Home Blog Page 121

WMO: 55 odsto verovatnoće za razvoj La Ninje do februara 2025. godine

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Svet se u ovom trenutku nalazi u takozvanim neutralnim uslovima, u okviru kojih nisu razvijeni El Ninjo (El Niño) i La Ninja (La Niña). Međutim, najnovija prognoza Svetske meteorološke organizacije (WMO) ukazuje na verovatnoću od 55 odsto da se u toku decembra 2024. godine do februara 2025. godine razviju La Niña uslovi, dok se ponovni povratak na neutralne uslove sa 55 odsto verovatnoće očekuje između februara i aprila 2025. godine.

La Ninja donosi značajno zahlađenje površinskih temperatura okeana u centralnom i istočnom ekvatorijalnom Pacifiku, što donosi promene u tropskoj atmosferi poput vetrova, pritiska i padavina.

Ovakve pojave uzrokovane su i klimatskim promenama koje su faktor čovekovog delovanja. Suprotno La Ninji, El Ninjo donosi slabije padavine i više temperature, čime je i obeležen početak 2024. godine. Iako bi La Ninja mogla da dovede do kratkoročnog efekta hlađenja, on neće biti dovoljan kako bi se neutralizovao efekat zagrevanja.

Pročitajte još:

Trenutni slab razvoj La Ninje, sa velikom verovatnoćom, pripisuje se jakim anomalijama zapadnih vetrova zabeleženim od septembra do početka novembra ove godine, a koje nisu pogodne za razvoj La Ninja uslova. Pod anomalijama zapadnih vetrova podrazumevaju se promena njihovog pravca, slabiji intenzitet ili bilo koje odstupanje od uobičajenog obrasca.

Svetska meteorološka organizacija izdaje redovna globalna sezonska klimatska ažuriranja (GSCU), koja prate uticaj drugih faktora klimatske varijabilnosti, kao što su Severna atlantska oscilacija, Arktička oscilacija i Dipol Indijskog okeana. Prema najnovijim podacima, temperature površinskog mora mogle bi da budu iznad proseka u svim okeanskim basenima osim u blizini ekvatorskog istočnog Pacifika, gde se očekuje razvoj slabih La Ninja uslova.

Prognoze za period od decembra 2024. godine do februara 2025. godine ukazuju da će biti iznadprosečne temperature praćene padavinama u većini područja.

Energetski portal

Zabrinjavajući rast saliniteta zemljišta

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Prema najnovijoj globalnoj proceni Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), značajno je porastao procenat zemljišta pogođenog solju, koje sada obuhvata skoro 1,4 milijarde hektara širom sveta, što predstavlja više od 10 odsto ukupne površine Zemlje. Podaci su izneti na Međunarodnom forumu o zemljištu i vodi 2024. u Bangkoku, gde su se lideri iz celog sveta okupili da razgovaraju o pitanjima degradacije tla i vodosnabdevanja.

Salinizovano zemljište, odnosno tlo koje sadrži visok nivo rastvorljivih soli, postaje sve veći globalni problem. Ove soli, uključujući natrijum, magnezijum, i kalcijum, akumuliraju se u zemljištu do nivoa koji ometa rast biljaka i smanjuje plodnost tla. FAO u svom izveštaju Globalni status zemljišta pogođenih solju navodi da je ovo prva takva sveobuhvatna studija u poslednjih pedeset godina koja detaljno ispituje obim i uticaj saliniteta na zemljišta.

Pročitajte još:

Problem saliniteta zemljišta je posebno izražen u deset zemalja, uključujući Avganistan, Australiju, Argentinu, Kinu, Kazahstan, Rusiju, Sjedinjene Američke Države, Iran, Sudan i Uzbekistan, koje zajedno čine 70 odsto globalno zahvaćenog zemljišta. Salinitet se procenjuje da već utiče na 10,7 odsto celokupnog obradivog zemljišta, što uključuje kako navodnjavane, tako i kišom zalivane useve.

Pokretači ovog problema su mnogobrojni i obuhvataju prirodne procese koje pogoršavaju ljudske aktivnosti kao što su neadekvatna drenaža i prekomerna upotreba đubriva, ali i klimatske promene koje doprinose porastu nivoa mora. Kada nivo mora raste, slana morska voda prodire u rečne tokove i podzemne vodotokove, i time povećava koncentraciju soli u zemljištu koje graniči sa morima i okeanima.

Uvid u ozbiljnost situacije navela je FAO da predloži niz strategija za održivo upravljanje salinizovanim područjima, i kako bi se organizovala globalna akcija sa ciljem da se uništavanje zemljišta zaustavi.

Energetski portal

Bezbednost električnih vozila – izazovi i prilike

Foto-ilustracija: Unsplash (Hush Naidoo Jade)

Elektromobilnost je već prisutna i nezaobilazan je deo puta ka klimatskoj neutralnosti. Iako poverenje u ovu tehnologiju još uvek nije u potpunosti izgrađeno, to je prirodan proces prilagođavanja i upoznavanja s novinama. Svaka inovacija donosi brojne prilike, ali i potencijalne izazove. Da bismo izvukli najbolje i minimizirali rizike, ključno je sticanje znanja. Milan Milojević, načelnik sektora za vozila Agencije za bezbednost saobraćaja, objašnjava kako se javnost, budući korisnici, kao i stručnjaci koji rade sa ovim vozilima, postepeno upoznaju sa novom tehnologijom i šta Agencija preduzima kako bi obezbedila potrebnu obuku i pripremu.

Možete li nam reći nešto više o projektu „Bezbednost električnih vozila”, koji je predstavila Agencija za bezbednost saobraćaja?

– Popularizacijom koncepta zaštite životne sredine u Republici Srbiji, veliki napori se ulažu u smanjenje emisije izduvnih gasova, posebno onih koji povećavaju efekat staklene bašte, a koji direktno utiču na globalno zagrevanje. Kontinuiranim razvojem društva i privrede sve više ljudi počelo je da se okreće alternativnim i obnovljivim izvorima energije. Ako govorimo o sektoru transporta, veliki broj vozila koristi neka od alternativnih goriva, kao što su TNG, KPG i druga. Razvojem automobilske industrije, uključuju se i električna i hibridna vozila, koja nude obećavajući kompromis između neophodnog smanjenja emisije izduvnih gasova i potrošnje goriva. Međutim, električna vozila predstavljaju potpuno drugačiju tehnologiju u poređenju sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. To znači da su prisutni i novi izazovi po bezbednost saobraćaja, uglavnom vezani za karakteristike električne opreme velike snage.

Projekat „Bezbednost električnih vozila” ima za cilj da kroz različite vidove edukacija, poput stručnih skupova ili adekvatne literature, približi električna i hibridna vozila svim subjektima koji u svom opisu posla imaju određeni dodir sa ovim vozilima. To su pre svega interventne službe, odnosno vatrogasci, hitna medicinska pomoć i policija.

U FOKUSU:

Agencija za bezbednost saobraćaja priprema i uputstva za bezbednije korišćenje električnih i hibridnih vozila. Možete li nam reći nešto više o tim uputstvima?

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

– U sklopu projekta izrađena su četiri uputstva za bezbedno korišćenje električnih i hibridnih vozila. Prvo uputstvo namenjeno je hitnim službama za postupanje sa ovim vozilima nakon saobraćajnih nezgoda. Drugo uputstvo odnosi se na pripremu električnih i hibridnih vozila za tehnički pregled, a namenjeno je njihovim vlasnicima. Treće uputstvo pruža smernice za servisere i vulkanizere prilikom rada na ovim vozilima. Četvrto uputstvo obuhvata procedure tehničkog pregleda za električna i hibridna vozila kategorija M1, N1 i L.

Pored izrade uputstava, Agencija za bezbednost saobraćaja organizovala je stručni skup posvećen elektrovozilima za 120 kontrolora tehničkih pregleda, a trenutno je u toku realizacija drugog stručnog skupa na istu temu, koji će okupiti još 400 kontrolora.

Da li tehničari prolaze posebne obuke za električna vozila? Kakva oprema postoji za rad na njima?

– Broj električnih vozila se iz godine u godinu uvećava, a ova vozila još uvek nisu izdvojena kao celina u Pravilniku o vršenju tehničkih pregleda, te samim tim ne postoji pravni normativ kojim su kontrolori u obavezi da pohađaju i završe obuku vezanu za ova vozila. S obzirom na značajan porast upotrebe električnih vozila, Agencija za bezbednost saobraćaja smatra da je neophodno i korisno pružiti odgovore na brojna pitanja koja se odnose na ovu oblast.

Kao što je već rečeno, električna vozila predstavljaju potpuno drugačiju tehnologiju u poređenju sa motorima s unutrašnjim sagorevanjem, a prisutni su i novi izazovi vezani za karakteristike električne opreme velike snage koji u velikoj meri usložnjavaju posao kontrolorima.

Pored uobičajene lične zaštitne opreme, koja je propisana Pravilnikom o tehničkim pregledima i drugim zakonskim aktima koji se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, za rad na visokonaponskim sistemima preporučuje se i korišćenje električnih zaštitnih rukavica, zaštitna obuća visoke izolacione otpornosti i zaštita za oči u situacijama kada je to potrebno. Naravno, ovu dodatnu opremu važno je koristiti u skladu sa uputstvima, kako bi se osigurala njena efikasnost.

Intervju vodila: Katarina Vuinac

Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala EKOLOŠKI TRANSPORT

Kako nepravilna sadnja drveća može povećati noćne temperature u gradovima

Foto-ilustracija: Pixabay (Tama66)

Dok drveće može značajno da ohladi gradove tokom dana, nova istraživanja otkrivaju da tokom noći krošnje mogu zarobiti toplotu i tako podići temperature. Porast temperatura u gradovima širom sveta donosi brojne probleme: zdravstvene rizike, povećanu upotrebu energije za hlađenje, socijalnu nejednakost i opterećenje infrastrukture. Iako je sadnja drveća popularna strategija za ublažavanje ovih efekata, nova studija upozorava da pogrešan izbor vrsta i rasporeda drveća može ograničiti njihove koristi.

Stručnjaci sa Univerziteta u Kembridžu objavili su novo istraživanje u časopisu Communications Earth & Environment koje ima za cilj da pomogne urbanistima u odabiru odgovarajućih vrsta i lokacija za sadnju kako bi se smanjio toplotni stres u urbanim sredinama.

Foto-ilustracija: Unsplash (Ivan Aleksic)

Studija otkriva da drveće može smanjiti dnevne temperature do 12°C, ali i povećati noćne temperature u nekim slučajevima. Efekti se razlikuju zavisno od klime, vrste drveća i urbanog dizajna.

Tako u suvim i toplim klimama, poput Nigerije, dnevno hlađenje može dosegnuti 12°C, ali noću se temperatura može povećati za 0,8°C. U umerenim klimama drveće hladi za 6°C, ali noću može podići temperaturu za 1,5°C, dok u tropskim kišnim šumama efekat dnevnog hlađenja je oko 2°C, a noćno zagrevanje je slično.

Ovi efekti zavise od tri ključna mehanizma: blokiranja sunčevog zračenja, isparavanja vode kroz lišće i aerodinamičkih promena u protoku vazduha. Noću, krošnje drveća mogu zarobiti toplotu zbog zatvaranja mikroskopskih pora na površini lišća i aerodinamičkog otpora.

Pročitajte još:

Kako saditi strateški?

Studija naglašava važnost pažljive sadnje. Gradovi sa otvorenijim rasporedima i kombinacijom zimzelenog i listopadnog drveća postižu bolje rezultate u umerenim i tropskim klimama.

U suvim klimama zimzelene vrste su efikasnije, posebno u kompaktnim urbanim zonama poput Kaira ili Dubaija. Otvoreni urbani prostori omogućavaju veće krošnje i veću raznolikost vrsta, što povećava hlađenje za dodatnih 0,4°C.

Urbanisti treba da razmotre lokalne klimatske zone, širinu ulica, visinu zgrada i orijentaciju kako bi izbegli zarobljavanje toplote. Preterano gusta pokrivenost krošnjama u ulicama može povećati noćne temperature, pa su preporučene uske vrste i ređe sadnje.

„Prava kombinacija drveća na pravim lokacijama može značajno doprineti ublažavanju toplotnog stresa u gradovima, ali ovo zahteva promišljen i strateški pristup”, zaključuje dr Ronita Bardan, vodeći autor studije.

Milena Maglovski

Uspešni projekti u okviru Programa prekogranične saradnje Srbija – BiH

Foto-illustracija: Freepik (freepik)

Povodom objavljivanja Prvog poziva za dostavljanje predloga projekata u okviru IPA III Programa prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina, održana je svečana konferencija na kojoj se razgovaralo o projektima.

Prema rečima Elvire Habote, direktorke Direkcije za evropske integracije, Evropska unija je za prekograničnu saradnju dve zemlje do sada obezbedila preko 40 miliona evra. Ta sredstva omogućila su da preko 250 institucija i organizacija iz dve države zajednički imlementiraju preko 75 prekograničnih projekata u različitim oblastima.

Foto: Wikipedia (Bolonium – Ivan M)

Podsetila je na neke od realizovanih projekata, poput „Muzejske priče”, „Arheološli park na otvorenom „Stapark” i „Via Dinarika” i naglasila da je pored njihove finansijske vrednosti važan i segment koji se odnosi na unapređenje kvaliteta života građana Užica, veći stepen zaštite životne sredine, bolju komunalu infrastrukturu i bogatiju turističku ponudu.

Kako je istaknuto na svečanoj konferenciji, grad Užice je najuspešnija lokalna samouprava u povlačenju sredstava iz programa prekogranične saradnje.

Dr Jelena Raković Radivojević, gradonačelnica Užica, rekla je da nakon što su veoma uspešno relizovali projekte rekonstrukcije ATD-a, izgradnje seoskog vrtića u Karanu, neolitskog naselja Stapark, izgradnje kišne kanalizacije u Krčagovu, zajedno sa partnerima iz Evropske unije krenuli su u realizaciju novih.

U toku su radovi na rekonstrukciji Vodene kule na Starom gradu i krova u Narodnom pozorištu Užice, gde se pravi i letnja scena na otvorenom i lift kojim se do nje dolazi, ali i ugradnja solarnih panela za zgradu pozorišta, budućeg Regionalnog trening centra za obrazovanje i Gradskog bazena Užice.

„Tu je i veoma važan projekat za građane grada Užica i opština Arilje, Kosjerić, Požega i Ivanjica, koji se odnosi na izgradnju regionalnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i koji je vredan više od 100 miliona evra”, naglasila je gradonačelnica Užica.

Pročitajte još:

Prema rečima Habote, ovaj program je čvrsto povezao dve zemlje i usmerio ka zajedničkom rešavanju izazova sa kojima se svakodnevno suočavamo. Podstakao je i obnovu privrednih, kulturnih i drugih veza, unapređenje partnerstava i izgradnju prijateljstava. I upravo je to cilj i srž prekogranične saradnje.

Ričard Maša Šef operacija Sektora II u delegaciji EU u Srbiji, podsetio je da podsticanje osećaja pripadnosti i zajedničkih ciljeva među različitim nacijama, promovisanje mira prospertiteta i pravde spadaju u ključne ciljeve EU.

Foto-ilustracija: Pixabay

„Dva ključna stuba novog programa prekogranične saradnje Srbija- BiH su najpre ulaganje u mlade, obrazovanje i veštine. Cilj nam je da osnažimo mlade i poboljšamo njihovo društveno i ekonomsko učešće. Drugim stubom, podsticanjem održivog turizma kulturnog i prirodnog nasleđa želimo da podržimo resurse za razvoj održivog turizma istovremeno stvarajući ekonomske mogućnosti za lokalne zajednice. Jačamo kapacitet loklanih i regionalnih vlasti da unaprede upravljanje usluge i donošenje odluka čineći intervencije efikasnijim u prekograničnom području. Pravi uspeh ovog programa nije u brojkama već u prilikama koje stvara za građane Srbije i BiH”, rekao je Maša.

Dodao je i da je reč o tome da poljoprivrednici pristupaju novim tržištima, preduzetnici se povezuju preko granic, studenti učestvuju u programu razmene, a porodice imaju koristi od poboljšanih usluga. Ovo oslikava evropski duh, jedinstvo u različitostima, saradnju umesto podela i zajendičku posvećenost u izgradnji bolje budućnosti za sve.

Mira Radenović Bojić, državna sekretarka u Ministarstvu za Evropske integracije, izrazila je zadovoljstvo programom i svim do sada postignutim rezultatima, koji su po njenim rečima, simbol partnerstva, solidarnosti, zajedničkog rada i vizije.

Kako je navela, posebno je značajno i to, što kroz ovaj program, možemo da podstaknemo razvoj turizma, očuvanje našeg bogatog kulturnog i prirodnog nasleđa. Do sada je sprovedeno 75 projekata vrednih 23 miliona evra što je impresivno, a psebno važno je da su to projekti koji su izuzetno dobro sprovedeni i dobro ocenjeni od strane Evropske unije.

Konferenciju je organizovalo Ministarstvo za evropske integracije Republike Srbije u saradnji sa Direkcijom za evropske integracije Saveta ministara Bosne i Hercegovine i Delegacijom EU u Srbiji.

Energetski portal

Do 2030. stara brojila zameniće se pametnim – kako će to uticati na račun za struju

Foto-ilustracija: Unsplash (jon-moore)

Oko tri miliona starih brojila trebalo bi da bude zamenjeno pametnim do 2030. godine. Stručnjak za energetiku Željko Marković rekao je za RTS da će na visinu računa i dalje najviše uticati potrošnja, jer i stara i nova brojila imaju istu funkciju, ali će ključan biti izbor tarife.

Prelazak na pametna brojila predstavlja revoluciju u očitavanju potrošnje struje. Stručnjak za energetiku Željko Marković navodi će sam proces biti digitalizovan i na obostrano zadovoljstvo.

„Zamena će donositi benefite i za elektrodistribuciju, ali i za građane. Komunikacija će se izvoditi između brojila i nadređenog centra, koji se nalazi u elektrodistribuciji i obavljaće se u realnom vremenu. Može se očitavati daljinski i niko ne mora da dolazi lično. Presek će se voditi gotovo iz sata u sat”, rekao je Marković.

Pametna infrastruktura omogućiće primenu dinamičkih tarifa, ali one u Srbiji još nisu dostupne.

„Tarifa je obično stvar izbora. Vi za sada možete da birate da li ćete biti u jednotarifno ili dvotarifnom sistemu, znači, da li ćete imati skuplju i jeftiniju struju, skuplju preko dana i jeftiniju preko noći, ili će vam uvek biti ista cena električne energije”, objasnio je Marković.

Pročitajte još:

Odabir tarife nalik paketu za mobilni broj

U Evropi postoji oko 600 različitih tarifa, od kojih su 17 odsto dinamičke. Njihova selekcija biće slična odabiru mobilnog operatora.

„Biraćete tafiru shodno svojim potrebama. Mi sada imamo jedino dvotarifno i jednotarifno brojilo, koju možete promeniti jednom godišnje. Na jednoj tarifi vam je cena električne energije ista u toku svih 24 časa, ali je ona nešto niža u odnosu na cenu električne energije u višoj tarifi. Ako vi nemate toliko potrošnje noću ili ne želite da koristite noćnu tarifu, vama se onda sigurno isplati da izaberete jednotarifno brojilo”, pojasnio je Marković.

Marković je naveo da će pametna brojila plaćati elektrodistibucija, a do sada je zamenjeno njih oko 500.000.

„Za sada nemamo infomacije o naprednim metodama, čeka se ostatak ugradnje. Za sada ona i dalje rade kao i stara brojila”, kazao je Marković.

U narednih šest godina očekuje se potpuna zamena pametnim brojilima i uvođenje dinamičkih tarifa.

Izvor: RTS

Preko 200 hiljada smrtnih slučajeva u EU povezano sa izloženošću finim česticama PM2,5

Foto-ilustracija: Pixabay (ArtisticOperations)

Zagađenost vazduha predstavlja ozbiljnu pretnju po zdravlje ljudi, a visok nivo zagađenosti koji ostaje do danas, uprkos naporima država za njegovo smanjenje, potvrđuje još jednom najnovija procena Evropske agencije za životnu sredinu. Građani zemalja Evropske unije i dalje su izloženi ovakvom zagađenju koje je znatno iznad preporučenih nivoa Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Osim ljudi, gotovo tri četvrtine evropskih ekosistema je izloženo ovakvoj opasnosti.

Revidirana direktiva o ambijentalnom kvalitetu vazduha, koja je zvanično stupila na snagu u Evropskoj uniji, usklađuje vrednosti dozvoljenih zagađivača u vazduhu upravo sa standardima SZO. Ipak, ovaj problem ostaje i dalje najveći ekološki zdravstveni rizik u Evropi, dovodeći do hroničnih bolesti i prevremenih smrtnih slučajeva.

Podaci Evropske agencije za životnu sredinu pokazuju da je u 2022. godini najmanje 239.000 smrtnih slučajeva bilo povezano sa izloženošću finim česticama PM2,5 iznad preporučene koncentracije SZO od 5 µg/m3, 70.000 sa izloženošću ozonu, a 48.000 sa izloženošću azotnom dioksidu. Iako se broj smrtnih slučajeva usled izloženosti finim česticama smanjio za 45 odsto između 2005. i 2022. godine, što je u skladu sa ciljem EU plana za nultu emisiju zagađenja do 2030. godine, i dalje je potrebno mnogo toga da bi se postigli niži nivo zagađenja.

Pročitajte još:

Zagađenje vazduha negativan uticaj ima i na prirodu, što potvrđuju podaci da je u 2022. godini 73 odsto ekosistema u Evropskoj uniji bilo izloženo nivoima azota koji premašuju kritične granice. Sve ovo dovodi dalje do eutrofikacije, odnosno prekomernog nakupljanja hranljivih materija u ekosistemima. Kako je objašnjeno, ovaj proces menja strukturu i funkciju ekosistema, utičući na vrste biljaka koje mogu rasti u tim područjima.

Zagađenje azotom ozbiljne posledice može da ostavi i na poljoprivredu. Trećina poljoprivrednih zemljišta u Evropi bila je izložena ozonu koji šteti biljkama, što je uticalo na gubitak prinosa i nastajanje ekonomske štete koje se procenjuju na najmanje dve milijarde evra.

Kada je reč o zemljama članicama Evropske agencije za životnu sredinu, 62 odsto šuma u 32 članice, prešlo je kritične nivoe ozona, što ima direktan uticaj na biodiverzitet.

Energetski portal

Meštani blokiraju transfer stanicu zbog deponovanja užičkog otpada u Čačak

Foto-ilustracija: Unsplash (Jack Blueberry)

Kako je ranije najavljeno, od ponedeljka, 9. decembra, komunalni otpad sa teritorije grada Užica trebalo je da se transportuje u JKP „Komunalac” u Čačku.

Jelena Raković Radivojević, gradonačelnica Užica, rekla je da je ova odluka doneta zahvaljujući dogovoru sa Milunom Todorovićem, gradonačelnikom Čačka, čime je privremeno rešen problem transporta otpada dok se ne dobiju potrebne dozvole za transfer stanicu u JKP„Duboko”, navodi se u saopštenju grada.

„Od večeras lokacija u Sevojnu neće više biti mesto pretovara otpada. Zahvaljujući razumevanju gradonačelnika Čačka i JKP ‘Komunalac’, otpad iz Užica biće prevožen u Čačak“, istakla je Raković Radivojević.

Dodala je da gradsko rukovodstvo nastavlja intenzivne aktivnosti na dobijanju svih neophodnih dozvola za transfer stanicu u okviru JKP „Duboko”, čime će se trajno rešiti problem upravljanja otpadom.

Pročitajte još:

Ipak, meštani čačanskog naselja Prelići nisu zadovoljni ovom odlukom. Kako piše Beta Zelena Srbija, oni su dva meseca blokirali Transfer stanicu u tom naselju zabranjući dalje deponovanje čačanskog otpada, a sada su nastavili blokadu iako je otpad uklonjen, jer su gradske vlasti najavile da će otpad iz Užica biti do daljeg deponovan u Čačku.

Građani su ranije izrazili zabrinutost zbog stanja u krugu JKP „Komunalac” u Čačku, gde su, kako tvrde, velike količine otpada preplavile prostor oko upravne zgrade, pretvarajući ga u „divlju deponiju”.

Predstavnici opozicione Grupe građana „ProBudimo Čačak” upozorili su na dodatno opterećenje koje bi transport otpada iz Užica mogao da izazove. Prema njihovim tvrdnjama, u krug JKP “Komunalac” već sada se svakodnevno dovozi oko 150 tona otpada iz Čačka, a dolazak otpada iz Užica mogao bi tu količinu da udvostruči, što, kako kažu, predstavlja potencijalnu ekološku katastrofu.

Energetski portal

U delovima Evrope se crpe zalihe i uvozi gas kako bi se nadoknadila vetroenergija

Photo-illustration: Pixabay (makunin)

Manjak proizvodnje iz vetroelektrana uticao je na energetiku zemalja u Evropi.

Tokom novembra ove godine, Nemačka se susrela nedostatkom energije vetra, a početkom decembra i Španija, koja se suočila sa porastom potražnje za prirodnim gasom, s obzirom da je hladno vreme stiglo, paralelno sa slabljenjem obnovljivog izvora energije.

Foto-ilustracija: Freepik (wirestock)

Nemačka je, primera radi, bila prinuđena da nadoknadi manjak proizvodnje koji je trebalo da obezbedi energija vetra, pa su komunalna preduzeća, prema podacima Ember-a, povećala proizvodnju električne energije iz gasa sa preko 5 TWh u oktobru na preko 9 TWh u novembru.

Slična klimatska situacija zadesila je i Španiju. Kao odgovor na situaciju, zemlja se okrenula inostranom uvozu i sopstvenim uskladištenim rezervama. Ove godine uvoz gasa iz Francuske preko Pirineja porastao četiri puta u odnosu na novembar, kako prenose svetski mediji.

U novembru, prema podacima Electricity Maps-a, četvrtina energije dolazila je od gasa, dok je isti mesec prethodne godine gas zauzimao 15 odsto energetskog miksa.

Pročitajte još:

Kako Španija nije mogla da privuče dodatne LNG isporuke, osim iz Francuske, dok je istovremeno potražnja za gasom unutar zemlje porasla zbog grejanja, slabija proizvodnje iz obnovljivih izvora energije naterala je državu da povuče drugačije poteze od prošlogodišnjih. Bez svežeg priliva LNG-a, Španija je bila primorana da koristi gas iz postojećih zaliha u svojim terminalima. Samim tim, zalihe u skladištu gasa smanjuju se, s obzirom da je potražnja za gasom veća od ponude na tržištu za ovu zemlju, stoga mora dopunjavati iz unutrašnjih rezervi.

Drugim rečima, dok Španija pokušava da privuče dodatne isporuke gasa po boljim uslovima, tim dobavljačima se više isplate druge zemlje.

Energetski portal

ADEX Group preuzeo HUPX – Nova era regionalne trgovine električnom energijom

Foto-ilustracija: Pixabay (jplenio)

Prva regionalna energetska berza za Centralnu i Jugoistočnu Evropu ADEX Group objavila je uspešno preuzimanje Mađarske berze električne energije HUPX, čime se postavlja čvrsta osnova za unapređenje likvidnosti, integracije i transparentnosti na tržištu električne energije u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi.

Ova transakcija predstavlja ključnu prekretnicu za ADEX Group, koji sada postaje jedini vlasnik slovenačke berze BSP, HUPX-a i srpske berze SEEPEX. Kroz ovu strukturu, ADEX planira da stvori objedinjenu platformu za trgovinu električnom energijom, pružajući efikasne i pojednostavljene usluge za trenutne i buduće korisnike berzi.

„Današnji dan označava početak nove ere u regionalnoj trgovini električnom energijom. Spajanjem HUPX-a sa našom grupacijom, potvrđujemo našu posvećenost stvaranju jedinstvenog tržišta električne energije koje će ubrzati energetsku tranziciju i doprineti konsolidaciji tržišta u regionu”, izjavio je Anže Predovnik, predsednik Upravnog odbora ADEX Group-a.

Pročitajte još:

Integracija HUPX-a deo je šire vizije ADEX-a da poveže fragmentirana tržišta u jedinstveno evropsko tržište električne energije. Uz stabilne operacije na sve tri berze – BSP, HUPX i SEEPEX – ADEX planira da uvede sveobuhvatan pristup koji uključuje integraciju tržišta i unapređenje korisničkog iskustva.

Ova transakcija dodatno potvrđuje ADEX Group kao vodeći centar za trgovinu električnom energijom, sa jasnom vizijom jačanja saradnje i efikasnosti u regionu. U narednim mesecima, ADEX će intenzivno raditi na integraciji kako bi omogućio korisnicima jedinstveno i transparentno iskustvo trgovine na regionalnom nivou.

Energetski portal

Prekogranična saradnja – Ključ zaštite vodnih resursa Srbije

Foto-ilustracija Unsplash (Jovan Vasiljević)

U okviru Međunarodnog foruma o zemljištu i vodi 2024 u Bangkoku, koji je organizovan pod pokroviteljstvom Organizacije za hranu i poljoprivredu UN (FAO) i Ministarstva poljoprivrede i zadruga Kraljevine Tajland, održan je i Ministarski dijalog. Glavna tema ovogodišnjeg događaja bila je Voda za mir i prosperitet.

Tom prilikom, Livija Pavićević, državna sekretarka Ministarstva, poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, istakla je da su aktivnosti koje se sprovode pod okriljem Ujedinjenih nacija i FAO od velikog značaja za Srbiju, ne samo zbog zajedničkih napora usmerenih na unapređenje srpskih vodnih i zemljišnih resursa, već i zbog toga što pružaju odličnu priliku za razmenu znanja u pitanjima voda, zemljišta i životne sredine.

Klimatske promene predstavljaju važan faktor u planiranju dugoročnog upravljanja, istakla je državna sekretarka dodajući da se prosečan trend ukupnih godišnjih padavina u Srbiji, na osnovu 60-godišnjeg perioda posmatranja, kreće oko nule, s tim da postoje prostorne razlike u smislu da je na jugozapadu zemlje trend pozitivan, dok je na istoku negativan.

Pročitajte još:

Prema njenim rečima, hidrološki trendovi u Srbiji su u skladu sa uočenim klimatskim promenama, jer protok reka ne zavisi samo od klimatskih faktora, već i od drugih činilaca, pre svega antropogenih.

Kako naša zemlja nema izlaz na more, a više od 90 odsto ukupnih vodnih resursa u našoj čine tranzitne vode, odnosno vode koje dolaze sa drugih teritorija, resurse treba koristiti održivo. Za adekvatnu zaštitu i unapređenje vodnog režima, kako je naglasila, potrebna je saradnja sa susednim zemljama i onim uzvodno i nizvodno.

Voda predstavlja ključan element za dobru strukturu zemljišta i održivu poljoprivredu, a kako je rekla državna sekretarka, u ovim nesigurnim vremenima neophodno je pronaći novu ravnotežu između životne sredine, ljudi i finansija kako bismo bolje upravljali vodama i zemljištem.

Energetski portal

Za povoljnije račune za grejanje nije dovoljna dobra izolacija

Foto-ilustracija: Pixabay

Računi za grejanje mogli bi da budu niži kada bi stanari u zgradama zamenili stolariju, uradili hidroizolaciju, a bilo bi dobro da ugrade i delitelje toplote na svim radijatorima u stanu. Deluje bajkovito i skupo, ali stanari jedne novobeogradske zgrade su to uspeli. Ekipa RTS-a proveravala je koliko ih je sve koštalo i da li im se isplatilo.

Foto-ilustracija: Unsplash (Umberto)

Zgrada u Ulici Milutina Milankovića 120 V useljena je krajem sedamdesetih godina prošlog veka, kad i druge u Bloku 28 na Novom Beogradu, ali ipak se razlikuje od ostalih u komšiluku.

Većina stanara zamenila je stolariju, uradili su krov, fasadu, čak i lift, ali i hidroizolaciju oko zgrade.

Posao je trajao godinama, uz pomoć nekoliko kredita na ime stambene zajednice, ali, isplatilo se. Ostvarili su velike uštede toplotne energije i računi za grejanje niži su za skoro 40 odsto.

Beogradske elektrane ugradile su novu podstanicu u toj novobeogradskoj zgradi koja funkcioniše po sistemu „koliko stanari potroše, toliko plate”.

„Mi sedam meseci imamo neku instaliranu snagu koja je za trosoban stan oko 2.300 dinara. A ovih ostalih pet, šest meseci koliko potrošimo u odnosu na prethodno stanje, obično je bilo nekih deset hiljada, to je sada negde između pet i sedam, kad je hladno, čak i deset, ali to je samo jedan mesec ili dva meseca”, naveo je Spasoje Milenković, upravnik zgrade.

Pročitajte još:

Šta su delitelji toplote

Kada bi vlasnici stanova ugradili delitelje toplote na svakom radijatoru u stanu, račun za grejanje mogao bi da bude još niži.

„Sledeći korak bi bio da se ugrade merači po svim stanovima, tj. takozvani delitelji toplote, tako da bismo dobili individualizaciju potrošnje toplotne energije. Orijentaciono ćemo reći stan od četiri ili pet grejnih tela, što je prosečno za Beograd, iznosi negde oko 250 evra po stanu. Investicija, iz našeg iskustva, pošto radimo 20 godina u Srbiji, se isplaćuje bukvalno za jednu grejnu sezonu”, rekao je Miodrag Palibrk iz firme za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju

Zakon o energetici, pa Zakon o energetskoj efikasnosti iz 2021. detaljnije propisuju da svi novi objekti moraju da imaju opremu za merenje utroška kako bi se obračunavala toplotna energija po potrošnji za svaki stan.

Problem starih zgrada bez energetskog pasoša

Foto-ilustracija: Unsplash (Erik Mclean)

A šta je sa starim zgradama, kojih u Beogradu ima mnogo više? U Beogradskim elektranama kažu da su u svaku podstanicu ugradili opremu za regulaciju i merenje toplotne energije celog objekta, a kod 35 odsto podstanica već se vrši naplata po potrošnji.

„Bitno je da su naše stare zgrade rađene sa starim dvocevnim sistemima, da nemaju uređaje za sopstvenu potrošnju da mere, nemaju način regulacije količine energije koju prima svako grejno telo, taj deo instalacije je vlasništvo stanara i na tome moraju da rade skupštine stanara”, rekla je Ivana Kalanja iz JKP „Beogradske elektrane”.

Ali, čak i da ugrade delitelje toplote, to ne znači da će im računi za grejanje biti niži.

„Te stare zgrade bi imale mnogo veće račune. Prosečan stan, i otprilike ono što se plaća celu godinu po paušalu”, objasnila je Kalanja.

Tek kada zgrada dobije energetski pasoš, što znači da ima dobru stolariju, fasadu i krov, stanari mogu da razmišljaju o nižim računima za grejanje.

Zainteresovanost građana najbolje ilustruje podatak da je više od 1.000 stambenih zajednica konkurisalo za program energetske sanacije, koji realizuju Ministarstvo energetike, Grad Beograd i Elektrane, u saradnji sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj.

Izvor: RTS

Popularizacija EV – počinje proizvodnja čvrstih baterija

Foto-ilustracija: Freepik (user6702303)

Iako nailazi na prepreke, razvoj čvrstih baterija se nastavlja zbog njihovog potencijala da naprave revoluciju industriji električnih vozila. Tako je Honda nedavno predstavila demonstracionu proizvodnu liniju za potpuno čvrste baterije u gradu Sakura u Japanu, sa ciljem masovne proizvodnje.

Dok čeka na tehničku specifikaciju  kako bi počeli masovnu proizvodnju, Honda će odrediti osnovne specifikacije ćelija baterija, sa ciljem da primenu svojih potpuno čvrstih baterija započne u elektrifikovanim modelima. Kako su najavili, ova demonstraciona linija trebalo bi da počne sa radom u januaru 2025. godine.

Demonstraciona linija je delimično finansirana sredstvima iz Fonda za zelene inovacije Japanske organizacije za razvoj nove energije i industrijske tehnologije (NEDO).

„Linija zauzima ukupnu površinu od približno 27.400 m² i opremljena je objektima i opremom koja omogućava proveru svakog koraka proizvodnog procesa, uključujući merenje i mešanje materijala za elektrode, premazivanje i valjkasto presovanje sklopova elektroda, formiranje ćelija i sklapanje modula. Izgradnja objekta završena je u proleće ove godine, a gotovo sva ključna oprema potrebna za verifikaciju je već instalirana”, saopšili su iz Honde.

Pročitajte još:

Prema njihovim projekcijama, sledeće generacije baterija omogućiće domet do 1.000 kilometara sa jednim punjenjem do kraja ove decenije, dok se planira dalji napredak do 1.250 kilometara do 2040. godine, prenosi drivencarguide.

Hondin proces proizvodnje potpuno čvrstih baterija koristi tehniku valjkastog presovanja, koja doprinosi povećanju gustine slojeva čvrstog elektrolita – procesa jedinstvenog za proizvodnju ovih baterija – i omogućava kontinuirano presovanje.

I pre nego što su materijali i specifikacije baterija u potpunosti definisani, odeljenje za inženjering proizvodnje učestvovalo je u razvoju i donošenju odluka o strukturi baterija, materijalima i metodama proizvodnje koje bi bile najpogodnije za ugradnju u vozila.

Prednosti čvrstih baterija

Čvrste baterije se smatraju baterijama sledeće generacije koje će da reše probleme koji ometaju popularizaciju električnih vozila, poput dometa, cene i vremena punjenja. To im omogućava visoka gustina energije i izuzetna otpornost na toplotu. Osim toga, Honda planira značajno unapređenje performansi električnih vozila nastojeći da smanji troškove baterija pojednostavljivanjem strukture hlađenja zahvaljujući njihovoj visokoj otpornosti na toplotu i realizacijom visokoefikasnih proizvodnih procesa.

Jasna Dragojević

Rešenja zasnovana na prirodi mogu stvoriti 32 miliona novih radnih mesta do 2030. godine

Photo illustration: Pexels

Ulaganje u rešenja zasnovana na prirodi (Nature-based Solutions, NbS) moglo bi značajno doprineti globalnoj ekonomiji stvaranjem do 32 miliona novih radnih mesta do 2030. godine, navodi se u novom izveštaju koji su zajednički predstavili Međunarodna organizacija rada (ILO), Međunarodna unija za očuvanje prirode (IUCN) i Program UN za životnu sredinu (UNEP).

Izveštaj pod nazivom “Dostojanstveni rad u rešenjima zasnovanim na prirodi 2024” pokrenut je na 16. sednici Konferencije strana (COP16) Konvencije Ujedinjenih nacija za borbu protiv dezertifikacije (UNCCD) u Rijadu, Saudijska Arabija.

Trenutno, preko 60 miliona ljudi širom sveta zaposleno je u NbS aktivnostima, koje uključuju zaštitu, očuvanje, obnovu i održivo upravljanje prirodnim i modifikovanim ekosistemima. Izveštaj predviđa da bi ciljane investicije mogle povećati broj zaposlenih u NbS na globalnom nivou, sa posebnim fokusom na regije gde se očekuje najveći rast – u Africi, Latinskoj Americi i arapskim državama, gde bi broj zaposlenih mogao porasti sa 2,5 miliona na više od 13 miliona do 2030. godine. Udeo ovih regiona u globalnoj zaposlenosti u NbS-u mogao bi se povećati sa sadašnjih pet odsto na preko 40 odsto.

Pročitajte još:

Dok su aktuelne procene zaposlenosti fokusirane na NbS aktivnosti povezane s ublažavanjem klimatskih promena, zaštitom biodiverziteta i obnovom zemljišta, izveštaj ukazuje na ogroman neiskorišćeni potencijal za „zeleno-sivu“ infrastrukturu, koja kombinuje izgrađene sisteme s rešenjima zasnovanim na prirodi.

Izveštaj takođe upozorava da, iako su koristi od zelene tranzicije generalno pozitivne, određene grupe radnika mogu biti negativno pogođene promenama na tržištu rada. Mobilizacija dodatnih resursa i sprovođenje pravednih tranzicionih mera biće ključni kako bi se osigurala inkluzivnost i podrška u širenju NbS inicijativa.

Jedan od izazova u širenju NbS poslova jeste nedostatak veština, kako tehničkih tako i osnovnih. Većina trenutnih poslova u NbS klasifikovana je kao srednje kvalifikovane uloge, dok se u budućnosti predviđa rast potreba za visoko kvalifikovanim kadrom. To naglašava potrebu za razvojem veština kako bi se poboljšao kvalitet poslova i proširili kapaciteti projekata.

Ključne preporuke izveštaja uključuju jačanje politika, ulaganje u razvoj veština, promociju radničkih prava i inkluzivnosti, kao i unapređenje istraživanja i prikupljanja podataka.

Energetski portal

Drugi najtopliji novembar u istoriji najavljuje klimatski rekord

Photo-illustration: Pixabay

Služba za klimatske promene Kopernikus, koju finansira Evropska komisija, objavila je najnoviji mesečni klimatski bilten. Podaci za novembar 2024. godine potvrđuju zabrinjavajući trend globalnog zagrevanja, s nagoveštajem da će ova godina biti najtoplija godina ikada zabeležena.

Globalna prosečna temperatura u novembru iznosila je 14,1°C, što je 0,73°C više od proseka za period 1991–2020 i 1,62°C iznad predindustrijskog proseka. Srednja globalna temperatura na površini premašila je prag od 1,5°C u čak 16 od poslednjih 17 meseci. Ovo čini novembar 2024. godine drugim najtoplijim u istoriji, odmah iza rekordnog novembra 2023. godine.

U Evropi, novembar je doneo prosečne temperature od 5,14°C, što je 0,78°C iznad referentnog proseka za period 1991–2020, ali daleko od ulaska u deset najtoplijih novembara. Najveće temperaturne anomalije primećene su u severnoj Rusiji, severoistočnoj i jugozapadnoj Evropi, dok su jugoistočni delovi kontinenta zabeležili niže temperature od proseka.

U periodu od januara do novembra 2024. globalna temperatura bila je 0,72°C iznad proseka za 1991–2020, što je najviša vrednost ikada zabeležena za ovaj vremenski okvir. Ovo je čak 0,14°C toplije nego u istom periodu 2023. godine, čime je praktično izvesno da će 2024. postati najtoplija godina u istoriji merenja.

Pročitajte još:

Rekordno visoke temperature mora

Površinska temperatura mora (SST) nastavila je da oscilira na alarmantno visokim vrednostima. Novembar 2024. beleži prosečnu SST od 20,58°C, što ga svrstava na drugo mesto iza novembra 2023. Iako su se u istočnom i centralnom Pacifiku pojavili znaci prelaska na neutralne ili La Ninja uslove, ogromni delovi okeana i dalje beleže ekstremno visoke temperature, ukazujući na dublje klimatske poremećaje.

Novembar je doneo i raznolike padavinske obrasce. Dok su jug Balkana, Grčka i severna Skandinavija zabeležili iznadprosečne padavine, veći deo zapadne i centralne Evrope bio je suvlji od proseka. Van Evrope, obilne kiše zahvatile su Sjedinjene Države, Australiju, Južnu Ameriku i Filipine, gde su tajfuni izazvali značajnu štetu. S druge strane, sušni uslovi pogodili su jugozapadne delove SAD, Meksiko, Čile, Brazil, Rog Afrike i jugoistočnu Kinu, ostavljajući mnoga područja u ozbiljnoj suši.

Samanta Berdžes, zamenica direktora Službe Kopernikus, upozorila je da, iako pojedinačni meseci iznad 1,5°C ne znače kršenje Pariskog sporazuma, oni jasno ukazuju na hitnost preduzimanja ambicioznih klimatskih akcija.

Milena Maglovski

Kako obnova starih vetroturbina doprinosi većoj efikasnosti u proizvodnji energije

Foto-ilustracija: Pixabay (matthiasboeckel)

Energija vetra nije nov način proizvodnje obnovljive energije, već su prve komercijalne vetroelektrane počele da se grade još u drugoj polovini 20. veka. Shodno tome, sve veći broj vetroturbina u Evropi približava se kraju svog operativnog životnog veka. Treba istaći da je starija tehnologija, u odnosu na modernije modele, manje efikasna.

Kao način obnove dotrajalih vetroturbina, postavlja se njihova zamena novijim i efikasnijim. WindEurope je izneo rezultate svoje analize koji su pokazali da bi obnova postojećih vetroturbina smanjila broj turbina u vetroparku za 25 odsto, dok bi istovremeno više nego utrostručila izlaznu snagu vetroparkova i četvorostruko povećala izlaznu snagu po vetroturbini.

Objašnjenje se temelji na nekoliko faktora. Prvo, moderne turbine imaju duže lopatice rotora čime se povećava ukupan prečnik pokretane površine, odnosno može da se pokupi više vetra. Drugo, moderni modeli imaju bolje kapacitetne faktore – što predstavlja odnos između stvarne proizvodnje energije i maksimalnog mogućeg kapaciteta vetroturbine. Tako novije turbine mogu efikasnije i više da proizvedu energije u odnosu na starije koje nisu mogle maksimalno da iskoriste svoje mogućnosti. Treće, unapređeni dizajn samih lopatica omogućava bolju efikasnost kada je reč o pretvaranju kinetičke energije vetra u električnu energiju. Jednostavno rečeno, noviji dizajn može bolje da se prilagodi promenama u brzini i pravcu vetra. Četvrto, novi modeli mogu efikasnije da rade i u uslovima slabijeg vetra. Ovo su samo neke od prednosti modernih turbina.

Dakle, za istu količinu energije potreban je manji broj novijih modela turbina, u odnosu na stare.

Pročitajte još:

Međutim, ovakva ideja nije još uvek dovoljno zastupljena u zemljama Evropske unije. Obnova vetroparkova nije ni ravnomerno raspoređena među državama članicama, pa je tako više od polovine svih projekata za obnovu u Nemačkoj. Iako je ova zemlja najveće tržište vetroenergije u Evropi, razlog jeste i taj što druge države ne rade dovoljno kako bi ubirale prednosti od obnove. Primera radi, Španija, kao drugo najveće tržište vetroenergije na kopnu u Evropi, ima samo tri odsto od ukupnog broja projekata obnove. Povezivanje sa mrežom za projekte obnove je toliko teško da developeri radije nastavljaju sa radom starih turbina. Kada je reč o Francuskoj, problem leži u restriktivnim pravilima o visini vrha turbina, zbog kojih ne mogu da se postave novije i efikasnije vetroturbine na kopnu.

Ukupno gledano, mnoge države članice nemaju još uvek efikasne strategije za obnovu.

Značaj obnove leži i u činjenici da su najstariji vetroparkovi ujedno izgrađeni na najpovoljnijim lokacijama za vetar, što bi omogućilo maksimalnu dobit od ove energije njihovom obnovom.

Katarina Vuinac

1...120121122...1,673Page 121 of 1,673

Newsletter

Kalendar događaja

2025 November

MO
TU
WE
TH
FR
SA
SU
1
2
3
4
5
6
7
Events for 30th November
No Events
Events for 1st December
No Events
Events for 2nd December
No Events
Events for 3rd December
No Events
Events for 4th December
No Events
Events for 5th December
No Events
Events for 6th December
No Events
8
9
10
11
12
13
14
Events for 7th December
No Events
Events for 8th December
No Events
Events for 9th December
No Events
Events for 10th December
No Events
Events for 11th December
No Events
Events for 12th December
No Events
Events for 13th December
No Events
15
16
17
18
19
20
21
Events for 14th December
No Events
Events for 15th December
No Events
Events for 16th December
No Events
Events for 17th December
No Events
Events for 18th December
No Events
Events for 19th December
No Events
Events for 20th December
No Events
22
23
24
25
26
27
28
Events for 21st December
No Events
Events for 22nd December
No Events
Events for 23rd December
No Events
Events for 24th December
No Events
Events for 25th December
No Events
Events for 26th December
No Events
Events for 27th December
No Events
29
30
31
1
2
3
4
Events for 28th December
No Events
Events for 29th December
No Events
Events for 30th December
No Events

Pogledaj ceo kalendar

PIŠITE NAM

Office: Bulevar oslobođenja 103/3, 11000 Beograd, Srbija
Ponedeljak–petak: 09–17h
Tel/Fax: +381 (11) 396 23 59 info@energetskiportal.rs marketing@energetskiportal.rs

©2024 www.energetskiportal.rs