Svetski dan vetra: Srbija jun dočekala sa 824,2 MW iz vetroelektrana
Podeli
Svetski dan vetra, koji se obeležava 15. juna, prilika je da se podsetimo koliko je ova prirodna sila važna za život na Zemlji. Vetar učestvuje u raspodeli toplote, kretanju oblaka, padavinama i održavanju prirodne ravnoteže planete.
Kada bismo zamislili svet bez vetra, posledice bi bile dalekosežne. Oblasti oko ekvatora bile bi još vrelije, dok bi polarni regioni verovatno postali još hladniji. Ni kiša ne bi padala na isti način, niti bi oblaci i vlaga putovali do unutrašnjosti kontinenata kao danas. Osim toga, njegova snaga pretvara se u čistu energiju, zbog čega je ovaj izvor postao jedan od najbrže rastućih segmenata energetike.
S tim u vezi, globalna industrija vetra nastavila je snažan rast i tokom 2025. godine. Prema podacima Globalnog saveta za energiju vetra (GWEC), u svetu je instalisano rekordnih 165 GW novih kapaciteta, što predstavlja povećanje od 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ukupni globalni kapacitet time je dostigao 1.299 GW, odnosno gotovo 1,3 TW, dok energiju iz vetra danas aktivno koristi 138 zemalja širom sveta.
Što se tiče našeg kontinenta, prema podacima asocijacije WindEurope, tokom 2025. godine na evropskom kontinentu je instalisano 15,1 GW novih vetroparkova, što je 17 odsto više nego godinu ranije. Time je ukupan kapacitet vetroelektrana u Evropi prešao 300 GW. Istovremeno, kombinovani učinak vetra i solara iznosio je 531 TWh, dok su gasne elektrane isporučile 477 TWh, što je takođe jedan od važnih rekorda.
Pročitajte još:
- ECRB: Aktivni kupci mogu ubrzati energetsku tranziciju, ali su potrebne regulatorne izmene
- Bugarska odobrila izuzeće od sankcija za nabavku ruskih delova za Kozloduj
- Italija pokreće izgradnju 37,15 GW iz obnovljivih izvora energije
Srbija ovaj 15. jun dočekuje sa operativnim kapacitetom od 824,2 MW, raspoređenim u 13 vetroelektrana, prema podacima Udruženja OIE Srbija. U izgradnji je više od 200 MW vetroparkova u vlasništvu članova ovog udruženja, čime se zemlja približava granici od 1 GW čiste energije dobijene iz snage vetra. U postupku priključenja EMS-a trenutno se nalazi 35 projekata, sa ukupno odobrenom snagom od 5.767,75 MW.
Takođe, prema saopštenju iz marta meseca, Hrvatska je na ovom polju lider u kapacitetu vetroenergije u regionu, sa više od 1.260 MW instaliranih kapaciteta. Srbija je prati sa više od 820 MW, dok Crna Gora, Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina grade stabilnu bazu kroz projekte srednje veličine. Slovenija, međutim, ostaje na margini razvoja vetroenergije.
Države regiona bi do 2030. godine, kako je analizirao WindEurope, mogle da dostignu više od 5,19 GW ukupnih instaliranih kapaciteta iz vetra, ukoliko se izgradi 2,6 GW planiranih kapaciteta u regionu, što bi ujedno predstavljalo rast od 103 odsto.
Energetski portal
