Danska se pozicionirala kao jedan od lidere u oblasti čiste energije i smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, usmeravajući svoj energetski sistem ka neto nultim emisijama do 2050. godine. Zemlja je napravila značajan napredak u korišćenju obnovljivih izvora energije, a posebno se ističe u sektorima vetra i bioenergije. U 2022. godini, Danska je ostvarila impresivan udeo električne energije iz vetra, sa 54 odsto, dok skoro 40 odsto potrošnje gasa dolazi od biometana.
Takođe je vrlo značajno to što više od dve trećine obnovljive energije Danske dolazi iz bioenergije , koja je energija uskladištena u organskom materijalu ili biomasi, navodi Ministarstvo inostranih poslova Danske.
U cilju smanjenja GHG emisija za 70 odsto do 2030. godine, Danska intenzivno radi na poboljšanju energetske efikasnosti, posebno u sektorima transporta i građevinarstva. Vlada teži završetku zelene poreske reforme, razvijajući strategiju dekarbonizacije saobraćaja i unapređujući energetsku efikasnost kroz digitalizaciju i razvoj pametnih gradova i zgrada, navodi Međunarodna agencija za energiju (IEA).
Pročitajte još:
- BUGARSKA DOBILA ZELENO SVETLO OD EU ZA NAPLATU TAKSE ZA RUSKI GAS
- EU: STANJE CENA ELEKTRIČNE ENERGIJE I GASA
- EU: USVOJENA UREDBA O EVROPSKOM STANDARDU ZELENIH OBVEZNICA
Danska vlada je, suočena sa izazovima klimatskih promena, predložila ambicioznije ciljeve, gde planira da postigne smanjenje emisija od 110 odsto do 2050. godine. Zemlja ima ambiciozne planove u primeni obnovljive energije, naročito u sektoru grejanja, sa ciljem potpune zamene fosilnih goriva biometanom do 2030. godine. Planovi takođe uključuju značajno povećanje kapaciteta vetra na moru i solarne energije na kopnu. Ukupno, Danska je na kraju juna 2023. godine imala preko 3.000 megavata kapaciteta povezanih na mrežu.
Kao primer posvećenosti obnovljivim izvorima energije, Danska je 2021. godine otvorila najveći vetropark u Skandinaviji, „Kriegers Flak“ u Baltičkom moru. Vetroelektrana pokriva godišnju potrošnju energije oko 600.000 domaćinstava i očekuje se da će povećati godišnju dansku proizvodnju električne energije iz vetroturbina za približno 16 odsto.
Danska je snažno angažovana na integraciji sa regionalnim tržištima energije, posebno u regionu Severnog mora. Takođe, fokusira se na niske emisije vodonika, e-goriva i razvoj tehnologija za hvatanje i skladištenje ugljenika (CCUS). U rekordnom roku od tri godine, Danska je postavila pravni okvir za CCUS, realizovala prvi tender i dodelila prvu dozvolu za skladištenje CO2, objašnjava IEA.
Danska je nekada bila lider u nuklearnim istraživanjima i razmatrala izgradnju nuklearnih elektrana dok danski parlament 1985. godine nije doneo odluku da se nuklearne elektrane neće graditi, i trenutno ne postoje inicijative za promenu ovog stava.
Proizvodnja električne energije u Danskoj je opala za preko 30 odsto između 2006. i 2020. godine, usled postepenog ukidanja uglja i fokusa na energetsku efikasnost. Domaća proizvodnja je delimično zamenjena povećanim uvozom električne energije, uglavnom iz Norveške i Švedske, navodi WNA.
Trenutni cilj je da obnovljivi izvori energije zadovolje 100 odsto električne energije i 55 odsto ukupne potrošnje energije u zemlji do 2030. godine.
Energetski portal
