Toplo more, prijatna klima i autentična arhitektura. Ovo je možda najkraći opis jedne od najpopularnijih turističkih destinacija na evropskom kontinentu i najveće države na Balkanskom poluostrvu. Ipak, osim što nosi titulu omiljenog letnjeg odredišta, Grčka pobuđuje sve veću pažnju zbog razvoja zelene ekonomije u zahtevnim uslovima koje joj je priroda nametnula. Vlada ove države planira da znatno uveća svoje kapacitete zelene energije kako bi obnovljivi izvori energije (OIE) činili najmanje 60 odsto u energetskom miksu do 2030. godine.
Marija Levanti, ambasadorka Grčke u Srbiji, kaže da je Grčka 2021. godine pripremila i objavila Nacionalni energetski i klimatski plan (ESEK) za period do 2030, koji postavlja ciljeve i mere za nacionalnu politiku zaštite životne sredine. U tom kontekstu već je preduzet niz mera u pogledu energetske modernizacije zgrada, zamene goriva za grejne jedinice i zamene grejnih i rashladnih uređaja. Istovremeno, već 2020. godine su izrađene i počele su sa primenom politike i mere za delignitizaciju i obnavljanje životne sredine, u oblastima gde postoji proizvodnja lignita, koje su, međutim, privremeno odložene zbog nedavne energetske krize.
U Grčkoj rade na širenju postrojenja za obnovljivu energiju, kao i merama koje doprinose da zaštita životne sredine ojača privredu u zemlji i regionu.
U FOKUSU:
- MIRISI GRADOVA NA ORIGINALAN I EKO-NAČIN
- RAZVOJ ELEKTROMOBILNOSTI KAO PRIORITET KOMPANIJE VOLVO
- ODRŽIVIM POSLOVANJEM DO SMANJENJA EKOLOŠKOG OTISKA
Obnovljivi izvori energije (OIE) u potpunosti su zadovoljili porast globalne potražnje za električnom energijom u prvoj polovini 2022. godine. Kako ste uspeli da odvikavanjem od fosilnih goriva i prelaskom na čistu energiju osigurate da zemlja ima dovoljno energije?
Zakon o investicijama predviđa podsticaje za uvođenje obnovljivih izvora energije. Nacionalni energetski program je postavio specifične energetske i klimatske ciljeve do 2030. godine. Kumulativno, jedinice OIE, uglavnom fotonaponske, u nacionalnoj distributivnoj mreži dostigle su u 2022. godini 6,5 GW u poređenju sa 4 GW u 2019. godini, dok se na osnovu planiranih projekata za 2023. godinu očekuje da će snaga premašiti 8,7 GW.
Grčka ima za cilj da značajno uveća kapacitete zelene energije. Kako ćete to ostvariti?
Nacionalni energetski i klimatski plan (ESEK) za period od 2021. do 2030. postavio je kao krajnji cilj da OIE pokrivaju 60 odsto potrošnje. Da bi se to postiglo, već se sprovode inicijative za pojednostavljenje i ubrzanje izdavanja dozvola, optimalnu integraciju OIE u električne mreže, rad sistema za skladištenje, kao i promociju električne mobilnosti. OIE već doprinose sa više od 50 odsto u energetskoj strukturi države.
Na koji način ćete u bliskoj budućnosti dostići cilj nulte emisije gasova staklene bašte?
Opšti cilj Nacionalnog energetskog i klimatskog plana je prelazak na klimatsku neutralnost do 2050. godine na održiv, pravedan i isplativ način. Kao deo Plana oporavka i otpornosti, koji pokriva različite sektore, kao što su čista energija, zelena gradnja, održiva mobilnost, održiva poljoprivre da i drugo, Grčka izdvaja 37,5 odsto budžeta pomenutog Plana za klimatske ciljeve.
Štetne emisije mnogih elemenata koji predstavljaju zagađivače vazduha su u Grčkoj značajno smanjene poslednjih godina. Prema poslednjim podacima popisa koje je Grčka dostavila Evropskoj komisiji, od 1990. do 2020. godine emisije gasova staklene bašte u zemlji su smanjene za 28 odsto.
Grčka je 2019. godine kao prioritetne oblasti definisala preduzimanje posebnih akcija u okviru nacionalnog programa kontrole zagađenja vazduha (EPEAR), unapređenje i modernizaciju praćenja kvaliteta vazduha i obezbeđivanje blagovremenog podnošenja relevantnih izveštaja, smanjenje azotnih oksida i čestica, između ostalog kroz planiranje fiskalnih i energetskih opcija i uz pomoć evropske inicijative Regioni iskopavanja uglja u tranziciji! kako bi se smanjila upotreba uglja za grejanje domaćinstava, a u cilju ograničenja štetnih emisija zagađivača vazduha.
Republika Grčka zauzima 28 mesto na EPI listi (Indeks ekoloških performansi) među 170 zemalja. Kako ostvarujete napredak u očuvanju okruženja i koji su prioriteti na tom putu?
Zakonodavstvo o životnoj sredini u Grčkoj prati međunarodne i evropske koordinate. Vredi napomenuti da neki zakonski propisi koji se tiču zaštite životne sredine počinju veoma rano, na primer definicija nacionalnih parkova je institucionalizovana još od 30-ih godina prošlog veka.
U pogledu zaštite prirode grčka mreža zaštićenih područja unutar granica Evropske unije, Natura 2000, sada se smatra kompletiranom.
Što se tiče pojednostavljenja administrativnih struktura i procedura za primenu ekološkog zakonodavstva, neki noviji koraci u tom smeru jesu pojednostavljenje procedura procene rizika i uticaja na životnu sredinu, kao i implementacija evropskih direktiva o prirodnim staništima i industrijskim emisijama gasova.
Ulaganja Grčke u životnu sredinu iznosila su 0,72 odsto BDP-a u periodu od 2014. do 2020, dok se od 2021. do 2027. procenjuje da će premašiti 1,12 odsto BDP-a.
Intervju vodila: Mirjana Vujadinović Tomevski
Intervju u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST
