Zakon o obnovi prirode EU – unapređivanje ekosistema

13.11.2023

močvara — Foto-ilustracija: Unsplash (Grant Durr)

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Evropska unija je napravila značajan korak u očuvanju životne sredine postizanjem privremenog sporazuma o Zakonu o obnovi prirode. Ovaj zakon, kada prođe sve faze, biće od velikog značaja u posvećenosti EU prilikom postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine.

Zakon nalaže progresivno podmlađivanje prirode širom kopnenih i morskih teritorija EU. Do 2030. godine, cilj je da se sprovedu inicijative za obnovu u najmanje 20 odsto kopnenih i morskih područja EU, sa dugoročnom vizijom proširenja ovih mera na sve ekosisteme kojima je to potrebno do 2050. godine.

Ova inicijativa je u skladu sa obećanjem EU datim tokom 2022. godine, kada su se obavezale države članice da će formulisati nacionalne planove obnove, prilagođavajući strategije lokalnim uslovima životne sredine i sprovode ih u saradnji sa lokalnim zajednicama. Plan bi trebalo da takođe radi i na unapređenju održivih poljoprivrednih i šumarskih praksi, saopšteno je na sajtu Evropske komisije.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Tyler Butler)

Za različite ekosisteme biće postavljeni različiti ciljevi, fokusirajući se na poboljšanje stanja ključnih kopnenih i morskih staništa, urbanih ekosistema, reka, poplavnih ravnica i raznolikosti oprašivača.

Obrazloženje ovog zakona je visok ekonomski danak ekološke degradacije. Zdravi i produktivni ekosistemi su od vitalnog značaja, obezbeđujući usluge neophodne za otpornost na katastrofe, kao što je zaštita od suša i poplava, i obezbeđivanje dugoročne bezbednosti hrane.

Preko 80 odsto evropskih tipova staništa trenutno je klasifikovano kao da je u lošem stanju, a mnogi nastavljaju da opadaju.

Energetski portal

Lozovik: Na mestu nekadašnje divlje deponije posejana trava

13.11.2023

trava , zeleno , priroda — Foto-ilustracija: Unsplash (Chang Qing)

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U Lozoviku u opštini Velika Plana, na očišćenoj lokaciji nekadašnje divlje deponije koja se prostirala na površini od jednog hektara, građani i radnici javno-komunalnog preduzeća zasejali su travu zajedno sa ministarkom zaštite životne sredine Irenom Vujović.

U ovom naselju živi oko 5.000 građana kojima je deponija predstavljala višedecenijski problem.

Prema rečima ministarke, projekat uklanjanja smetlišta kandidovala je lokalna samouprava na inicijativu građana koji žive u blizini.

Nakon očišćenje deponije, kada nikne trava koju su danas zajedno zasejeli, umesto deponije građani će imati zelenu oazu.

Pročitajte još:

Pored ovog, u opštini Velika Plana realizuje se još projekata.

,,Iz sredstava koje smo ove godine opredelili biće zamenjen kotao na ugalj kotlom na gas u Osnovnoj školi „Nadežda Petrović“ u Donjoj Livadici, što će unaprediti kvalitet vazduha u okolini škole. Ministarstvo koje vodim će nastaviti da ulaže u zelene projekte, jer time unapređujemo kvalitet života građana“, rekla je ministarka Vujović.

Energetski portal

Prokuplje: Javni poziv za sufinansiranje mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova

13.11.2023

izolacija — Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Mclean)

Grad Prokuplje je raspisao Javni poziv za sufinansiranje mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova na teritoriji grada Prokuplja.

Ukupno planirana bespovratna sredstva koje grad zajedno sa sredstvima Ministarstva dodeljuje putem ovog poziva iznose 14.650.000,00 dinara.

Javni poziv će trajati do utroška sredstava, a najduže do 31. decembra 2023. godine, navodi se na sajtu Grada.

Konkursna dokumentacija za Javni poziv može se preuzeti na internet stranici Grada Prokuplja ili u pisarnici Gradske uprave Grada Prokuplja, kancelarija broj 13.

Pročitajte još:

U okviru Javnog poziva, predmet čini sprovođenje devet mera energetske efikasnosti:

Zamena spoljnih prozora i vrata i drugih transparentnih elemenata termičkog omotača
Postavljanje termičke izolacije spoljnih zidova, podova na tlu i ostalih delova termičkog omotača prema negrejanom prostoru
Postavljanje termičke izolacije ispod krovnog pokrivača ili tavanice
Zamena postojećeg grejača prostora na čvrsto gorivo (kotao ili peć) efikasnijim kotlom na gas
Ugradnja toplotnih pumpi
Zamena postojeće ili ugradnja nove cevne mreže, grejnih tela i pratećeg pribora
Zamena postojećeg grejača prostora na čvrsto gorivo (kotao ili peć) efikasnijim kotlom na biomasu
Ugradnja solarnih kolektora u instalaciju za centralnu pripremu potrošne tople vode
Ugradnja solarnih panela i prateće instalacije za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe, ugradnja dvosmernog mernog uređaja za merenje predate i primljene električne energije i izrada neophodne tehničke dokumentacije i izveštaja izvođača radova na ugradnji solarnih panela i prateće instalacije za proizvodnju električne energije koji su u skladu sa zakonom neophodni prilikom priključenja na distributivni sistem

Više o predmetu i kriterijumu energetske efikasnosti, pravu učešća na javni poziv, obaveznoj dokumentaciji uz prijavu i drugim informacijama pročitajte ovde

Za sve dodatne informacije i obaveštenja u vezi Javnog poziva građani se mogu obratiti na kontakt telefon 027/324-040 lokal 39 ili na elektronsku adresu info@prokuplje.org.rs.

Energetski portal

Sve veći broj prozjumera u Srbiji

13.11.2023

aerial-view-private-house-with-solar-panels-roof — Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Trend zelene energetike nastavlja se u Evropi, ali i u Srbiji, čija je strategija razvoja energetike postavila ambiciozne ciljeve u oblasti obnovljivih izvora energije (OIE).

Srbija se već 10 godina bavi ovom temom, iz godine u godinu na sve višem nivou, i sa sve višim ciljevima. Od 2015. godine do danas izgradnjom sedam vetroelektrana ukupnog kapaciteta 398 MW, napravila je jedan od velikih koraka. Srbija je pokazala odlučnost da nastavi sa ranije započetim trendom, usvajanjem novog Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije u martu 2021. godine.

Ovakve političke inicijative već daju rezultate. Broj prozjumera, potrošača koji proizvode električnu energiju, u Srbiji se povećao. Instalisana snaga prozjumera je skočila sa 13 MW u aprilu do impresivnih 37 MW u novembru. U evidenciji Elektrodistribucije Srbije sada je preko 2.300 prozjumera, uključujući domaćinstva, pravna lica, a nedavno i stambene zajednice, navodi OIE Srbija.

Pročitajte još:

Domaćinstva sada čine značajan deo sa 14,4 MW instalisane snage, dok pravna lica imaju veći deo sa 22,4 MW. Najznačajniji pojedinačni prozjumer je kompanija Toyo Tires sa instalacijom od 7,5 MW. Štaviše, stambene zajednice takođe počinju da se uključuju, sa prvim priključenjem u Pančevu i nedavno u Subotici.

Ova promena ukazuje na rastuću svest i prihvatanje obnovljive energije u Srbiji, dok se zemlja priprema za donošenje novog Integrisanog energetskog i klimatskog plana koji će postaviti nove ciljeve za 2030. godinu.

Energetski portal

Građevinska dozvola se ne može dobiti bez brige o otpadu – kako treba odlagati šut

13.11.2023

građevina — Foto-ilustracija: Pixabay (joffi)

Vlada je usvojila Uredbu kojom se, prvi put, propisuje način upravljanja građevinskim otpadom. Cilj je sprečavanje nastanka divljih deponija i stvaranje mogućnosti da se otpad koristi u građevinarstvu. Plan je da se do 2030. reciklira 40 odsto građevinskog otpada.

Šljunak, dotrajala drvena građa, asfalt – umesto na divljoj deponiji, u pogonu za obradu postaju novi materijal u građevinarstvu.

Novom uredbom, pre početka gradnje, investitor će morati da utvrdi koliko i koja vrsta otpada će nastati, kao i način postupanja sa tim otpadom – budući da je to uslov za dobijanje građevinske dozvole.

,,Na početku samog procesa, pravilno zbrinjavanje i plan zbrinjavanja ovog otpada je uslov za dobijanje građevinske dozvole. Na kraju čitavog procesa, potrebno je, da biste dobili upotrebnu dozvolu, dostaviti dokaz da je ovaj otpad zbrinut u skladu sa zakonom, odnosno sa samim planom o upravljanju građevinskim otpadom“, objašnjava Tanja Kaluđerović iz Ministarstva zaštite životne sredine.

Pročitajte još:

Građevinsku knjigu i plan o zbrinjavanju ne moraju da imaju fizička lica koja adaptiraju stan ili poslovni prostor – veličine do 200 kvadratnih metara. Ali su dužni da otpad prijave komunalnim službama i pravilno skladište.

,,Ono što smo uveli kao novinu jeste da će i fizička lica nakon tih radova na njihovim stambenim jedinicama imati mogućnost da svoj otpad ostave na mesta za koje je to predvidela jedinica lokalne samouprave i to je određeno da bude do jedne tone bez ikakve naknade“, kaže Tanja Kaluđerović.

Profesor Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta smatra da primena ove novine neće biti jednostavna, naročito kod stanovništva.

,,To će dovesti do toga da će neki raditi malo tajnije, pošto će se verovatno i cene promeniti na tržištu, kada počnu firme više da ulaze, jer sada već firma koja vam radi rekonstrukciju stana, a da to nije samo osnovno krečenje, moraće taj otpad da prijavi, a to će nešto koštati, to će koštati i vas kao investitora. Verujem da će biti potrebno neko vreme da se ta stvar uredi“, ističe profesor Jovović.

Uštede i benefiti

Cilj uredbe je da otpad od građenja i rušenja ne završi na deponiji već da se reciklira.

,,Podaci zemalja koje imaju visok procenat reciklaže, pokazuju da su uštede na nivou 25 odsto, iako to treba shvatiti veoma uslovno, ali postoji i nematerijalni benefit kroz zaštitu životne sredine, kroz smanjenje površina koje su pod deponijom i razvijanje praksi koje stimulišu poštovanje principa održivog razvoja“, navodi prof. Ivan Ignjatović sa Građevinskog fakulteta.

Rešenje, ističe profesor Ignjatović, ne treba tražiti u povećanju površina pod deponijama, već u postupcima koji predviđaju ponovno korišćenje i reciklažu građevinskog otpada, jer, kako kaže, to vodi ka transformaciji naše ekonomije iz linearne u cirkularnu.

,,Na raznim nivoima uprave je da donesu okvir i da naprave uslove da se nešto dešava, a dalje mora da uradi tržište. Ne može država da uređuje ovaj svakodnevni biznis, i taj biznis će se pre ili kasnije urediti, ako se država bude držala svojih zakona, ako ne dozvoli da odlažete taj građevinski otpad i otpad od rušenja bilo gde, ako to utera u red, onda će biznis preuzeti ove ingerencije“, dodaje profesor Jovović.

U nekim zemljama Evrope, poput Holandije i Danske, reciklira se čak 90 odsto ukupne količine građevinskog otpada.

Građevinski otpad u Srbiji čini više od 75 odsto ukupnog smeća.

Izvor: RTS

Kakav odnos imamo prema zemljištu?

12.11.2023

zemljište suša — Foto-ilustracija: Freepik (jcomp)

Ljudske aktivnosti u koje se ubrajaju poljoprivreda i stočarstvo, urbanizacija, krčenje šuma, prenamena zemljišta u druge svrhe, ali i čovekovim delovanjem ubrzane klimatske promene koje dovode do suša i ostalih ekstremnih vremenskih pojava, uzrokuju degradaciju zemljišta.

Povećanje populacije stanovništva zahteva veću upotrebu zdravog zemljišta, kojeg imamo sve manje. I dok pospešenim klimatskim promenama doprinosimo njegovoj degradaciji, takvo zemljišta efektom bumeranga dalje unapređuje ovakve promene.

Značaj zemljišta ne vezuje se samo za proizvodnju hrane iz poljoprivrede, već i za pristup zdravoj vodi i vazduhu, ali i očuvanju biodiverziteta. Ljudska ruka uticala je na promenu preko 70 odsto zemljišta, a povećanje na 90 odsto očekuje se kroz dve do tri decenije.

Pročitajte još:

Naučnici upozoravaju da smo premašili liniju na kojoj je bilo dovoljno zaustaviti ili smanjiti dalju degradaciju, već su neophodni napori za obnavljanje zemljišta i njegovo vraćanje na prirodno stanje.

Podaci govore da je preko milijardu ljudi izloženo životu na ovakvom zemljištu. Sve ovo uzrokuje povećanje siromaštva, sukoba i migracija. Procene su da bi do 2050. godine moglo da dođe do prinuđenog raseljavanje između 50, pa čak i 700 miliona ljudi širom sveta.

Erozija zemljišta je još jedna posledica degradacije, što dalje dovodi, između ostalog, i do gubitka njegove plodnosti. Samo u poslednjih 150 godine, izgubljena je gotovo polovina gornjeg sloja zemlje.

Kada je površinski sloj zdrav, on ima sposobnost upijanja i zadržavanja vode, što pomaže u sprečavanju nastanka poplava – u suprotnom, degradirano zemljište ih pogoršava.

Oko 80 odsto močvarnih i šumskih područja čovek je izmenio, ugrozio ili izgubio, indirektnim delovanjem ili direktno kroz njihovu prenamenu. Najveći deo ovakvih akcija sproveden je zbog potrebe za poljoprivrednim zemljištem. Uzimajući u obzir ostale stanovnike planete, poljoprivreda dovodi u opasnost od izumiranja preko 20.000 vrsta.

Na kraju, preko 20 odsto globalnih emisija gasova staklene bašte nastaje kao posledica upravo krčenja šuma i obrade zemljišta za poljoprivredne svrhe.

Važnost očuvanja zemljišta prepoznato je i u Agendi 2030, u okviru Cilja održivog razvoja 15 ,,Očuvanje života na zemlji’’, koji nalaže zaštitu, uspostavljanje i promovisanje održivog korišćenja kopnenih ekosistema, održivo upravljanje šumama, suzbijanje dezertifikacije, zaustavljanje i preokretanje degradacije tla i sprečavanje uništavanja biodiverziteta.

Katarina Vuinac

Obnovljivi izvori ključni za energetsku sigurnost

12.11.2023

Thessaly_PlastiraLake_002_photo-Y-Skoulas — Foto: Thessaly, Plastira lake ©GNTO/Y. Skoulas

Toplo more, prijatna klima i autentična arhitektura. Ovo je možda najkraći opis jedne od najpopularnijih turističkih destinacija na evropskom kontinentu i najveće države na Balkanskom poluostrvu. Ipak, osim što nosi titulu omiljenog letnjeg odredišta, Grčka pobuđuje sve veću pažnju zbog razvoja zelene ekonomije u zahtevnim uslovima koje joj je priroda nametnula. Vlada ove države planira da znatno uveća svoje kapacitete zelene energije kako bi obnovljivi izvori energije (OIE) činili najmanje 60 odsto u energetskom miksu do 2030. godine.

Marija Levanti, ambasadorka Grčke u Srbiji, kaže da je Grčka 2021. godine pripremila i objavila Nacionalni energetski i klimatski plan (ESEK) za period do 2030, koji postavlja ciljeve i mere za nacionalnu politiku zaštite životne sredine. U tom kontekstu već je preduzet niz mera u pogledu energetske modernizacije zgrada, zamene goriva za grejne jedinice i zamene grejnih i rashladnih uređaja. Istovremeno, već 2020. godine su izrađene i počele su sa primenom politike i mere za delignitizaciju i obnavljanje životne sredine, u oblastima gde postoji proizvodnja lignita, koje su, međutim, privremeno odložene zbog nedavne energetske krize.

U Grčkoj rade na širenju postrojenja za obnovljivu energiju, kao i merama koje doprinose da zaštita životne sredine ojača privredu u zemlji i regionu.

U FOKUSU:

Obnovljivi izvori energije (OIE) u potpunosti su zadovoljili porast globalne potražnje za električnom energijom u prvoj polovini 2022. godine. Kako ste uspeli da odvikavanjem od fosilnih goriva i prelaskom na čistu energiju osigurate da zemlja ima dovoljno energije?

Zakon o investicijama predviđa podsticaje za uvođenje obnovljivih izvora energije. Nacionalni energetski program je postavio specifične energetske i klimatske ciljeve do 2030. godine. Kumulativno, jedinice OIE, uglavnom fotonaponske, u nacionalnoj distributivnoj mreži dostigle su u 2022. godini 6,5 GW u poređenju sa 4 GW u 2019. godini, dok se na osnovu planiranih projekata za 2023. godinu očekuje da će snaga premašiti 8,7 GW.

Foto: Peloponnese, Dimitsana ©GNTO/K. Kouzouni

Grčka ima za cilj da značajno uveća kapacitete zelene energije. Kako ćete to ostvariti?

Nacionalni energetski i klimatski plan (ESEK) za period od 2021. do 2030. postavio je kao krajnji cilj da OIE pokrivaju 60 odsto potrošnje. Da bi se to postiglo, već se sprovode inicijative za pojednostavljenje i ubrzanje izdavanja dozvola, optimalnu integraciju OIE u električne mreže, rad sistema za skladištenje, kao i promociju električne mobilnosti. OIE već doprinose sa više od 50 odsto u energetskoj strukturi države.

Na koji način ćete u bliskoj budućnosti dostići cilj nulte emisije gasova staklene bašte?

Opšti cilj Nacionalnog energetskog i klimatskog plana je prelazak na klimatsku neutralnost do 2050. godine na održiv, pravedan i isplativ način. Kao deo Plana oporavka i otpornosti, koji pokriva različite sektore, kao što su čista energija, zelena gradnja, održiva mobilnost, održiva poljoprivre da i drugo, Grčka izdvaja 37,5 odsto budžeta pomenutog Plana za klimatske ciljeve.

Štetne emisije mnogih elemenata koji predstavljaju zagađivače vazduha su u Grčkoj značajno smanjene poslednjih godina. Prema poslednjim podacima popisa koje je Grčka dostavila Evropskoj komisiji, od 1990. do 2020. godine emisije gasova staklene bašte u zemlji su smanjene za 28 odsto.

Grčka je 2019. godine kao prioritetne oblasti definisala preduzimanje posebnih akcija u okviru nacionalnog programa kontrole zagađenja vazduha (EPEAR), unapređenje i modernizaciju praćenja kvaliteta vazduha i obezbeđivanje blagovremenog podnošenja relevantnih izveštaja, smanjenje azotnih oksida i čestica, između ostalog kroz planiranje fiskalnih i energetskih opcija i uz pomoć evropske inicijative Regioni iskopavanja uglja u tranziciji! kako bi se smanjila upotreba uglja za grejanje domaćinstava, a u cilju ograničenja štetnih emisija zagađivača vazduha.

Foto: Peloponnese, Mani, Vathia ©GNTO/EFili

Republika Grčka zauzima 28 mesto na EPI listi (Indeks ekoloških performansi) među 170 zemalja. Kako ostvarujete napredak u očuvanju okruženja i koji su prioriteti na tom putu?

Zakonodavstvo o životnoj sredini u Grčkoj prati međunarodne i evropske koordinate. Vredi napomenuti da neki zakonski propisi koji se tiču zaštite životne sredine počinju veoma rano, na primer definicija nacionalnih parkova je institucionalizovana još od 30-ih godina prošlog veka.

U pogledu zaštite prirode grčka mreža zaštićenih područja unutar granica Evropske unije, Natura 2000, sada se smatra kompletiranom.

Što se tiče pojednostavljenja administrativnih struktura i procedura za primenu ekološkog zakonodavstva, neki noviji koraci u tom smeru jesu pojednostavljenje procedura procene rizika i uticaja na životnu sredinu, kao i implementacija evropskih direktiva o prirodnim staništima i industrijskim emisijama gasova.

Ulaganja Grčke u životnu sredinu iznosila su 0,72 odsto BDP-a u periodu od 2014. do 2020, dok se od 2021. do 2027. procenjuje da će premašiti 1,12 odsto BDP-a.

Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST

Nova studija upozorava: Ljudske aktivnosti povećale su koncentracije žive u atmosferi čak 7 puta

12.11.2023

Popocatépetl_Mexico_Popokateptl_Meksiko_vulkan_erupcija1 — Foto-ilustracija: Unsplash (Richard van Wijngaarden)

Opšte je poznato da zagađenje živom može da naruši naše zdravlje. Kada je reč o ovom toksičnom hemijskom elementu koji se obeležava simbolom Hg, oči javnosti su pretežno uprte u vulkane kao najveće prirodne emitere.

Međutim, pripisujući živu u vazduhu isključivo njima, propuštamo da vidimo mnogo veći deo slike za koji su odgovorni sami ljudi, pre svega kroz sagorevanje uglja.

Naime, od početka modernog doba (oko 1500. godine nove ere) ljudske aktivnosti uvećale su koncentracije žive sedam puta, proračunali su američki istraživači sa Škole inženjerstva i primenjenih nauka pri prestižnom Univerzitetu Harvard. Njihova studija objavljena je u naučnom časopisu Geophysical Research Letters.

Kako se procenjuje, pre nego što je čovečanstvo počelo da ispušta živu, atmosfera je, u proseku, sadržala 580 megagrama ovog toksičnog metala. Istraživanje je pokazalo da su do 2015. prosečne koncentracije atmosferske žive skočile na četiri hiljade megagrama. To je skoro sedam puta više u odnosu na uslove koji se u analizi sa Harvarda uzimaju kao prirodni, prenosi Klima101.

Promeni prethodnog stanja doprinele su emisije žive iz termoelektrana na ugalj, sagorevanja otpada, industrije i rudarstva.

PROČITAJTE JOŠ:

Uprkos njenom ogromnom uticaju na zdravlje ljudi, koncentacije žive u atmosferi su zapravo veoma niske – i to je bio glavni izazov za naučnike u njenom merenju. U kubnom metru vazduha može da se nađe i samo jedan nanogram žive što čini satelitsku detekciju praktično nemogućom.

Zbog toga, tim je morao da pronađe zamensko rešenje: živu su mereli pomoću jedne druge hemikalije koja se oslobađa u tandemu sa njom. U ovom slučaju naučnici su koristili sumpor-dioksid, glavnu komponentu emisija vulkana, koju je mnogo lako uočiti pomoću satelita.

Autori studije su svoje rezultate utemeljili na odnosu sumpor-dioksida i žive u vulkanskim gasovima – na osnovu koncentracija sumpor-dioksida, oni su izračunali koliko se žive može pripisati erupcijama vulkana, a zatim modelirali kako se ona kretala širom sveta.

Živa postoji u različitim oblicima i ljudi su svakom od njih izloženi na različite načine, na primer kroz konzumaciju ribe koja sadrži metil živu ili upotrebu proizvoda u čijem se sastavu nalazi ovaj metal, kao i kroz udisanje vazduha sa živinom parom.

Svetska zdravstvena organizacija uvrstila je ovaj hemijski element na listu deset hemikalija (ili grupa hemikalija) koje rađaju najveću zabrinutost po javno zdravlje. Dodir sa živom, čak i u malim količinama, može izazvati ozbiljne zdravstvene posledice, posebno kada su u pitanju imunološki, probavni i nervni sistem. Takođe može narušiti oči, kožu, bubrege i pluća.

Studija o tome koliko su ljudi doprineli emisijama žive još jedna je u nizu koja razotkriva koliko zavisnost čovečanstva od fosilnih goriva zapravo narušava bezbednost planete na kojoj živimo – i to po nas same, ali i zbog čega nam je neophodna ubrzana energetska tranzicija na obnovljive izvore.

Izvor: Klima101

Borba sa plastikom – sve smo bliže zabrani upotrebe jednokratnih plastičnih predmeta

12.11.2023

reciklaža , otpad , kanta — Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

Godišnje se upotrebi više od pet milijardi komada plastičnih boca, čaša, tanjira za jednokratnu upotrebu, pribora za jelo. Plastike ima u hrani, vodi i u zemljištu, pa se s pravom pitamo koliko plastike svako od nas pojede. Svetska organizacija za zaštitu prirode ukazuje na potrebu za hitnom i momentalnom promenom postojećeg sistema upravljanja plastikom, ali i za globalnom akcijom za ukidanje plastike.

Reciklira se samo devet odsto plastičnog otpada, a čak 60 odsto proizvodnje je namenjeno za jednokratnu upotrebu, pokazuju podaci istraživanja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

To je organizacija koja uz Svetsku organizaciju za zaštitu prirode, radi istraživanja, koja podržavaju Ujedinjene nacije, u borbi da se plastici stane na put, kaže Aleksandra Ugarković iz Svetske organizacije za zaštitu prirode (WWF).

„Više od 60 odsto plastike koja se proizvede u svetu jeste plastika za jednokratnu upotrebu, što je složićete se puno ako imamo u vidu to da nisu sve zemlje jednako opremljene i razvijene da bi mogle jednokratnom plastikom da pravilno upravljaju, da je recikliraju ili da taj otpad na neki način srede. Takođe je interesantan podatak da stvarna cena upotrebe plastike po zdravlje, okolinu, po ekologiju i tako dalje, je mnogo viša nego što mislimo i mnogo je veća u manje razvijenim sredinama“, objašnjava Aleksandra Ugarković.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, stvarna cena kilograma plastike, nakon što je njen ciklus upotrebe završen, kreće se od 150 do 200 dolara po kilogramu u slabo razvijenim zemljama, a u zemljama koje su visoko razvijene, industrijski opremljene je 19 dolara, što je u proseku osam pa i do 10 puta manje.

Zbog toga zemlje koje imaju slabe i srednje prihode, nemaju načina da se nose s plastikom.

Takođe, nerazvijene zemlje uglavnom nemaju uticaja na to kako se proizvodi plastika, kako se ona dizajnira niti koliko i kakve plastike će biti proizvedeno.

Za odlaganje takvog otpada ili ponovnu upotrebu potrebni su ozbiljni sistemi, zahtevni i sveobuhvatni i podrazumevaju da je društvo uređeno u celini da bi se upravljanje plastikom moglo raditi na najbolji mogući način.

Samo zabrana upotrebe nije rešenje jer se može desiti da se jednokratna plastika onda dobavlja nelegalnim tokovima.

„Oko 120 zemalja je uvelo zabranu jednokratne plastike. Međutim ako ta plastika kojom mi očigledno ne upravljamo u dovoljnoj meri onako kako treba, ne bude zabranjena svuda u svetu, onda ćete doći do toga da zemlje poput Kenije uvedu zabranu korišćenja jednokratne plastike, ali se suočava sa nelegalnim načinima na koje ta plastika dospeva u njihovu zemlju. Takve zemlje ne mogu da se nose sa plastikom na način na koji treba. Upravo će se konferencija Ujedinjenih nacija, treća po redu na ovu temu, održati u Keniji“, istakla je Ugarkovićeva dodajući da će, od 13. do 19. novembra, biti treća sesija na kojoj se raspravlja o načinima kako da se plastici stane na put, odnosno kako da se njome dobro upravlja.

Upravljanje jednokratnom plastikom i potpuna zabrana

„Sada već apelujemo na potpunu zabranu upotrebe jednokratne plastike ili na njeno drastično smanjivanje ukoliko nije moguća potpuna zabrana, ali u tom slučaju, ukoliko samo drastično smanjimo, moramo da nađemo odlične načine da se njome upravlja, da ona ne bi dospevala u prirodu“, navela je Aleksandra Ugarković.

Zahtev da se momentalno i bez odlaganja promeni postojeći sistem upravljanja plastikom, proces je koji traje od marta prošle godine. Do sada je dogovoreno da su smernice dobre i da bi zaista trebalo ukinuti plastiku, ali da treba da se vidi kakav je stav građana o tome.

Peticiju Svetske organizacije za zaštitu prirode o upotrebi jednokratne plastike potpisalo je oko 66.000 ljudi.

„Apelujemo na sve građane i u Srbiji i u regionu da potpišu ovu peticiju ukoliko su saglasni sa tim da ta mikroplastika koja nastaje od raspada jednokratne plastike, ali i druge plastike, ne dospeva kroz zemlju, kroz vodu i kroz vazduh u naš organizam, između ostalog kao i organizam svih drugih živih bića, i da na taj način osetimo posredno štetno delovanje mikroplastike, odnosno plastike“, poručila je Aleksandra Ugarković.

Izvor: RTS

WWF izveštaj: Zagađenje plastikom višestruko veći trošak za zemlje sa nižim i srednjim dohotkom

11.11.2023

Brazil_plaža_more_obala — Foto-ilustracija: Unsplash (Jorge Flores)

Eskalacija krize prekograničnog zagađenja plastikom postaje sve očiglednija, posebno u zemljama sa nižim i srednjim dohotkom – neke od država na prvoj liniji fronta su Brazil, Etiopija, Kenija, Indija, Indonezija i mnoge druge. Ove zemlje oslikavaju urgentnu potrebu za globalnom saradnjom i koherentnim regulativama koje bi stale na put problemu.

Brazil se suočava sa rastućom konzumacijom plastike koja nadmašuje njegovu sposobnost za upravljanje otpadom. Iako je doprinos Brazila globalnoj proizvodnji plastike minimalan, potrošnja plastike na domaćem tržištu raste, a zemlja uvozi sve više plastičnog otpada. Prema nedavnoj studiji, Brazil bi mogao postati četvrti najveći proizvođač plastičnog zagađenja na svetu, sa više od trećine plastičnog otpada kojim se ne upravlja adekvatno. To je ekvivalentno više od 1.500 plastičnih boca koje svaki stanovnik godišnje baci u okolinu. Ograničena infrastruktura i kapaciteti za prikupljanje i sortiranje u gusto naseljenim priobalnim zajednicama i glavnim gradovima kao što su Sao Paulo i Rio de Žaneiro postaju sve vidljiviji problemi.

U Etiopiji, tragedija klizišta smeća u Košeu 2017. godine, koja je odnela preko 70 života, istakla je opasne uslove života zajednica koje su blizu nesigurnih deponija. Koše je deponija na koju pristiže otpad iz Adis Abebe, i u ovoj je funkciji od 1964. godine. I pored projekata rehabilitacije, deponija Koše nastavlja da se širi i dalje predstavlja rizik od klizišta i ozbiljne zdravstvene opasnosti, uključujući izloženost otrovnim hemikalijama i respiratornim bolestima. U jednom momentu njena površina iznosila je 36 hektara. Kenija je preduzela odlučne korake protiv plastičnog zagađenja zabranom plastičnih kesa za jednokratnu upotrebu. Iako je zabrana u početku bila efikasna, izazov prekograničnog zagađenja, brzo se problem vratio zbog ilegalnog prelaska otpada preko granica sa susednim zemljama kao što su Uganda i Tanzanija. Uprkos zabrani, trgovci su našli načine da krijumčare plastične kese u zemlju, često skrivene unutar drugih pošiljki koje nisu obuhvaćene zabranom, navodi detaljan WWF izveštaj.

Pročitajte još:

Mala ostrvska zemlja – Fidži, snosi teret globalne krize upravljanja plastičnim otpadom što ugrožava njegov glavni sektor – turizam. Morski plastični ostaci, koji se okeanskim strujama prenose na obale Fidžija, ugrožavaju njegov bogat biodiverzitet kao i vitalni sektor koji doprinosi do 40 odsto BDP-a Fidžija. Turisti proizvode znatno više plastičnog otpada u poređenju sa stanovnicima, a kako se broj posetilaca povećava, raste i izazov upravljanja ovim otpadom.

Ovi primeri iz Brazila, Etiopije i Kenije samo su deo problema sa kojim se suočava ceo svet, ali finansijski slabije države u još većoj meri, uprkos tome što su daleko od velikih proizvođača plastike, često daleko i od velikih potrošača, a otpada je sve više, dok infrastruktura zaostaje. Iako pojedinačne nacije pokušavaju da se nose sa problemom putem zakonodavstva i poboljšanja infrastrukture, internacionalna priroda problema plastike potkopava te napore. Izazov je još teži zbog nedostatka globalnih standarda i saradnje, što rezultira parcijalnim pristupom koji često samo prebacuje teret problema, umesto da ga rešava. Ova velika nejednakost je posledica strukturnih nejednakosti unutar lanca stvaranja i plastike što neproporcionalno utiče na države.

Samo u 2019. svi procesi vezani za plastiku doprineli su 1,8 milijardi tona emisija ugljenika, pri čemu su zemlje sa niskim i srednjim dohotkom snosile većinu tereta, kao i osam puta veće troškove za posledice ovog problema.

Bez konkretnih, obaveznih međunarodnih direktiva, projekcije ukazuju na alarmantno povećanje od 90 odsto pogrešno upravljanog plastičnog otpada do 2040. godine.

Energetski portal

Crpljenje podzemnih voda dovodi do sleganja zemljišta – kakve su posledice?

11.11.2023

Podzemne vode predstavljaju dragulj planete, a sve više su eksploatisane i dodatno ugrožene klimatskim promenama i zagađenjem. Ne samo da su važne u kontekstu pijaće vode, već je nova studija oktrila koliko su značajne za održavanje površine tla.

Naučnici sa Instituta za istraživanje pustila (Desert Research Institute), istražili su kako iscrpljivanje podzemnih voda utiče na sleganje zemljišta i kolaps vodonosnog sloja. Poznat i kao akvifer, ovaj vodonosni sloj predstavlja geološku formaciju koja zadržava i prenosi podzemnu vodu. Ono se nalazi ispod površine zemlje i čine ga nepropusne ili slabo propusne stene, pesak, šljunak i druge materije koje zdržavaju vodu.

Pročitajte još:

Istraživanje je pokazalo da se globalni kapacitet skladištenja akvifera smanjuje brzinom od oko 17 km3 godišnje, što je poređenja radi veličine 7.000 Velikih piramida u Gizi. Kada se jednom izgubi nema povratka, a time se smanjuje kapacitet vode koja može da se skladišti. Oko 75 odsto ovakvog sleganja dešava se upravo na obradivim površinama i urbanism područjima, navodi se na sajtu Instituta.

Sjedinjenje Države, Kina i Iran predstavljaju najveći deo globalnih gubitaka, kada je reč o skladištenju podzemnih voda. U nekim regionima godišnje dolazi do slaganja zemljišta i za više od pet centimetara. Kada je reč o našem kontinentu, podaci ukazuju da je u proseku reč o jednom centimetru godišnje. Iako se u Evropi dešavaju, kako kažu naučnici, niske stope sleganja, problem nije mali ako se u obzir uzmu klimatske promene.

Naime, osim što čak i jedan centimetar godišnje može da dovede do nastanka štete na infrastrukturi, veću opasnost čini za priobalna područja. Ranija naučna istraživanja pokazuju da je od 19. veka, nivo mora porastao za preko 20 centimetara, a treba uzeti u obzir da se ovaj porast ubrzava usled globalnom zagrevanja. Regioni uz obalu već se nalaze pod pretnjom nestanka u budućnosti, a sleganje tla dodatno ubrzava taj proces. Kako se navodi, ovo sve utiče dalje na kontaminaciju arsenom ali i prodor slane vode, što dodatno može da negativno utiče na kvalitet preostale podzemne vode.

Katarina Vuinac

Uvoz i izvoz zelene energije u EU proteklih godina

11.11.2023

agriculture-field-vetroturbine — Photo illustration: Pixabay

U 2022. godini, Evropska unija (EU) postavila je novi rekord u uvozu proizvoda zelene energije, više nego udvostručujući svoje investicije u ovom sektoru u poređenju sa prethodnom godinom, čime je naglasila svoj posvećeni pristup Evropskom zelenom dogovoru. U potrazi za održivim izvorima energije, EU je prepoznala ključnu ulogu proizvoda kao što su vetrogeneratori, tečna biogoriva i solarni paneli, i uvezla ih je i iz zemalja koje nisu članice EU u vrednosti od 28 milijardi evra.

Analizirajući specifične proizvode, solarni paneli su se izdvojili sa vrednošću uvoza od 22,6 milijardi evra, beležeći rast od 145 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Tečna biogoriva su takođe zabeležila rast uvoza od 49 odsto, sa 3,4 milijarde evra u 2021. na 5,1 milijardu evra u 2022. godini. Uvoz vetrogeneratora je isto tako porastao za 17 odsto, sa 0,6 milijardi evra u 2021. na 0,8 milijardi evra u 2022. godini.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Andrew Schultz)

Kada se uporedi sa 2012. godinom, uvoz svih kategorija zelenih energetskih proizvoda je zabeležio rast: solarni paneli za 137 odsto, tečna biogoriva za 60 odsto, a vetrogeneratori za impresivnih 504 odsto, govore statistike Eurostata.

Međutim, izvoz zelenih energetskih proizvoda iz EU pretrpeo je pad u 2022. godini. Ukupna vrednost izvezenih proizvoda bila je znatno niža, sa 3,7 milijardi evra, što je 27 odsto manje u odnosu na 2021. godinu, kada je iznos izvoza bio 5,0 milijardi evra. Izvoz vetrogeneratora je posebno pogođen, sa padom od 59 odsto na 1,3 milijarde evra u 2022. godini, u poređenju sa 3,2 milijarde evra u 2021. godini.

S druge strane, izvoz solarnih panela je porastao za 44 odsto, na 0,8 milijardi evra u 2022. godini, a izvoz tečnih biogoriva je takođe povećan za 23 odsto, sa 1,3 milijarde evra u 2021. na 1,6 milijardi evra u 2022. godini.

Energetski portal

Porast patenata za tehnologiju vetra na moru

10.11.2023

vetar — Foto-ilustracija: Unsplash (Efe Kurnaz)

Foto-ilustracija: Unsplash (austin neill)

Sistemi vetra na moru sve više ispituju načine da ojačaju svoje skladištenje energije i proizvodnju vodonika kako bi uravnotežili sisteme napajanja i stvorili dodatnu vrednost. Naglasak je na promovisanju fleksibilnosti u energetskim sistemima, a podaci o patentima otkrivaju da rastući interes za integraciju opcija za skladištenje energije u priobalne vetroelektrane – posebno one sa mogućnostima proizvodnje vodonika kako bi se dalje ubrzale aktivnosti dekarbonizacije.

Međunarodna zajednica je na prekretnici u pogledu napretka energetske tranzicije.

Iako su prijave za patente za tehnologije vetra na moru pokazale strmoglav porast, izveštaj IRENE naglašava da će biti potrebne velike i održive inovacije zajedno sa komplementarnim regulatornim okvirom da bi se povećali globalni kapaciteti kako bi se obezbedio njegov efikasan doprinos u ograničavanju globalnog zagrevanja na 1,5°C.

Pročitajte još:

IRENA je pokrenula globalnu agendu o razvoju vetra na moru u širem kontekstu ubrzavanja globalne energetske tranzicije.

Novi izveštaj prati evoluciju prijava patenata u poslednjih 20 godina i ističe nekoliko trendova, uključujući (ali ne ograničavajući se na) inovacije u sektoru vetroelektrane na moru, koji su uglavnom vođeni igračima u Evropi i Aziji, a Sjedinjene Američke Države se pojavljuju kao buduće tržište. Na rang listi 10 najboljih zemalja u podnesenim međunarodnim porodicama patenata, sedam zemalja su evropske, sa Nemačkom i Danskom na čelu.

Pored tih zemalja, Kina je daleko vodeća zemlja koja pokazuje svoje snažno lokalno offshore tržište.

Duž lanca snabdevanja vetrom na moru, najveća pronalazačka aktivnost se odvija u plutajućim temeljima, logističkim kapacitetima i potencijalu za podršku proizvodnji zelenog vodonika.

Energetski portal

ORIGINALNE KONSTRUKCIJE ZA KROVNE POKRIVAČE

10.11.2023

solar , panel — Foto-ilustracija: Pixabay (Michael_Pointner)

Foto-ilustracija: Pixabay (torstensimon)

Najveće fotonaponske elektrane u Srbiji opremljene su K2 MultiRail Systemom. Veliki sistemi nisu problem za K2 MultiRail – šinu koja se brzo postavlja i izuzetno ubrzava instalaciju. Krovna veza i montažna šina sastoje se od jedne komponente i dostupna je u različitim dužinama.

Dve instalacije u Srbiji su zategnute na dužoj strani i montirane horizontalno. Ukupno 3.000 modula sa godišnjom snagom od 826.475 kWp ugrađeno je na dva trapezna krova od lima sa nagibom krova od 6 °. Tako da brzoj montaži u Novoj Pazovi ništa nije stajalo na putu.

Podizanje sa RailUpom omogućava obema varijantama sistema K2 MultiRail i K2 MultiRail CSM da postignu bolju ventilaciju od pozadi i jednostavniju instalaciju mikroinvertera i optimizatora snage.

U FOKUSU:

Planiranje sistema u besplatnom onlajn alatu K2 Base

Brzo je i lako planiranje u pet koraka K2 sistema montaže za kose i ravne krovove. Besplatni alat za planiranje K2 Base ima kontrolnu tablu za efikasnu kontrolu projekta. Integracija Google mapa i alati za grafičko crtanje podržavaju i olakšavaju planiranje.

Još uvek niste sigurni u planiranje i ugradnju na krovove od trapeznog lima?

Popunite K2 module učenja, savladajte kviz i dobićete svoj lični sertifikat o K2 obuci.

Izvor: K2 Systems

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

1...114115116...1.539 Page 115 of 1.539

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 septembar

Events for 30th septembar

Events for 1st oktobar

Events for 2nd oktobar

Events for 3rd oktobar

Events for 4th oktobar

Events for 5th oktobar

Events for 6th oktobar

Events for 7th oktobar

Events for 8th oktobar

Events for 9th oktobar

Events for 10th oktobar

Events for 11th oktobar

Events for 12th oktobar

Events for 13th oktobar

Events for 14th oktobar

Events for 15th oktobar

Events for 16th oktobar

Events for 17th oktobar

Events for 18th oktobar

Events for 19th oktobar

Events for 20th oktobar

Events for 21st oktobar

Events for 22nd oktobar

Events for 23rd oktobar

Events for 24th oktobar

Events for 25th oktobar

Events for 26th oktobar

Events for 27th oktobar

Events for 28th oktobar

Events for 29th oktobar

Events for 30th oktobar

PIŠITE NAM