Odeća je previše vredna da bi je jednostavno bacili i spalili. Od 2025. godine širom Evropske unije stari tekstil će se prikupljati i reciklirati. Da bi se efikasno i ekološki nosili sa ogromnom količinom tekstila koja će tada nastati, hitno su potrebne efikasnije metode recikliranja. Za nošenje udoban, za reciklažu izuzetno neugodan – elastin otežava ponovnu upotrebu tekstila. Na Tehničkom univerzitetu u Beču pronađeno je rešenje za ovaj problem.
Recikliranje mešovitih tekstila, posebno kada sadrže elastin, je vrlo zahtevno. Na Tehničkom univerzitetu u Beču razvijene su metode koje omogućavaju ne samo bolje i ekološki prihvatljivije detektovanje elastina, već i njegovo lagano odvajanje, uz istovremeno očuvanje ostalih vlakana. Ključno je pronaći odgovarajuće rastvarače. „Mnogi materijali koje koristimo za proizvodnju odeće se lako recikliraju u čistom obliku, kao što su pamuk, poliester ili poliamid“, objašnjava Emanuel Bošmajer, sa Tehničkog univerziteta u Beču. „Međutim, čak i ako je elastin prisutan u malim količinama, on onemogućava dosadašnje recikliranje konvencionalnim metodama.“ Elastin se toliko razvlači da dovodi do začepljenja u mašinama koje se obično koriste za drobljenje tekstila pre reciklaže. Zbog toga je najvažnije razviti pouzdanu i brzu metodu za merenje udela elastina u tekstilu.
Pročitajte još:
- LOKALNIM SAMOUPRAVAMA U VOJVODINI OBEZBEĐENA OPREMA ZA SAKUPLJANJE I RECIKLAŽU OTPADA
- EU: KOLIKO TEKSTIL I ODEĆA DOPRINOSE ZAGAĐENJU?
- EU U BORBI PROTIV PREKOMERNE POTROŠNJE TEKSTILA
„U našim istraživanjima otkrili smo da takva metoda do sada nije postojala“, kaže Emanuel Bošmajer.
„Uobičajene metode testiranja koriste rastvarače koji su štetni po zdravlje i vremenski zahtevni.“ Tako je razvijena nova detekciona metoda koja meri koliko elastina zaista ima u odevnom komadu. Sledeći korak bio je pronaći metodu za odvajanje elastina od drugih vlakana. „Eksperimentisali smo s različitim rastvaračima i na kraju naišli na bezopasni rastvarač koji selektivno uklanja elastin a ostala vlakna ostavlja netaknutim“, kaže istraživač Andreas Bartl. Metoda je već patentirana. Na ovaj način se materijali poput poliestera ili poliamida mogu gotovo potpuno povratiti, čak se i rastvarač može ponovo koristiti.
Istraživanje je sprovedeno kao deo EU-projekta SCIRT (Sistem cirkularnosti i inovativno recikliranje tekstila). Za svoje istraživanje Emanuel Bošmajer je dobio nagradu za inovacije i održivost u inženjeringu, koju dodeljuje Austrijsko društvo inženjera i arhitekata.
Izvor: City of Vienna
