ULEZ -Naplata vozačima za čistiji vazduh – kakvi su rezultati?

02.11.2023

London_ulica — Foto-ilustracija: Unsplash (Anthony Rosset)

Foto-ilustracija: Unsplash (Artur Tumasjan)

U srcu jedne od najprometnijih metropola na svetu, Londona, inovativna inicijativa za borbu protiv zagađenja vazduha izazvanog saobraćajem: Ultra Low Emission Zone (ULEZ) već daje rezultate. Ova zona, osmišljena da značajno smanji emisiju štetnih gasova iz vozila, predstavlja ključnu strategiju grada u unapređenju kvaliteta životne sredine za svojih više od devet miliona građana. ULEZ je uveden sa ciljem da transformiše londonsku atmosferu, smanjujući izlaganje građana štetnim azot-dioksidima i česticama koje potiču iz izduvnih sistema vozila. Aktivna 24 sata dnevno tokom cele godine, sa izuzetkom Božića, ova zona postala je simbol odlučnosti grada da predvodi globalnu bitku protiv zagađenja vazduha, mada je ujedno ULEZ bio i tema mnogih debata, čak i protesta.

Vozila koja ne ispunjavaju propisane ekološke standarde suočavaju se sa dnevnom naknadom od 12,50 funti (oko 14 evra) za ulazak u ULEZ odnosno zonu bez izduvnih gasova, s namenom da se vlasnike podstakne na prelazak na čistije tehnologije. Ova mera posebno pogađa starije benzinske automobile proizvedene pre 2005. godine i dizelaše pre 2015, stoga izaziva znatnu promenu u voznom parku glavnog grada Velike Britanije. S obzirom na to da inflacija dodatno opterećuje već napregnute kućne budžete, ova inicijativa može posebno uticati na ekonomski ugrožene slojeve stanovništva koji se oslanjaju na svoja vozila za svakodnevne aktivnosti.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Luke Stackpoole)

Međutim, poslednji rezultati pokazuju da je broj vozila koji najviše zagađuju na ulicama Londona prepolovljen, a sa puta je uklonjeno skoro 80.000 starijih automobila. Transport for London (TfL) iznosi da je sada preko 95 odsto vozila usklađeno sa ULEZ standardima, uključujući i preko 96 odsto automobila i 86 odsto kombija u spoljnim londonskim opštinama. Ovi podaci govore u prilog efektivnosti ULEZ-a, dok se s druge strane, uz širenje zone na sve londonske opštine, javljaju pitanja o povezanosti javnim prevozom van centralnih delova grada i o realnim efektima proširenja zone na kvalitet vazduha u tim oblastima.

ULEZ predstavlja hrabru inicijativu koja ima za cilj da očisti vazduh koji diše jedan od najvećih evropskih gradova. Sa skoro 50.000 prerano izgubljenih života godišnje u Velikoj Britaniji zbog zagađenja česticama, ULEZ je više od urbanog eksperimenta. Iako izazovi u vezi sa implementacijom i proširenjem zone ostaju, pozitivni efekti na smanjenje zagađenja su jasni i ohrabrujući, postavljajući temelje za dalji razvoj sličnih inicijativa širom sveta.

Milica Vučković

Papir dobijen od drveća bez njegove seče

02.11.2023

close-up-tree-trunk-with-leaves-warm-colors — Foto-ilustracija: Freepik (ilovehz)

Jesen donosi vrlo podeljena mišljenja među ljudima kada se postavi pitanje da li vole ovo godišnje doba. Tropski sunčani dani ili oblačni hladniji i kišni, moglo bi da se debatuje. Dolaskom jeseni menja se i pejzaž – drveće ostaje bez svojih zelenih gustih krošnji, a sivi trotoari u gradovima dobijaju nove nijanse braon, žute i crvene boje kada ih prekrije opalo lišće. I ovde bi mogla mišljenja da budu različita. Verovatno je da je deci šuškanje lišća pod nogama zabavno, a onoj sa umetničkim duhom inspirativno da prave herbarijume. Ipak, u kombinaciji sa kišom, opalo lišće može da bude nezgodno zbog klizavih trotoara i puteva. Sigurno je da bi ovaj niz mogao da se nastavi, ali danas želim da sa vama podelim jednu drugačiju priču o lišću.

Ptičice na grani oduvek znaju koliko je važno očuvanje drveća, a moglo bi se reći da sada znamo i mi. U tom kontekstu, proizvodnja papira dovodi do masovnog krčenja drveća, naročito u zelenoj tranziciji gde se sve veći broj kompanija trudi da svoja neodrživa pakovanja zamene papirnim.

Kako bi bilo dobro kada bi nam neko rekao da papir može da se proizvodi od drveća, bez da se ono poseče. Taj neko danas ću biti ja i reći vam – može!

Papir od opalog lišća

Valentin Frečka svoju ljubav prema prirodi i želju da sačuva šume, sa svega 16 navršenih godina, usmerio je na ideju da pronađe alternativne izvore za proizvodnju celuloze. Nakon razmatranja više opcija, postavio je hipotezu da lišće sadrži dovoljno vlakana za stvaranje papira. Nakon više sprovedenih testiranja u laboratoriji u njegovoj školi, početkom 2018. godine uspeo je da osmisli svoj prvi prototip.

Nakon dve godine rada u fabrici i usavršavanja svog proizvoda, 2021. godine osnovan je ukrajinski startap Releaf. Danas, ovaj startap proizvodi eko papirne kese i listove papira od opalog lišća.

Na koji način čuvaju prirodu?

Kada se uvelo lišće pokupi sa gradskih ulica, obično se spaljuje čime se ispuštaju emisije ugljen-monoksida i drugih štetnih gasova u vazduh. Zbrinjavanjem lišća na ovakav način i daljom proizvodnjom papira, emisije ugljen-dioksida smanjuju se za 78 odsto u odnosu na tradicionalnu proizvodnju papira, a količinski se smanjuje i upotreba vode. Tokom procesa njegovog stvaranja ne koriste se opasna hemijska jedinjenja, za razliku od običnog papira koji sadrži u sebi sumpor i hlor.

Proces nastajanja može da se opiše u nekoliko koraka. Nakon prikupljanja iz gradskih područja, listovi se čiste od čvrstih jedinjenja zadržavajući njegovu pulpu, a zatim se suši i granulira. Poslednji navedeni korak značajan je zato što se na taj način omogućava njegovo skladištenje tokom cele godine. U nastavku procesa, listovi se prerađuju u specijalno vlako, dodaje im se punilo, a na kraju se mašinama presuje i valja.

Tokom svoj životnog veka, zbog nedostatka lepkova u strukturi proizvedenog papira, on ima sposobnost boljeg upijanja vlage i više vremena je potrebno da bi omekšao – izdrživiji je od običnog papira. Kada završi životni vek, ovakav papir može da se reciklira bez da izgubi svoja svojstva, a ukoliko završi u prirodi za njegovu razgradnju je potrebno oko 30 dana, dok je kod običnog papira reč nekada i o 270 dana.

Priroda svakodnevno pred nas stavlja mnoštvo mogućnosti na koji način svet možemo da učinimo dobrim za svakog njenog stanovnika, ali moramo da ih otkrijemo.

Katarina Vuinac

Više novca za zamenu individualnih ložišta

02.11.2023

kuće-naselje-dim-vazduh-zagađenje — Foto-ilustracija: Pixabay (SichiRi)

Vlada Srbije usvojila je program zaštite vazduha i za sada se radi na aktivnostima gašenja kotlarnica koje rade na mazut i lož ulje i zamene individualnih ložišta, rekla je na 12. Međunarodnim danima energetike i investicija Aleksandra Radinović, savetnica u kabinetu Premijera Srbije zadužena za oblast zaštite životne sredine.

Ona je na panelu posvećenom poboljšanju kvaliteta vazduha istakla da su istraživanja Agencije za zaštitu životne sredine pokazala da je grejanje u Srbiji najveći izvor zagađenja vazduha i stvaranju PM čestica.

Dodala je da Vlada izdvaja pet puta više sredstava iz budžeta za sledeću godinu za potrebe gašenja kotlarnica koja rade na mazut i lož ulje.

Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije planira da uz pomoć sredstava Svetske banke dodeli novac građanima za saniranje individualnih ložišta, njih oko 50.000, do 2027. godine, navela je ona.

Dodala je i da se planira mera pošumljavanja poljoprivrednih površina koje nisu date u zakup poslednjih nekoliko godina, odnosno koje su lošijeg kvaliteta.

Pročitajte još:

Predstavnik Energetske zajednice Peter Vajda rekao je da je tema zagađenja vazduha „došla na vreme“, da je ono regionalni ali i evropski problem.

,,Moramo videti prave rezultate svih mera. Akademska zajednica govori o energetskoj trilemi – održivosti, efikasnosti i korišćenju. Svi žele da imaju siguran i održiv energetski sistem ali ne možemo imati nešto jeftino i brzo, a da bude dobrog kvaliteta“, rekao je Vajda.

Dodao je da se sada svet mora preusmeriti na održivost i temu zagađenja vazduha jer je to prioritet, a da Srbija konkretno radi dosta stvari kako bi ovo pitanje poboljšala.

,,Srbija proporcionalno svom stanovništvu i kapacitetima dobro radi svoj posao koji se tiče zelene energije„, kazao je on.

Predstavnik Ministarstva energetike i rudarstva Republike Srpske Boris Lubarda rekao je da je energetska tranzicija izazov za tu zemlju i da bez pomoći sa strane ne može da postigne ciljeve, ali da je dekarbonizacija ubrzana u poslednje dve do tri godine u BIH.

,,Napravili smo dekarbonizacijski plan, a jedna od ključnih stvari jeste da se u narednom periodu ne planira izgradnja bilo kakvih termoelektrana, ali i da se smanji potrošnja energije i povećaju obnovljivi izvori„, rekao je Lubarda.

Dodao je da je Bosna i Hercegovina dala 15 do17 milijardi evra za potrebe energetske tranzicije i da planira da izbaci u potpunosti fosilna goriva i poveća udeo biomase.

Ključni zagađivači u Republici Srpskoj su tri stare termolektrane i jedna nova napravljena 2016. godine, dok daljinsko grejanje nije veliki zagađivač.

Predstavnik Grada Pirota Bojan Ivković rekao je da je grad identifikovao sektor privatnih kuća koji koristi biomasu ili individualne izvore toplote kao dominantan izvor zagađenja.

,,Imali smo puno aktivnosti do sada, ali smo došli do zaključka da mnogo dobrih mera koje se dobro sprovedu – na kraju ne daju dobar rezultat“, rekao je on.

Dodao je da je grad od USAID-a dobio podsticaj, da se napravi katastar individualnih ložišta koji je preduslov da se definišu mere energetske efikasnosti u tom gradu.

Profesor na Šumarskom fakultetu u Beogradu Branko Glavonjić, koji je učestvovao u popisu individulanih ložišta u Pirotu, naveo je da preliminarni rezultati pokazuju da su najzastupljeniji uređaji u domaćinstvu šporet i peć.

Zatim slede konvencionlani kotlovi na drvo i ugalj, pa TA peći, kotlovi nove genarcije na biomasu, elektrokotlovi, klime, grejalice…, kazao je on.

On je naveo i da se drvo kao energent koristi u 73 odsto domaćinstava u Pirotu, da osam procenata koristi pelet, a da 17,66 procenata pirotskih domaćinstava koristi struju.

Podsetio je da građani žive u zabludi da će sirovim drvetom potrošiti manje novca i da će na taj način uštedeti i grejnu sezonu prebroditi lakše finansijski.

Kako je naglasio, građani su svesni starosti svojih ložnih uređaja i toga da postoje oni bolji i efikasniji, dok ih neznanje kada je u pitanju popunjavanje raznih formulara prilikom aplikacije na javne pozive, usporava i dodatno destimuliše.

Panel je održan na 12. Međunarodnim danima energetike i investicija na Novosadskom sajmu u organizaciji Novosadskog sajma, Grada Novog Sada i Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj, u partnerstvu sa Agencijom za razvoj Sjedinjenih Američkih država (USAID) i njenim projektom “Bolja energija“.

Izvor: Nova ekonomija

Ovo je plan za proizvodnju prvih evropskih LFP baterija za eVozila u Subotici

02.11.2023

punjenje_električni_auto_baterija — Foto-ilustracija: Unsplash (Vlad Tchompalov)

Foto-ilustracija: Unsplash (kumpan-electric)

Sekretarijat za poljoprivredu i zaštitu životne sredine grada Subotice doneo je pre dva dana rešenje da je potrebna izrada studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta „Mini pilot istražni centar“ investitora ElevenEs doo iz Subotice.

Projekat podrazumeva nadogradnju, dogradnju i prenamenu postojećih objekata br. 12 i 14 u proizvodni objekat, na k.p. br. 36916 KO Donji grad u Subotici, Ulica Tolminska 35, u okviru zone MZ Aleksandrovo.

Cilj je, kako se navodi u zahtevu za odlučivanje i potrebi procene uticaja na životnu sredinu, uspostavljanje Istražnog centra za proizvodnju litijum-jonskih baterija.

– Centar je predviđen da se koristi u naučno istraživačke svrhe, naročito za razvoj i optimizaciju baterija, prvenstveno za upotrebu u elektičnim vozilima – stoji u dokumentu.

Izvođenje radova na kompleksu planirano je u četiri faze od kojih prva i druga obuhvataju rekonstrukciju, nadogradnju i prenamenu postojećih objekata u administrativni i proizvodni objekat – Istražni centar.

Planirani proces proizvodnje baterija u Istražnom centru sastoji se od proizvodnje elektroda, sklapanja baterija i formiranja baterija.

Proizvodnim procesom predviđene su tri vrste baterija – baterija Edge256, Edge575 i Edge950, a broj uz naziv označava dužinu baterije u milimetrima.

Kako se navodi na sajtu kompanije ElevenEs, Edge je prva evropska LFP baterijska ćelija (litijum-gvozdeno-fosfatne baterija), bez kobalta i nikla.

PROČITAJTE JOŠ:

– To je bezbedno, održivo i dostupno rešenje za baterije, koje ima do tri puta duži životni vek od bilo koje druge baterije na tržištu – navode iz kompanije.

U pilot postrojenju u Subotici u planu je ukupna proizvodnja 7.875 Edge baterija godišnje (Edge256 – 3.267 godišnje, Edge575 – 4.083 komada i Edge950 – 525 baterija godišnje).

Foto-ilustracija: Unsplash (michael-marais)

Objekat obuhvata bruto površinu od 2.215 m². Proizvodni deo je podeljen na sledeće celine: laboratorija, operacija formiranja smeša premaza, presovanje, formiranje i testiranje baterija.

– Za ove radnje potrebne su takozvane „čiste sobe“ u kojima su posebni ambijentalni uslovi koji se obezbeđuju planiranim sistemima ventilacije, klimatizacije i izmenama vazduha. Otpad koji se generiše tokom rada Istraživačkog centra grupisaće se po kategorijama i skladištiti na za to predviđena mesta do predaje ovlašćenim operaterima – stoji u zahtevu.

ElevenEs, deo multinacionalne kompanije Al Pack Group iz Subotice koja godinama posluje u industriji pakovanja i prerade aluminijuma, najavio je pre dve godine izgradnju prve velike fabrike LFP litijum-jonskih baterija u Evropi.

Investicija je procenjena na milijardu evra, a u planu je zapošljavanje do 2.000 radnika.

ElevenEs je krajem 2021. potpisao sporazum sa EIT InnoEnergy za izgradnu gigafabrike sa procenjenim godišnjim proizvodnim kapacitetom od 16 MWh posle 2028. godine, nakon finalizacije kompletne investicije.

Kako je za eKapiju tada rekao Nemanja Mikać, osnivač i izvršni direktor ElevenEs, pilot proizvodnja u Subotici trebalo bi da krene 2023. godine, dok se početak komercijalne proizvodnje očekuje 2024. U aprilu ove godine iz kompanije je saopšteno da je njihov prvi industrijski objekat u Subotici u potpunosti operativan.

Izvor: eKapija

Strateški koraci ka energetski efikasnijem i održivijem sektoru zgradarstva

02.11.2023

zgrada-zelenilo-fasada — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto-ilustracija: Unsplash (robert-linder)

U cilju smanjenja potrošnje energije i emisije štetnih gasova, fokus se sve više stavlja na sektor zgradarstva. Ulaganja u energetsku efikasnost postaju prioritet, što je važno pitanje i za građevinski sektor, i privredu uopšte. Postoji ambiciozan plan za energetsku obnovu stambenih i javnih objekata do 2030. godine, koji uključuje rehabilitaciju velikog broja zgrada i domaćinstava.

U središtu nastojanja za poboljšanje energetske efikasnosti u sektoru zgradarstva nalaze se ambiciozni ciljevi koji su definisani za narednu deceniju. Postavljen je zadatak da se do 2030. godine energetski rehabilituje oko jedan odsto stambenih zgrada godišnje, tri odsto javnih zgrada i oko 2,3 odsto nerezidencijalnih zgrada. Očekuje se da će ove mere omogućiti rehabilitaciju oko 130.000 domaćinstava i oko milion kvadratnih metara javnih zgrada, objasnila je resorna ministarka što je preneto na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike.

Što se tiče dosadašnje situacije, energetski je sanirano oko 20.000 domaćinstava uz ulaganja od oko 2,7 milijardi dinara. Neki od već implementiranih programa su doveli do značajnih ulaganja i poboljšanja, sa fokusom na razne inicijative kao što su zamena stolarije, postavljanje solarnih panela i primena naprednih tehnologija za grejanje.

PROČITAJTE JOŠ:

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksić)

Aktuelni projekti, koji se realizuju u saradnji sa Svetskom bankom, usmereni su ka unapređenju energetske efikasnosti dodatnih 50.000 domaćinstava, sa ukupnim projektovanim vrednostima od oko 50 miliona dolara. Fokus je i na poboljšanju energetske efikasnosti stambenih zgrada priključenih na sisteme daljinskog grejanja. U okviru ovog projekta, teži se uštedi energije više od 35 odsto, pri čemu će biti obuhvaćeno više od 500 stambenih zgrada, ukupne površine oko milion kvadratnih metara.

Kroz različite inicijative sufinansira se energetska sanacija javnih objekata, uključujući škole, vrtiće i druge objekte, gde je već postignuta ušteda energije od 20 do 50 odsto. Sve ove inicijative i projekti, u saradnji sa internacionalnim partnerima i uz podršku lokalnih samouprava, teže promovisanju racionalne potrošnje energije i izgradnji energetski efikasnijeg i održivijeg društva i okoline.

Energetski portal

Centar za mlade talente kompanije Schneider Electric za obrazovanje i napredak mladih

02.11.2023

Razvojni centar kompanije Schneider Electric u Novom Sadu bogatiji je za novootvorenu InGrid zgradu koju je posetila Jelena Begović, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Direktor Razvojnog centra Dragoljub Damljanović i upravnik Fondacije „Centar za mlade talente“ Radivoje Stojković upoznali su ministarku sa radom Fondacije, kao i svim glavnim postulatima kompanije na ovim prostorima.

Verujući da budućnost može da se održi jedino ako se kontinuirano ulaže u decu i omladinu, Schneider Electric je svoju pažnju usmerio na decu širom Srbije, i to od najranijih, pa sve do studentskih dana, navodi se na sajtu Vlade.

Ministarka je naglasila da Srbija ima talente, ali da je uz talenat potreban i ogroman rad.

“Ima puno talentovane, vredne dece koja treba da dobiju istu šansu, te stoga treba iskoristiti one resurse koje imamo, omogućiti našoj najtalentovanijoj deci da se razvijaju i da se kontinuirano edukuju”, rekla je Begović i dodala da je Centar za mlade talente, koji je pokrenula ova kompanija, izuzetno bitan, jer je potrebno dati šansu našim najmlađima da se spreme za buduća zanimanja i pružiti im kvalitetno i dobro obrazovanje.

Prema njenim rečima, onlajn kursevi u organizaciji Fondacije koji omogućavaju da svako naše dete, bez obzira na to gde živi u Srbiji, dobije na isti način šansu za obrazovanje, predstavlja primer kako društveno odgovorna kompanija treba da posluje. Posebno je istakla da je postojanje jednog ovako velikog razvojnog centra u Srbiji fantastična stvar za mlade ljude jer mogu da ostanu u zemlji, i dodala da bliska saradnja kompanije sa fakultetima govori o ozbiljnosti tog cilja.

Damljanović je istakao da kompanija Schneider Electric, u duhu slogana „Da znanje postane zvanje“, kao osnovnu misiju vidi u tome da zadrži naše pametne, mlade i talentovane ljude da ostanu i rade u svojoj zemlji.

Pročitajte još:

On je podsetio na to da su zaposleni u Schneider Electric-u nosioci i tvorci nekih od najznačajnijih softvera na svetu, te je prenošenje znanja jedan od načina da se doprinese društvu.

“Dugogodišnji predan rad i izuzetan uspeh koji smo postigli na svetskom tržištu doveo je do toga da smo prepoznati od strane globalnog Schneider Electric-a kao kadrovi sa izuzetnim potencijalom, a Schneider Electric Hub kao razvojni centar za ovaj deo sveta”, istakao je Damljanović.

Fondacija „Centar za mlade talente” osnovana je 2012. godine i neprofitabilna je nevladina organizacija koja ima za cilj da doprinese razvoju teorijskih i praktičnih znanja iz matematike i programiranja.

Imajući u vidu to da su zanimanja programera, inženjera i IT stručnjaka najtraženija zanimanja sadašnjosti i budućnosti, kako u svetu tako i kod nas, Fondacija je pokrenuta sa ciljem da se doprinese razvoju teorijskih i praktičnih znanja upravo iz pomenutih oblasti.

Fondacija pruža mogućnost sticanja širokog znanja i predstavlja pripremu za sve buduće studente elektrotehnike, informatike i matematike za brže i lakše usvajanje gradiva na fakultetima.

Pohađanje kurseva u okviru Centra je u potpunosti besplatno. Program je namenjen učenicima osnovnih i srednjih škola na teritoriji Srbije i Republike Srpske – deci uzrasta od petog razreda osnovne škole, pa sve do upisa na studije. Za punu deceniju nastavu je pohađalo više od 6.000 polaznika, a realizovano je 5.000 časova nastave.

Energetski portal

Ljudske aktivnosti povećavaju prisutnost soli u prirodi – zbog čega je štetno

01.11.2023

Foto-ilustracija: Freepik (freestockcenter)

Čovekova potražnja za solju dovodi do negativnih posledica po prirodu ali i ljudsko zdravlje, pokazao je naučni pregled koji je predvodio geolog sa Univerziteta Merilend. U ovom kontekstu, ne misli se na natrijum hlorid, poznatiji kao kuhinjska so, već na druge vrste soli uključujući i one koje se odnose na krečnjak, gips i kalcijum sulfat.

Rudarstvo, urbanizam, poljoprivreda, građevinarstvo, industrijski procesi i druge ljudske aktivnosti ubrzavaju ciklus soli na Zemlji, čime se vazduh, zemljište i slatka voda čine slanijim. Govoreći o uticaju na biodiverzitet, ovime su naročito ugrožene slatkovodne vrste.

Kao efekat bumeranga, uzimajući primer poljoprivrede koja podstiče ciklus soli, slana voda postaje vrlo štetna za useve. Štaviše, studija je pokazala da je zaslanjivanje izazvano ljudskim faktorom uticalo na približno 2,5 milijardi hektara zemljišta širom sveta, poređenja radi to je površina veličine Sjedinjenih Država.

Pročitajte još:

Joni soli su takođe porasli u potocima i rekama tokom poslednjih 50 godina, što se poklapa sa povećanjem globalne upotrebe i proizvodnje soli, navodi se na sajtu Univerzitet.

Vrlo jednostavno objašnjenje postoji za to na koji način so dospeva u vazduh. Ukoliko se so nađe u jezeru, u predelima u kojima ona presušuju, so kroz isparavanje stvara oblake kao neku slanu prašinu i tako dospeva u atmosferu.

Kao primer upotrebe velikih količina soli može da se navede posipanje soli po putevima kako bi se sneg otopio i sprečilo stvaranje poledice. Na isti način, ta slana prašina koja postoji u vazduhu može negativno da utiče na otpadanje snega. Ovo je posebno značajno za zajednice koje se oslanjaju na sneg kao izvor snabdevanja vodom. Kao što se so vezuje za asfalt na putu, može da se veže za zagađivače u zemljištu i sedimentima i na taj način formira takozvane hemijske koktele koji kruže u prirodi i štete joj.

Nije slučajno što se za primer uzela so na putevima. Podaci pokazuju da u Sjedinjenim Državama upotreba soli u ove svrhe čini 44 odsto od ukupne njene upotrebe. Kako bi se sprečilo da u vodene puteve dospeva velika količina soli, geolog koji je predvodio celu ovu studiju predlaže alternativna rešenja. Kao primer navodi sok od cvekle, svetlo braon boje umesto crvene, koji ima isti efekat a sadrži manje količine soli.

Energetski portal

Šta za Srbiju znači početak primene ESG kriterijuma u EU od 2024.

01.11.2023

zeleno-energija-sijalica — Foto-ilustracija: Freepik (rawpixel.com)

U javnosti je odjeknula vest krajem prošle godine da je Evropska unija usvojila Direktivu o dubinskoj analizi korporativne održivosti, a stupanje na snagu ovog dokumenta kreće za dva meseca, odnosno početkom 2024. Direktiva definiše više od 20 zahteva koji se odnose na zabranu kršenja ljudskih prava i više od 10 zahteva u vezi sa uticajem na životnu sredinu.

– U narednom periodu NALED planira da radi direktno sa kompanijama na osvešćivanju značaja nefinansijskog izveštavanja i upotrebe ESG kriterijuma. ESG kao koncept znači da se uspeh i reputacija određene kompanije ocenjuje ne samo prema finansijskim kriterijumima, već i prema tome kako utiče na životnu sredinu (E-environment), kakvi su socijalni aspekti i efekti poslovanja (S – social) i upravljačka kultura (G – governance) – kaže Vladislav Cvetković, predsednik UO NALED-a ispred PwC-a, i dodaje da će evropske kompanije biti u obavezi da analiziraju društvene i ekološke uticaje svojih partnera u globalnim lancima snabdevanja što će pogoditi domaće dobavljače.

ESG kriterijumi, kako navodi, nisu univerzalni u pravom smislu te reči. Postoji više različitih okvira koji mogu poslužiti za definisanje kriterijuma po kojima se mere, obelodanjuju i procenjuju ESG performanse.

Pročitajte još:

On ističe da je ovo posebno važno za mala i srednja preduzeća (MSP) iz Srbije koja žele da imaju pristup evropskom tržištu i postanu deo lanaca snabdevanja velikih kompanija. Prilikom selekcije lokalnih dobavljača, one sprovode takozvanu „Due Diligence” ili dubinsku analizu primene ESG kriterijuma. Očekuje se da će i inostrane banke sprovoditi takve analize prilikom odlučivanja o dodeli kredita i garancija.

Investitori su 2020. uložili 51 milijardu dolara u ESG-impact fondove, što je više nego udvostručilo ulaganja u projekte koji su provereno u skladu sa ESG kriterijumima u roku od godinu dana. Dugoročne prednosti unapređenja ESG-a su očigledne i kompanijama – prema istaživanju PwC-a 92 odsto biznis ispitanika slaže se da će kompanije posvećene primeni ESG politike nadmašiti konkurente koji to nisu. Naći balans između ulaganja u rast i ulaganja u ESG ciljeve je najveći izazov, kažu rukovodioci.

Osim za kompanije, primena i provera ESG kriterijuma bitna je i za istinito izveštavanje građana o radu i uticaju koji privreda ima na svoje okruženje. Istraživanje Evropske komisije pokazalo je da se na gotovo polovini (42 odsto) vebsajtova kompanija nalaze podaci koji su netačni ili koji potrošače mogu dovesti u zabludu o uticaju kompanije na životnu sredinu.

Da bi se spremile za nastupajuće promene, kompanije će morati da što pre revidiraju postojeće strategije, politike i ciljeve kako bi definisali nove ESG akcione planove sa merljivim kratkoročnim i dugoročnim ciljevima i indikatorima uspeha. Ovaj korak može da uključi i reviziju i redefinisanje osnovnih vrednosti kompanija, kao i eventualnu promenu biznis modela.

Iako je reč o skupu nefinansijskih faktora, ESG može stvoriti dugoročnu dobit za kompanije smanjenjem troškova, povećanjem produktivnosti i izvora finansiranja, ali i izgradnjom pozitivnog imidža, napominje naš sagovornik. I to nije važno samo za privatan sektor, već i za lokalne samouprave i javni sektor.

– Kao što imamo ESG kriterijume po kojima između ostalog ocenjujemo npr. „poželjnost“ neke kompanije kao poslodavca tako će i lokalne zajednice i ono što oni nude, biti ne samo povoljna poslovna klima za investicije, već i dobri uslovi za život i zdravo okruženje. Upravo one sredine koje su inkluzivne i tolerante, energetski nezavisne, koje obezbeđuju pristup zdravoj hrani i vodi, će biti stecišta života, inovacija i preduzetništva – zaključuje Cvetković.

Izvor: NALED

PRIČA KOJU SU INSPIRISALI LJUBAV I BRIGA O DECI

01.11.2023

Alkaloid_corporate_2 — Foto: Alkaloid Skopje

Farmaceutska kompanija Alkaloid obeležila je nedavno 45 godina postojanja jednog od svojih najprepoznatljivijih brendova – kolekcije proizvoda namenjenih za negu bebine i dečje kože Becutan.

Priča o Becutanu je čvrsto utemeljena u ljubavi i brizi prema deci, a počevši od 1978. godine, brend Becutan postaje neizostavni deo detinjstva na ovim prostorima i sinonim za kvalitet. Zahvaljujući stalnim ulaganjima i inovacijama koje nastaju u najsavremenijim laboratorijama kompanije Alkaloid, Becutan je bio i ostao dosledan održavanju vrhunskog kvaliteta proizvoda. Zato Becutan ne koriste samo naši najmlađi, već on ostaje prijatelj kože svih generacija tokom decenija.

Becutan i Alkaloid nisu samo simboli tradicije već predstavljaju i nosioce promena, održivih tehnologija i očuvanja prirode kroz uštedu energije – i u farmaceutskoj industriji i u oblasti održivog razvoja.

U FOKUSU:

Alkaloid Skopje je kompanija koja više od osam decenija radi na polju proizvodnje lekova, kozmetičkih i hemijskih proizvoda i prerade botaničkih sirovina. Posluje na svim tržištima bivše Jugoslavije, kao i u Švajcarskoj, Bugarskoj, Turskoj, Rumuniji, Ukrajini, Ruskoj Federaciji i SAD.

Stalni rast proizvodnje znači i stalno ulaganje u procese proizvodnje i u obrazovanje postojećih i mladih kadrova. Veoma su brojne oblasti u kojima Alkaloid može da se pohvali kao društveno odgovorna kompanija – od pomoći SOS selu, preko podrške u sportu, do organizacije dualnog sistema obrazovanja.

Značajni rezultati su zabeleženi i u oblasti uštede energije i brige o zdravijem okruženju u kome živimo. Zacrtani su dugoročni ciljevi, od kojih je najvažniji onaj u kome se pomaže zajednici u kojoj se živi i posluje. Ostali su podeljeni u nekoliko segmenata: identifikovanje izvora i uspostavljanja procesa merenja karbonskog otiska, kreiranje mera za smanjenje emisije CO2, povećanje proizvodnje obnovljive energije za 12 odsto u roku od 25 godina, povećanje reciklabilnog otpada za 10 odsto do 2025, analiza održivog pakovanja za PC CCB i PC Pharmaceuticals, identifikovanje izvora i uspostavljanje procesa merenja vodnog otiska za sve lokacije do kraja 2023.

Prvi rezultati su već vidljivi u svakodnevnoj proizvodnji, posebno u okviru glavnog proizvodnog prostora u Skoplju. Do sada je smanjena emisija CO2 za 1.285 tona, izgrađena su nova parking mesta za bicikle, čime se podstiču zaposleni da ih više koriste, ostvarena je ušteda od 5.000 m3 vode, odnosno 1,5 odsto ukupne proizvodnje, izgrađeni su parkinzi za bicikle.

Proradila je i digitalna platforma za profesionalnu komunikaciju, čime se štedi na energiji potrošnje drugih materijala, kao što je papir. Sve je to deo ESG strategije.

Alkaloid Skopje

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE

Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova – slika tržišta automobila i motocikala 2023.

01.11.2023

Boris Ćorović (2) — Foto: Srpska Asocijacija uvoznika vozila i delova

Foto: Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova

Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova, koja okuplja 29 članica i zastupa čak 71 automobilski i moto brend, predstavila je detaljne statistike i poglede na tržišne tokove i inovacije u automobilskoj industriji.

Prema najnovijim statističkim podacima, automobili na benzin su na srpskom tržištu najzastupljeniji sa udelom od 54 odsto, dok hibridi drže zadovoljavajućih 22 odsto. Dizel automobili čine 19 odsto, dok električna vozila, iako u porastu, čine svega jedan odsto udela na tržištu, što je u poređenju sa prethodnim godinama porast, jer su do skoro bili na nivou statističke greške, i nisu se mogli ni predstaviti na grafikonu. Zanimljivo je uporediti ove brojke sa evropskim tržištem gde hibridi dominiraju sa 35 odsto, dok električni automobili čine 15 odsto. Naravno, evropsko tržište će se s obzirom na odluku da od 2035. godine u potpunosti budu uklonjeni iz prodaje novi automobili na benzin i dizel pogon, menjati sve brže.

Prisutni na konferencije bili su u mogućnosti da se detaljnije upoznaju sa tržišnim performansama, markama i modelima koji su u Srbiji bili najprodavaniji u prva tri kvartala 2023. godine. Ukratko, najviše je prodato novih Škodi (4.026), sledi Toyota (1.531), Hyndai (1.390), Volkswagen (1.321), Dacia (1.207), Renault (1.176), Kia (1.022), BMW (903), Audi (844), Opel (698), Mercedes (685) i ostali (4.380).

Kada se aktuelna godina uporedi sa prethodnom za period od prvih devet meseci, zabeležen je rast od šest odsto, što je, s druge strane, 16 odsto manje u odnosu na pre-covid period. Međutim, na konferenciji je istaknuto da je čak 83 odsto prodaje bilo rezervisano za polovne automobile tokom prva tri kvartala, dok je 17 odsto bio udeo novih automobila. U Srbiji je dakle za ovo vreme prodato 64.521 polovnih automobila, ali ono što je važno napomenuti jeste podatak da je udeo polovnih automobila starijih od 10 godina bio čak 81 odsto.

Asocijacija je istakla svoju posvećenost razvoju infrastrukture, unapređenju procedura i promovisanju ekološki prihvatljivih praksi, u cilju ubrzanja procesa elektrifikacije vozila u skladu sa evropskim normama i praksama, jer je kako se govorilo – elektrifikacija neizbežna i put kojim automobilska industrija ide. Tim povodom, bilo je reči i o broju punjača na 100.000 stanovnika, u čemu Norveška prednjači, sa preko 400 punjača, dok je u Sloveniji to preko 90, a u Srbiji tri. Stoga, tema je bila i infrastruktura kao važno pitanje na kom se mora raditi, i pratiti rad, primeri, pa čak i greške drugih država, kako bismo najbolje rešili ovaj problem. Kako je predsednica Asocijacije – Aleksandra Đurđević navela, organizacija sa stručnim timom, podacima, strategijama pa čak i direktnim preporukama proizvođača, spremna je da bude partner nadležnim institucijama kada su u pitanju ove teme.

Jedan od izlagača bio je i generalni sekretar Asocijacije – Boris Ćorović, koji je ovom prilikom istakao da su pored finansijskih podsticaja, neophodni i nefinansijski, kako bi se ispratila elektrifikacija. U Norveškoj su, primera radi, postojale različite mere za električne automobile – vožnja žutom trakom, besplatan parking, i drugo. Ćorović dodaje da je Asocijacija već pokrenula određene inicijative od šireg značaja sa gradskim i republičkim institucijama, posebno u pogledu bezbednosti saobraćaja.

U fokusu konferencije bilo je i tržište motocikala, koje prema rečima Jelene Janićijević, člana Upravnog odbora Asocijacije, beleži snažan rast iz godine u godinu, a procenjuje se da će ove godine zabeležiti skok od 30 odsto. Jelena ističe da iznenađuje činjenica da ne postoje minimalni kriterijumi za uvoz dvotočkaša, kod kojih je bezbednosni aspekt prioritet. U svakom slučaju, tržište naše zemlje visoko je kotirano u regionu, i ima tendenciju da postane vodeće.

Statistike pokazuju da je tokom prvih devet meseci 2023. prodato 335 motocikala brenda Yamaha, a usledili su Honda sa 271 i Fuego sa 240 prodatih jedinica. Čak ni period pandemije, u ovom slučaju, nije imao veliki uticaj, jer se rast aktivno beleži.

U sklopu događaja, najavljeni su i budući sajmovi automobila i motocikala „BG Car Show 2024“ i „Motopassion 2024“, koji su zakazani od 21. do 27. marta naredne godine na Beogradskom sajmu.

Ova konferencija poslužila je kao platforma za predstavljanje sveobuhvatnih analiza, strateških inicijativa i budućih koraka koji će bitno uticati na razvoj i modernizaciju automobilske industrije u Srbiji.

Milica Vučković

Struja skuplja za osam odsto, cena gasa viša za 10 odsto – ko ima pravo na umanjeni račun

01.11.2023

U Srbiji je od danas struja skuplja za osam odsto, a cena gasa će biti viša za 10 odsto. Ovo je treće poskupljenje od početka godine.

Prema cenovniku koji je objavila Elektroprivreda Srbije od novembra kod dvotarifnih brojila, jeftiniji kilovat struje, u „zelenoj zoni“, gde spada potrošnja do 350 kilovata, koštaće 2,277 dinara umesto sadašnjih 2,084 dinara.

Skuplji kilovat u ovoj zoni koštaće 9,109 dinara, a do sada je 8,336 dinara.

Zelena, plava i crvena zona

Kod jednotarifnih brojila, kilovat u „zelenoj zoni“ od 1. novembra koštaće 7,970 dinara, umesto 7,294 dinara, u „plavoj zoni“ 11,955 dinara, umesto sadašnjih 10,941, a u „crvenoj zoni“ biće 23,911 umesto sadašnjih 21,882 dinara.

Jeftiniji kilovat u „plavoj zoni“, koja obuhvata potrošnju od 350 kilovata do 1.600 kilovata, od novembra koštaće 3,416 dinara umesto sadašnjih 3,126 dinara, a skuplji kilovat u ovoj zoni biće 13,663 dinara, umesto sadašnjih 12,504 dinara.

Jeftiniji kilovat u „crvenoj zoni“, gde spada potrošnja iznad 1.600 kilovata, od novembra će koštati 6,831 dinar, a njegova cena je sada 6,252 dinara.

Pročitajte još:

Cena gasa 4,54 dinara po kilovatsatu

Cena prirodnog gasa u javnom snabdevanju od 1. novembra biće veća za 10 odsto i iznosiće 4,54 dinara po kilovatsatu bez poreza i taksi, odnosno 5,02 din/kWh sa porezima i taksama.

Ovo je treće poskupljenje gasa i struje ove godine, s obzirom da je od 1. maja gas poskupeo za 10 odsto, a struja za osam odsto. Prvog januara struja je poskupela 8 odsto a gas 11 odsto.

Kome se umnjuju računi za struju

Vlada Srbije je 26. oktobra usvojila izmene Uredbe o energetski ugroženom kupcu koje predviđaju da penzionerima sa minimalnom penzijom računi za struju budu niži za dodatnih 1.000 dinara do kraja grejne sezone.

Ovo pravo ostvarivaće penzioneri koji imaju ugovor o snabdevanju električnom energijom na svoje ime, a čija penzija ne prelazi 21.766,26 dinara.

Izmenama Uredbe pravo na umanjenje računa za električnu energiju, gas ili grejanje imaće i domaćinstva čiji su članovi ostvarili pravo na uvećanu novčanu pomoć. Pravo na umanjenje računa stiče se po službenoj dužnosti.

Kako je ranije kazala ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, odgovornim ponašanjem prema potrošnji električne energije svi građani inače mogu umanjiti svoje račune tokom grejne sezone i do 40 odsto.

Međunarodni monetarni fond, u sklopu aranžmana sa Srbijom, zahteva još jedno poskupljenje oba energenta, bar osam odsto za struju i minimum 10 odsto za gas od 1. maja 2024. godine.

izvor: RTS

Gubitak hranljivih materija iz morske hrane zbog klimatskih promena

31.10.2023

more - okean - korali — Foto-ilustracija: Unsplash (Hiroko Yoshii)

Istraživanje koje je sproveo Univerzitet Britanske Kolumbije, pokazalo je da bi zemlje sa niskim prihodima mogle da se suoče sa smanjenjem hranljivih materija dostupnih iz morskih plovoda i ribe za 30 odsto do kraja veka.

Uzrok mogućeg scenarija jesu klimatske promene, kojima su najviše pogođene upravo zemlje sa niskim prihodima, koje ujedno nemaju mogućnost da se na dobar način izbore sa posledicama do kojih dovode promene u klimi. Ovakvim zemljama morska hrana uglavnom predstavlja ključ ishrane, što potencijalni problem čini većim.

Ukoliko bi svet ispunio ciljeve Pariskog sporazuma o ograničenju globalnog zagrevanja, ovaj pad hranljivih materija mogao bi da bude smanjen na oko 10 odsto, ipak u ovom trenutku nismo na dobrom putu za dostizanje tih ciljeva.

Pročitajte još:

Prošlost, sadašnjost i budućnost hranljivih materija

Naučnici su sproveli dodatno istraživanje poredeći kolika je količina hranljivih materija dostupnih iz morskih plodova i ribe bila u prošlosti, a kolika je danas, uzimajući u obzir klimatske promene, a sve to kako bi se što bolje predvideo mogući pad u budućnosti.

Posebna pažnja usmerena je bila na četiri hranljive materije koje su važne za zdravlje ljudi, a ima ih u značajnim količinama u morskim plodovima i ribi i to su kalcijum, gvožđe, proteini i omega-3 masne kiseline.

Istraživanje je pokazalo da je dostupnost ovih hranljivih materija bila najveća tokom 90ih godina, dok je oko 2010. godine stagnirala.

Predviđanja su da će u budućnosti sve četiri hranljive materije iz ulova biti smanjene, sa tim da će najveći pad biti zabeležen za kalcijum. U zavisnosti od scenarija niske i visoke emisije, očekuje se pad od oko 15 do 40 odsto do 2100. godine. Kada je reč o omega-3, smanjenje se očekuje za pet do 25 odsto.

Razlog za ovakva predviđanja je smanjena populacija pelagijske ribe, bogate kalcijumom. Iako će uzgoj morskih plodova, u smislu akvakulture, doprineti povećanju hranljivih materija u budućnosti, a u poređenju sa trenutnim nivoom, naučnici kažu da to neće moći nadomesti gubitak dobijanja ovakvih materija iz ribarstva.

Koji je zaključak?

Dostupnos pomenute četiri hranljive materije naglo će opasti u tropskim vodama zemalja sa nižim prihodima, kao što su Indonezija, Solomonska ostrva i Sijera Leone, ukoliko se realizuje scenarijo visokih emisija. Preciznije, naučnici procenjuju da će se sa porastom svakog stepena Celzijusa, dostupnost hranljive materije iz morske hrane smanjiti od četiri do sedam odsto na globalnom nivou. Izuzetno, zemlje sa nižim primanjima u tropskim krajevima imaće, prema prognozama istraživanja, dva do tri puta veći pad u odnosu na globalni – i to od gotovo 10 do 12 odsto po porastu stepena Celzijusa.

Energetski portal

Potpisan izvođački ugovor za rehabilitaciju toplane Cerak u Beogradu

31.10.2023

vazduh , zagađenja , toplana — Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Izvođački ugovor kojim se omogućava početak rehabilitacije i modernizacije sistema toplane Cerak u Beogradu, potpisali su predstavnici JKP „Beogradske elektrane’’ i „Energotehnike Južna Bačka’’.

Ugovor vrednosti 16,09 miliona evra potpisan je u okviru pete faze projekta rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u Srbiji koji se realizuje u saradnji Ministarstva rudarstva i energetike i nemačke razvojne banke KfW.

Prema rečima Maje Vukadinović, pomoćnice ministarke rudarstva i energetike za energetsku efikasnost i klimatske promene, rehabilitacijom i modernizacijom toplane Cerak značajno će se povećati sigurnost snabdevanja potrošača toplotnom energijom u Beogradu, unaprediti energetska efikasnost toplane, smanjiti potrošnja prirodnog gasa i emisije ugljen-dioksida.

Pročitajte još:

,,Takođe, nakon završetka modernizacije stvorićemo uslove za proširenje kapaciteta i priključenje novih objekata na toplanu. Deo radova koji ne utiču na rad toplane u toku grejne sezone počeće odmah nakon potpisivanja ugovora dok se završetak svih radova planira u oktobru sledeće godine’’, rekla je Vukadinović.

Ona je dodala da se u okviru projekta koji se realizuje sa nemačkom razvojnom bankom KfW „Rehabilitacija sistema daljisnkog grejanja u Srbiji – faza 5’’ rekonstruišu toplane u Beogradu, Boru, Jagodini, Leskovcu, Negotinu, Nišu i Senti.

„U saradnji sa partnerima iz SR Nemačke, koji su prepoznali našu potrebu za značajne investicije u sektor daljinskog grejanja, obezbedili smo 32 miliona evra pod povoljnim uslovima za rehabilitaciju i modernizaciju sistema daljinskog grejanja u sedam gradova i opština u Srbiji. Time doprinosimo efikasnijem i stabilnijem grejanju dok će stanovništvo i životna sredina u tim mestima ostvariti korist od smanjenja emisije štetnih gasova’’, rekla je pomoćnica ministarke.

Od 2001. godine do danas realizovane su četiri faze projekta rehabilitacije sistema daljinskog grejanja u Srbiji ukupne vrednosti 130 miliona evra čime je izvršena rehabilitacija i modernizacija sistema daljinskog grejanja u 22 toplane.

Energetski portal

1...118119120...1.539 Page 119 of 1.539

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 septembar

Events for 30th septembar

Events for 1st oktobar

Events for 2nd oktobar

Events for 3rd oktobar

Events for 4th oktobar

Events for 5th oktobar

Events for 6th oktobar

Events for 7th oktobar

Events for 8th oktobar

Events for 9th oktobar

Events for 10th oktobar

Events for 11th oktobar

Events for 12th oktobar

Events for 13th oktobar

Events for 14th oktobar

Events for 15th oktobar

Events for 16th oktobar

Events for 17th oktobar

Events for 18th oktobar

Events for 19th oktobar

Events for 20th oktobar

Events for 21st oktobar

Events for 22nd oktobar

Events for 23rd oktobar

Events for 24th oktobar

Events for 25th oktobar

Events for 26th oktobar

Events for 27th oktobar

Events for 28th oktobar

Events for 29th oktobar

Events for 30th oktobar

PIŠITE NAM