Koliko je hektara tropske šume nestalo?

Foto-ilustracija: Unsplash (Deb Dowd)

Dva nedavna izveštaja daju sliku globalne borbe protiv krčenja šuma, sugerišući da agresivan tempo gubitka šuma širom sveta ugrožava ciljeve zaštite i podmlađivanja šuma do 2030. godine. Ove publikacije Svetskog fonda za divlje životinje (WWF) naglašavaju da uprkos čvrstim obavezama koju je napravilo preko 130 nacija, koje predstavljaju 85 odsto svetskog šumskog pokrivača, da bi se smanjila krčenje šuma.

U uznemirujućem otkriću, statistika iz 2022. pokazuje da je na planeti uništeno 16,3 miliona hektara šume, uz gubitak primarne tropske šume na 10,1 milion hektara. Čak 96 odsto ovog gubitka desilo se u tropskim oblastima, što ove regione stavlja u poseban položaj, govore podaci objavljeni na sajtu WWF-a. Ovo je važno pitanje ako se uzme u obzir da osim bogatstva flore i faune, prašume su vitalni upijači ugljenika, pri čemu tropske prašume čuvaju četvrtinu ugljenika u našoj kopnenoj biosferi.

Brzo krčenje šuma predstavlja pretnju globalnoj klimatskoj stabilnosti. Konkretno, ogromne tropske šume – Amazona, ali Konga i Azijsko-pacifičkog regiona – su pod intenzivnim stresom, a klimatske posledice mogu biti velike. 

PROČITAJTE JOŠ:

Foto: Wikipedia/Neil Palmer/CIAT

Izveštaji WWF-a takođe naglašavaju značajnu neravnotežu u globalnoj raspodeli javnih sredstava, s obzirom na to da na očuvanje šuma godišnje ode neznatnih 2,2 milijarde dolara, što nije mnogo u poređenju sa ulaganjima u druge sektore. Nedovoljno finansiranje dodatno ometa napore autohtonih zajednica i lokalnog stanovništva koje igra ključnu ulogu u zaštiti tropskih šuma. I ranije smo spominjali kako se procenjuje se da u svetskim prašumama živi oko milion autohtonih ljudi i lokalnih zajednica, koji su često najbolji čuvari ovih ekosistema. Značajno je da ove prašume imaju nižu stopu krčenja šuma kada njima upravljaju ove lokalne zajednice.

Jasna direktiva je da su hitne, suštinske akcije neophodne ako se zajednička globalna vizija za očuvanje šuma želi ostvariti u predviđenom roku.

Energetski portal

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti