U Somboru se planira gradnja vetroelektrane od oko 120 MW na gotovo 5.000 hektara

11.12.2023

vetar — Foto-ilustracija: Unsplash (Arteum Ro)

Foto-ilustracija: Pixabay (www_slon_pics)

Vison Invest iz Novog Sada planira gradnju vetroelektrane na području grada Sombora na delovima katarskih opština Stanišić, Čonoplja, Svetozar Miletić i Sombor 2. Ukupna snaga planirane vetroelektrane je oko 120 MW.

,,Ona je definisana u skladu sa mogućnostima priključenja na elektroenergetski sistem, dok će Planom biti izvršena analiza u arhitektonsko-urbanističkom smislu za okvirno od 20 do 25 lokacija vetrogeneratora za koje ne postoje ograničenja za realizaciju’’, navedeno je u dokumentaciji.

Okvirna granica Plana detaljne regulacije, koji se nalazi na javnom uvidu do 22. decembra, obuhvata površinu od oko 4.950 ha.

Planirana je izgradnja novih privremenih saobraćajnica, ojačanje ili rekonstrukcija postojećih atarskih puteva i nekategorisanih puteva, sa koridorima za planirane infrastrukturne sisteme i prostor potreban za tehnologiju izgradnje.

Pročitajte još:

Podzemna energetska i telekomunikaciona kablovska mreža koja međusobno povezuje vetrogeneratore i čitav kompleks sa mestom za isporuku proizvedene energije u elektroenergetsku mrežu, a u skladu sa tehnologijom, i na telekomunikacioni sistem, i omogućava upravljanje etroelektranom, takođe se pretežno proteže u granicama postojećih katastarskih parcela nekategorisanih puteva, a po potrebi i preko ostalih parcela.

Planom se, takođe, definiše mogućnost faznosti realizacije celokupnog projekta i naknadnog odabira tipa vetrogeneratora i njihove pojedinačne snage od čega će zavisiti ukupan broj ostvarenih lokacija za postavljanje vetrogeneratora u skladu sa ovim Planom.

Obrađivač urbanističkog projekta je Projektura doo Beograd.

Izvor: eKapija

KAKO BRŽE RAZVITI ELEKTROMOBILNOST

10.12.2023

michael-fortsch-joiwHqPUv-o-unsplash — Foto-ilustracija: Unsplash (michael-fortsch)

Foto: : Ljubaznošću Vladimira Momčilovića

Brojni faktori utiču na značaj i zastupljenost električnih vozila na lokalnom i državnom nivou. Na prvom mestu značajni su svetski trendovi, odnosno nazovimo to moda. Ovo je bilo dominantno u prošlosti, na primer kod strategija razvoja pametnih tehnoloških rešenja, odnosno pametnih mobilnih telefona. Tako je usled pogrešne procene i strateške odluke da ne ide u implementaciju ekrana osetljivih na dodir nestala sa svetskog tržišta finska Nokia, nekada vodeći svetski proizvođač mobilnih telefona. Ali „moda“ je dominantna i danas u domenu sredstava održive gradske individualne mobilnosti kratkog dometa, tzv. mikromobilnosti. Niko nije mogao da pretpostavi da će električni trotineti u ovom broju preplaviti gradove širom sveta, osim možda njihovih proizvođača.

Zasluga za ovakav rast je na prvom mestu njihova pristupačna cena. Međutim, na mogućnost njihovog nesmetanog korišćenja u gradovima uticale su i afirmativne mere za povećanje pristupačnosti gradskih sadržaja, prvenstveno namenjene građanima sa smanjenom mobilnošću (invalidima, starima, majkama sa kolicima za bebe) s obzirom na to da se radi o transportnim sredstvima koja sa svojih 50 plus kilograma nisu nimalo laka za nošenje u rukama uz stepenice i slično.

Sa druge strane, tome su doprinele i mere tzv. smirivanja saobraćaja kroz preraspodelu uličnog prostora sa putničkih automobila na ostale vidove kretanja, smanjivanje njihove brzine i ukidanje dominantne uloge u lokalnim sredinama sa ciljem povećanja bezbednosti dece, pešaka, biciklista i ostalih ranjivih kategorija učesnika u saobraćaju u gradovima.

U trenutku njihove ekspanzije bila je evidentna i nespremnost svih relevantnih organa državne uprave i lokalnih samouprava u gradovima širom sveta, jer su nedostajali propisi i pravila neophodni za njihovo bezbedno korišćenje. Potvrda da je ovakav razvoj događaja iznenadio organe državne uprave i lokalnih samouprava širom sveta dolazi iz heterogenosti u njihovom pristupu rešavanju ovog gorućeg problema: dok neki potpuno zabranjuju njihovo korišćenje, drugi lutaju tražeći načine kako da ih bezbedno integrišu sa ostalim vidovima kretanja u gradovima. Samim tim, za povećanje zastupljenosti i značajniju ulogu električnih vozila ona u svesti korisnika moraju da postanu moderna transportna sredstva budućnosti nasuprot zastarelih konvencionalnih putničkih automobila.

Kao iskustvo iz dosadašnje uspešne prakse svetskih gradova i država koji su daleko odmakli u implementaciji električnih vozila, u nastavku su date preporuke za uspeh ovog relativno novog ekološkog koncepta za koje je presudno nekoliko ključnih faktora, a uz koje će biti istaknuti izazovi i još uvek nesavladane prepreke.

U FOKUSU:

Faktori, izazovi i prepreke

Foto-ilustraija: Unsplash (kumpan-electric)

Prvi faktor je jasno i nedvosmisleno opredeljenje organa državne uprave i lokalnih samouprava za električni, odnosno ekološki i održivi pogon transportnih sredstava u drumskom i gradskom saobraćaju. Na primer, pri nabavci novih autobusa javnog gradskog i prigradskog prevoza ili novih vozila za odvoženje smeća odlučujući (dominantni) treba da budu ekološki kriterijumi (tiši rad i tzv. nulta emisija) umesto ekonomskih (niža cena). Ovo se manifestuje kroz stalnu transparentnu primenu kriterijuma zelene ili ekološke nabavke svih komunalnih vozila. U tom slučaju, prioritet mora da bude javni interes i dobrobit stanovništva, dakle kupovina isključivo električnih i/ili drugih potpuno ekoloških vozila nasuprot nabavke većeg broja jeftinijih, a ekološki neprihvatljivih vozila. Javna nabavka svih vozila uprave, a posebno vozila komunalnih usluga mora da bude zelena.

Drugi faktor je vidljivost. Sva električna vozila treba da budu jasno označena sa porukom da država i organi lokalne samouprave brinu za zdravlje i kvalitet života stanovnika. Ovo nije samo marketing već je i promocija ovog opredeljenja, što na duže staze služi podizanju svesti stanovništva o značaju nabavke isključivo ekoloških (sada već njihovih individualnih) vozila. Kada sazri svest stanovništva, svakog pojedinca će biti sramota da neodgovorno kupi neekološko putničko vozilo sa pogonom na konvencionalna fosilna goriva koja, iako su jeftinija, ipak su opasna po zdravlje i štetna po životnu sredinu. Dakle, ako se nešto traži od stanovništva, mora najmanje isto toliko i da im se pruži.

Treći i nezaobilazni faktor uspeha je sveobuhvatna podrška. Ovde postoje dva segmenta: prvi je pristupačna i dovoljno rasprostranjena kvalitetna infrastruktura za snabdevanje električnom energijom, tj. punjača električnih vozila, a drugi su subvencije države za nabavku ekoloških vozila. Srbija je pravovremeno otpočela sa izgradnjom javnih stanica punjača na mreži auto-puteva, kao deo svoje obaveze i strateškog opredeljenja na putu EU integracija. Međutim, podrška na auto-putevima nije dovoljna. Razgranata mreža brzih i polubrzih punjača dovoljne snage, za početak, mora da se obezbedi u blizini turističkih destinacija, kulturno-istorijskih lokaliteta i sportsko-rekreativnih sadržaja, sve dok se toliko ne raširi da bude raspoloživa u svakom naseljenom mestu sa određenim brojem stanovnika.

Moglo bi, na primer, da se usvoji da to bude po jedno mesto za punjenje na svakih 10.000 stanovnika, to bi značilo da je za početak u Srbiji potrebno obezbediti 600 polubrzih i brzih punjača na javnim parkiralištima na atraktivnim lokacijama. Podrška može da dođe i od privatnog sektora, posebno jer se radi o komercijalnoj delatnosti i mora da se omogući konkurencija i otvaranje infrastrukture za snabdevanje električnom energijom većeg kapaciteta, kraćeg vremena punjenja i slično, kao i upravljanje sistemom punjača i efikasna naplata za utrošenu energiju.

Foto-ilustracija: Unsplash (andrew-roberts)

Aktuelno se u svetu, pa i kod nas, pojavio problem kapaciteta elektroenergetskog sistema za potpuni prelazak na električni pogon vozila, ali i imperativ dobijanja ekološki čiste električne energije iz obnovljivih izvora, što je pitanje kojim se brojne države aktivno bave već nekoliko poslednjih godina.

Postoji i određeni broj aktuelnih problema prepoznatih u sistemu kod nas, kao što su: nemogućnost naplate za utrošenu električnu energiju (što po propisu isključivo sme da vrši lice ovlašćeno za distribuciju električne energije), a što primorava aktuelne provajdere da naplaćuju ovu uslugu prema trajanju zauzeća punjača, tj. parkiranja; korišćenje naloga na aplikacijama koje podržavaju samo platne kartice domaćih banaka onemogućava korišćenje punjača stranim korisnicima; naplata preko mobilnog operatera zahteva da imate telefonski broj nekog od domaćih operatera i drugo.

Kako se ne bi demotivisali, korisnicima električnih vozila treba omogućiti što fleksibilniji i univerzalniji način naplate, analogno dosadašnjem funkcionisanju stanica za snabdevanje gorivom.

Međutim, ovaj deo će se svakako razvijati spontano pod uticajem tražnje na tržištu i unapređivati na zahtev korisnika, pa to još uvek nije realno očekivati dok u Srbiji ne bude veće učešće električnih vozila u voznom parku.

Tekst u celosti pročitajte u Magazinu Energetskog portala ELEKTROMOBILNOST

U jednoj toni elektronskog otpada ima više zlata nego u toni rude. Da li Srbija koristi ovaj važan resurs?

10.12.2023

assortment-dirty-dumped-objects — Foto-ilustracija: Freepik (freepik)

Foto-ilustracija: Unsplash (Serge van Neck)

U 2019. godini je na globalnom nivou generisano neverovatnih 53,6 miliona tona (Mt) električnog i elektronskog otpada, što je u proseku čak 7,3 kg po stanovniku.

Ukoliko nastavimo sa dosadašnjim praksama postupanja sa ovim otpadom, predviđa se da će njegova globalna proizvodnja porasti na 74,7 Mt do 2030. godine, i dostići čak 110 Mt do 2050. godine, piše za Klima101 Tijana Marinković sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.

Rastuća količina električnog i elektronskog otpada uglavnom je podstaknuta ubrzanim ekonomskim razvojem, kratkim životnim ciklusom i ograničenim mogućnostima popravke, pa je otpad nastao od ove opreme prepoznat kao jedan od najbrže rastućih tokova otpada, sa stopom rasta oko pet odsto na godišnjem nivou, što je tri puta veća stopa od stope rasta komunalnog otpada.

Sa druge strane, dokumentovana količina električnog i elektronskog otpada koja je sakupljena i reciklirana na globalnom nivou posredstvom formalnog sektora iznosi samo 17,4 odsto. U Evropskoj uniji, po podacima iz 2021. godine, ova stopa je znatno veća i iznosi 46,2 odsto (mereno kao težina prikupljenog otpada u odnosu na prosečnu težinu električne i elektronske opreme stavljene na tržište u tri prethodne godine, tj. u ovom slučaju 2018-2020).

U Srbiji, sudeći po zvaničnim izveštajima Agencije za zaštitu životne sredine (SEPA), u 2022. godini prerađeno je oko 34,5 hiljade tona električnog i elektronskog otpada, odnosno nešto više od pet kilograma po stanovniku, godišnje. Mada je time ispunila cilj koji je imala prema Evropskoj uniji (4 kg po stanovniku do kraja 2019. godine), Srbija je svejedno daleko od proseka u EU, a koji iznosi 11 kilograma po stanovniku.

Pročitajte još:

Iz jednog mobilnog telefona može se reciklirati bakar i kalaj, ali i kobalt, indijum, antimon, zlato i srebro

Složenost strukture otpada od električnih i elektronskih proizvoda predstavlja veliki izazov za proces održivog upravljanja.

Pojedine vrste električnih ili elektronskih proizvoda mogu sadržati i više od 100 različitih supstanci, od kojih neke spadaju u neopasne, a druge u kategoriju opasnih i samim tim, za njih se primenjuju različita pravila upravljanja.

Mnoge od ovih komponenti su toksične i samim tim štetne po zdravlje i životnu sredinu ukoliko se sa njima ne postupa na odgovarajući način. Na primer, to su teški metali: živa, kadmijum, heksavalentni hrom, zatim ftalat, antipireni na bazi broma i slično.

Sa druge strane, u frižiderima i klima uređajima, a posebno onim starijim, nalaze se supstance kao što su hlorofluorougljenici i hidrohlorofluorougljenici, koje oštećuju ozonski omotač i imaju veoma visok potencijal globalnog zagrevanja.

Međutim, nije u pitanju samo štetnost električnog i elektronskog otpada.

Ova vrsta otpada prepoznata je i kao važan sekundarni izvor vrednih materijala. U električnom i elektronskom otpadu može se naći čak 69 elemenata iz periodnog sistema – uključujući i plemenite metale kao što su zlato, srebro, bakar, platina, paladijum, rutenijum, rodijum, iridijum i osmijum, zatim prepoznate kritične sirovine (kobalt, indijum, germanijum, bizmut, antimon), ali i nekritični metali poput aluminijuma i gvožđa.

Dobar primer su mobilni telefoni, gde metali čine u proseku 23 odsto težine telefona, većinom bakar i kalaj, ali i kobalt, indijum, antimon, pa i dragoceni metali kao što su zlato i srebro. Ostatak čine plastika i keramički materijali.

Razmere su i više nego upečatljive: na osnovu savremenih istraživanja, danas u električnom i elektronskom otpadu ima tri puta više zlata nego što ga ima pod zemljom, a jedna tona otpada sadrži oko 50 puta više zlata od jedne tone rude.

Takođe, ukoliko iz rude izdvojimo jednu tonu paladijuma, proizvešćemo preko 7000 tona CO2, a ako se jedna tona paladijuma izdvoji iz recikliranog elektronskog otpada proizvešćemo samo 788 tona CO2, što je gotovo deset puta manje.

Foto: Klima101 (Prikupljeni elektronski i električni otpad po glavi stanovnika u Srbiji, EU i odabranim zemljama)

Nažalost, tretman ovakvog otpada uz pomoć neformalnog sektora dovodi do nekontrolisanih emisija, ali i zdravstvenih opasnosti za sakupljače

U Srbiji, sakupljanje i reciklaža električnog i elektronskog otpada nisu organizovani u dovoljnoj meri i velikim delom putevi vode kroz neformalni sektor.

Većina sakupljačkih lokacija se nalazi u gradovima, dok u ruralnim područjima uspostavljanje sistema sakupljanja još uvek predstavlja veliki izazov. Kako bi se na adekvatan način upravljalo ovakvim otpadom, neizostavna je primarna separacija otpada iz domaćinstava i izgradnja sakupljačkih centara.

Jedna od opcija bila bi i primena principa „staro za novo”, gde su distributeri u obavezi da prilikom prodaje novog proizvoda preuzmu stari proizvod istog tipa od krajnjeg korisnika.

Ipak, najveći deo električnog i elektronskog otpada sakupi se kroz akcije koje organizuju četiri vodeća reciklažna centra, koji omogućavaju donošenje otpada na određenu lokaciju ili dolazak po pozivu na prijavljenu adresu. U poslovnom sektoru, oko 500 kompanija učestvuje u prikupljanju ovakvog otpada kroz formalne tokove, predajom na reciklažu uglavnom IT i telekomunikacione opreme.

Sa druge strane, neformalni sektor otežava procenu sakupljenih i tretiranih količina otpada. Neformalni sakupljači su uglavnom zainteresovani za prikupljanje svih vrsta otpada koji sadrži metale. Zbog toga se deo otpada od električne i elektronske opreme prodaje kao staro gvožđe u okviru „sive“ zone. Pored toga, neformalni sakupljači često snabdevaju lokalne radionice korišćene robe rezervnim delovima uklonjenim iz električnog i elektronskog otpada.

Međutim, tretman električnog i elektronskog otpada posredstvom neformalnog sektora dovodi do nekontrolisanih emisija u životnu sredinu. Prilikom pokušaja da se otpadna oprema rasklopi gde može doći do curenja rashladnih medija, da se na otvorenom plamenu otopi plastika ili kablovi oslobode od izolacionog materijala, dolazi da otpuštanja često kancerogenih gasova i supstanci koje imaju štetan uticaj na zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Sa druge strane, u proces sakupljanja i dalju manipulacija ovom opremom često su uključene cele porodice, kao i deca, što istovremeno daje nepovoljnu socio-ekonomsku dimenziju i rizik bezbednosti i zdravlja na radu.

Iako je odlaganje električnog i elektronskog otpada zajedno sa komunalnim otpadom zabranjeno zakonom, ostatak otpadne opreme često završava na nekontrolisanim deponijama i smetlištima.

Ceo tekst pročitajte ovde

Izvor: Klima101

Predsednik COP 28 šokirao naučnike – Napuštanje fosilnih goriva vraća nas u pećine

10.12.2023

emissions_gases_emisije_gasovi — Foto-ilustracija: Pixabay

Dok se UN Samit o klimatskim promenama COP28 zahuktava, u javnost je dospela izjava predsednika COP28, sultana Al Džabera, da “nema nauke” koja ukazuje na to da je potrebno postepeno ukidanje fosilnih goriva kako bi se ograničilo globalno zagrevanje na 1,5°C.

On je, kako prenosi britanski Gardijan, ovaj komentar izneo tokom onlajn događaja 21. novembra odgovarajući na pitanja Meri Robinson, bivše specijalne izaslanice UN-a za klimatske promene.

Al Džaber je takođe rekao da postepeno ukidanje fosilnih goriva ne bi omogućilo održivi razvoj “osim ako želite da svet vratite u pećine”.

Naučnici su izjavili da su komentari “izuzetno zabrinjavajući” i “graniče se sa negiranjem klimatskih promena”.

Al Džaber je već na udaru ekološke javnosti jer je i izvršni direktor državne naftne kompanije Ujedinjenih Arapskih Emirata, Adnoc, što mnogi smatraju ozbiljnim sukobom interesa. Imenovanje Al Džabera, koji se nalazi i na čelu Masdara, kompanije za obnovljivu energiju, za predsednika COP28 pratile su kontroverze. Neposredno pre samita, procureli dokumenti pokazali su da su UAE planirale da koriste sastanke o klimi s vladama kako bi promovisale ugovore o nafti i gasu. Al Džaber je to demantovao.

Više od 100 zemalja već podržava postepeno ukidanje fosilnih goriva, a da li će konačni sporazum COP28 pozivati na to ili koristiti slabiji jezik poput “postepenog smanjenja” jedno je od najžešće osporavanih pitanja na samitu i može biti ključni faktor za njegov uspeh.

Sporna izjava na događaju „Ona menja klimu“

Foto-ilustracija: Unsplash (Dominik Vanyi)

Al Džaber je spornu izjavu izneo razgovarajući sa Meri Robinson na onlajn događaju pod nazivom “Ona menja klimu”. Robinson je rekla:

– Mi smo u potpunoj krizi koja više pogađa žene i decu nego ikoga drugog… i to je zato što se još uvek nismo obavezali na postepeno ukidanje fosilnih goriva. To je jedna odluka koju COP28 može doneti, i na mnogo načina, zato što ste vi šef Adnoca, vi to možete učiniti sa više kredibiliteta.

Al Džaber je odgovorio da je prihvatio da dođe na sastanak da bi vodili ozbiljan i zreo razgovor.

– Ne želim ni na koji način da se pridružim bilo kakvom razgovoru koji je uznemirujući. Ne postoji nauka koja kaže da je postepeno ukidanje fosilnih goriva ono što će postići 1,5°C – rekao je Al Džaber i dodao: – Pokažite mi putokaz za postepeno ukidanje fosilnih goriva koje će omogućiti održiv društveno-ekonomski razvoj, osim ako želite da svet vratite u pećine. Ne verujem da ćete moći da pomognete rešavanju problema sa klimom upirući prstom ili doprinoseći polarizaciji i razdoru koji se već dešavaju u svetu. Pokažite mi rešenja. Prestanite da upirete prstom.

PROČITAJTE JOŠ:

Naučnici šokirani: Moramo prestati sa sagorevanjem fosilnih goriva

Za generalnog sekretara UN-a, Antonija Gutereša, nema dileme.

– Nauka je jasna: Limit od 1,5°C je moguć samo ako na kraju prestanemo sa sagorevanjem svih fosilnih goriva. Ne da smanjimo, već da postepeno ukidamo, sa jasnim vremenskim okvirom – rekao je Gutereš delegatima COP28 u petak.

Naučnici i ekološki aktivisti ističu da se sporna izjava graniči sa negiranjem klimatskih promena.

– Al Džaber traži putokaz za 1,5°C – a to svako može pronaći u najnovijem scenariju Međunarodne agencije za energetiku, koji kaže da ne može biti nove eksploatacije fosilnih goriva. Nauka je apsolutno jasna i to znači postepeno ukidanje do sredine veka, što će poboljšati život svih ljudi – rekao je profesor Ser Dejvid King, predsednik savetodavne grupe Klimatska kriza i bivši glavni naučni savetnik Velike Britanije.

Slaže se sa njim dr Frederik Oto, sa Imperijal koledža u Londonu.

– Nauka o klimatskim promenama je jasna već decenijama: moramo prestati sa sagorevanjem fosilnih goriva. Neuspeh u postepenom ukidanju fosilnih goriva na COP28 će dovesti još nekoliko miliona ranjivih ljudi u žarište klimatskih promena. To bi bilo strašno nasleđe za COP28.

Oto je takođe odbacila tvrdnju da su fosilna goriva neophodna za razvoj siromašnih zemalja, rekavši da najnoviji izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama pokazuje da se Ciljevi održivog razvoja UN-a ne mogu postići nastavkom trenutnih emisija iz visoko emisionih ekonomija na fosilna goriva.

– Postoje ogromne koristi koje proizlaze iz prelaska na svet bez fosilnih goriva – dodala je.

’Pogrešno se predstavljaju naši stavovi’ – kaže portparol COP28

Foto-ilustracija: Unsplash (matthias-heyde)

Portparol COP28 je rekao da 1.5°C scenariji Međunarodne agencije za energetiku i Međuvladinog panela o klimatskim promenama jasno navode da će fosilna goriva morati da igraju ulogu u budućem energetskom sistemu, iako manju.

– Predsednik COP28 citirao je nauku i vodeće stručnjake za klimu. Jasno je rekao da naftna i gasna industrija moraju rešiti emisije opsega 1 i 2 iz svojih operacija, moraju investirati u čistu energiju i čiste tehnologije kako bi rešile emisije opsega 3 iz sagorevanja goriva i da se cela industrija mora uskladiti oko očuvanja cilja od 1.5°C. Ovo je još jedan napor da se podriva merljiv uspeh predsedavanja COP28 i pogrešno predstavljanje našeg stava i dosadašnjih uspeha.

Portparol je rekao da je predsednik operacionalizovao fond za gubitke i štetu sa više od 700 mil USD i doveo 51 naftnu kompaniju da se slože oko ciljeva dekarbonizacije i 119 zemalja da potpišu obavezu da utrostruče obnovljivu energiju.

– Ovo je tek početak – rekao je portparol.

Potrebno potpuno ukidanje fosilnih goriva, ne smanjenje

Pitanje postepenog ukidanja ili smanjenja fosilnih goriva otežano je nedostatkom definicija za ove termine i visokim stepenom neizvesnosti u vezi sa ulogom tehnologija “smanjenja” emisija, poput hvatanja i skladištenja ugljenika.

– Održavanje ciljeva Pariskog sporazuma zahtevaće potpuno ukidanje fosilnih goriva, a ne nejasno smanjenje oslanjajući se na neproverene tehnologije – rekla je Oto.

Više od 100 afričkih, evropskih, pacifičkih i karipskih zemalja podržava postepeno ukidanje fosilnih goriva. SAD, najveći proizvođač nafte i gasa na svetu, takođe podržava postepeno ukidanje. Drugi, poput Rusije, Saudijske Arabije i Kine, odbijaju taj poziv. Obe opcije su na stolu na COP28, kao i predlozi da se pominje samo ugalj, ili da se uopšte ništa ne kaže o fosilnim gorivima.

COP26 u Glazgovu 2021. godine se prvi put složio da “postepeno smanji” upotrebu uglja, ali je to bilo ublaženo sa “postepeno ukidanje” u poslednjem trenutku.

U razgovoru s Robinsonovom, Al Džaber se složio da je postepeno smanjenje i postepeno ukidanje fosilnih goriva neizbežno.

– To je suština. Ali moramo biti zaista ozbiljni i pragmatični u vezi sa tim. Svetu će i dalje biti potrebni izvori energije. Ujedinjeni Arapski Emirati su jedini na svetu koji su dekarbonizovali resurse nafte i gasa. Imamo najniži intenzitet ugljenika.

Ipak, naučnici napominju da se to odnosi na emisije energije koja se koristi za ekstrakciju fosilnih goriva, a ne na mnogo veće emisije iz njihovog sagorevanja.

– Ne postoji takva stvar kao ‘niskougljenični’ ili ‘manje ugljenični’ nafta i gas – rekla je Oto.

Harjit Sing iz Mreže za klimatsku akciju, ima poruku za učesnike samita.

– COP28 mora doneti odluku o postepenom ukidanju fosilnih goriva na pravičan i jednak način, bez bilo kakvih rupa ili izlaznih puteva za industriju da nastavi širenje i pogoršavanje klimatske krize.

Izvor: Cirkularna ekonomija

Postrojenja za reciklažu brodova – šta su i gde se nalaze?

09.12.2023

stari brod, čamac — Foto-ilustracija: Unsplash (michael)

Reč je o objektima u vidu specijalizovanih postrojenja ili brodogradilišta koja su opremljena, organizovana i regulisana za demontažu i reciklažu brodova koji više nisu u funkciji. Demontaža omogućava da se iznova koriste ili pravilno odlože važni materijali poput azbesta, teških metala, i uljnih ostataka.

Baš iz ovih razloga, objekti prolaze kroz strogu standardizaciju, provere i sertifikaciju. Čelik najviše, potom i olovo, cink, bakar, ali i staklo i gume, nalaze se u velikim količinama, a neki od metala mogu da se topa i ponovo koriste. Dakle, reč je o održivoj praksi kada je u pitanju pomorski sektor.

Kada govorimo o ovim objektima, potrebno je napomenuti da je nedavno ažurirana Evropska lista objekata za reciklažu brodova, koja predstavlja ključni segment Evropske unije u unapređenju procesa reciklaže brodova. Evropska komisija je objavila 12. izdanje Evropske liste objekata za reciklažu brodova.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Darren Welsh)

Lista je doživela značajne promene, uključujući obnovu uključenja dva brodogradilišta u Turskoj i jednog u SAD, kao i produženje roka za brodogradilište u Finskoj i pet norveških brodogradilišta. S druge strane, uklonjena su tri objekta iz Danske, Holandije i Norveške, jer više ne zadovoljavaju kriterijume za reciklažu brodova. Trenutna lista sada sadrži 45 objekata, od kojih se 35 nalazi u Evropi (uključujući EU, Norvešku i UK), 9 u Turskoj i 1 u SAD, navodi se na sajtu Evropske komisije.

Značajna informacija koju je komisija podelila jeste da oko 30 odsto svetske flote upravo pripada Evropljanima. Mnogi od ovih brodova se demontiraju izvan EU, u zemljama koje nemaju ni približno iste uslove rada kao u EU, i gde nije stoga moguće ni jednako mariti za okolinu. Stoga, 2018 godine doneta je Uredba EU koja zahteva da se svi veliki morski brodovi koji plove pod zastavom države članice EU recikliraju u odobrenim postrojenjima koja se nalaze na Evropskoj listi.

Energetski portal

Radujem se kada upoznam snažne žene koje razbijaju predrasude

09.12.2023

Energetski portal, kao medij koji želi da doprinese rodnoj ravnopravnosti i inkluzivnosti žena u sektor zelene energije, odlučio je da podrži kampanju promocije uspešnih žena koje sprovodi Udruženje Obnovljivi izvori energije Srbije. U narednom periodu objavljivaćemo intervjue Udruženja OIE SRBIJA sa ciljem da podstaknemo mlade devojke i žene da se obrazuju i karijernu šansu potraže u sektoru OIE.

„Šta tačno znači muški ili ženski fakultet, pozicija ili uloga u društvu? Mi sami kao društvo to definišemo, tako da sami možemo to i promeniti“ – ovo je samo jedna od važnih poruka koju je u intervjuu za portal OIE Srbija uputila Marina Mijić.

Kao šefu Odeljenja za zaštitu životne sredine u ProCredit banci, glavni cilj joj je da osigura usklađenost svih poslovnih procesa i usluga banke sa najvišim ekološkim standardima. Ona i njen tim pažljivo procenjuju uticaj banke na životnu sredinu i redovno izveštavaju o ovim pitanjima, pružajući ključne smernice i podršku menadžmentu, zaposlenima i klijentima.

Njena kompetentnost se temelji na obrazovanju koje je stekla na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Beogradu. Trenutno završava Menadžment akademiju ProCredit Grupe u Nemačkoj, što dodatno doprinosi njenom stručnom razvoju. Marina takođe poseduje sertifikat RENAC akademije GGF-a za stručnjaka u oblasti Zelene finansije na naprednom nivou i sertifikat Internog proveravača standarda ISO 14001:2015, što potvrđuje njenu posvećenost u oblasti zaštite životne sredine.

Sa Marinom Mijić smo razgovarali o tome koliko je zaštita životne sredine važna za bankarski sektor, kako je odlučila da se bavi zelenim delom bankarstva i zašto je važno da žene podržavaju i osnažuju jedna drugu.

Pročitajte još:

Vi ste šef Odeljenja za zaštitu životne sredine u ProCredit banci. Kako izgleda Vaš posao i koliko je zaštita životne sredine važna za bankarstvo?

– Naš cilj jeste da obezbedimo da poslovanje banke bude u skladu sa najvišim ekološkim standardima i principima. Zbog toga naš sistem upravljanja životnom sredinom posmatramo kroz tri stuba: prvi stub se odnosi na naše interne performanse i naš direktni uticaj na životnu sredinu; drugi stub se odnosi na ekološke i socijalne standarde koje primenjujemo prilikom finansiranja naših klijenata, dok se treći stub odnosi na zeleno finansiranje i naš fokus da pospešimo zelenu tranziciju. Strateške odluke donosi naš menadžment, ali tu moraju postojati naše smernice i podrška kako bismo osigurali održivost našeg poslovanja. U svakodnevnom radu mi sarađujemo sa brojnim odeljenjima kako bismo postigli sve zadate ciljeve. To je zaista bitno jer teme održivosti i zaštite životne sredine ne smeju ostati samo u okviru jednog odeljenja, već je potrebno aktivno učešće i zalaganje cele institucije.

Koliko su finansije i bankarstvo važni za zaštitu životne sredine?

– Bankarstvo i zaštita životne sredine moraju biti celina. U poslednjih nekoliko godina, a u ProCreditu i duže od toga, razvija se svest o tome koliki uticaj mogu imati banke. Bankarski sektor ima svoj direktni uticaj, koji je lakše merljiv i koji se ogleda u direktnim emisijama naših filijala i poslovnica. Međutim, tu postoji indirektni uticaj kroz aktivnosti naših klijenata koje mi finansiramo. Tu je upravo glavna uloga banaka – one strateški treba da odluče koje aktivnosti žele ili ne žele da finansiraju i pod kojim uslovima. Osim finansijskih pokazatelja, banke moraju sagledati i one druge, naizgled ne tako očigledne. Da li je zaista održivo na duže staze finansirati glavne zagađivače ili, pak, želimo da se okrenemo zelenim praksama? Kako podržati tranzicioni period mnogih industrija? To su sve pitanja koja banke sebi treba da postave i na osnovu toga da preduzmu određene korake. Bankarska delatnost predstavlja važan izvor finansiranja za našu ekonomiju, ali sa tim dolazi i određena odgovornost prema našem društvu.

Kako ste se opredelili da se bavite zelenim delom bankarstva i da li je rodna pripadnost, koja obično podrazumeva i pojačanu brižnost, uticala da se posvetite zaštiti životne sredine?

– Ako želimo da postignemo rodnu ravnopravnost i veću inkluziju, moramo biti svesni da svi mi sa sobom nosimo određene pretpostavke koje utiču na naš pogled na svet i ljude oko nas. Brižni mogu biti i muškarci i žene podjednako. Onda kada okarakterišemo apriori brižnost kao žensku osobinu – nismo fer prema muškarcima. Ravnopravnost ide u oba smera. Svi mi možemo imati različite osobine. Zbog toga ne bih rekla da je brižnost razlog zbog čega sam odlučila da se bavim zaštitom životne sredine, već to vidim kao polje gde mogu dati svoj najveći doprinos društvu. Zaštitu životne sredine većina ljudi vidi kao nešto lepo, ideal kome treba težiti, ali zapravo iza toga stoji ozbiljan posao, rad i trud. Zaštita životne sredine nije neka dodatna aktivnost, već strateška odluka koja ima svoje ciljeve i kompleksan operativni rad u dostizanju istih.

ProCredit banka je poznata po finansiranju solarnih projekata, među kojima su poznate elektrane našeg člana MT-KOMEX. Koliko ste zelenih MW do sada finansirali?

Foto-ilustracija: Unsplash (Raphael Cruz)

– Mi smo krenuli sa finansiranjem prvih solarnih elektrana još 2013. godine i sada kada pričamo o tome deluje kao deo prošlosti jer je prošla već čitava decenija. Međutim, za tih 10 godina malo šta se promenilo – jednostavno nismo imali odgovarajući zakonski okvir i adekvatan podsticaj za razvoj obnovljivih izvora energije. Pa ipak, uspeli smo da u međuvremenu finansiramo nekih 80 solarnih elektrana, što za sopstvenu potrošnju, što za prodaju. Mi smo orijentisani ka malim i srednjim preduzećima, ali i fizičkim licima, i tu upravo vidimo svoj doprinos – malim koracima i manjim elektranama dolazimo do velikih promena. Jedva čekamo da vidimo šta će nam budućnost doneti i da li će zelena tranzicija u Srbiji biti obeležena nesvakidašnjim investicijama u solarne projekte.

Osim kreditiranja OIE projekata, poznati ste i po finansiranju projekata koji se tiču energetske efikasnosti?

– Ne možemo govoriti o zelenoj tranziciji i krupnim promenama, a da ne spomenemo energetsku efikasnost. Pored obnovljivih izvora energije, investicije u energetsku efikasnost su druga strana istog novčića. Naime, i sami principi održivosti nalažu da prvenstveno moramo raditi na smanjenju potrošnje i odgovornosti prema raspoloživim resursima, pa tek onda na drugim vrstama ulaganja. U suštini, nije dovoljno postaviti solarne panele i očekivati da oni „odrade svoj deo posla“ kada su u pitanju uštede. To prosto ne funkcioniše tako. Moramo imati holistički pristup i mi u ProCreditu upravo tako i savetujemo naše klijente. Pametnim ulaganjima u energetsku efikasnost zgrada i mašina možemo postići dosta toga već u samom startu.

Ceo intervju možete pročitati OVDE.

Izvor: OIE Srbija

Poziv na panel diskusiju – Energetska transformacija i COP28

09.12.2023

landscape-klimatske promene — Foto-ilustracija: Pixabay

Centar za unapređenje životne sredine organizuje panel diskusiju Energetska transformacija i COP28, u skladu sa aktuelnim dešavanjima i najznačajnijim klimatskim samitom COP28 u Dubaiju. Ove godine, konferencija nosi poseban značaj, jer se obeležava pet godina od postavljanja ciljeva u okviru Pariskog sporazuma – a rezultati su zabrinjavajući. Ukoliko se nastavi trenutnim tempom, rast prosečne globalne temperature mogao bi dostići alarmantnih 3 stepena, daleko iznad ciljane granice od 1,5 stepena.

Jedna od ključnih tema na konferenciji je ubrzani razvoj proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Sa trenutnih 3.600 gigavata u 2.022, cilj je doseći 11.000 gigavata do 2030. godine.

U toku debate fokus će biti i na Srbiji koja nije veliki globalni zagađivač, ali kada se pogledaju emisije gasova sa efektom staklene bašte po glavi stanovnika, Srbija je 2,5 do 3 puta iznad proseka EU. S obzirom na to da je proizvodnja energije u Srbiji još uvek uglavnom zasnovana na fosilnim gorivima, postavlja se pitanje: kako će Srbija uskladiti svoje ciljeve sa Pariskim sporazumom?

Osim međunarodnih obaveza, Srbiju muče i interni problemi poput zagađenosti vazduha, nedostataka u praćenju emisija, sporo sprovođenje mera energetske efikasnosti, i potreba za povećanjem udela obnovljivih izvora u proizvodnji energije. Ovi izazovi biće detaljno analizirani u okviru panel diskusija, sa ciljem da se identifikuju nedostaci u postojećim javnim politikama u oblasti energetike, klimatskih promena i kvaliteta vazduha, kao i njihova međusobna povezanost.

Panel diskusija biće održana u ponedeljak 11.12.2023. od 18 do 19:30 časova.

Direktan prenos biće na facebook stranici Green Fest – Belgrade.

Energetski portal

Završena revitalizacija poslednjeg agregata HE „Đerdap 1”

08.12.2023

Đerdap-hidroelektrana — Foto-ilustracija: Pixabay (falco)

Foto-ilustracija: Pixabay (Erich Westendarp)

Revitalizacija poslednjeg agregata HE „Đerdap 1” uspešno je završena i jednom od stubova elektroenergetskog sistema obezbeđen je duži radni vek, kao i veća proizvodnja i pouzdanost rada ove hidroelektrane.

Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike kaže da je revitalizacija omogućila povećanu snagu i kapacitet, manji obim održavanja i višedecenijsku pouzdanost HE „Đerdap 1”, kao i dobijanje novih 100 zelenih megavata.

Ona je naglasila da HE „Đerdap 1” daje veliki doprinos stabilnosti i sigurnosti sistema i da trenutno učestvuje u ukupnoj proizvodnji električne energije u Srbiji sa 23 odsto.

Prema njenim rečima, velike hidroelektrane na Dunavu će i u budućnosti biti jedan od stubova elektroenergetskog sistema naše zemlje, kao i veliki i stabilni proizvođači zelene energije.

Ministarka je podsetila na to da je u planu i gradnja nove reverzibilne hidroelektrane RHE „Bistrica”, što je važno zbog stabilnosti snabdevanja i integracije novih elektrana koje koriste energiju sunca i vetra.

Pročitajte još:

Đedović Handanović je napomenula da je u ovaj projekat uloženo više od 180 miliona evra, i dodala da je glavni isporučilac opreme ruska firma „Silovije mašini”, dok je deo opreme revitalizovan u domaćim fabrikama, a izvođači su bili radnici nekoliko domaćih firmi. V. d. generalnog direktora „Elektroprivrede Srbije” Dušan Živković rekao je da je veliki trud koji je uložen u revitalizaciju hidroelektrane već pokazao odlične rezultate.

Živković je naveo da je proizvodnja prešla projektovanu godišnju od 1,5 milijardi kilovat-časova, a postavljen je dnevni rekord proizvodnje od 27.650 megavata.

On je poručio da „Elektroprivrede Srbije” nastavlja revitalizacije u hidrosektoru , a najznačajniji projekti su modernizacija „Vlasinskih hidroelektrana”, „Bistrice”, kao i HE „Potpeć” i „Đerdap 2”.

Energetski portal

SPOR IZMEĐU AFRIKE I EU ZBOG TAKSE NA UVOZ UGLJENIKA

08.12.2023

afrika — Foto-ilustracija: Unsplash (thomas-bennie)

Predsednik Afričke razvojne banke (AfDB), Akinumi Adesina, upozorio je da bi nova taksa Evropske unije na uvoz ugljenika mogla koštati afričke države do 25 milijardi dolara godišnje. Govoreći na Konferenciji o održivoj trgovini u Africi u Dubaiju 6. decembra, Adesina je upozorio da bi novi mehanizam EU za prilagođavanje granica na osnovu ugljeničnog sadržaja (CBAM) mogao značajno ograničiti trgovinu i industrijski napredak Afrike kažnjavanjem izvoza sa dodatom vrednošću, uključujući čelik, cement, gvožđe, aluminijum i đubriva.

AfDB je osnovana od strane UN i Afričke unije kako bi pružala finansijsku podršku afričkim vladama i kompanijama koje ulažu u region.

„Sa energetskim deficitom Afrike i oslanjanjem pretežno na fosilna goriva, posebno na dizel, posledica je da će Afrika biti primorana da ponovo izvozi sirovine u Evropu, što će dodatno uzrokovati deindustrijalizaciju Afrike“, rekao je Adesina.

CBAM zahteva od uvoznika da plate cenu ugljenika ekvivalentnu onoj koju plaćaju evropski proizvođači u okviru EU sistema trgovanja emisijama (ETS), u pokušaju da izjednači uslove za sve poslove koji posluju u bloku i spreči da evropske industrije budu potkopane od strane konkurenata iz inostranstva sa većim emisijama. Porez će se prvo primenjivati na cement, gvožđe i čelik, aluminijum, đubriva, električnu energiju i vodonik.

Pročitajte još:

Iako je CBAM odobren većinom prekograničnih stranaka ranije ove godine, nova taksa koja je stupila na snagu u oktobru izazvala je oštru reakciju razvijenih zemalja, a lideri Afrike su se žalili na nedostatak konsultacija tokom izrade zakona. Oni ukazuju da Afrika čini samo oko 4 odsto globalnih emisija ugljenika.

Foto-ilustracija: Unsplash (marcin-jozwiak)

„Afrika je prevarena klimatskim promenama; sada će biti prevarena i u globalnoj trgovini. Zbog slabe integracije u globalne vrednosne lance, najbolja trgovinska prilika Afrike leži u međuregionalnim razmenama, a nova Afrička zona slobodne trgovine procenjuje se da će do 2035. povećati međuafrički izvoz za više od 80 odsto“, dodao je Adesina.

Iako je porez uglavnom usmeren na velike zagađivače poput Kine i Rusije, koje su takođe među geopolitičkim rivalima EU, pogodiće i afričke države, uprkos ponovljenim uveravanjima zvaničnika EU da CBAM neće oštetiti afričku ekonomiju.

Indija i Južna Afrika predvode međunarodni otpor CBAM-u, podnoseći žalbe Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO) da CBAM krši princip nediskriminacije STO-a. Ove tvrdnje su odbacili zvaničnici EU.

Postoje različite procene potencijalnih troškova CBAM-a na afričke ekonomije. Klimatska komisija Južne Afrike (PCC) procenjuje da bi CBAM mogao smanjiti izvoz Afrike u EU za 30-35 odsto, odnosno između 1,7 i 2,1 milijardu evra, do 2030. Izveštaj Afričke klimatske fondacije u julu predviđa pad izvoza aluminijuma iz Afrike u EU za 13,9 odsto, gvožđa i čelika za 8,2 odsto, đubriva za 3,9 odsto i cementa za 3,1 odsto.

„EU mora da prizna zabrinutost svojih partnera i radi na ublažavanju negativnih uticaja na afričke ekonomije“, upozorila je ACF.

Izvor: EURACTIV

Privredu ne treba plašiti zelenom tranzicijom, dovoljni mali koraci

08.12.2023

ekologija , eko , održivost , planeta — Foto-ilustracija: Freepik (atlascompany)

Među ključnim porukama drugog dana Look up-a, regionalne konferencije posvećene ekologiji, zaštiti životne sredine i energetici, na Kopaoniku, nametnula se i poruka da privredu ne treba opterećivati zelenom tranzicijom, da su dovoljni mali koraci, uz konstantno prilagođavanje ciljevima i strategijama koji su nestalni kao „pokretne mete“.

Drugi dan konferencije Look up na Kopaoniku počeo je intervjuom sa ministarkom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelenom Tanasković, koja je, komentarišući uticaj klimatskih promena na poljoprivredu, istakla da je 27.810 gazdinstava ove godine iskoristilo naplatu osiguranja, što je, uzimajući u obzir ukupan broj gazdinstava – 300.000 – mali procenat.

Problem je što poljoprivrednici očekuju 100 – procentnu nadoknadu i u svakom drugom slučaju nisu zadovoljni, a preduslov da država pomogne jeste da ste uplatili premiju osiguranja, ukazala je Tanasković i navela da država pomaže i u zelenoj tranziciji edukacijom i konkretno kroz subvencije, tu su IPARD i Projekat konkurentne poljoprivrede (SCAP), kroz koji je 1310 korisnika dobilo sredstva, od kojih je 50 odsto bespovratnih sredstava, 40 odsto kreditnih, a 10 odsto učešće poljoprivrednika.

„Zeleni kapitalni projekti koji se grade poslednjih 10 godina, na primer prečistači otpadnih voda, predstavljaju najskuplje poglavlje životne sredine. Kad su u pitanju sistemi za navodnjavanje – na 120.000 ha izgradnja sistema privodi se kraju, tako da bi u narednih šest – sedam godina trebalo da pokrijemo obradive poljoprivredne površine, što će udesetostručiti poljoprivrednu proizvodnju“, poručila je Tanasković. Kako je navela, u usponu je i organski uzgoj – 25.100 hektara je pod organskom proizvodnjom, svakog dana otvori se novo gazdinstvo, a trend rasta je oko 25 odsto godišnje.

Pročitajte još:

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović izjavio je da oko 92 odsto energije koja se koristi u saobraćaju potiče iz nafte, ali da je naftna industrija već odavno počela da prebacuje težište svojih investicija sa istraživanja novih nalazišta nafte i gasa na druge vidove energije.

Mićović je naglasio da su naftne kompanije prve ušle u energetsku tranziciju. „Svaki vid saobraćaja ima svoju alternativu, ne postoji jedna univerzalna. Baterije o kojima se mnogo govori su alternativa samo za manja putnička vozila, koja se koriste u lokalu“, rekao je Mićović.

Ipak, kaže, razvijeni alternativni izvori energije još uvek nisu u dovoljnoj meri komercijalizovani. „Razni vidovi se pominju. Kada pričamo o vodoniku, on je još uvek negde u fazi laboratorijskog istraživanja, a ne komercijalizacije“, kazao je Mićović.

Predsednik UO Investicionog fonda Srbije Dejan Ilić naglasio je da, kada su u pitanju ciljevi i definicije u oblasti zaštite životne sredine, imamo “pokretnu metu”, jer su različiti u različitim državama i jer se neprestano menjaju i mi tome moramo da se prilagođavamo. Najviše se koriste metali obogaćeni uranijumom, koji Srbija nema, ali drugi strateški metal je litijum i tu imamo bogatstvo. Tehnike sunca i vetra još nisu zrele… Ne treba da plašimo privredu zahtevima prilagođavanja, mora od nečega da se počne, malim koracima. Suština je moramo da pazimo da sami što manje zagađujemo životnu sredinu, da uradimo ono što možemo, ono što je do nas…, ukazao je Ilić.

Čedomir Beljić, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta ukazao je da kritične materijale definišu ekonomski kriterijumi, a to su materijali koji su nam potrebni svakodnevno a mi ih nemamo ili ne možemo da obezbedimo regularno snabdevanje iz raznoraznih razloga. Kritične sirovine imaju ekonomski, vojni, politički značaj. Evropska unija je pored 34 kritična materijala na listu kritičnih sirovina uvrstila i koks, dok SAD ima listu od 50 kritičnih sirovina.

Simon Franko, direktor BASF Adriatic naveo je da se u moderan automobil ugrađuje oko 300 čipova, a jedan telefon, primera radi, ima 50 kritičnih sirovina. Reciklaža nije jeftina, veliko pitanje je odakle će ta energija da dolazi.

Foto-ilustracija: Unsplash (ernest-ojeh)

Na panelu je istaknuto da Zakon o planiranju i izgradnji preuzima razvoj e mobilnosti u Srbiji i svi budući objekti moraće da obezbede određeni broj elektirčnih punjača, a mreža punjača biće obogaćena na svim benzinskim stanicama na auto putevima u naredne dve godine, iako je tendencija da se punjenje vozila obavlja na mestima gde stoje – kod kuće ili u tržnim centrima.

U Srbiji će svi novi objekti površine veće od 10.000 metara kvadratnih morati da imaju zeleni sertifikat, podsetila je danas izvršna direktorka Saveta zelene gradnje Srbije Dragana Korica.

„Sertifikatom će se potvrdjivati ta zelena gradnja i taj sertifikat će omogućiti povraćaj od 10 odsto uloženih sredstava“, naglasila je Korica.

Dodaje da zelena gradnja već postoji na našem tržištu u različitim oblicima. „Kompanije se prilagodjavaju na razne načine i cilj je da sa ovim uvodjenjem ovog člana u regulativi ne napravimo neku barijeru, nego da otvorimo novo tržište za nove poslove, novo tržište za nove upise, da se svi okrenu u tom pravcu“, kazala je Korica.

Navela je da će zahtevi za zelenu gradnju biti na minimalnom nivou kako se oni, koji su obavezujući, ne bi „patili“, a oni koji nisu u obavezi moći će, na dobrovoljnoj bazi, zelenim sertifikatom da ostvare povraćaj.

Profesor Pavle Petrović rekao je da bi EPS trebalo oko 10 milijardi da investira u narednim godinama, to su ogromne cifre, a tiču se investicija u nove tehnologije.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović komentarišući energetsku situaciju rekla je da je situacija stabilna, da imamo dovoljno rezervi, osim ukoliko se ne desi nešto na šta ne možemo da utičemo. Osim uglja, kojeg imamo kao domaći proizvod, zavisni smo od nafte i gasa koje uvozimo. Uglja imamo za 23 dana ukoliko stane sva proizvodnja ili uvoz, dakle dovoljno vremena da reagujemo ako se desi vanredna situacija. Imamo i gasa za 63 dana, rekla je ministarka.

Izvor: PKS

Ogromna količina tekstila zahteva inovativne metode reciklaže

08.12.2023

sušenje_veša_odeća — Foto-ilustracija: Unsplash (Jason Briscoe)

Odeća je previše vredna da bi je jednostavno bacili i spalili. Od 2025. godine širom Evropske unije stari tekstil će se prikupljati i reciklirati. Da bi se efikasno i ekološki nosili sa ogromnom količinom tekstila koja će tada nastati, hitno su potrebne efikasnije metode recikliranja. Za nošenje udoban, za reciklažu izuzetno neugodan – elastin otežava ponovnu upotrebu tekstila. Na Tehničkom univerzitetu u Beču pronađeno je rešenje za ovaj problem.

Recikliranje mešovitih tekstila, posebno kada sadrže elastin, je vrlo zahtevno. Na Tehničkom univerzitetu u Beču razvijene su metode koje omogućavaju ne samo bolje i ekološki prihvatljivije detektovanje elastina, već i njegovo lagano odvajanje, uz istovremeno očuvanje ostalih vlakana. Ključno je pronaći odgovarajuće rastvarače. „Mnogi materijali koje koristimo za proizvodnju odeće se lako recikliraju u čistom obliku, kao što su pamuk, poliester ili poliamid“, objašnjava Emanuel Bošmajer, sa Tehničkog univerziteta u Beču. „Međutim, čak i ako je elastin prisutan u malim količinama, on onemogućava dosadašnje recikliranje konvencionalnim metodama.“ Elastin se toliko razvlači da dovodi do začepljenja u mašinama koje se obično koriste za drobljenje tekstila pre reciklaže. Zbog toga je najvažnije razviti pouzdanu i brzu metodu za merenje udela elastina u tekstilu.

Pročitajte još:

„U našim istraživanjima otkrili smo da takva metoda do sada nije postojala“, kaže Emanuel Bošmajer.

„Uobičajene metode testiranja koriste rastvarače koji su štetni po zdravlje i vremenski zahtevni.“ Tako je razvijena nova detekciona metoda koja meri koliko elastina zaista ima u odevnom komadu. Sledeći korak bio je pronaći metodu za odvajanje elastina od drugih vlakana. „Eksperimentisali smo s različitim rastvaračima i na kraju naišli na bezopasni rastvarač koji selektivno uklanja elastin a ostala vlakna ostavlja netaknutim“, kaže istraživač Andreas Bartl. Metoda je već patentirana. Na ovaj način se materijali poput poliestera ili poliamida mogu gotovo potpuno povratiti, čak se i rastvarač može ponovo koristiti.

Istraživanje je sprovedeno kao deo EU-projekta SCIRT (Sistem cirkularnosti i inovativno recikliranje tekstila). Za svoje istraživanje Emanuel Bošmajer je dobio nagradu za inovacije i održivost u inženjeringu, koju dodeljuje Austrijsko društvo inženjera i arhitekata.

Izvor: City of Vienna

Prvi biodistrikt u Srbiji – zajedništvom do ostvarenja potencijala

08.12.2023

povrće , hrana — Foto-ilustracija: Pixabay (congerdesign)

Pojam biodistrikta odnosi se na održivi koncept koji podrazumeva snažnu teritorijalnu umreženost i saradnju ključnih aktera u proizvodnji hrane. Srbija se može pohvaliti time da će biti prva zemlja u jugoistočnoj Evropi u kojoj će ovakav koncept uskoro postati stvarnost. Optimistične procene koje ukazuju na snažan potencijal biodistrikta, saopštene su na konferenciji Biodistrikti kao model za podsticaj organske proizvodnje i lokalnog ekonomskog razvoja, organizovanoj od strane Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, Nacionalnom asocijacijom za razvoj organske poljoprivrede – Serbia organica i Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu.

Biodistrikt predstavlja određeno područje u kojem lokalni proizvođači, potrošači, javne institucije, udruženja, turističke organizacije, ugostitelji i drugi subjekti sarađuju i međusobno se povezuju, u cilju održivog upravljanja lokalnim resursima, sa fokusom na najefikasnije iskorišćavanje potencijala tog specifičnog područja.

Prof. dr Vladan Bogdanović, prodekan Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, istakao je da je relativno novi koncept biodistrikta privukao značajnu pažnju međunarodne i domaće stručne javnosti, naglasivši da su znanje i inovacije dve ključne reči za održivi razvoj u agroindustiji.

„Biodistrikt kao koncept održivog razvoja može za Srbiju da bude izuzetno značajan, jer naša zemlja ima prirodne uslove za korišćenje lokanih resursa na optimalan, efikasan i održiv način uz upotrebu lokalnih znanja, domaćih sorti i autohtonih rasa domaćih životinja“, poručio je prodekan Bogdanović.

Pomoćnica ministra u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, Vedrana Ilić rekla je da se u poslednjih godinu dana u Srbiji govori o biodistriktima zahvaljujući naporima udruženja Serbia Organica da ovaj koncept razvijen u zemljama Evropske unije i širom sveta primeni na naše podneblje, gde, kako je rekla, prirodno i pripada.

Pročitajte još:

„Pred nama je dug zajednički put, ali sa ogromnim izgledima za uspeh jer se oslanjamo na domaću snagu i energiju koju crpimo od hrabrih vizionara kakvi su naši organski proizvođači“, kazala je Vedrana Ilić, istakavši da će Ministarstvo poljoprivrede nastaviti da stimuliše organske proizvođače rekordnim ulaganjima, i najvišim budžetima za ovu privrednu granu.

Tomislav Knežević, rukovodilac projekta Nemačke razvojne saradnje – Razvoj privatnog sektora u Srbiji koji sprovodi GIZ, ističe da je poljoprivreda od početka u fokusu podrške Srbiji od strane Nemačke razvojne saradnje, dok je poslednjih godina učinjeno mnogo da se obezbedi i garantuje kvalitet organskih proizvoda, kao i da se oni predstave na stranim tržištima.

„Organska poljoprivreda je preteča onoga što je danas centralna tema razvojne saradnje ne samo Vlade Nemačke, nego i Evropske unije i drugih donatorskih organizacija, a to je – Zelena agenda“, poručio je Knežević, najavivši novi projekat Zelena ekonomija, koji će od 2024. godine pružati podršku domaćoj privredi da ispuni standarde EU u sferi zelene transformacije, ali i koji će povezivati tradicionalnu industriju sa naučno-istraživačkim i digitalnim startap zajednicama, u cilju kreiranja i razvoja novih proizvoda i procesa koji će potencijalno rešavati globalne privredne izazove.

Na stručnom panelu u okviru konferencije temeljnije su predstavljene preduzete aktivnosti i postignuti rezultati na formiranju prvog biodistrikta u Srbiji, u Kolubarskom okrugu, uz razmenu iskustava lokalnih poljoprivrednika, međunarodnih eksperata, domaćih institucija i predstavnika privatnog sektora.

Izvor: EXECUTIVE GROUP

1...104105106...1.539 Page 105 of 1.539

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U FOKUSU:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

PROČITAJTE JOŠ:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 septembar

Events for 30th septembar

Events for 1st oktobar

Events for 2nd oktobar

Events for 3rd oktobar

Events for 4th oktobar

Events for 5th oktobar

Events for 6th oktobar

Events for 7th oktobar

Events for 8th oktobar

Events for 9th oktobar

Events for 10th oktobar

Events for 11th oktobar

Events for 12th oktobar

Events for 13th oktobar

Events for 14th oktobar

Events for 15th oktobar

Events for 16th oktobar

Events for 17th oktobar

Events for 18th oktobar

Events for 19th oktobar

Events for 20th oktobar

Events for 21st oktobar

Events for 22nd oktobar

Events for 23rd oktobar

Events for 24th oktobar

Events for 25th oktobar

Events for 26th oktobar

Events for 27th oktobar

Events for 28th oktobar

Events for 29th oktobar

Events for 30th oktobar

PIŠITE NAM