Koliko novca su nemačke kompanije uložile u zeleno poslovanje?

16.11.2023

balconies_greenery_zelena_gradnja — Foto-ilustracija: Pixabay

Nemačke kompanije ulažu u svoja poslovanja kako bi doprinele stvaranju klimatski neutralne Evrope. Osim ekološke odgovornosti o kojoj se, naročito u EU, dosta govori, one se suočavaju sa regulatornim zahtevima EU koji postavljaju stroge ciljeve za smanjenje emisija. Na taj način podstiču se i investicije u zelenu energiju. Ekonomski gledano, ove investicije nude prednost kroz smanjenje dugoročnih troškova i povećanje konkurentnosti na tržištu.

Osim navedenog, raste i društveni pritisak na kompanije da deluju odgovorno prema okolini, a u konačnici, finansijska podrška od strane institucija poput Evropske investicione banke olakšava ovakve investicije, podstičući zelenu tranziciju i doprinoseći održivom razvoju.

KfW, državna nemačka investiciona i razvojna banka, istakla je rastući značaj zaštite klime u korporativnom sektoru. Frici Kohler-Geib, glavni ekonomista KfV-a, naglasio je da iako su ove investicije pozitivan razvoj, potrebno je mnogo više napora da se postigne klimatska neutralnost. Za postizanje ovog cilja do sredine veka, privatne kompanije u Nemačkoj treba da ulažu oko 120 milijardi evra godišnje, navodi agencija DPA.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (michael-fousert)

Trenutna statistika govori da se nemački biznisi sve više fokusiraju na inicijative koje su pogodne za klimu, uz značajna ulaganja u ovu oblast. U 2022. uložili su ukupno 72,2 milijarde evra, što je povećanje od 18 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Međutim, potrebno je još napora.

U 2022. godini većina investicija vezanih za klimu bila je u sektoru mobilnosti, uključujući kupovinu električnih vozila i stanica za punjenje, sa uelom od 49 odsto. Ulaganje u proizvodnju i skladištenje električne energije iz obnovljivih izvora bilo je sledeće u šta su najviše ulagale kompanije, zajedno sa inicijativama za poboljšanje energetske efikasnosti u zgradama, takođe navodi DPA.

Sve u svemu, ovaj trend pokazuje snažnu posvećenost nemačkih kompanija da doprinesu cilju nacije da postane klimatski neutralna do 2045. godine, što uključuje balansiranje emisija gasova staklene bašte sa kapacitetima apsorpcije.

Energetski portal

Uskoro novi tramvaji i autobusi na ulicama Beograda

16.11.2023

tramvaj_Beograd_Karađorđeva_ulica — Foto-ilustracija: Pixabay

Grad Beograd radi na unapređenju sistema javnog prevoza. Nedavno završena prva faza sertifikacije vozila javnog prevoza u GSP-u na Novom Beogradu, predstavlja početak sveobuhvatnog plana modernizacije koji obuhvata i nabavku novih tramvaja i autobusa.

Jedan od ključnih koraka u ovoj inicijativi je najavljena nabavka 25 novih tramvaja, što predstavlja najveću takvu nabavku u poslednjih dvadeset do trideset godina.

Moderni tramvaji ne samo da će doprineti boljoj mobilnosti građana već će i značajno poboljšati energetsku efikasnost i smanjiti emisiju štetnih gasova, saopšteno je na sajtu grada.

Pored nabavke tramvaja, planirana je i kupovina 280 do 300 novih autobusa. Ovo će biti najobimnija nabavka autobusa u poslednjih nekoliko decenija, što će značajno doprineti obnovi vozila javnog prevoza. Cilj je da se svake godine realizuju nove nabavke, sve dok se ne dostigne broj od 100 novih tramvaja, uz paralelno unapređenje flote trolejbusa.

Pročitajte još:

Sva vozila, uključujući i ona privatnih prevoznika, moraju zadovoljiti nove standarde koji uključuju GPS sisteme, aparate za plaćanje kartica, zvučnike za informisanje putnika, kao i obavezno funkcionisanje klima-uređaja. Takođe, uvedene su stroge kontrole čistoće vozila.

Planira se i izmeštanje postojećeg postrojenja GSP-a na Novom Beogradu na novu lokaciju, koja će biti bolje opremljena i prilagođena potrebama zaposlenih. Ova promena će takođe smanjiti uticaj postrojenja na okolno stanovništvo, poboljšavajući kvalitet života u ovom delu grada.

Energetski portal

Kako je u Valjevu smanjeno aerozagađenje

16.11.2023

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Stanovnici Valjeva tokom ove grejne sezone, zahvaljujući tome što je rekonstruisana kotlarnica u kasarni „Vojvoda Živojin Mišić” prebačena na sistem daljinskog grejanja, udisaće kvalitetniji vazduh.

U probni rad puštena je rekonstruisana kotlarnica koja je od 1979. godine koristila ekološki neprihvatljiv energent.

Irena Vujović, ministarka zaštite životne sredine navela je da su kroz konkurse Ministarstva izgrađeni toplovod i vrelovod, ali i povezana kotlarnica na gradsku toplanu, koja je prošle godine, prešla na gas.

Kako je dodala u rekonstrukciju gradske toplane u Valjevu uloženo je više od 100 miliona dinara, a za priključenje kasarne na taj objekat opredeljeno je više od 30 miliona.

Ministarka je istakla da se sada više od 16.000 kvadrata greje na ekološki prihvatljiviji energent i merenja pokazuju da se u ovom delu Valjeva poboljšao kvalitet vazduha.

Pročitajte još:

Tokom prošle godine više od 260 porodica u Valjevu zamenilo je kotlove u domaćinstvima, te je primenjen i set mera za unapređenje kvaliteta vazduha. Realizovani su i projekti pošumljavanja i saniranja devastiranog zemljišta, pri čemu je subvencionisana i kupovina električnih i hibridnih vozila.

“Zahvaljujući brojnim projektima, uspeli smo da podignemo svest građana o značaju zaštite životne sredine. U ovom okrugu se već izvode radovi i na najvažnijem ekološkom projektu, a to je izgradnja modernog sistema za upravljanje otpadom u selu Kalenić u opštini Ub, ka kojem će gravitirati i Valjevo”, napomenula je Vujović, navodi se u saopštenju.

Ministarka je ukazala na to da će se, po završetku izgradnje regionalnog centra, otpad sa teritorije Valjeva voziti u Kalenić, čime se stiču uslovi za to da valjevska nesanitarna deponija postane prošlost.

Energetski portal

Inovativno staklo koje hladi unutrašnje prostorije

15.11.2023

zgrada — Foto-ilustracija: Freepik (fanjianhua)

Inovativna rešenja u borbi protiv klimatskih promena, naročito poslednjih godina, idu i u pravu poboljšanih funkcija stakla. Danas, recimo, prozori mogu ujedno da budu i solarni paneli, a naučnici sa Univerziteta Merilend osmislili su na koji način staklo postavljeno na naše domove ili druge objekte, može da smanji upotrebu rashladnih uređaja u domovima.

Takozvano Cooling glass, odnosno staklo za hlađenje, ima sposobnost reflektovanja i do 99 odsto sunčevog zračenja nazad u svemir i na taj način smanjuje temperaturu u unutrašnjosti prostorija za oko 3,5 ^oC.

Kako se navodi na sajtu Univerziteta, staklo može da bez oštećenja bude izloženo vodi, ultraljubičastom zračenju, čak i plamenu i temperaturi od 1.000 ^oC. Ovo staklo može da se postavi na različite površine, kao što su pločice i metal.

Pročitajte još:

Njegova funkcija smanjenja temperature u objektima smanjuje potrebu za korišćenjem rashladnih uređaja čime se smanjuje ujedno i potrošnja električne energije, što dalje dovodi do manjih emisija ugljenika za oko 10 odsto.

Kako prenose svetski mediji, jul u 2023. godini bio je verovatno najtopliji mesec u poslednjih 120.000 godina. I bez ovakvih podataka, temperature se osetno više, što se naročito zapaža u kasnim jesenjim i zimskim mesecima, koji su sve češće bez niskih temperatura i snežnog pokrivača.

Zbog toga, naučnici koji su radili na stvaranju ovog stakla za hlađenje, smatraju da je veoma značajno u trenutku kada se svet suočava sa globalnim zagrevanjem.

Energetski portal

Srbija će dopremati gas iz Azerbejdžana

15.11.2023

gas, cevovod, gasovod — Foto-ilustracija: Unsplash (helio-dilolwa)

Foto-ilustracija: Unsplash (roman-pentin)

Značajni dogovori postignuti su tokom posete ministarke rudarstva i energetike Bakuu, i tom prilikom potpisani su sporazumi koji unapređuju energetsku saradnju između Srbije i Azerbejdžana.

Potpisan je Memorandum o razumevanju između odgovarajućih ministarstava obe zemlje, što bi trebalo da dovede do veće saradnje u energetskom sektoru. Takođe, finalizovan je komercijalni ugovor između gasnih kompanija Sokar i Srbijagas, čime je obezbeđena isporuka do 400 miliona kubnih metara gasa godišnje iz Azerbejdžana u Srbiju do kraja sledeće godine.

Memorandum jača saradnju u energetici i obezbeđuje stabilno snabdevanje Srbije gasom iz Azerbejdžana, sa potencijalom dostizanja jedne milijarde kubnih metara godišnje nakon 2026. godine, navodi se u saopštenju Ministarstva rudarstva i energetike.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (erik-mclean)

Azerbejdžan će ovim postati dodatni dobavljač gasa za Srbiju. Ovome doprinosi završetak gasne interkonekcije sa Bugarskom, a zajedno sa završetkom gasovoda Balkanski tok, Srbija će moći da se pozicionira kao važna tranzitna zemlja za snabdevanje gasom. Predstojeći završetak gasne interkonekcije Srbija-Bugarska postavlja temelje za ovaj novi izvor snabdevanja gasom.

Memorandum otvara mogućnosti za dalju saradnju, uključujući isporuku tečnog prirodnog gasa preko terminala u Turskoj i Grčkoj, kao i potencijalnu saradnju u razvoju kapaciteta za izgradnju gasnih elektrana i skladišta gasa.

Takođe, ministarka je navela da se očekuje povećanje potražnje prirodnog gasa u Srbiji, očekuje se rast od milijardu kubnih metara do kraja decenije – oko tri milijarde kubnih metara u 2022. na otprilike četiri milijarde do 2030. godine. Sporazumi obezbeđuju pristup većim količinama gasa od više dobavljača, što je dobro zbog sigurnosti snabdevanja, naročito usred energetske krize i geopolitičke situacije. U planu su i nove interkonekcije, posebno prema Severnoj Makedoniji, nakon završetka interkonektora ka Bugarskoj.

Energetski portal

KAKO BRŽE RAZVIJATI ELEKTROMOBILNOST U SRBIJI

15.11.2023

auto , punjač , elektromobilnost — Foto-ilustracija: Unsplash (Oxana Melis)

Elektrifikacija jeste jedan od globalnih ciljeva, jer samo tako može doći do smanjenja emisija štetnih gasova iz saobraćaja. Stručnjaci predviđaju da nas do kraja 2030. godine očekuje ekspanzija vozila na električni pogon. I to se odlično uklapa u plan postizanja klimatske neutralnosti, koja za cilj ima smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Automobilska industrija pravi zaokret i već sada ulaže u masovne proizvodnje električnih vozila, dok motori sa unutrašnjim sagorevanjem (SUS motori) polako, ali veoma polako, odlaze sa proizvodnih traka. Razvoj elektromobilnosti povezan je i sa razvojem mreže punjača za električna vozila. Za razliku od benzinskih stanica, koje su dobro rasprostranjene, mesta za punjenje električnih automobila još uvek nema u dovoljnom broju. Zato treba raditi na razvoju infrastrukture za punjenje, i tu se najviše očekuje od Vlade, ministarstva i javnih preduzeća. O razvoju elektromobilnosti, mreži punjača, kao i o novinama koje donosi Zakon o planiranju i izgradnji, razgovarali smo sa Miroslavom Alempićem, pomoćnikom ministra za drumski transport, puteve i bezbednost saobraćaja.

Zakon o planiranju i izgradnji uvodi termin „elektromobilnost“. Kakve novine donosi ovaj koncept?

Elektromobilnost je nov koncept mobilnosti koji predstavlja jedan od najefikasnijih i ekološki najprihvatljivijih prevoznih oblika, posebno ukoliko se električna energija dobija iz obnovljivih izvora energije. Vozila koja pokreće električna energija imaju pozitivan učinak na smanjenje emisija gasova staklene bašte i zagađenost životne sredine.

Cilj elektromobilnosti je pronaći održivu ravnotežu između ljudi, vozila i okoline. Posebno značajno mesto u izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji zauzimaju rešenja koja tretiraju pitanja Zelene agende. Naime, Republika Srbija je potpisnica Deklaracije o zelenoj agendi kojom su, između ostalog, usvojene i prihvaćene preporuke o smanjenju zagađenja vazduha, vode i zemljišta.

Poštujući ciljeve deklaracije, u skladu sa svojim nadležnostima, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, omogućava primenu nekih od preporuka deklaracije, i to: razvoj i podsticanje elektromobilnosti, kao ekološki prihvatljivog vida saobraćaja, kroz razvoj neophodne infrastrukture i obavezu izgradnje iste. To se, pre svega, odnosi na ugradnju elektropunjača i obavezu da prilikom izgradnje rezidencijalnih i poslovnih zgrada, kao i pumpi na auto-putevima mora da se planira određeni broj elektropunjača.

U FOKUSU:

Kada bismo mogli da očekujemo da na novim saobraćajnicama budu postavljeni punjači za električne automobile i koje snage?

Foto-ilustracija: Unsplash (Thomas Despeyroux)

Javno preduzeće Putevi Srbije, u saradnji sa resornim ministarstvom, ima nameru da postojeće, a i nove deonice auto-puteva oprema električnim punjačima. Na deonicama puteva IA reda u izgradnji, kao što su Moravski koridor i Ruma–Šabac, predviđeno je postavljanje ultrabrzih elektropunjača, snage 175 kW, na sve veće naplatne stanice. Novi punjači za električne automobile odgovaraju svim neophodnim standardima i pogodni su za trenutnu i sledeću generaciju električnih automobila. S obzirom na to da je usvojena izmena i dopuna Zakona, treba istaći da od sada sve nove i stare benzinske stanice na auto-putevima imaju obavezu da postave sopstvene elektropunjače.

Koliko ima punjača za električne automobile na srpskim putevima?

Nemamo precizan broj elektropunjača u Srbiji. Pretpostavka je da ih ima oko 100, a ne više od 150 svih različitih snaga, što nije dovoljno, pogotovo što ih nema dovoljno na auto-putevima.

U okviru modernizacije puteva u Republici Srbiji, JP Putevi Srbije su u prethodnom periodu instalirali osam punjača za električne automobile, od kojih su tri ultrabrza punjača snage 175 kW, na strateški ključnim tačkama na auto-putevima, na ulazu u našu zemlju, i to na naplatnim stanicama Preševo, Šid, Dimitrovgrad, Subotica, kao i na naplatnoj stanici Beograd smer Niš–Beograd, na platou bivše naplatne stanice Niš (jedan u smeru ka Beogradu, a drugi u smeru ka Nišu).

Naravno, pored Puteva Srbije, i benzinske stanice samostalno opremaju svoje stanice elektropunjačima. Primera radi, OMV je postavio punjače za električne automobile, i to na stanicama: Lapovo Sever, Martinci 1, Doljevac, Gradina, Beška 1, Bačka Topola 1, Bubanj Potok, Novi Sad, Ruma, Kruševac i Vranje, i među njima su i oni najsnažniji od 150 do 180 kW.

Foto-ilustracija: Pixabay (Stevan Aksentijevic)

Da li će u narednom periodu biti postavljani punjači za električne automobile, koje jačine i da li će se naplaćivati punjenje?

Planirano je dalje unapređenje mreže punjača za električna vozila. Pored prodavaca goriva za automobile, sve je više zainteresovanih za postavljanje svojih mreža elektropunjača, uz nuđenje raznih sadržaja za vlasnike elektroautomobila. JP Putevi Srbije planira ove godine instalaciju još 10 elektropunjača na javnim putevima kojima upravlja. Navedeni punjači će biti novije generacije, sa mogućnošću nadogradnje.

Preliminarno su određene sledeće lokacije za instalaciju novih punjača:

odmorište Čokot na državnom putu IA reda broj 1 u smeru Niš–Preševo
odmorište Lalinci na državnom putu IA reda, u smeru Čačak–Beograd
odmorište Jerina na državnom putu IA reda, u smeru Beograd–Niš
naplatna stanica Šimanovci na državnom putu IA reda, Beograd–Šid
bivša naplatna stanica Sirig 1 na državnom putu IA reda, smer Subotica–Beograd
odmorište Toplik na državnom putu IA reda, u smeru Niš–Dimitrovgrad
odmorište Crvena reka na državnom putu IA reda, u smeru Dimitrovgrad–Niš
odmorište Korbevac na državnom putu IA reda broj 1, smer Niš–Preševo
naplatna stanica Subotica na državnom putu IA reda, u smeru Subotica–Beograd
naplatna stanica Šid, na državnom putu IA reda, u smeru Šid–Beograd

Usluga punjenja na punjačima koje postavlja preduzeće Putevi Srbije je sada besplatna za korisnike, čime se daje doprinos oživljavanju i razvoju transporta električnih vozila u Srbiji. Troškove električne energije u ovom trenutku snosi ovo preduzeće, a kada se steknu zakonski uslovi, biće uvedena naplata punjenja za korisnike.

Takođe se očekuje da se sve više benzinskih stanica i odmarališta snabdeva zelenom energijom, što će postići ulaganjem u obnovljive izvore energije kroz implementaciju solarnih panela na krovovima, parkinzima benzinskih pumpi i odmaralištima.

Primera radi, jedna solarna elektrana na benzinskoj pumpi pomoću sunčeve svetlosti može svake godine da proizvede od 50 do 100.000 kWh čiste električne energije i time nadoknadi 20–30 odsto ukupne potrošnje objekta.

Intervju vodila: Milica Radičević

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST

Energetik energija d.o.o. – na Sajmu Energetike u Beogradu

15.11.2023

Izdelek-brez-naslova-(13) — Foto: Energetik energija

Međunarodni sajam energetike (sa UFI licencom) predstavlja najveći godišnji regionalni skup kompanija, korporacija, preduzeća, institucija i profesionalaca u sektorima koji se bave električnom energijom, ugljem, naftom i gasom, obnovljivim izvorima energije, energetskom efikasnosnošću i rudarstvom.

Ove godine na Sajmu energetike, koji se održava od 28. do 30. novembra, posetiocima će se predstaviti preduzeće Energetik energija d.o.o. koje je pripremilo bogat program za sve partnere, entuzijaste i zainteresovane strane.

Kao jedan od vodećih distributera fotonaponskih komponenti na Balkanu, Energetik energija d.o.o. je prepoznatljiv igrač u dinamičnoj i brzo menjajućoj industriji fotonapona. U skladu sa njihovim motom, načinom rada i odnosom sa klijenata i ove godine su pripremili bogat program.

“Ova godina je bila turbulentna za sve u industriji fotonapona koja je podložna brzim promenama. Zato smo se odlučili da opet organizujemo sajamski događaja, i kao što smo već poznati po tome, pripremili smo zanimljiv program i naši klijenti će moći da dobiju najnovije informacije iz prve ruke“, rekao je Rikardo Frizingeli, izvršni direkor kompanije.

Imaćete priliku da ih posetite na Sajmu energetike i da razgovarate sa stručnjacima i saznate više o najnovijim proizvodima, rešenjima i predviđanjima za 2024 godinu. Očekujte interaktivne prezentacije, demonstracije i još mnogo toga.

Pročitajte još:

“Kao zvanični distributeri renomiranih brendova kao što su SolarEdge, Sungrow, TrinaSolar, K2 Systems itd. imamo mogućnost da sa njihovim stručnjacima organizujemo prezentacije. Posetioci našeg štanda imaće priliku da vide njihove proizvode, postave pitanja i drugo”, dodaje Frizingeli.

Ne propustite priliku da postanete deo energetske transformacije.

Iz kompanije poručuju “rezervišite svoje mesto i učestvujte na panel diskusijama sa proizvođačima SolarEdge, TrinaSolar i K2 Systems”. Kako se prijaviti pogledajte ovde.

Izvor: Energetik energija

Veće subvencije za energetsku sanaciju

15.11.2023

grejanje — Foto-ilustracija: Unsplash (robert-linder)

Foto-ilustracija: Pixabay (Wayne Jackson)

U prethodnoj grejnoj sezoni, milion domaćinstava je ostvarilo popuste zbog manje potrošnje energije. Ove godine, podsticaji za štednju su povećani, pružajući mogućnost građanima da smanje račune za električnu energiju i do 50 odsto. Ministarka rudarstva i energetike istakla je da se u Srbiji troši znatno više energije po jedinici BDP-a u poređenju sa zemljama Evropske unije, što je motivisalo državu da više ulaže u energetsku sanaciju domaćinstava.

Naglasila je da su subvencije države za energetsku sanaciju povećane, uz saradnju sa Svetskom bankom, kroz program vredan 50 miliona evra koji cilja na 50.000 domaćinstava. Ministarka je takođe spomenula potpisivanje ugovora sa 131 jedinicom lokalne samouprave, dok su pozivi za građane raspisani u 86 gradova i opština, saopšteno je na sajtu vlade.

Pročitajte još:

Građani mogu ostvariti subvencije od 50 do 65 odsto vrednosti energetske sanacije, koje uključuju zamenu stolarije, fasada, krovova, grejnih tela, postavljanje solarnih kolektora i panela. Najavljeno je održavanje tribina širom Srbije radi pojašnjenja procedura i benefita unapređenja energetske efikasnosti.

Naglasila je i kratko trajanje radova energetske sanacije, dva do tri meseca, nakon kojih se ostvaruju uštede od 30 do 40 odsto. Takođe, u toku je raspisivanje javnih poziva za subvencionisanje stambenih i višeporodičnih zgrada u 16 gradova i opština.

Istaknuta je i visoka akumulacija hidrokapaciteta, završetak remonta i revitalizacija HE Đerdap 1, koja je povećala kapacitet za 10 odsto. Skladišta gasa su na rekordno visokom nivou, obezbeđujući stabilnost snabdevanja i smanjenje cena goriva.

Energetski portal

Padaju cene drva za ogrev i peleta – zašto je važno da imamo popis individualnih ložišta?

15.11.2023

logs-drveće-šuma-seča — Foto-Ilustracija: Pixabay (marijana1)

Profesor Šumarskog fakulteta Branko Glavonjić kaže u razgovoru za RTS da je tokom oktobra i novembra došlo do pojeftinjenja u iznosu od oko 500 dinara po jednom prostornom metru, pod uslovom da se kupuje količina od pet prostornih metara i više.

,,U takvim situacijama u pregovorima sa trgovcima mogu se dobiti veća sniženja, između 500 i 700 dinara. I trgovci nude povlastice u pogledu prevoza ogrevnog drveta – prevoz do 10 kilometara je uglavnom besplatan“, kaže Glavonjić.

Kaže da je trenutno najjeftinije ogrevno drvo na jugu i istoku Srbije i da se cena kreće između 7.000 i 8.000 dinara za jedan prostorni metar.

,,U centralnoj Srbiji, u regionu Kruševca, cene ogrevnog drveta su negde između 7.000 i 8.000 dinara, a u regionu Kragujevca od 8.000 do 9.000 dinara“, ističe Glavonjić.

Navodi da su najviše cene u Beogradu i na prostoru Vojvodine i da se kreću od 9.500 do 10.500 dinara.

Cene peleta niže zbog zaliha

Cene peleta su snižene mnogo više u odnosu na ogrevno drvo. U poređenju sa sredinom septembra 2023. godine, cene su trenutno niže između 1.000 i 1.600 dinara po jednoj toni.

,,Najveći pad cena imao je necertifikovani uvozni pelet iz Crne Gore, njegove cene su opale za nekih 1.600 dinara po toni“, ukazao je Glavonjić, naglašavajući da fabrike peleta imaju problem jer su zalihe ogromne.

Slaba potražnja i ogromne zalihe su generator pada cena, objasnio je profesor Šumarskog fakulteta.

,,Prošle godine je nabavljena rekordna količina peleta, bila je blaga zima i potrošači su utrošili značajno manje količine nego što je uobičajeno slučaj“, ističe Glavonjić.

Pročitajte još:

Proizvođači peleta traže pomoć resornih ministarstava

Proizvođači peleta traže pomoć Vlade Srbije, a ispred Privredne komore Srbije upućeni su pozivi ministarstvima poljoprivrede i energetike i kabinetu predsednice Vlade Srbije.

,,Situacija je zaista jako teška, mnogi proizvođači su prekinuli proizvodnju, a oni proizvođači koji trenutno rade, to čine sa minimumom proizvodnje, imajući u vidu koliko je teška situacija kada je u pitanju radna snaga. Moj apel Vladi je da se što pre uključe i da svojim autoritetom pomognu u rešavanju ovih problema“, kaže Glavonjić.

Ističe da proizvođači imaju predloge za rešenje situacije, a jedna od ideja je i da toplane koje koriste biomasu u sistem uključe i pelet.

Glavonjić navodi i da, kada je reč o cenama ogrevnog drva i peleta, u narednom periodu može doći do novog pada cena jer nije moguće da se u tako kratkom vremenskom periodu naglo pokrene potražnja.

,,Što se tiče ogrevnog drveta, situacija je nešto drugačija. Potražnja za ogrevnim drvetom je velika u fabrikama, ali i u toplanama koje koriste biomasu“, navodi Glavonjić.

Foto-ilustracija: Unsplash (Nipun Jagtap)

Katastar individualnih ložišta

Profesor Šumarskog fakulteta navodi da je tokom 2022. sprovedeno istraživanje koje je pokazalo da je ukupan promet drvnih goriva u Srbiji prošle godine bio 628 miliona evra, od čega je za ogrevno drvo utrošeno oko 505 miliona evra, a ostatak je predstavljao pelet i briket.

,,To je zaista impozantna cifra koja govori koliko je značajno drvo i drveni pelet u celini za stanovništvo u Srbiji. Kada je u pitanju grejanje, puno se potroši drvnih goriva, a u mnogim domaćinstvima se slabo greje. Dva su ključna razloga: Prvi je starost ložnih uređaja, a drugi je običaj domaćinstava da kasno nabavljaju ogrevno drvo, mesec ili dva pred početak grejne sezone“, kaže Glavonjić.

Koji ložni uređaji se najviše koriste

Uz pomoć Američke agencije za međunarodni razvoj u okviru projekta „Bolja energija“ na teritoriji Pirota sprovedeno je i pilot-istraživanje prvog katastra ložnih uređaja.

Kako kaže Glavonjić, rezultati analize pokazuju da su u 60 odsto domaćinstva u gradu Pirotu zastupljeni individualni ložni uređaji, poput šporeta i peći, a u 40 odsto slučajeva neki od kotlova za etažno grejanje.

,,’Smederevac’ je i dalje popularan. Istraživanje je pokazalo zanimljive podatke o starosti tih uređaja. Možemo reći da je situacija nezadovoljavajuća. Kada su u pitanju šporeti i peći, kao najzastupljenije kategorije ložnih uređaja, svega 16 odsto tih uređaja je starosti između jedne i pet godina. Njih oko 28 odsto, starosti je od šest do 10 godina, dok je skoro 57 odsto šporeta i peći starije od 11 do 50 godina“, ističe Glavonjić.

Kada je u pitanju starost kotlova za etažno grejanje koji koriste drva i ugalj, situacija je povoljnija. Glavonjić kaže da je 54 odsto svih kotlova koji koriste drva i ugalj starosti od jedne do 10 godina.

,,Oko 30 odsto kotlova je starosti od 11 do 30 godina, a ostatak od 16 odsto je starosti preko 30 godina“, kaže Glavonjić.

„Potreban katastar individualnih ložišta“

Ističe da je važno da Srbija dobije katastar individualnih ložišta koji predstavljaju vrstu popisa ložnih uređaja, ali i drugih podataka poput tipologije i starosti objekata domaćinstava.

,,Popisuju se i grejna površina, vrste goriva, njihova potrošnja, emisije i brojni drugi podaci koji se tom prilikom prikupljaju. Praktično, katastar je jedan potpuni obuhvat domaćinstava i u tom smislu dobija se vrlo realna slika šta domaćinstva imaju i šta koriste. To je jako bitno za kreatore politike i mere u oblasti energetske efikasnosti„, kaže Glavonjić.

Dodaje i da će uvođenje katastra poboljšati kvalitet grejanja na čvrsto gorivo.

,,Katastar ložišta praktično daje sliku od pojedinačnih objekata, kuća, ulica, kvartova i gradova gde kreatori politike mogu da vide šta se dešava u svakoj ulici, kakve su potencijalne emisije, gde treba intervenisati i davati subvencije Vlade i na taj način menjati postojeću sliku“, zaključio je profesor Šumarskog fakutleta Branko Glavonjić.

Izvor: RTS

Srbija i Mađarska potpisale sporazum za elektronsku naplatu putarine

14.11.2023

put_prelazi_kamion — Foto-ilustracija: Unsplash (Rodrigo Abreu)

Sporazum o saradnji u oblasti elektronske naplate putarine između Srbije i Mađarske potpisan je u Palati Srbije od strane ministara saobraćaja dve zemlje.

Srbija će primeniti mađarski sistem zaštite lokalnih puteva i elektronske naplate putarine koji oni imaju već neko vreme. Sistem će se primenjivati na frekventnim saobraćajnicama koje nisu auto-putevi, a odnosiće se isključivo na kamione težine preko 7,5 tona.

Osim naplate putarine, sporazum uključuje i merenje osovinskog opterećenja što će, prema rečima resornog ministra, doprineti zaštiti lokalnih puteva od preopterećenih kamiona.

Ovom prilikom mađarski ministar Janoš je najavio i izgradnju novog mosta na Dunavu kod Mohača i rekonstrukciju tri granična prelaza sa Srbijom.

Pročitajte još:

Očekivani prihod kretaće se oko 100 miliona evra u prvoj godini primene sistema, što će biti uloženo u lokalne puteve. Dodao je da će Srbija i Mađarska biti bolje povezane preko brze pruge od Beograda do Budimpešte, koja će se proširiti do Skoplja, Sofije, pa čak do Istambula i Soluna, kao i preko brze saobraćajnice koja počinje od Bačkog brega.

Kroz inicijativu Otvoreni Balkan, tag za jedinstvenu naplatu putarine već se koristi u Severnoj Makedoniji takođe od ove godine. Robna razmena prošle godine je između Srbije i Severne Makedonije iznosila 1,48 milijardi evra, pri čemu je Srbija izvezla nešto manje od milijarde evra, tom prilikom objavljeno je na sajtu vlade.

Ovo samo ukazuje na važnost što efikasnijih i boljih puteva i saobraćajnica. Bilo da idete na more u Grčku, ili možda na sever, sada je to moguće sa istim tag uređajem.

Energetski portal

Održana 11. Međunarodna konferencija o obnovljivim izvorima električne energije

14.11.2023

U prostorijama Privredne komore Srbije, 11. Međunarodna konferencija o obnovljivim izvorima električne energije (11. MKOIEE) koja je održana u dva dana, okupila je preko 80 učesnika, stručnjaka i naučnih radnika iz zemlje i inostranstva.

Konferenciju su organizovali DOIEE pri SMEITS, sa suorganizatorima Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije (IAUS) i Privrednom komorom Srbije (PKS), a sponzori konferencije bili su kompanija MS KABLOVI iz Paraćina i INTERPLAST iz Grčke. Konferenciju su finansijski pomogli Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i partner Inovacioni centar Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Zahvaljujući firmi MT-KOMEX štampani su letci sa programom konferencije i posteri konferencije koji su istaknuti na vidna mesta objekta u kome je održavana 11. MKOIEE.

Nakon registracije učesnika, prvog dana konferencije, profesor Zoran Stević, član UO Društva za obnovljive izvore električne energije (DOIEE), bivši predsednik DOIEE i član Nadzornog odbora SMEITS, pozvao je Boška Ivankovića, člana UO SMEITS, koji je bio prisutan isključivo u svojstvu autora i na prijateljski poziv profesora Stevića, da u ime SMEITS otvori konferenciju. Otvaranje je bilo upriličeno na srpskom i na engleskom jeziku, u čemu je pomogao Ilija Radovanović, član UO DOIEE.

Odmah nakon otvaranja konferencije, nastavilo se sa Prvom plenarnom sesijom sa plenarnim predavanjima po pozivu profesora dr Branimira N. Grgura Izazovi u elektrohemijskom skladištenju energije (Challenges in the electrochemical energy storage) i profesorke dr Aleksandre Janošević Ležaić Polianilin: provodni polimer u uređajima za skladištenje energije (Polyaniline: conductive polymer in energy storage systems).

Nakon plenarnih predavanja po pozivu usledila je Sesija 1 – Energetski izvori i skladištenje energije sa šest predavanja. U prvoj sesiji radove su uživo izložili dr Ratković Kovačević i dr Dimitrijević, dok su se dr Mravik i dr Rajšl uključili su se preko ZOOM linka.

Predsedavajući u oba prva termina bio je prof. dr Zoran Stević.

Nakon kafe pauze usledio je Okrugli sto sa temom – Trenutni izazovi u omasovljenju primene obnovljivih izvora električne energije, sa sledećim učesnicima/uvodničarima: prof. dr Branimir Grgur, prof. dr Petar Đukić, prof. dr Aleksandar Jovović i prof. dr Nebojša Manić. Nakon uvodnih izlaganja, usledila je diskusija učesnika, kao i pitanja i komentari iz publike.

Zaključci okruglog stola mogli su se svesti na nekoliko činjenica. Prva činjenica je da čiste zelene energije još uvek nema na globalnom nivou kao i karbonski neutralne energije. Dalje, iako je pozitivno što su velike energetske mutinacionalne kompanije pokrenule promene u kontekstu globalne održivosti, treba biti veoma oprezan pri tranziciji sa detaljnom strategijom i dobrim planom, prateći svetske trendove. Svi učesnici su se složili da je biomasa budućnost energetskog sektora u Srbiji, uz povećanje i prirodnu diverzifikaciju ostalih izvora električne energije (hidro, solarni i vetar) koji čine do 15 odsto domaćeg potencijala. Podvučeno je da treba insistirati na reciklaži i da velike količine plastike koje završe u životnoj sredini mogu biti bolje upotrebljene, na primer za modifikaciju asfaltnih betona, što je već osvojena tehnologija na globalnom nivou. Svakako se pri daljem razvoju energetskog sektora na nacionalnom nivou ne smemo odricati svojih potencijala, već ih moramo dalje razvijati, uz praćenje novih strategija i tehnologija i uz nadu da će se situacija na taj način popraviti. Učesnici su se složili da će se dalje usavršavati mešavina novih energetskih izvora, jer je evidentno energija od životnog značaja. Moderator Okrugog stola bila je dr Milica Vlahović, predsednica Naučnog odbora 11. MKOIEE.

Nakon okruglog stola i koktela u prostoru ispred sale, održana je Sesija 2 – Energetski izvori u kontekstu upotrebe obnovljivih izvora energije. Nakon izlaganja sponzora INTERPLAST (Vasilis Zoidis, Energy efficiencies of pre-insulated plastic pipes) izloženo je još pet radova usmeno (dr Jakšić, Radovanović, Brankov, dr Krstić i dr Baltić), kao i jedno uključenje i izlaganje putem ZOOM-a (Oleksil Yama).

Predsedavajući drugom sesijom bio je Ilija Radovanović.

Nakon pauze, Sesija 3 – Materijali i tehnologije u kojoj su izloženi radovi četiri učesnika usmeno (dr Aškrabić, dr Tomić, Mitrović i dr Bajić), i jedan rad putem ZOOM-a (mrs Harrat). Rad planiran za izlaganje putem snimka (Sytnikov) nije bilo moguće pustiti zbog isteka vremena. Predsedavajući trećom sesijom bio je V.prof dr Aleksandar Savić, predsednik Organizacionog odbora 11. MKOIEE i član NO 11 MKOIEE.

Nakon dogovora i konsultacija sa učesnicima, odlučeno je da nakon treće sesije i kratke pauze bude održana jedna ad hok sesija, u kojoj su izloženi radovi u formi snimaka (dr Despotović, dr Đurović iz prve sesije i dr Sytnikov iz treće). Predsedavajući ovom, dodatnom sesijom bio je v. prof dr Aleksandar Savić.

U večernjim satima, u restoranu Ada Safari na Adi Ciganliji organizovana je za organizatore konferencije, članove organizacionog i naučnog odbora 11. MKOIEE, predstavnike SMEITS, sponzore, partnere, suorganizatore i goste konferencije Svečana večera uz kvalitetnu hranu i piće i prateći muzički program.

Nakon registracije učesnika, drugog dana 11. MKOIEE, realizovana je sesija sa Plenarnim predavanjima po pozivu gde su radove dve grupe autora izložili dr Ana Alil (Testing the quality of explosively welded joints of dissimilar metals potentially applicable in renewable energy sources) i dr Marko Jarić (Non-destructive methods and improvement of the cooling tower operation relliability, as an aspect of renewable energy sources thematization).

U nastavku sesije sa plenarnim predavanjima po pozivu održana je Sesija 4 sa temom Uticaj na životnu sredinu, klimatske promene i održivi razvoj. U ovoj sesiji, izloženo je sedam radova (dr Stolić je izložio radove tri grupe autora čiji je bio član, dr Svorcan, dr Karastojković sa dva rada i kolega Ćurčić). Sesijom plenarnih predavanja po pozivu i Sesijom 4 predsedavala je dr Mila Pucar, IAUS, članica OO i NO 11. MKOIEE.

Tokom Sesije 5 – Aplikacije, kojom je predsedavao v.prof. dr Aleksandar Savić, sa 11 izloženih radova, od kojih je usmeno izloženo pet radova (dr Ivančić, dr Aggoune, Radovanović, dr Čolić i dr Savić), preko ZOOM platforme tri rada (dr Ljubinković, dr Mired, dr Karunanithi) i tri snimljene prezentacije (dr Ljubinković za drugi rad, dr Debbal za dva rada).

Konferenciju je svečano zatvorio v.prof. dr Aleksandar Savić, iznevši činjenice u vezi sa održavanjem iste (broj autora, broj stranih autora, broj izlaganja itd.) i zahvalivši se učesnicima, sponzorima, organizatorima, suorganizatorima, partnerima i podršci na pomoći i aktivnom učešću.

Uporedo sa trajanjem konferencije, na strani sa Programom konferencije sajta SMEITS-a bila je objavljena poster sesija sa prikazom 26 radova, kojoj su učesnici konferencije u svakom momentu mogli da pristupe preko QR koda istaknutog na nekoliko vidnih mesta u sali i ispred nje. Komunikacija sa autorima postera upriličena je preko imejla naučnog odbora konferencije i imejla organizatora konferencije.

Oba dana konferencije, ispred PKS (Udruženje za energetiku i rudarstvo) bio je prisutan dr Miroslav Ignjatović, dajući podršku u organizaciji i podstičući komunikaciju učesnika konferencije iz struke i nauke.

Ubrzo nakon održavanja konferencije, na strani sa Programom konferencije sajta SMEITS-a objavljen je i Zbornik radova sa 11. MKOIEE. Eminentni autori – naučnici, predavači, eksperti u oblasti obnovljivih izvora električne energije iz petnaest različitih zemalja (Alžir, Belgija, Bosna i Hercegovina, Kina, Hrvatska, Grčka, Mađarska, Indija, Portugalija, Saudijska Arabija, Srbija, Slovenija, Španija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Ukraina) doprineli su kvalitetu konferencije objavljivanjem 69 radova koji su prošli proces recenzije i nakon toga prihvaćeni za prezentaciju na konferenciji i publikovani u Zborniku radova sa konferencije.

Izvor: MKOIEE 2023

Održan Sajam zelenih tehnologija ECOMONDO u Italiji

14.11.2023

viber_image_2023-11-14_07-52-49-653 — Foto: EP

U Riminiju, u Italiji, održan je 26. Sajam zelenih tehnologija ECOMONDO, u periodu od 7. do 10. novembra. Privredna komora Srbije, kroz svoj Centar za cirkularnu ekonomiju, organizovala je posetu srpskih privrednika.

Sajam je jedan od ključnih u Evropi i naravno Mediteranu s obzirom na organizatora, a fokusira se na cirkularnu ekonomiju, inovativne tehnologije i ekologiju, zbog čega obuhvata širok spektar tema uključujući upravljanje vodama, reciklažu otpada, bioenergiju, poljoprivredu, transport i slično. Konferencije, seminari, prezentacije, izložbe i stručni program u celini, pružaju uvid u raznolike inovacije u oblasti održivog razvoja.

Kako je ova platforma vrlo respektabilna tako je prošle godine privukla skoro 80.000 posetilaca uživo, te dodatnih 260.000 putem digitalne platforme. Ove godine iz Srbije je išlo nekoliko delegacija, a samo pod pokroviteljstvom PKS-a bilo je oko 100 posetilaca, među njima su se našli i predstavnici kompanije MT-KOMEX i Energetskog portala.

Pročitajte još:

Osim Srbije, mnoge zemlje dovode svoje delegacije iz godine u godinu, a među njima su tradicionalno Francuska, Nemačka, Španija, Švajcarska, Slovenija, Hrvatska, i druge.

Ove godine, Sajam se posebno fokusirao na temu otpada, ideje za smanjenje zagađenja Mediteranskog basena, recikliranje elektronskog otpada, i održivost modne industrije, zbog predviđanja koja nagoveštavaju da bi ova industrija svoje emisije mogla da uveća za 60 odsto samo do kraja ove decenije.

Ekomondo sajam se smatra ključnim za promociju cirkularne ekonomije, koja je neophodna za smanjenje otpada i borbu protiv klimatskih promena. U Riminiju, zemlje i kompanije razmenjuju iskustva, i pokušavaju da stvaraju Mediteran, Evropu, a potom i svet koji neće biti zatrpan otpadom i zatrovan hemikalijama.

S obzirom na globalni trend rasta kompanija fokusiranih na cirkularnu ekonomiju, Srbija ima priliku da unapredi svoje poslovanje i prilagodi se ekološkim standardima, dok istovremeno domaće kompanije jačaju svoju konkurentnost na evropskom tržištu.

Energetski portal

Inovacije pomažu energetski ugroženim domaćinstvima i doprinose pravednoj zelenoj tranziciji

14.11.2023

zeleno-energija-sijalica — Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo rudarstva i energetike izabrali su 12 najboljih poslovnih rešenja za pravednu zelenu transformaciju privrede i smanjenje energetskog siromaštva, koja će biti realizovana zahvaljujući finansijskoj podršci Vlade Japana u iznosu od 450.000 dolara.

Izabrane inovacije su predložile kompanije iz privatnog i javnog sektora. One će prelaskom na korišćenje različitih obnovljivih izvora energije doprineti smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i zagađenja životne sredine, kao i efikasnijem korišćenju prirodnih resursa. Uz to, neke od ovih kompanija će pomoći energetski ugroženim domaćinstvima da obnove fasade, zamene stolariju i individualna ložišta, i donirati im ekološki prihvatljive energente. Realizacija ovih rešenja će dovesti i do otvaranja novih, zelenih radnih mesta za pripadnike i pripadnice ranjivih i teže zapošljivih grupa stanovništva. Takođe, same kompanije će postati energetski nezavisne od javnog sistema snabdevanja, ostvariće značajne uštede energije i resursa i doprineti smanjenju energetskog intenziteta privrede u Srbiji.

Pročitajte još:

Jednu od izabranih inovacija je predložilo JKP „Gradska čistoća” iz Novog Pazara koje će prerađivati otpad od drveta i organski otpad sa poljoprivrednih gazdinstava, a pripadnike osetljivih grupa obučavati za rukovanje novom mašinom koja od ovog otpada pravi sečku za grejanje. Kompanija „AY-YA Proizvodi“ iz Šida koja proizvodi hladno ceđeno ulje lešnika, obučavaće žene iz osetljivih grupa za rad na novim mašinama koje će im omogućiti da u proizvodnji iskoriste više od 80 odsto sirovine i tako značajno smanje količinu otpada.

Među izabranima su i rešenja za napuštanje korišćenja fosilnih goriva koja otvaraju prilike za razvoj turizma. Tako će Javno preduzeće za podzemnu ekspolataciju uglja „Resavica“ iz Despotovca pretvoriti Senjski rudnik u eko-muzej, u kome će predstaviti kako se živelo i radilo u rudarskom naselju, dok će „Kayak House“ napraviti solarni katamaran za plovidbu srpskim rekama i jezerima, posebno u područjima gde su zabranjeni čamci sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem.

Sva rešenja su izabrana putem Javnog poziva koji je raspisan u maju ove godine i nakon faze razvoja predloženih ideja uz podršku mentora, a biće realizovana do marta 2024. godine. Očekuje se i da će njihova primena u praksi podstaći jačanje saradnje srpskih i japanskih kompanija koje primenjuju principe zelenog poslovanja.

Više informacija o svim izabranim inovacijama može se naći ovde.

Izabrana rešenja će biti realizovana u okviru projekta „Inovativna i pravedna zelena tranzicija za obezbeđivanje sistemske energetske sigurnosti i smanjenje energetskog siromaštva“, koji sprovodi UNDP u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine i Ministarstvom rudarstva i energetike, uz podršku Vlade Japana.

Izvor: UNDP

Među kapitalnim projektima Srbije – izgradnja samobalansiranih solarnih elektrana

14.11.2023

solar-gab588f062_1920 — Foto-ilustracija: Pixabay (LCEC )

Srbija je postavila cilj da dekarbonizuje energetski sektor do 2050. godine, u vezi sa čim su u strateškim dokumentima koji su u procesu usvajanja definisani pravci i planovi kako će se razvijati energetski sektor u narednim decenijama. U narednih desetak godina energetici su potrebne investicije uz iznosu od oko 15 milijardi evra.

Prema rečima ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović, definisani su prioritetni projekti u svim oblastima, koji uključuju kombinaciju investicija javnog i privatnog sektora, u cilju realizacije strateškog cilja – energetske sigurnosti po najnižoj ceni za građane i privredu.

Među projektima koji su definisani kao kapitalni Polaznim osnovama plana razvoja energetske infrastrukture do 2028. sa projekcijama do 2030, nalazi se i izgradnja samobalansiranih solarnih elektrana snage 1 GW.

O pomenutim projektima, ministarka je razgovarala sa Dajen Farel, zamenicom podsekretara za spoljnu trgovinu Sjedinjenih Američkih Država, kao i o unapređenju saradnje između Srbije i SAD.

Pročitajte još:

Tom prilikom, ministarka je naglasila i da je u pogledu zakonskog okvira i sprovođenju reformi, naročito u gasnom sektoru i sektoru obnovljivih izvora energije, Srbija ostvarila značajan napredak koji je prepoznala i Evropska unija.

Sprovođenjem aukcija za tržišne premije obezbeđene su investicije u izgradnju više od 700 megavata iz OIE, najvećim delom iz vetra, uz očuvanje stabilnosti sistema, rekla je ministarka i dodala da je u planu da se u naredne tri godine ovim podsticajima podržimi ukupno 1.300 megavata novih elektrana iz vetra i solara.

,,Među prioritetima je i izgradnja reverzibilnih hidroelektrana, pre svega RHE Bistrica, dok se za projekat RHE Đerdap 3 radi prethodna studija opravdanosti, kako bi se utvrdile tehničke i ekonomske osnove za realizaciju ovog projekta”, navela je ministarka Đedović Handanović.

Farel je čestitala na efikasnoj realizaciji projekta izgradnje gasnog interkonektora Srbija-Bugarska, istakavši da je diversifikacija snabdevanja gasom važna za energetsku sigurnost i predvidivost za privredu. Ona je prenela zainteresovanost američkih kompanija za ulaganje u energetski sektor Srbije.

Energetski portal

Od deponije do zelene oaze: Kako Šapčani posle tri decenije vraćaju oduzeto parče prirode

14.11.2023

otpad_deponija (2) — Foto-ilustracija: Unsplash (Bas Emmen)

Sanacijom i rekultivacijom nesanitarne deponije “Dudara“, rešiće se jedan od najvećih ekoloških problema u Šapcu. Radovi će trajati oko godinu, nakon čega će taj prostor dobiti potpuno novi izgled i namenu. Nedaleko od prvih zgrada i reke Save, otpad je odlagan duže od dve decenije. Deponija je zatvorena 2014. a brdo smeća prekriveno je zemljom.

Nedaleko od prvih zgrada i reke Save, otpad je odlagan duže od dve decenije. Deponija je zatvorena 2014. a brdo smeća je prekriveno je zemljom.

“Mi smo dvadesetak metara bili udaljeni od deponije. Tu je bila nesnosna prašina, smrad. Prozore nismo mogli da otvaramo. Kad dune vetar, kese su bile svuda po ogradama. I godinama posle zatvaranja tu su kese letele po deponiji, slabo se održavala, retko se kosila trava”, kaže Milan Avramović iz Šapca.

Zatvaranjem Dudare, rešen je deo problema. Sanacija i rekultivacija, sprečiće prodiranje atmosferskih voda i zagađenje životne sredine. Na površini od šest hektara postavlja se troslojna izolacija.

Pročitajte još:

“Jedan sloj geotekstila, zatim betonit tepih, pa još pokrivka od geotekstila i prekriva se mešavinom zemlje i šljunka, kao nekog drenažnog sloja za atmosferske vode. Potom je predviđeno prekrivanje ovoga još 50 centimetara zemljanog materijala sa zatravljivanjem”, objašnjava Mladen Pavlović, Jugokop Podrinje.

Skoro 10 godina, smeće iz Šapca se odvozi na Regionalnu deponiju “Srem – Mačva“. Sanacija Dudare radi se u nekoliko faza, po evropskim standarima.

“Druga faza sanacije deponije planirana je u toku 2024. godine postavljem biotrnova, kako bi se prikupio deponijski gas. Vrednost radova iznosi 191 milion dinara, od čega je Grad Šabac opredelio sredstva u iznosu od 50 miliona dinara”, kaže Jelena Mišković, inspektor zaštite životne sredine GU Šabac.

Sanacijom i rekultivacijom čuva se životna sredina, i uvećavaju zelene površine. Planirano je da na mestu nekadašnje deponije, sledeće godine bude prostor za sport i rekreaciju.

Izvor: RTS

1...113114115...1.539 Page 114 of 1.539

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 septembar

Events for 30th septembar

Events for 1st oktobar

Events for 2nd oktobar

Events for 3rd oktobar

Events for 4th oktobar

Events for 5th oktobar

Events for 6th oktobar

Events for 7th oktobar

Events for 8th oktobar

Events for 9th oktobar

Events for 10th oktobar

Events for 11th oktobar

Events for 12th oktobar

Events for 13th oktobar

Events for 14th oktobar

Events for 15th oktobar

Events for 16th oktobar

Events for 17th oktobar

Events for 18th oktobar

Events for 19th oktobar

Events for 20th oktobar

Events for 21st oktobar

Events for 22nd oktobar

Events for 23rd oktobar

Events for 24th oktobar

Events for 25th oktobar

Events for 26th oktobar

Events for 27th oktobar

Events for 28th oktobar

Events for 29th oktobar

Events for 30th oktobar

PIŠITE NAM