će biti pokrenut 2027. godine, a u koji će biti uključen i nacionalni sistem trgovanja emisijama.

Pored Evropskog sistema trgovanja emisijama 1 (EU ETS 1), koji je osnovni mehanizam EU za trgovanje emisijama ugljen-dioksida (CO2) i drugih gasova staklene bašte, Nemačka je uvela nacionalni sistem trgovanja emisijama (nEHS) 2021. godine. Ovaj sistem obuhvata emisije CO2 u sektorima grejanja i transporta.

Do 2022. godine, samo su glavna fosilna goriva (benzin, dizel, lož ulje, tečni naftni gas i prirodni gas) bila uključena u nEHS. Od 2023. godine, sva ostala goriva, uključujući ugalj, takođe su dodata. Od 2024. godine, CO2 emisije iz postrojenja za spaljivanje otpada takođe su uključene.

Jasna Dragojević

Infrastruktura za punjenje električnih vozila – izazov za stambene zgrade

Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Infrastruktura za punjenje električnih vozila i dalje predstavlja izazov koji zahteva efikasna rešenja kako bi se ubrzala njihova šira primena i podržala dalja tranzicija ka održivoj mobilnosti. Vlasnici privatnih kuća jednostavnije mogu da instaliraju punjače u svojim domovima, međutim, stambene zajednice, kao i oni koji nemaju privatni parking, suočavaju se sa većim preprekama.

Iako su Direktivom o energetskoj efikasnosti zgrada (EPBD), koja je na snagu stupila u maju 2024. godine, postavljeni jasni zahtevi za instalaciju punjača za električna vozila u novim zgradama, kao i onim koje prolaze kroz značajno renoviranje, u postojećim stambenim zgradama ne postoje jasne konkretne odredbe.

Organizacija Transport & Environment (T&E) u svom novom brifingu istraživala je izazove za razvoj ove infrastrukture u zgradama i na javnim površinama. Kako ne postoje sveobuhvatni podaci o ovoj temi, T&E je sproveo anketu kako bi prikupio iskustva vozača električnih vozila. Pored toga, sprovedeni su intervjui sa relevantnim akterima u šest najvećih evropskih tržišta: Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Španiji, Italiji i Poljskoj. Intervjui su imali za cilj da se procene regulatorni okviri, prepreke i mogućnosti.

Pročitajte još:

Glavne prepreke

Na osnovu dobijenih odgovora, kao glavna prepreka postavlja se složen i dugotrajan proces dobijanja odobrenja od stanodavaca ili suvlasnika, koji može trajati i godinama. Regulatorni okviri širom Evrope nedovoljno su razvijeni, pa tako u mnogim zemljama ne postoje propisi koji omogućavaju jednostavnu instalaciju stanarima ili suvlasnicima. Pravo na priključak nije ravnomerno sprovedeno, a čak i tamo gde postoji, često se odnosi samo na vlasnike, dok stanari zavise od saglasnosti stanodavaca. U gotovo svim ispitanim zemljama primećeni su dezinformacije i nedostatak svesti među zainteresovanim stranama o njihovim pravima i obavezama, čak i u slučajevima kada zakon garantuje pravo na priključak. Pored toga, obimna administrativna procedura komplikuje proces, posebno kada pravila nisu usklađena između regiona i opština, kao u Španiji, gde svaka autonomna regija ima sopstvena pravila.

Foto-ilustracija: Unsplash (Possessed Photography)

Kao drugi problem izdvaja se visoki trošak za instalaciju punjača u stambenim zgradama. Procene su da ukupan trošak za jednostavnu instalaciju koja ne zahteva građevinske radove iznosi oko 2.500 evra po parking mestu. Na porast troškova utiču i starost zgrade ili, recimo, udaljenost između parking mesta i broja, i drugo. Programi finansijske podrške potrebni su, posebno za ugrožene populacije.

Treba navesti i da električne instalacije većine postojećih stambenih zgrada nisu pravljene tako da mogu da podrže punjenje električnih vozila, odnosno nemaju kapacitet da upravljaju dodatnim opterećenjem.

Kako bi se prevazišli izazovi, T&E predlaže proširenje prava na priključak na vlasnike i zakupce, uz pojednostavljenu proceduru koja bi zahtevala samo obaveštenje ostalim stanarima, bez potrebe za njihovim odobrenjem. Protivljenje projektu bilo bi moguće samo iz jasno definisanih razloga, poput bezbednosnih problema.

Trenutno EPBD ne postavlja konkretne obaveze za unapređenje infrastrukture za punjenje električnih vozila u postojećim stambenim zgradama, već se uglavnom fokusira na nove i renovirane objekte, što ukazuje na potrebu za strategijama koje bi omogućile modernizaciju postojećeg stambenog fonda.

Energetski portal

Ako vam se putuje, a novčanik se „istanjio”, postoji rešenje

Foto: KLM

Ako se vaš novčanik „istanjio” tokom novogodišnjih i božićnih praznika, a u novogodišnjoj noći ste sebi poželeli neko čarobno i nezaboravno putovanje, potpuno drugačije od standardnih letovanja i zimovanja, KLM ima savet za vas kako da ispunite želju i pritom uštedite. Egzotična avantura ne mora biti skupa, ako putovanje planirate na vreme i avio-karte ne kupujete u poslednjem trenutku, nego kad su na promociji.

Holandski KLM je pokrenuo Real Deal Days promociju u kojoj putnicima iz Beograda nudi snižene cene avio-karata do preko 30 destinacija u svim putničkim klasama. Neke od destinacija do kojih možete leteti po promotivnim cenama su Johanezburg – najbogatiji afrički grad u kome ćete bukvalno spavati „na zlatu”, veličanstveni Njujork, koji postavlja trendove u svim industrijama, Los Anđeles – najveći grad Kalifornije, prestonica zabave, filma, plaža i glamura, i Boston –  dom prestižnih univerziteta poput Harvarda, MIT-a i Taftsa, kao i najuspešnijeg tima NBA lige, Boston Seltiksa.

Foto: KLM

KLM Real Deal Days promotivna kampanja traje od 10. do 29. januara. Periodi putovanja se razlikuju u zavisnosti od destinacije (do nekih možete putovati do 17. juna, a do nekih do 30. novembra), pa KLM poziva putnike da cene i periode putovanje provere na sajtu.

Ponuda važi za povratne karte, a u cenu su uključene sve takse.

Sada kada znate da putovanje može biti jeftinije, vaše je da izaberete destinaciju i poslušate savet KLM-a: putujte za trenutke koji su važni i koji se zaista računaju.

Više informacija i detalja o aktuelnoj promociji možete pronaći OVDE

Da biste rezervisali karte ili se dodatno informisali, posetite kompanijski sajt serbia.klm.com, ili ovlašćene turističke agencije.

Izvor: KLM

Preko 35.000 domaćinstava iskoristilo subvencije za energetsku efikasnost, uskoro raspisivanje novih javnih poziva

Foto-ilustracija: Unsplash (Ozgu Ozden)

U projektu subvencionisanja građana za unapređenje energetske efikasnosti u domaćinstvima, koji sprovodi Ministarstvo rudarstva i eneretike, trenutno učestvuje 137 gradova i opština, a javni poziv za 2025. godinu biće raspisan u drugom tromesečju ove godine, rekla je za RTS Maja Vukadinović, pomoćnica ministarke rudarstva i energetike za energetsku efikasnost i klimatske promene.

„Ministarstvo raspisuje javne pozive na koje se prijavljuju jedinice lokalne samouprave nakon čega one objavljuju pozive za građane. U toku je potpisivanje ugovora sa građanima u 23 lokalne samouprave, u nekim su radovi uveliko u toku, dok 26 JLS nije objavilo javne pozive. Dinamiku objavljivanja poziva određuju gradovi i opštine u skladu sa prijavljivanjem i interesovanjem građana, dinamikom izvođenja radova i njihovim kapacitetima”, rekla je Vukadinović.

Ona je istakla da očekuje da će do sredine godine biti raspisani javni pozivi u preostalim lokalnim samoupravama, dok je plan da u drugom kvartalu budu raspisani javni pozivi za 2025. godinu.

„Produžili smo rok do kraja maja za realizaciju javnog poziva iz 2023. godine i nakon toga neće biti produžavanja rokova”, rekla je Vukadinović i dodala da će na novi konkurs moći da se prijave i one lokalne samouprave koje nisu objavile pozive prošle godine.

Pročitajte još:

Kada je reč o kontroli realizacije projekta, Vukadinović kaže da se preko projektne jedinice ministarstva proverava svaki potpisani ugovor sa jedinicama lokalne samouprave i finansijska dokumentacija. Takođe, gradovi i opštine imaju lokalne komisije koje obilaze domaćinstva pre i nakon izvođenja radova kako bi utvrdili da je procedura u skladu sa predračunima i ugovorima koji su osnov za isplatu subvencija.

Petogodišnji projekat „Čista energija”, koji se realizuje uz podršku Svetske banke, obezbedio je subvencije za oko 35.000 domaćinstava od 2021. godine, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Vukadinović procenjuje da će do 2027. godine, do kada traje projekat sa Svetskom bankom, više od 70.000 domaćinstava unaprediti energetsku efikasnost u svojim domovima. Građani su trenutno najviše zainteresovani za za zamenu stolarije, fasade, toplotne pumpe i solarne panele.

Sagovornica RTS-a je napomenula da građani mogu da ostvare subvencije od 50 do 65 odsto vrednosti investicije, u zavisnosti od paketa mera energetske efikasnosti, a da uštede od investicije zavise od pojedinačnih mera.

„Ako zamene stolariju, uštedeće 20-30 odsto energije u zavisnosti od stanja i performansi objekta, a ukoliko se opredele za više mera, kao što je ugradnja toplotnih pumpi, mogu uštedeti i do 70 odsto”, rekla je Vukadinović.

Energetski portal

1...110111112...1,673Page 111 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs