I dalje udišemo prekomerno zagađen vazduh

Foto-ilustracija: Freepik (frimufilms)

Agencija za zaštitu životne sredine je objavila je Godišnji Izveštaj o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji za 2022. godinu. Povećan je broj mernih mesta, a podaci pokazuju, kao i prethodnih godina, da je vazduh u gotovo svim gradovima, na godišnjem nivou, prekomerno zagađen.

Iza nas je polovina godine kada smo uživali u čistom vazduhu, a ispred nas ona polovina godine gde očekujemo veći broj dana gde će biti povećano zagađenje vazduha. Meteorološki uslovi su takvi da se zagađujuće supstance zadržavaju nižim slojevima atmosfere i zato što počinje grejna sezona.

Godišnja granična vrednost za suspendovane čestice PM2.5 je 25 µg/m³. Najveće prekoračenje zabeleženo je u Novom Pazaru čak 43 mikrograma po kubnom metru, zatim slede Užice, Valjevo, Pančevo, Smederevo, Pirot, Beograd, Kraljevo, Čačak, Kosjerić, Subotica, Niš.

Dr Mirjana Perišić, sa Instituta za fiziku u Beogradu, Laboratorije za fiziku životne sredine, napominje da iz godine u godinu izveštaji opisuju situaciju koja je jako loša.

„Većina građana u Srbiji udiše vazduh jako lošeg kvaliteta. To je treća kategorija vazduha. Jako zagađen vazduh u kojem je većina zagađujućih materija prekoračila svoje granične vrednosti. Ono što je još lošije od toga to je da se zaključci baziraju uglavnom na koncentraciji jako malog broja zagađujućih materija, svega nekoliko. U većim gradovima je to i do deset, u manjim gradovima svega dve, tri zagađujuće materije“, naglašava Perišićeva.

PROČITAJTE JOŠ:

Foto-ilustracija: Pixabay (shogun)

Zelene tačke u izveštajima o kvalitetu vazduha koje govore da je vazduh dobrog kvaliteta, govore samo da su na tom mernom mestu u stvari merene dve, tri zagađujuće materije i da su PM2,5 čestice izostavljene, a koje su najznačajnija zagađujuća materija u ambijentu, naglašava sagovornica Slavice Gligorijević.

„Ono što je poznato, jeste da hiljadu zagađujućih materija i više od toga u urbanoj sredini može da bude štetno po ljudsko zdravlje. Može da bude toksično, mutageno, kancerogeno i sve su to efekti koji dovode do preuranjenih smrti i obolevanja od različitih oblika respiratornih i drugih bolesti“, ističe dr Perišić.

Zbog toga je neophodno unaprediti monitoring, prvenstveno u pogledu broja zagađujućih materija koje se mere, jer samo tako možemo pouzdano odrediti šta su izvori zagađenja. U urbanim sredinama to su najčešće individualna ložišta i to u ovom hladnijem periodu godine, saobraćajne aktivnosti i industrijske aktivnosti, pre svega energetski sektor.

Dosadašnji izveštaji pokazuju da je 2019. godine bio loš kvalitet vazduha u svim gradovima u Srbiji, da bi zatim bio zabeležen određeni trend pada koji se može povezati sasmanjenjem antropogenih aktivnosti, aktivnosti industrije i privrede u periodu pandemije koronavirusa.

„Možemo reći da se situacija u atmosferi još uvek nije dovoljno stabilizovala i nije se vratila na ono pređašnje, mada su male razlike koje možemo da uočimo, prvenstveno kroz naučna istraživanja i u tim izveštajima koje publikuje Agencija za zaštitu životne sredine“, dodaje Perišićeva.

Foto-ilustracija: Pixabay

Zakonska obaveza za nadležne institucije je da obaveštavaju javnost uvek kada je u pitanju povećano zagađenje vazduha. U Evropskoj uniji postoji prognoza zagađenja vazduha koja je vezana za meteoprognozu. Perišićeva napominje da su naše baze podataka već dovoljno popunjene i pored toga što se prati mali broj zagađujućih materija, ali da se već na osnovu dosadašnjih podataka da se na osnovu funkcionalne zavisnosti meteorologije sa zagađenjem dobije i predikcija.

Krajem prošle godine Vlada Srbije je usvojila prvi strateški dokument Program zaštite vazduha do 2030.godine sa Akcionim planom. Za njegovu primenu potrebno je 2,6 milijardi evra. Poznato je da je aero-zagađenje jedan od vodećih faktor rizika za ljudsko zdravlje a posledica je oko 12.000 prevremenih smrti godišnje u Srbiji, navodi se u dokumentu Vlade. Ako se ostvare mere predviđene Programom zaštite vazduha do 2030. godine, kako stoji u tom dokumentu, broj slučajeva prevremene smrti usled izlaganja povećanim koncentracijama PM2,5 čestica, 2030. godine će se smanjiti na oko 7.400 slučajeva.

Izvro: RTS

slični tekstovi

komentari

izdvojene vesti