Države širom sveta prošle godine, kao i ove, su se suočavale sa različitim ekstremnim klimatskim nepogodama, a apeli stručnih lica za što ozbiljnije shvatanje situacije i preduzimanje akcija u vezi sa ograničavanjem globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa pristižu svakodnevno.
Istovremeno, subvencije od strane vlada za fosilna goriva, prošle godine dostigle su rekordni nivo od sedam biliona dolara (eng. seven trillion dollars). Kao razlog ističe se porast cena energije usled dešavanja u Ukrajini, ali i ekonomski oporavak od pandemije, navodi se na sajtu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Subvencije za naftu, ugalj i prirodni gas jesu ekvivalentno sedam odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda, a prema podacima MFF-a, vlade godišnje na obrazovanje troše 4,3 odsto globalnog prihoda, što je manje nego kada je reč o fosilnim gorivima.
Pročitajte još:
- ANALIZA GRINPISA: UPRKOS ZELENIM FRAZAMA, FOSILNE KOMPANIJE ULAŽU SITNIŠ U ZELENU ENERGIJU!
- KLIMATSKE OPASNOSTI SVE VEĆI IZAZOV ZA ELEKTRANE NA FOSILNA GORIVA
- EU: EMISIJE CO2 IZ SAGOREVANJA FOSILNIH GORIVA ZA KORIŠĆENJE ENERGIJE SMANJENE U 2022.
U poređenju sa periodom od pre dve godine, subvencije su porasle za dva biliona dolara.
Podaci MMF-a pokazuju da Kina, Rusija, SAD, EU i Indija najviše subvencionišu fosilna goriva.
Kako se dalje navodi, predviđa se da će subvencije nastaviti da rastu u zemljama u razvoju koje imaju tendenciju za razvoj elektrana, fabrika i vozila koja se oslanjaju na veće zagađivače, zato što će se povećati i potrošnja fosilnih goriva.
Ukidanjem subvencija i uvođenjem korektivnih poreza, cene goriva bi porasle, čime bi se kompanije i domaćinstva podstakli da vode računa o potrošnji. Sve ovo dovelo bi do značajnog smanjenja emisija ugljen-dioksida, kvalitetnijeg vazduha i poboljšanja zdravlja ljudi i prirode.
Energetski portal
