Zelena revolucija i crno zlato Latinske Amerike

10.11.2023

latinska amerika, brazil, argentina — Foto-ilustracija: Unsplash (roberto-huczek)

Foto-ilustracija: Unsplash (l-odyssee-belle)

Latinska Amerika i Karibi predstavljaju region sa izuzetnim bogatstvom prirodnih resursa, što ih čini ključnim igračem u razvoju obnovljivih izvora energije. Brazil je na čelu proizvodnje bioenergije iz šećerne trske i ima potencijal za proširenje solarne i vetroenergetske proizvodnje. Argentina i Čile su bogati litijumom, esencijalnim za baterije električnih vozila i skladištenje energije, dok Čile ističe svoje ogromne rezerve bakra, vitalne za električne kablove.

Iako su Meksiko i Venecuela tradicionalno usredsređeni na proizvodnju nafte, oni takođe poseduju potencijal za razvoj solarne i vetroenergije. Kolumbija i Peru imaju značajne rezerve hidro energije, dok su Karibi idealni za solarne projekte zbog svoje klime. Kostarika je već lider u održivoj energiji, sa gotovo stoprocentnom proizvodnjom električne energije iz obnovljivih izvora. Ekvador i Bolivija takođe poseduju potencijal za biomasu i geotermalnu energiju. Upotreba bioenergije je široko rasprostranjena širom regiona i glavni je izvoznik biogoriva.

Specijalni izveštaj Međunarodne energetske agencije (IEA) naglašava kako Latinska Amerika i Karibi mogu igrati značajnu ulogu u globalnoj energetskoj ekonomiji, sa svojim izvanrednim prirodnim resursima i posvećenošću obnovljivim izvorima energije. Region već ima jedan od najčistijih sektora električne energije u svetu, sa proizvodnjom 60 odsto električne energije iz obnovljivih izvora, dvostruko više od globalnog proseka.

Pročitajte još:

Iako region prednjači u čistoj energiji, on takođe raspolaže sa oko 15 odsto globalnih resursa nafte i prirodnog gasa, a njegov značaj u proizvodnji minerala ključnih za tehnologije čiste energije je nemerljiv, uključujući oko polovinu globalnih rezervi litijuma i više od trećine bakra i srebra.

Iako su mnoge zemlje regiona preuzele obaveze za postizanje neto-nultih emisija i predstavile ambicioznije ciljeve u skladu sa Pariskim sporazumom, IEA upozorava da će, prema trenutnim političkim postavkama, region i dalje koristiti fosilna goriva za većinu svojih energetskih potreba. Ipak, ukoliko se ispune najavljena obećanja, obnovljivi izvori energije bi mogli zadovoljiti celokupnu novu potražnju za energijom regiona tokom ove decenije.

Investicije u regionu takođe moraju značajno da porastu, navodi se u izveštaju – da bi se ispunila obećanja, finansiranje projekata čiste energije treba da se udvostruči do 2030. na 150 milijardi dolara i da se poveća pet puta do 2050.

Ako bi se najavljena obećanja zemalja ostvarila, Latinska Amerika i Karibi mogli bi pokriti svu potražnju električne energije iz OIE, što bi omogućilo da izvoz nafte poraste za skoro dva miliona barela dnevno do 2030. godine, diverzifikujući globalnu ponudu i povećavajući prihode. Tako bi mogli pomoći u dekarbonizaciji teške industrije i transporta tereta. Proizvodnja biogoriva bi porasla, a dugoročni prihodi od retkih minerala bi se udvostručili na skoro 200 milijardi dolara, nadmašujući one od fosilnih goriva.

Energetski portal

Srbija u fokusu kineskih investitora za proizvodnju vodonika?

10.11.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Nuno Marques)

U fokusu razgovora između Ministarstva rudarstva i energetike Srbije i predstavnika kineske kompanije „Shanghai Fengling Renewables“ bilo je ulaganje u proizvodnju i skladištenje obnovljivih izvora energije, sa akcentom na zeleni vodonik kao energent budućnosti. Investicija bi mogla da pozicionira Srbiju kao jednog od važnih aktera u proizvodnji vodonika u Evropi i da joj otvori put ka statusu izvoznika.

Razmatra se potencijal izgradnje hibridnog postrojenja u blizini Bora, koje bi integrisalo solarne panele i vetroturbine za proizvodnju zelenog vodonika, uz očekivanja da se sa projektom od oko dve milijarde evra smanje operativni troškovi kompanije „Zijin Mining Group“. Cilj je da se postigne proizvodnja od 1.500 do 2.000 megavata energije, s obzirom na potencijal vetroenergije u okolini Bora.

Pročitajte još:

Predviđeno je da „Zijin“ preuzme celokupnu proizvodnju električne energije, dok će se viškovi energije koristiti za proizvodnju vodonika. Osim toga, planira se investicija od 10 miliona evra za izgradnju industrijskog parka za proizvodnju vetrotornjeva.

Foto-ilustracija: Unsplash (Made From the Sky)

„Pored zadovoljenja potrošnje električne energije u rudniku, obnovljiva energija bi se koristila za proizvodnju vodonika koji bi predstavljao skladište zelene energije, sa proizvodnim kapacitetom od 30.000 tona godišnje. Takođe, planirana su ulaganja od 10 miliona evra za izgradnju industrijskog parka za proizvodnju vetro-tornjeva“, rekla je resorna ministarka.

U svetlu energetske tranzicije, potrebno je angažovanje kompanija koje su lideri u primeni savremenih tehnologija, kako bi se do 2030. godine dostiglo 45 odsto udela obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji električne energije u Srbiji. Takođe, EU članice najavljuju velika ulaganja u vodonik, nagoveštavajući povećanu potražnju za ovim energentom, što Srbiji otvara vrata da postane značajan izvoznik vodonika.

Energetski portal

Plovi morem pomoću vetra, a nije jedrilica

09.11.2023

silas-baisch-OCzvgBqCJKY-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (silas-baisch)

Foto-ilustracija: Unsplash (Dominik Lückmann)

Vetar i dalje nije ostvario svoj pun kapacitet, kada je reč o iskorišćenju njegovog potencijala. Postoje ljudi koji planetu čine boljim mestom za život, donošenjem odluke da svoju energiju usmere na iznalaženje načina kojim putem krenuti kako bi se ostvario takav cilj. I rešenja nam obično nudi priroda, pa kada ih prepoznamo i u njih utkamo znanje i veštine nastaju neverovatne inovacije.

Pomorska industrija ozloglašena zbog zagađenja vodenih površina i vazduha, problema koji se preliva dalje na prirodu, traži hitne ekološke mere. Međunarodna pomorska organizacija (IMO) postavila je ciljeve za pomorsku industriju, čiji je cilj smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 50 odsto do 2050. godine. Ovde se u igru uključuje vetar, kao čist i obnovljiv izvor energije koji je nedovoljno iskorišćen.

Iako korišćenje snage vetra u plovidbi nije nešto što ste prvi put čuli, štaviše, ipak je reč o jedrilicama, odnosno plovilima manjih dimenzija. Pomorska industrija podrazumeva velike teretne brodove, koje nije tako lako pokretati pomoću vetra.

Cargill i BAR Technologies pre nekoliko godina započeli su strateški projekat sa pomorskim arhitektom kako bi osmislili na koji način teretni brodovi mogu da u plovidbu uključe pogon vetra. Rezultat njihovih napora danas jeste WindWings, koje opisuju kao čvrsta jedra sa krilima koja se uzdižu i do 45 metara. Kada je brod usidren u luci, krila su zatvorena, a kada se upusti u putovanje po moru, ona se šire na oko 37 metara. Takođe, u zavisnosti od rute broda i njegove veličine, postavljaju se krilna jedra različite veličine. Govoreći o njihovoj izdržljivosti, ova jedra izrađena su od materija koji se koristi za vetroturbine.

Postavljeni na palubu, omogućavaju da se korišćenjem snage vetra emisije CO2 smanje za 30 odsto. Iako je gorivo i dalje potrebno za pokretanje broda, ovaj obnovljivi izvor energije smanjuje količine koje se upotrebljavaju.

Neki podaci pokazuju da se oko 90 odsto svetske trgovine obavlja preko okeana, u šta je uključeno oko 90.000 brodova. Iako oslobađaju manje količine gasova staklene bašte po pređenom kilomentru od drugih vidova transporta i dalje dobrim procentom učestvuju u ukupnim svetskim emisijama.

Ko može bolje da iznađe rešanja za očuvanje prirode od nje same? Na nama je da je osluškujemo i pratimo na putu njene obnove, koji sama ucrtava. Nekada je energija vetra asocirala na jedrilice i vetrenjače, danas to treba da budu i teretni brodovi, a u budućnosti još više od toga.

Katarina Vuinac

Legendarni sportski italijanski brend prodao više hibrida od benzinaca

09.11.2023

ferari, automobil — Foto-ilustracija: Unsplash (conor-samuel-)

Foto-ilustracija: Unsplash (nathan-shintas)

Maranelo koji je dugo imao status “grad-firma”, zahvaljujući svetski poznatoj fabrici Ferari iz 1943. godine, poznat je po tome što proizvodi svetski poznate luksuzne automobile. Tokom letnjih meseci pisali smo o tome da je grad spreman da se suoči sa automobilskom industrijom budućnosti – proizvodnjom hibridnih i električnih automobila.

Kompanija je relativno sporije prihvatala elektrifikaciju i prethodnih godina je najavljivano da će njihovo prvo električno vozilo na ulicama biti do kraja 2030. godine. Međutim, kako gotovo svi veliki proizvođači automobila uveliko rade na e-vozilima, ili već imaju svoje predstavnike, bilo je jasno da vozila na električni pogon moraju biti i u asortimanu legendarnog brenda, uz mogućnost da ostanu verni i dosledni i svojim vozilima na benzin.

Sada se već može očekivati još više opcija od Ferarija sa najavom njihovog prvog potpuno električnog modela, za koji se ipak očekuje da će debitovati 2025, o čemu smo ranije pisali.

Pročitajte još:

EVOLUCIJA PODSTICAJA I KRAJ VW NEELEKTRIČNIH VOZILA U NORVEŠKOJ

Foto-ilustracija: Unsplash (spencer-davis)

Nedavni podaci o prodaji sugerišu značajnu promenu u preferencijama potrošača unutar linije legendarnog brenda automobila. U toku razvoja novih modela na novi pogon, hibridi su po prvi put prestigli tradicionalne modele na benzin u prodaji, čineći više od polovine Ferarijeve prodaje u poslednjem kvartalu, izveštavaju strani portali.

Italijanski proizvođač luksuznih sportskih automobila objavio je rezultate svog poslovanja u trećem kvartalu, pri čemu je ostvario je 51 odsto prodaje hibridnih vozila, što je značajan porast u odnosu na 43 odsto u prethodnom kvartalu i značajno povećanje u odnosu na isti period prošle godine, koji je iznosio 19 odsto.

Međutim, kao što smo naveli, Ferari ne ostavlja po strani svoje motore sa unutrašnjim sagorevanjem, uviđajući da deo njegove klijentele nije spreman da pređe na električni pogon.

Energetski portal

Ustanovljene mere za povećanje energetske efikasnosti 25 zgrada

09.11.2023

Beograd , zgrada — Foto-ilustracija: Unsplash (Mirko Božić)

Foto-ilustracija: Pixabay ( stevanaksentijevic)

Primenom mera za povećanje energetske efikasnosti u 25 zgrada centralne vlasti u Beogradu, planira se da potrošnja energije bude smanjena za 30 odsto, što je ušteda približna godišnjoj potrošnji energije za objekte i javno osvetljenje grada sa 40.000 stanovnika. Takođe, emisije CO₂ bi primenom definisanih mera energetske efikasnosti bile manje za gotovo 20 odsto, odnosno 5.174 tona godišnje. Konkretne mere koje bi dovele do ovih rezultata definisane su nakon detaljnih energetskih pregleda koji su sprovedeni u saradnji Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije, Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), Uprave za zajedničke poslove republičkih organa (UZZPRO) i Razvojne banke Saveta Evrope (CEB).

Za svaku od ovih 25 zgrada određen je optimalan set mera za energetsku sanaciju i korišćenje obnovljivih izvora energije koji može da obezbedi najbolje rezultate u odnosu na uložena sredstva. Neke od predloženih mera su izgradnja solarnih fotonaponskih sistema, ugradnja toplotnih pumpi, zamena split-sistema za hlađenje centralnim sistemima, termoizolacija zidova i krovova, zamena spoljne stolarije, zamena postojećeg osvetljenja energetski efikasnim kao i automatizacija osvetljenja. Sve ove mere dovešće i do smanjenja kapaciteta potrebnih za grejanje i hlađenje objekata.

Pročitajte još:

Osim energetskih ušteda i smanjenja emisija štetnih gasova, energetska sanacija će doprineti i poboljšanju radnih uslova i bezbednosti na radu, kao i zaštiti i očuvanju kulturne baštine, s obzirom da je većina ovih objekata pod zaštitom.

Trenutno je u toku izrada projektno-tehničke dokumentacije za pet zgrada centralne vlasti:

Direkcija za mere i dragocene metale, u Mike Alasa 14, Beograd,
Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije u Kralja Milana 36, Beograd,
Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja u Draže Pavlovića 15, Beograd,
Republička direkcija za imovinu u Gračaničkoj 8a, Beograd i
Zavod za intelektualnu svojinu u Kneginje Ljubice 5, Beograd.

Nakon toga će uslediti objavljivanje tendera za izvođenje radova na energetskoj sanaciji.

Pored pomenutih 25 zgrada centralne vlasti, za još dve – „Palatu Srbija“ i „SIV 3“, sprovedena su i dodatna geološka istraživanja koja su potvrdila postojanje potencijala za grejanje i hlađenje ovih objekata korišćenjem geotermalne energije. Na zgradi „SIV 3“ se sprovodi detaljan energetski pregled čiji se završetak očekuje do kraja godine. Takođe, planirano je da detaljni energetski pregled i izrada studije opravdanosti za zgradu „Palata Srbija“ počnu u decembru ove godine.

Sve navedeno su pripremne aktivnosti za sprovođenje programa „Energetska efikasnost u zgradama centralne vlasti“, vrednog 40 miliona evra, koji obuhvata ukupno 27 zgrada centralne vlasti. Ove aktivnosti su omogućene zahvaljujući finansijskoj podršci Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) i Poverilačkog fonda Razvojne banke Saveta Evrope kome doprinose Republika Slovačka i Kraljevina Španija.

Izvor: UNDP

Srbija dobija pohvale u EU izveštaju za napredak u transportu

09.11.2023

Foto-ilustracija: Unsplash (Anton Darius)

U Izveštaju Evropske komisije za 2023. godinu, Srbija je prepoznata kao zemlja koja je ostvarila dobar nivo pripremljenosti u oblasti transporta. Istaknuto je da su posebno značajni koraci napravljeni u sektoru železnice kroz usvajanje zakona usklađenih sa standardima Evropske unije. U odnosu na prethodne izveštaje, koji su pokazivali usporavanje reformi, ovogodišnji dokument akcentuje napredak, posebno kroz investicije u železničku infrastrukturu finansirane od strane EU i evropskih bankarskih institucija.

Napomenuto je da su radovi na obnovi važne pruge pokrenuti posle nekoliko godina stagnacije, što je rezultat fokusiranog rada nadležnog ministarstva na pokretanju rekonstrukcija. Srbija je takođe dobila pohvale za ubrzane pripreme u izradi Nacionalne transportne strategije, koja će služiti kao ključni strateški okvir za politiku transporta do kraja decenije, saopšteno je na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Pročitajte još:

Osim toga, Srbija ima aktivnu ulogu u Transportnoj zajednici i u implementaciji akcionih planova koji proističu iz njenog članstva u ovoj organizaciji. Ministar zadužen za ovu oblast izrazio je zahvalnost Evropskoj uniji za finansijsku podršku i smernice koje doprinose unapređenju rada u sektoru saobraćaja i infrastrukture.

Foto-ilustracija: Unsplash (marcin-jozwiak)

Navedeno je da je Srbija od početka milenijuma do 2022. godine primila preko 420 miliona evra bespovratnih sredstava za transport, a samo ove godine dobila je rekordan grant od oko 600 miliona evra za izgradnju brze pruge, što je više nego u prethodnih 22 godine zajedno. Zemlja je posvećena tome da Nacionalna transportna strategija bude dovršena u zadatim rokovima i da obuhvati sve ključne aktere i segmente transporta.

Dalje, Srbija je spremna za usvajanje novih zakona u skladu sa EU standardima u oblastima bezbednosti železničkog i vazdušnog saobraćaja. Uspostavljena je i zajednička komisija za praćenje projekata sufinansiranih od EU, što je doprinelo ubrzanju rada na mnogim infrastrukturnim projektima, uključujući i pomenutu prugu. Ministarstvo intenzivno sarađuje sa EU institucijama kako bi se ispunili svi uslovi potrebni za napredak u ovom ključnom sektoru.

Energetski portal

U Gornjem Milanovcu pri kraju radovi na izgradnji nedostajuće kanalizacione mreže

09.11.2023

Vujović GM 7 — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

U Gornjem Milanovcu su u toku radovi na izgradnji oko 15 kilometara nedostajuće kanalizacione mreže.

Tokom obilaska radova sa predsednikom Opštine Dejanom Kovačevićem, ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović, rekla je da se radovi privode kraju, a nakon njihovog završetka, pokrivenost opštine kanalizacionom mrežom biće iznad 90 odsto, što je u skladu sa evropskim standardom.

Pored ovog, realizovani su i drugi ekološki projekti, kao što je čišćenje 28 divljih deponija. Na ovaj način, Gornji Milanovac je jedina opština bez smetlišta i divljih deponija.

Pročitajte još:

Takođe, ova opština je radila i na unapređenju kvaliteta vazduha, prebacivanjem grejanja u gradskoj toplani na biomasu, navodi se na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine.

I u narednom periodu će se nastaviti sa ulaganjem sredstava u Gornji Milanovac, kako bi se unapredila ekološka slika opštine.

Energetski portal

Vlade planiraju proizvodnju duplo više fosilnih goriva u 2030. nego što nalažu klimatski ciljevi

08.11.2023

emisije , zagađenje , vazduh — Foto-ilustracija: Unsplash (Chris LeBoutillier)

Novi izveštaj pokazuje da vlade imaju u planu da u 2030. godini proizvedu oko 110 odsto više fosilnih goriva nego što bi to bilo u skladu sa ograničenjem zagrevanja na 1,5°C, i 69 odsto više nego što bi bilo u skladu sa 2°C.

Treba podsetiti da je 151 nacionalna vlada dala obećanje da će postići neto nultu emisiju. Uprkos navedenom i projekcijama koje sugerišu da će potražnja za fosilnim gotivima dostići vrhunac ove decenije, države će zajedno proizvoditi više nego dupo veću količinu fosilnih goriva.

Kada se kombinuju, vladini planovi bi doveli do povećanja globalne proizvodnje uglja do 2030. i globalne proizvodnje nafte i gasa do najmanje 2050. godine, stvarajući sve veći jaz u proizvodnji fosilnih goriva tokom vremena.

Pročitajte još:

Glavni zaključni izvučeni iz Izveštaja o proizvodnom nedostatku 2023: Postepeno smanjenje ili postepeno povećanje? Vrhunski proizvođači fosilnih goriva planiraju još više eksploatacije uprkos klimatskim obećanjima (eng. The 2023 Production Gap Report: “Phasing down or phasing up? Top fossil fuel producers plan even more extraction despite climate promises’’), podrazumevaju sledeće:

Uzimajući u obzir rizike i neizvesnosti u vezi sa hvatanjem i skladištenjem ugljenika i uklanjanjem ugljen-dioksida, zemlje bi trebalo da imaju za cilj skoro potpuni prestanak proizvodnje i upotrebe uglja do 2040. godine i kombinovano smanjenje proizvodnje i upotrebe nafte i gasa za tri četvrtine do 2050, u odnosu na nivoe iz 2020. godine.

Foto-ilustracija: Unsplash (Eduardo Jaeger)

Dok se 17 od 20 zemalja uključenih u izveštaj obavezalo da će postići neto nultu emisiju, a mnoge su pokrenule inicijative za smanjenje emisija iz aktivnosti proizvodnje fosilnih goriva, nijedna se nije obavezala da smanji proizvodnju uglja, nafte i gasa u skladu sa ograničavanjem globalnog zagrevanja na 1,5° C.

Vlade sa većim kapacitetom za prelazak sa fosilnih goriva treba da imaju za cilj ambicioznija smanjenja i da pomognu u podršci tranzicionim procesima u zemljama sa ograničenim resursima.

Na sajtu Stokholmskog instituta za životnu sredinu (SEI), koji je učestvovao u izradi izveštaja, navodi se spisak od 20 glavnih zemalja koje proizvode fosilna goriva: Australija, Brazil, Kanada, Kina, Kolumbija, Nemačka, Indija, Indonezija, Kazahstan, Kuvajt, Meksiko, Nigerija, Norveška, Katar, Rusija Federacija, Saudijska Arabija, Južna Afrika, Ujedinjeni Arapski Emirati, Ujedinjeno Kraljevstvo Velika Britanija i Severna Irska i Sjedinjene Američke Države. Ovi profili pokazuju da većina ovih vlada nastavlja da pruža značajnu politiku i finansijsku podršku za proizvodnju fosilnih goriva.

Već postavljeni ciljevi nisu dovoljni. Čak je 14 od 20 navedenih zemalja potpisalo Global Methane Pledge, prema kojem zajednički treba da smanje emisije metana iz svih izvora za 30 odsto do 2030, u poređenju na nivoima iz 2020. godine. Treba pomenuti i šest vodećih zemalja u proizvodnji nafte i gasa, koje su pokrenule Net Zero Producers Forum, koji je usmeren na smanjenje emisija iz tog sektora. I pored svega, ovakvi napori nisu u skladu da ciljem ograničenja globalnog zagrevanja na 1,5° C, već bi za dostizanje takvog cilja bilo potrebno da emisije metana opadnu za više od 60 odsto između 2020. i 2030. godine.

Kako se navodi, možda je najveći problem to što ove inicijativne ne prepoznaju da je potrebno i smanjenje same proizvodnje fosilnih goriva.

Prema podacima Programa zaštite životne sredine UN (UNEP), jul je ove godine bio najtopliji ikada zabeležen mesec, pretpostavljajući da je najtopliji bio čak u poslednjih 120.000 godina. Globalne emisije ugljen-dioksida, od kojih 90 odsto potiče od fosilnih goriva porasle su na rekordne nivoe. Kako se navodi u Izveštaju, ukoliko nastave da se povećavaju ovim tempom, svet bi mogao da premaši preostali budžet emisija koji je kompatibilan sa 50 odsto šansom da se globalno zagrevanje dugoročno ogranici na 1,5°C do 2030.

Mnoge zemlje na gas gledaju kao na prelazno gorivo, međutim problem je taj što ne postoje očigledni planovi kada će napustiti i ovo gorivo, što bi moglo da oteža prelazak na sisteme obnovljive energije.

Kako bi se postigao korak dalje u rešavanju ovog problema, potrebno je da vlade budu transparentnije u svojim planovima, projekcijama ali i podršci proizvodnji fosilnih goriva, kao i načinu na koji se usklađuju sa nacionalnim i međunarodnim klimatskim ciljevima. Prema navođenju iz Izveštaja, vlade igraju centralnu ulogu u postavljanju pravca buduće proizvodnje fosilnih goriva. Naime, entiteti u vlasništvu države kontrolišu polovinu globalne proizvodnje nafte i gasa, a kada je reč o uglju i više od polovine.

Katarina Vuinac

Zrenjanin: Javni poziv za izbor korisnika za subvenciju – energetski vaučer

08.11.2023

energy-saving-energija-grejanje — Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)

Javni poziv za izbor korisnika za utvrđivanje prava na subvenciju-energetski vaučer za plaćanje dela energenata za socijalno ugrožena domaćinstva na teritoriji grada Zrenjanina za 2023. Godinu, raspisao je gradonačelnik Simo Salapura.

Energetskim vaučerom smatra se subvencija za utrošenu električnu energiju, gas, isporučenu toplotnu energiju putem sistema daljinskog grejanja, a vrednost subvencije – energetskog vaučera je 15.000 dinara.

Kako je u Javnom pozivu naznačeno, Grad će prenos sredstava vršiti isključivo snabdevačima eneregenata (struja, gas, daljinsko grejanje) navedenim u zahtevu korisnika kome je Rešenjem gradonačelnika utvrđeno pravo na subvenciju u vidu energetskog vaučera, navodi se na sajtu Grad Zrenjanin.

Pročitajte još:

Pravo na subvenciju u vidu energetskih vaučera i učešće na Javnom pozivu ima podnosilac prijave za domaćinstvo sa teritorije grada Zrenjanina koje mora ispunjavati sledeće uslove:

da ima prebivalište na teritoriji grada Zrenjanina minimum šest meseci od dana podnošenja zahteva;
da ukupan mesečni prihod, umanjen za poreze i doprinose po članu porodice ostvaren u tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev ne prelazi iznos od 25.000 dinara;
da lica, odnosno domaćinstva nisu u 2023. godini za nabavku ogreva ostvarila pravo na jednokratnu novčanu pomoć od strane Centra za socijalni rad Zrenjanina ili su ostvarili pravo po osnovu Uredbe o energetski ugroženom kupcu ili im je po drugom osnovu iz sredstava grada Zrenjanina subvencionisano plaćanje računa za utrošenu električnu ili toplotnu energiju kod privrednog subjekta;
Ukoliko se za grejanje koriste dva ili više različitih energenata, podnosilac zahteva može da ostvari pravo na subvenciju samo za jednu vrstu energenta predviđenog javnim pozivom.

Obrazac prijave sa prilozima za Javni poziv i ostala prateća dokumentacija vezana za apliciranje dostupni su na zvaničnom internet prezentaciji grada Zrenjanina (www.zrenjanin.rs) – E-uprava – Oglasi i konkursi.

Prijava se podnosi na adresi – Gradska uprava grada Zrenjanina, Odeljene za društvene delatnosti, Odsek za društvenu brigu o deci i socijalno uključivanje (Kancelarija 8), Trg slobode broj 10, Zrenjanin.

Ovakav poziv raspisan je i sredinom novembra prošle godine, kada je pravo na energetske vaučere za korisnike električne energije ostvarilo njih 313, energetske vaučere za korisnike prirodnog gasa 202, dok je pravo na vaučere za korisnike daljinskog grejanja ostvarilo 80 Zrenjaninaca.

Energetski portal

Mirisi gradova na originalan i eko-način

08.11.2023

MiCrodia — Foto: ljubaznošću Karle Kuleš

Kreativna, mlada i vešta preduzetnica Karla iz Zagreba o svojoj ideji počela je da mašta još pre dve godine – izrada mirisnih sveća koje će odisati specifičnom florom i kulturnom baštinom hrvatskih gradova. Ovo nisu obične mirisne sveće, iza njih stoji jasno promišljen svaki detalj, i one svojim mirisnim notama i estetikom pričaju posebnu priču.

Kada je Karla sa svojom majkom Dinkom Kuleš izradila plan ostvarenja svoje vizije pravljenja sveća koje mirišu na najspecifičnije biljke gradova, shvatile su da ova fuzija mirisa, cveća i istorije zapravo stvara pravi kulturni suvenir. Posao je jasno podeljen, Dinka je zadužena za proizvodnju, a Karla za logistiku, finansije, medije i društvene mreže.

Iako je hrvatsko primorje naširoko poznato, i sigurno mnogima prva asocijacija na ovu zemlju, lokalni mirisi i manje popularnih gradova poput Varaždina bili su u fokusu ženskom maštovitom dvojcu. Hrvatski brend miCrodia pokrenut je krajem prošle godine jer je bio potreban određeni period da se istraži tehnika pravljenja, kao i spektar mirisa specifičnih za određeno mesto.

U FOKUSU:

Sveća po imenu Ragusa, njihov najprodavaniji proizvod, miriše na narandže grada Dubrovnika. Miris sveće urađen je po asocijaciji na prelepe vrtove iz starog dela grada gde se u Franjevačkom samostanu u Starom gradu nalazi jedno od prvih stabala divlje narandže uopšte, staro je 2.000 godina i često je bio motiv mnogih pesama. Kako je Zagreb grad Karle i njene majke, jedan je od njihovih favorita. Ko god je došao na glavnu železničku stanicu u proleće prvo je uočio magnolije u roze boji. Štaviše, pored Zagreba i Dubrovnika, možete osetiti mirise Osijeka, Varaždina, Rovinja, Pule, Rijeke, Otočca, Zadra i Splita, a svaka etiketa na svećama ima glavni istorijski simbol grada, bilo da je to Zagrebačka katedrala ili Pulska arena.

„Lagana muzika, mirisi Hrvatske i zvuk krčkanja voska je sve što jednoj osobi treba. Svaki dan je radni dan, ponekad i po 12 sati kada su velike porudžbine, ali kad se uživa u tome šta se radi – nema loših ponedeljaka“, objasnila nam je Karla.

Eko-dizajn i prirodni materijali kao zeleno rešenje

U ovoj krajnje zanimljivoj ideji postoji i još jedna poruka koja se se skriva iza upotrebljenih sirovina i materijala.

Eko-keramika ili, popularno nazvana, jasmonite, od kog su izrađene posude za sveće, jeste ekološki prihvatljiv netoksičan materijal nastao mešanjem gipsa i akrilne smole na vodenoj bazi bez hemijskih sredstava. Upravo je taj materijal sve češći odabir mnogih svetskih dizajnera i umetnika pri kreiranju dekorativnih stvari. Pre tri godine, kada je eko-keramika premijerno predstavljena u Londonu, proglašena je materijalom godine zbog neverovatnih kameleonskih mogućnosti prilagođavanja, odnosno njene veštine da bude replika različitih tekstura i oblika, objasnila nam je Karla. U ovom slučaju, jasmonite je mešana sa vodom da bi se dobila posudica u kojoj ove mirišljave sveće stoje. Svestrani materijal sa kojim Karla upoznaje svoje kupce može biti budućnost mnogih proizvođača. Osim eko-keramike, sledeća u nizu posebnosti ovih sveća u odnosu na sve ostale jeste pamučni fitilj i isključivo sojin vosak u izradi. Pamučni fitilji ekološki su prihvatljivi, a zbog svoje strukture, mogu satima održavati plamičak.

Priredila: Milica Vučković

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Vojvodina – Za nabavku fotonaponskih sistema 105 miliona dinara

08.11.2023

solarna-energija-paneli — Foto-ilustracija: Unsplash (Nuno Marques)

Foto-ilustracija: Unsplash (Jeroen van de Water)

Na krovovima fakulteta i visokih škola čiji je osnivač AP Vojvodina biće postavljene solarne elektrane. Za nabavku opreme i izgradnju sistema za proizvodnju električne energije izdvojeno je 105 miliona dinara.

Na konkurs Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost pristiglo je 19 prijava za projekte od kojih će 13 biti finansirano u ovoj godini, a za ostale fakultete sredstva će biti obezbeđena u budžetskoj 2024. godini.

„Pokrenuli smo ovaj proces u kome želimo da savremene i održive tehnologije uvedemo u javni sektor. Prvi ćemo u Srbiji postaviti ove sisteme na objekte svih fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, a verujem u budućnosti i na druge objekte javne namene“, izjavio je Igor Mirović, predsednik Pokrajinske vlade.

On je istakao da će uvođenje ove savremene tehnologije doprineti smanjenju troškova za električnu energiju.

Pokrajinska vlada preko resornog sekretarijata prethodno je sa 6,4 miliona dinara finansirala izradu projektno-tehničke dokumentacije za sve fakultete Univerziteta u Novom Sadu za izgradnju fotonaponskih elektrana.

Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu prvi je, pre godinu dana, uspostavio sistem za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora putem solarnih fotonaponskih panela.

Pročitajte još:

„Ovo je strateški važan posao koji je našoj ustanovi omogućio da se trošak za električnu energiju smanji za 62 odsto“, rekao je dr Saša Orlović, direktor Instituta.

Novac za izgradnju solarnih elektrana snage 50 kilovata na krovu postojećeg objekta dobili su Filozofski, Pravni i Medicinski fakultet, Fakultet tehničkih nauka, Centar za sport Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja i Visoka tehnička škola strukovnih studija u Novom Sadu, zatim Tehnički fakultet „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu, Ekonomski fakultet u Subotici i Visoka škola strukovnih studija za vaspitače i poslovne informatičare „Sirmijum“ u Sremskoj Mitrovici.

Podržani su i projekti Poljoprivrednog i Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu za fotonaponske elektrane, dok je Pedagoški fakultet u Somboru dobio novac za izgradnju sistema za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora putem solarnih fotonaponskih panela, a Učiteljski fakultet na mađarskom nastavnom jeziku u Subotici za polikristalne panele.

Energetski portal

1...115116117...1.539 Page 116 of 1.539

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 septembar

Events for 30th septembar

Events for 1st oktobar

Events for 2nd oktobar

Events for 3rd oktobar

Events for 4th oktobar

Events for 5th oktobar

Events for 6th oktobar

Events for 7th oktobar

Events for 8th oktobar

Events for 9th oktobar

Events for 10th oktobar

Events for 11th oktobar

Events for 12th oktobar

Events for 13th oktobar

Events for 14th oktobar

Events for 15th oktobar

Events for 16th oktobar

Events for 17th oktobar

Events for 18th oktobar

Events for 19th oktobar

Events for 20th oktobar

Events for 21st oktobar

Events for 22nd oktobar

Events for 23rd oktobar

Events for 24th oktobar

Events for 25th oktobar

Events for 26th oktobar

Events for 27th oktobar

Events for 28th oktobar

Events for 29th oktobar

Events for 30th oktobar

PIŠITE NAM