Podgorički park obuhvatiće površinu od 10.000 m2

03.02.2020

Podgorica_park — Foto: Glavni grad Podgorica

Podgorica će uskoro dobiti Podgorički park. Izgradnja Podgoričkog parka obuhvataće rekonstrukciju zelenih površina u Ulici Jovana Tomaševića od Visećeg mosta do mosta Milenijum.

Radovi su već počeli, pa je sa površine između mosta Milenijum i Moskovskog mosta uklonjeno nefunkcionalno i nebezbedno dečije igralište koje će biti zamenjeno novim parkovskim sadržajima i oplemenjeno novim sadnim materijalom.

Šarm stare dame protkan biljkama karakterističnim za ovo podneblje oživeće Podgoricu na jedan sasvim drugačiji način. Sadnjom autohtonih vrsta bele i crne murve, šipka, smokve, džanja i bagrema radiće se na tome da se u ovom parku dočara duh nekih prošlih vremena upletenih u moderno doba.

Pročitajte još:

Raprostranjen na preko 10.000 m² park će biti uređen u rustičnom stilu savremenog dizajna. Šetne staze biće urađene od rizle, klupe će biti postavljene oko starih sadnica u prirodnom stilu, a biće i napravljena mirna, romantična oaza sa koje će se pružati pogled na dva najlepša mosta u gradu – Milenijum i Moskovski. Na ovom mestu je planirana ugradnja klupa na kojima će ljubitelji Podgorice i prirode moći da odmaraju i uživaju u pogledu.

Izvor: Glavni grad Podgorica

Kako e-uprava čuva drveće?

03.02.2020

laptop_rad — Foto-ilustracija: Unsplash (Glenn Carstens-Peters)

Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

U Srbiji je trenutno pokrivenost internetom oko 60 odsto, a cilj je da u naredne tri godine 100 odsto građana i privrednika ima pristup internetu, jer je to danas jedno od osnovnih ljudskih prava, izjavila je premijerka Ana Brnabić. Najavila je da će u martu biti raspisan konkurs kako bi se internet uveo u 600 naselja u Srbiji i omogućilo njegovo korišćenje za 90.000 domaćinstava.

Na otvaranju skupa “Digitalna saradnja: transformacija vlada”, Ana Brnabić je rekla da je pušten u rad novi portal e-uprave i poručila da je digitalizacija i transformacija javne uprave velika šansa za korenitu reformu.”Srbija je potpuno posvećena digitalizaciji i prošli smo zaista težak put u poslednje tri godine, ali smo mnogo uradili”, poručila je Brnabićeva i navela da je Srbija u poslednje tri godine od zemlje koja nije imala ni osnovne registre u elektronskom obliku postala zemlja u kojoj se najveći broj informacija među organima razmenjuje elektronski.

Pročitajte još:

Naglasila je da e-uprava takođe štiti životnu sredinu i računica pokazuje da smo uštedeli oko 103 miliona listova A4 papira, što je 517 tona papira i tako sačuvano više od 10.000 stabala.

Takođe je navela da je broj razmenjenih dokumenata dostigao 8 miliona što, kako je objasnila, znači da 8 miliona građana ili privrednika nije moralo da obilazi šaltere i donosi “na noge” papire, kao što je ranije bio običaj.

“Od zemlje u kojoj je svaki državni organ i lokalna samouprava čuvala dokumenta u sobicama došli smo do države koja ima najmoderniji Data centar gde čuvamo podatke građana na sigurnom, a gradimo još jedan u Kragujevcu“, kaže Brnabićeva.

Foto-ilustracija: Unsplash (Paul Hanaoka)

Brnabićeva je najavila da će u 2020. godini biti omogućen elektronski upis dece u vrtiće, kao i elektronski upis u osnovne i srednje škole. Podsetila je da je uveden e-Dnevnik, e-Repcept, e-Katastar, e-inspektor, elektronsko plaćanje poreza, elektronska prijava sezonskih radnika, e-Pravosuđe…

Navela je da je počela izgradnja prvog digitalnog koridora – Moravskog koridora koji će, kaže, omogućiti građanima i privredi u lokalnim samoupravama kao što su Čačak, Trstenik, Kruševac da imaju internet jednakog ili boljeg kvaliteta nego u Beogradu ili Novom Sadu.

U Beogradu su predstavnici Ujedinjenih nacija, među kojima je i Vinčenco Akvaro, koji vodi digitalizaciju vlada pri UN, predstavnici Estonije, zemlje koja je prepoznata kao lider u digitalizaciji, predstavnici Nemačke, Austrije, Švajcarske, Koreje, ali i predstavnici Albanije i Severne Makedonije, zemalja koje sa Srbijom učestvuju u takozvanoj “mini Šengen” inicijativi.

Izvor: RTS

Veliki broj mrtvih koala nakon seče drveća eukaliptusa

03.02.2020

dve_koale_drveće — Foto-ilustracija: Unsplash (Mélody P)

Desetine koala pronađene su mrtve ili povređene na plantaži drveća u Australiji, zbog čega su vlasti pokrenule istragu.

Drveće eukaliptusa, važno stanište koala, posečeno je u decembru, posle čega je na plantaži u saveznoj državi Viktorija na jugoistoku Australije ostalo svega nekoliko izolovanih grupa stabala, prenosi BBC.

Neke koale su uginule od gladi na preostalom drveću, dok su druge, očigledno, ubili buldožeri.

Oko 80 preživelih koala premešteno je sa plantaže i stavljeno pod specijalni nadzor.

U požarima koji su prethodnih meseci opustošili delove Australije stradale su desetine hiljada koala, koje su u Australiji na listi “ranjivih” vrsta. Grupa za zaštitu životne sredine “Prijatelji Zemlje Australija” saopštila je da je posle decembarske seče drveća bilo izveštaja o stotinama koala koje gladuju. Ta grupa je navela da su ljudi “očigledno bili svedoci kasapljenja mrtvih koala buldožerima”.

Pročitajte još:

Ministarstvo za životnu sredinu Australije navelo je da će istražiti incident.

Lokalna meštanka Helen Oukli u sredu je prva digla uzbunu i objavila na Fejsbuku da je videla mrtve koale na plantaži: “Mrtve koale leže tamo. Ubijene majke i njihove male bebe. Australija treba da se stidi zbog ovoga. Potrebna nam je pomoć”, rekla je Oukli.

Grupa “Životinje Australija” saopštila je da je poslala ekipe na plantažu kako bi “spasila koliko god je moguće tih vrednih životinja”.

Za sada nije poznato koja kompanija stoji iza seče eukaliptusa, dodaje BBC.

Izvor: Zelena Srbija

U Boru počeo sa radom sajt posvećen sigurnosti u saobraćaju

03.02.2020

driving_car_vožnja_automobila — Foto-ilustracija: Pixabay

Svesni problema stradanja učesnika u saobraćaju i činjenice da je u proteklih 35 godina u saobraćajnim nezgodama u Srbiji život izgubilo 40.000 ljudi, GIS udruženje Srbije je pokrenulo novu internet stranicu posvećen problemu bezbednosti u saobraćaju na teritoriji Republike Srbije www.sigurnestaze.com. Internet stranica sigurnih staza ima za cilj da sa stručnog stanovišta rasvetli fenomen saobraćajne nezgode i kroz edukativan karakter podigne svest o bezbednosti u saobraćaju, pružajući neophodne informacije i statističke pokazatelje kroz video materijale, uzroke i posledice saobraćajnih nezgoda.

U posebnom delu sajta nalaze se veb i mobilna aplikacija (www.bor.sigurnestaze.com), koje omogućavaju pregled, unos i izmenu podataka u blizini osnovnih i srednjih škola od strane građana, čime se pruža mogućnost svim učesnicima u saobraćaju da obeleže lokacije na karti, dodaju fotografije, postave opis i daju svoje predloge u cilju poboljšanja bezbednosti u saobraćaju na teritoriji grada Bora.

Kroz promovisanje Geografskog informacionog sistema (GIS) kao efikasnog alata za prikupljanje podataka, prostorno-atributivne pretrage i načine vizuelizacije prostornih podataka u vidu interaktivnih internet mapa i uspostavljanjem registra saobraćajne signalizacije u blizini obrazovnih ustanova, stvaraju se neophodni uslovi za opšte poboljšanje bezbednosti u saobraćaju, kako đaka, tako i svih učesnika u saobraćaju.

Kompletan metodološki prilaz ovom kompleksnom problemu, kreiran za potrebe projekta sigurnih staza, može se primeniti na sve gradove i opštine u Republici Srbiji.

Pročitajte još:

Užice poboljšava uslove u saobraćaju

Izrada sajta predstavlja nastavak realizovanog projekta GIS udruženja Srbije “Sigurne staze i putanje kretanja učenika osnovnih i srednjih škola u Boru”, koji je podržan u okviru projekta “Otvoreni podaci – otvorene mogućnosti” Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu, uz podršku Svetske banke i Fonda za dobru upravu Ujedinjenog Kraljevstva. Projekat sigurnih staza predstavlja pionirski projekat u Srbiji u oblasti bezbednosti dece i mladih u saobraćaju. Na osnovu pojedinačnih analiza za svaku školu o kritičnim tačkama i lokacijama i ukrštanjem podataka o saobraćajnim nezgodama Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije sa Portala otvorenih podataka (www.data.gov.rs), koje su se desile u poslednjih pet godina sa saobraćajnom infrastrukturom i signalizacijom grada Bora, izrađen je digitalni model sigurnih staza i putanja kretanja učenika.

Izvor: GIS udruženje Srbije

Objavljen Javni konkurs za dodelu sredstava za podršku projektima zaštite životne sredine

03.02.2020

planina_zima — Foto-ilustracija: Unsplash (Markus Spiske)

Ministarstvo zaštite životne sredine je 31. januara 2020. godine objavilo Javni konkurs za dodelu sredstava za podršku projektima civilnog društva u oblasti zaštite životne sredine u 2020. godini.

Opšti cilj javnog konkursa je zaštita i unapređenje životne sredine u okviru sledećih tema i oblasti:

zaštita prirode – ekološka mreža i zaštićena područja;
ekološko preduzetništvo – cirkularna ekonomija;
građanski aktivizam – primena zakona iz domena zaštite životne sredine, upravljanja otpadom i otpadnim vodama, strateške procene i procene uticaja na životnu sredinu, zaštite od zagađenja vazduha i zaštite od buke;
klimatske promene – ublažavanje klimatskih promena (smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte) i/ili prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.

Rok za podnošenje prijava je 20 dana od dana objavljivanja Javnog konkursa na internet stranici Ministarstva, odnosno zaključno sa 20. februarom 2020. godine.

Više informacija pogledajte ovde.

Da li će Amerika odustati od upotrebe fosilnih goriva?

02.02.2020

Amerika_San_Francisko — Foto-ilustracija: Unsplash (Joseph Barrientos)

Foto-ilustracija: Unsplash (Luke Stackpoole)

Ovonedeljni izveštaj koji je objavila Američka agencija za energetiku pokazuje da će se emisije ugljen-dioksida koje potiču od upotrebe fosilnih goriva u Sjedinjenim Američkim Državama smanjiti tokom ove decenije, ali će se ponovo povećati od 2030. godine.

Agencija je uzela u obzir parametre koju pokazuju trenutna ekonomska kretanja i politiku energetske industrije u SAD-u. Postoji šansa da se emisije ugljen-dioksida smanje za samo 4 odsto do 2050. godine u Americi.

To je potpuno suprotno od preporuka Ujedinjenih nacija prema kojem bi države morale da preduzmu drastične mere kako bi se globalno zagrevanje sa svim svojim posledicama usporilo.

Glavnu prepreku predstavlja ekonomski, odnosno industrijski rast, što će uticati na porast potražnje energije, odnosno, potrebu za fosilnim gorivima.

Fosilna goriva, uključujući ugalj, naftu i gasa, sada čine oko 65 odsto emisija gasova sa efektom staklene bašte u SAD-u. Izveštaj ukazuje na mogućnost da će potražnja za energijom nadmašiti korišćenje obnovljivih izvora.

Pročitajte još:

Foto-ilustracija: Unsplash (Fineas Anton)

Zabeležen je pad upotrebe uglja, što je predstavljalo ključan faktor u smanjenju emisija štetnih materija tokom 2019. godine. Ugalj stvara najveće količine ugljen-dioksida od svih fosilnih goriva. Gledano od 2005. godine, SAD su uspešno smanjile emisije ugljenika za 0,9 odsto. Ipak, taj broj treba utrostručiti u narednih 6 godina kako bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma.

Ujedinjene nacije upozoravaju da zemlje koje su potpisale Pariski sporazum moraju da pojačaju svoje napore kako bi ispunile obaveze vezane za smanjenje emisija gasova sa efetkom staklene bašte. Globalne temperature već su porasle za 1 stepen, te bi dosezanje praga od 1,5 stepeni moglo da se ostvari već do 2030. godine.

Pored toga, Amerika je prva država koja odustaje od sporazuma. Zvanično obaveštenje predali su Ujedinjenim nacijama prošle jeseni i povlačenje će biti formalno okončano u novembru.

Jelena Cvetić

Ulaganje od 190 miliona dinara za rekonstrukciju Gradskog stadiona u Zrenjaninu

02.02.2020

Zrenjanin_ulaganja — Foto: Grad Zrenjanin

Gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić i predsednik Pokrajinske vlade AP Vojvodine Igor Mirović potpisali su juče u Novom Sadu ugovor o dodeli sredstava Gradu Zrenjaninu u iznosu od 190 miliona dinara, za realizaciju II faze rekonstrukcije Gradskog stadiona u Karađorđevom parku. Grad Zrenjanin učestvovaće u sufinansiranju projekta sa još 34 miliona dinara.

Uprava za kapitalna ulaganja AP Vojvodine donela je odluku da se Gradu Zrenjaninu opredele ta sredstva na osnovu javnog konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti razvoja sporta na teritoriji AP Vojvodine. Ovaj projekat je predsednik Pokrajinske vlade ocenio kao jedan od značajnijih u novom investicionom ciklusu koji pokreće AP Vojvodina u 2020. godini i izrazio očekivanja da će rekonstruisani stadion u Zrenjaninu iznedriti nove sportske asove i doprineti razvoju sporta ne samo u našem gradu, nego i šire.

Pročitajte još:

Predsednik Pokrajinske vlade Mirović uručio je ugovore predstavnicima 22 lokalne samouprave u AP Vojvodini za finansiranje i sufinansiranje 23 projekta u oblastima vodoprivrede i zaštite voda, lokalnog i regionalnog ekonomskog razvoja, saobraćajne infrastrukture, energetske efikasnosti, predškolskog i osnovnog obrazovanja i vaspitanja i u oblasti razvoja sporta, u ukupnom iznosu od 3,9 milijardi dinara.

Kako je najavljivano nakon završetka prve faze rekonstrukcije Gradskog stadiona u Zrenjaninu, druga faza obuhvatiće zamenu fudbalskog terena, proširenje tribina, renoviranje svlačionica, postavljanje drugog nivoa rasvete na stubovima do projektovanih 48 svetiljki na svakom, ali i uređenje okoline stadiona i proširenje parking prostora.

Završetkom svih planiranih radova, Gradski stadion u Zrenjaninu ispunjavaće uslove za održavanje međunarodnih atletskih takmičenja i za odigravanje superligaških mečeva u fudbalu, a grad će ponovo dobiti sportski objekat kakav zaslužuje i kakvim se može ponositi.

Izvor: Grad Zrenjanin

Plan održive urbane mobilnosti olakšaće kretanje kroz Beograd

02.02.2020

ulica — Foto-ilustracija: Unsplash (Tim Gouw)

Plan održive urbane mobilnosti u periodu od 2020. do 2030. godine doneće niz konkretnih mera čijom će realizacijom Beograd obezbediti bolje funkcionisanje saobraćaja, smanjenje emisije štetnih gasova, adekvatnu zaštitu životne sredine, kao i podsticanje ljudi da koriste javni prevoz, voze bicikle ili pešače, rekao je gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić nakon radionice koju je organizovala Radna grupa za izradu plana održive urbane mobilnosti.

Sastanku su prisustvovali glavni gradski urbanista Marko Stojčić i sekretar za saobraćaj Dušan Rafailović.

Pročitajte još:

Radojičić je podsetio na to da Beograd spada u grupu velikih gradova sa trendom povećanja broja stanovnika, ali i vozila, što ovu temu čini izuzetno važnom za srpsku prestonicu.

“Danas smo razgovarali o merama za brzo delovanje, sa čijom realizacijom možemo da počnemo nakon usvajanja plana koje se očekuje tokom tekuće godine. Reč je o kratkoročnim merama koje će građanima omogućiti brže i lakše kretanje kroz grad i koje će ih ohrabriti da menjaju navike u saobraćaju”, rekao je Radojičić.

Prema njegovim rečima, neke od konkretnih mera biće razvoj biciklističke mreže – staza, traka i parkirališta u ulicama Ustaničkoj, Surčinskoj, Mirijevskom bulevaru i Višnjičkoj ulici.

“Kratkoročne mere podrazumevaju uređenje pešačkih i biciklističkih staza u okviru postojećih zelenih površina, parkova, šuma i zaštićenih područja – Topčider, Volgina ulica, od Milana Rakića do Marijane Gregoran, izgradnja trotoara u Surčinskoj ulici, ali i uređenje i upravljanje saobraćajnim površinama u bolničkim kompleksima. Primera radi, u „krugu” Kliničkog centra Srbije razmatra se uvođenje „Vrabac servisa” i proširenje zone sa naplatom parkiranja u režimu „plave zone”. Implementacija ovih mera će takođe morati da bude praćena i postoji oko 40 indikatora koji bi trebali da daju odgovor na kvalitet urađenog posla”, zaključio je gradonačelnik.

Foto-ilustracija: Unsplash (Paolo Chiabrando)

Osim kratkoročnih mera koje će biti preduzete, planom se predlažu i mere za čije je sprovođenje potrebno više vremena.

“Jedan od problema sa kojim se pešaci u Beogradu susreću jeste nedostatak uređenih površina za njihovo kretanje, odnosno trotoara. Planom održive urbane mobilnosti predviđaju se mere čijom će primenom to biti promenjeno. Veliki je to posao, a mere iz ovog plana nam pružaju odličnu osnovu”, dodao je gradonačelnik Radojičić.

On je istakao da Grad Beograd nastoji da što više radi na zaštiti životne sredine, jer u vreme klimatskih promena, kako je rekao, moramo pronaći adekvatan odgovor na konstantno povećanje potrošnje energenata, kao i sve druge faktore koji utiču na povećano zagađenje.

Izvor: Grad Beograd

U svetu sve važnije, a u BiH zanemarene – gde nestaju močvare?

02.02.2020

River in grassland, Bosnia and Herzegovina. — Foto: Michel Gunther WWF

WWF Adria, svetska organizacija za zaštitu prirode, je uoči obeležavanja Svetskog dana močvara, u Sarajevu organizovala konferenciju za medije. S obzirom na to da je 2020. godina posvećena očuvanju biološke raznolikosti, to je i tema ovogodišnjeg dana močvara kojom se želi skrenuti pažnja na iznimnu važnost močvarnih staništa za prirodu i ljude.

I dok se u jeku klimatske krize, tresetišta močvare, bare i ostala vlažna staništa prepoznaju kao bitan faktor u smanjenju zagađenja, povećanju sigurnosti od suša i ublažavanju posledica klimatskih promena, u Bosni i Hercegovini ona se i dalje sustavno devastiraju i isušuju. Takav je slučaj i sa Hutovim blatom i Livanjskim poljem, dva jedinstvena prirodna fenomena od iznimnog nacionalnog, ali i međunarodnog značaja, koji nestaju pod pritiskom razvoja hidroelektrana i zahvata na njihovim vodotokovima.

„Bosna i Hercegovina potpisnica je Ramsarske konvencije o zaštiti močvarnih staništa čime se obvezala na svom teritoriju identificirati i zaštititi močvarna staništa od međunarodne važnosti. Do danas su prepoznata svega tri takva staništa u Bosni i Hecegovini – Bardača, Hutovo blato i Livanjsko polje. Unatoč tome, sva tri područja ugrožena su i svakim danom sve više nestaju. Nadležne vlasti kontinuirano propuštaju djelovati kako bi zaustavili degradaciju ovih područja, dopuštajući nastavljanje procesa koji su do toga doveli. Pri tom se javnim poduzećima poput Elektroprivrede Hrvatske zajednice Herceg Bosne, čija je neodrživa delatnost glavni uzrok nestanka Hutova blata, dopušta da nastave s takvim radom, bez insistiranja na sprovođenju mera ublažavanja posledica po prirodu, na što ih obvezuje zakon Bosne i Hercegovine“, objašnjava Zoran Mateljak iz WWF Adrije.

Pročitajte još:

Svetski dan močvarnih područja

Dugo su ova područja bila zanemarivana u Bosni i Hercegovini, i od strane javnosti i od strane vlasti, što je pogodovalo njihovoj devastaciji. Stoga je iznimno važno da pre svega lokalno stanovništvo, ali i nadležne vlasti, prepoznaju njihovu važnost za osiguravanje stabilnosti u neizvesnim vremenima koja su ispred nas, a koja će biti obeležena klimatskim promenama. Isto tako, potrebno je prepoznati i potencijal močvarnih područja za razvoj lokalnih zajednica u vidu održivog ekološkog i rekreativnog turizma.

„Danas smo sve svesniji važnosti koje močvare imaju za sav živi svet na Zemlji. Davno su prestale biti izvori bolesti i zaraza te je vreme da prihvatimo činjenicu kako od očuvanih močvara i drugih vlažnih staništa svi imamo korist. I priroda i ljudi. Zaštita, obnova i odgovorno korištenje ovih staništa ključ je za očuvanje biološke raznolikosti, razvoj lokalnih potencijala i stabilnost planeta“, zaključuje Danijel Lončar iz WWF Adrije.

Izvor: WWF Adria

Beč teži da bude ugljenično neutralna metropola – kako planira da ostvari taj cilj?

01.02.2020

Stadtaussicht-Wien-copyrightEurocomm-PRRegina-Huegli — Foto: Eurocomm-PR/Regina Huegli

Paket od 50 mera trebao bi glavni grad Austrije učiniti uspešnim “klimatskim primerom” za druge gradove i CO2 neutralnom metropolom.

“Beč je već godinama primer ekološko osveštenog grada. Ovim programom želimo pokazati da se Beč već duže vreme bavi zaštitom klime i da su preduzete brojne mere”, rekao je gradonačelnik Beča Majkl Ludvig.

Važan deo puta do grada koji će biti CO2 neutralan je “inteligentno umrežavanje” područja električne i toplotne energije, saobraćaja i odvoza otpada. Stoga će sa za širenje obnovljivih izvora energije odvojiti 1,2 milijarde eura, uključujući izgradnju novih fotonaponskih elektrana, solarnih sistema na krovovima javnih zgrada, te izgradnju vetroelektrana.

Pored toga, Beč sprovodi “pametne” projekte, poput korišćenja otpadne toplote iz glavnog uređaja za pročišćavanje otpadnih voda za ekološko grejanje 106.000 domaćinstava.

Planira se i širenje postojeće mreže javnog prevoza. Kako bi se prepolovio broj putničkih automobila do 2030. godine, Beč također planira razviti mrežu izvan gradskih granica, i to na Donju Austriju.

Pročitajte još:

Širenje mreže punjača za električne automobile u gradu trebalo bi da poveća i udeo elektromobilnosti u gradu. Očekuje se da će se stanice za punjenje u Beču udvostručiti na 2.000.

Ubuduće će, pored javnog prevoza, i bečka taksi vozila u velikoj meri biti električna.

Izvor: Eurocomm-PR

Atomska banja zapala za oko i čuvenom časopisu “Gardijan” kao savršena destinacija za odmor!

01.02.2020

massage_masaža — Foto-ilustracija: Pixabay

Čuveni britanski časopis “Gardijan” je nedavno objavio listu najboljih 10 mesta za odmor u istočnoj Evropi.

Autor teksta Tristan Ruterford smatra da upravo u ovom geografskom regionu, od Češke do Ukrajine, turisti mogu da pronađu zdravstvene usluge visokog kvaliteta i neobičnosti – po povoljnim cenama. Među njegovim preporukama našla se i jedna srpska banja nadomak Čačka.

Srbiju je opisao kao zemlju “istačkanu” odmaralištima. Posetioce je uputio na sva mesta koja u svom imenu imaju reč “banja”, od Vrnjačke do Novopazarske, koje su prema Tristanovim tvrdnjama među najjeftinijim u Evropi. Konkurenciju je ipak oduvala Atomska banja sa svojim tradicijom dugom 2.000 godina.

Prema njegovom mišljenju, hidroterpija je posebno primamljiva. Vode bogate sumporom i natrijumom čine kupače blistavim. Pored toga, Tristan savetuje da probate i masaže, limfnu drenažu i elektroterapiju, a dodatnu dozu zdravlja neće vam “ubrizgati” medicinsko osoblje, već okruženje – šume belog jasena, lipe, hrasta i bresta.

Pročitajte još:

Kada je reč o ostatku ovog područja, Tristan je uživao u Istarskim toplicama u Hrvatskoj i u spa-gradu Dudince u Slovačkoj.

Na spisak je uvrstio i Banjisht (Severna Makedonija), Bükfürdő (Mađarska), Truskavets (Ukrajina), Baile Herculane (Rumunija), Sanatorium Ozerny (Belorusija), Karlova Studánka (Češka) i Cieplice (Poljska).

Jelena Kozbašić

Kod Bileće će se graditi solarna elektrana na 133 hektara!

01.02.2020

solar_panels_solarni_paneli — Foto-ilustracija: Pixabay

Vuk Hamović, najveći trgovac električnom energijom u regionu, planira da u selu Skrobotno kod Bileće izgradi ogromnu solarnu elektranu čije bi se fotonaponske ćelije prostirale na 133 hektara, saznaje portal CAPITAL.

Instalisana snaga ovog energetskog postrojenja biće 60 MW, a procenjena godišnja proizvodnja 84 GWh.

Kako saznaje portal CAPITAL, Vlada Republike Srpske je na zahtev Hamovićevog preduzeća “EFT International Investments Holding Limited”, na sednici održanoj 16. januara, ove godine donela Odluku o pokretanju postupka dodele koncesije.

“Ovlašćuje se Ministarstvo energetike i rudarstva da pripremi dokumentaciju za javno nadmetanje i u saradnji sa Komisijom za koncesije Republike Srpske sprovede postupak dodele koncesije u skladu sa zakonom”, navodi se u odluci Vlade.

Pročitajte još:

Hamović u Republici Srpskoj, prema napisima na portalu CAPITAL, ima dva preduzeća koja svake godine obrću stotine miliona maraka kroz proizvodnju i izvoz električne energije.

Jedno je rudnik i termoelektrana “Stanari” kod Doboja koje je u 2018. godini imalo prihode od 196 miliona maraka i dobit od nepunih 40 miliona konvertibilnih maraka (oko 20,5 miliona evra). Drugi poslovni subjekat je EFT Bileća koja je od međunarodne trgovine električnom energijom u 2018. godini sa inkasirala 91,2 miliona konvertibilnih marki (oko 47 miliona evra).

Autor: Dragan Tovilović

Izvor: CAPITAL

Ključna godina za očuvanje biodiverzita – posebno važna vlažna područja

01.02.2020

PIO_Vlasina — Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Foto: Ministarstvo zaštite životne sredine

Ministarstvo zaštite životne sredine i ove godine će se uključiti u akcije koje se početkom februara organizuju širom sveta, kako bi ukazali koliko je važno i neophodno da se zaštite i očuvaju vlažna područja, ekosistemi koji su uslov opstanka jedinstvenom biljnom i životinjskom svetu.

Zdravi i raznovrsni ekosistemi vlažnih područja su važna podrška čovečanstvu. Oni obezbeđuju niz ekosistemskih usluga koje su od vitalnog značaja za život ljudi i podržavaju ekonomiju svake zemlje, predstavljajući moćna rešenja za obezbeđenje zdravlja, borbu protiv siromaštva, ublažavanje klimatskih promena i održivi razvoj.

Ovaj globalno važan datum obeležava se svakog 2. februara, na godišnjicu potpisivanja Konvencije o močvarama (Ramsarska konvencija), koje su od međunarodnog značaja naročito kao staništa ptica močvarica u iranskom gradu Ramsaru 1971. godine. Svetski dan vlažnih područja obeležava se organizovanjem različitih promotivnih aktivnosti na lokalnom ili nacionalnom nivou, sa ciljem promocije koncepta i jačanja svesti o značaju vlažnih staništa, očuvanju biodiverziteta i ekosistemskih usluga koje ovi ekosistemi obezbeđuju. Sa druge strane, važno je napomenuti da su ova područja izuzetno osetljiva na uticaje ljudskih aktivnosti.

Pročitajte još:

Izveštaj Međuvladine platforme o biodiverzitetu i ekosistemskim uslugama, jedinstveni je stručni izveštaj koji su odobrile vlade i koji utvrđuje osnovne pretnje za biodiverzitet i ekosistemske usluge, kao što su promene u korišćenju zemljišta, klimatske promene, invazivne vrste, prekomerna eksploatacija vrsta, zagađenje. Izveštaj pokazuje da je biodiverzitet od suštinskog značaja za ljudsku egzistenciju, da je čovek svojim aktivnostima znatno izmenio prirodu na globalnom nivou. Suočavamo se sa šestim masovnim izumiranjem usled gubitka biološke raznovrsnosti – na globalnom nivou oko milion vrsta je pred izumiranjem, 75 odsto kopnene površine značajno je izmenjeno, a preko 85 odsto močvarnih područja je potpuno izgubljeno.

Ova godina je prekretnica za očuvanje biodiverziteta. Dosadašnji napori na globalnom nivou nisu urodili plodom, i na pomolu je nov strateški okvir za očuvanje biodiverziteta nakon 2020. godine koji će biti usvojen ove godine na 15. zasedanju Konferencije članica Konvencije o biološkoj raznovrsnosti u Kini. Neophodne su transformativne promene kako bi se uvećali napori čovečanstva za očuvanje biodiverziteta i održivo korišćenje njegovih komponenata.

Povodom obeležavanja Svetskog dana vlažnih područja u Srbiji, kao centralni događaj biće organizovan skup „Biodiverzitet vlažnih područja“, 31. januara 2020. godine u Centru za posetioce PIO Vlasina. Skup organizuju Ministarstvo zaštite životne sredine, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i Turistička organizacija opštine Surdulica.

Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine

Sombor dobio 45 miliona dinara za izgradnju vodovoda u Doroslovu

31.01.2020

Zamenik gradonačelnice Antonio Ratković potpisao je danas u ime Grada Sombora sa Pokrajinskom vladom Ugovor o dodeli sredstava putem javnih konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata y oblasti vodoprivrede i zaštite voda.

Obraćajući se prisutnim novinarima i predstavnicima lokalnih samouprava, predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović istakao je da Pokrajina među prvima, ako ne i prva, zajedničkim snagama i sredstvima Pokrajinske vlade, preko Uprave za kapitalna ulaganja i sa sredstvima lokalnih samouprava, već kroz dodelu ovih ugovora, danas započinje jedan novi investicioni ciklus.

„Samo preko Uprave za kapitalna ulaganja i preko udruženih sredstava lokalnih samouprava investiraćemo nešto više od 3 milijarde i 900 miliona dinara u odnosu na ove ugovore koje ćemo danas dodeliti za 23 projekta na teritoriji 22 lokalne samouprave“, rekao je Mirović i osvrnuo se na značaj i namenu ova 23 projekta među kojima je i somborski.

„U Somboru imamo jedan sjajan projekat. U skoro svakom naseljenom mestu rekonstruišemo vodovodni sistem. Ove godine završićemo u Doroslovu ovaj projekat“ istakao je predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, dodavši da će se akcenat staviti na nastavak i završetak velikih projekata rekonstrukcija bolnica i klinika, među kojima su najznačajnije bolnice u Somboru i Senti.

Pročitajte još:

U skladu sa Odlukom o dodeli sredstava, Gradu Somboru je dodeljeno 45 miliona dinara za realizaciju projekta u oblasti vodoprivrede i zaštite voda, konkretno za nastavak izgradnje vodovoda u naseljenom mestu Doroslovo.

Pored Sombora, sredstva u ovoj oblasti dobili su Vršac i Opština Mali Iđoš.

Svečano uručenje ugovora upriličeno je u holu zgrade Pokrajinske vlade u Novom Sadu.

Izvor: Grad Sombor

Otvoren konkurs za inovativne i prodorne ideje u vezi sa klimatskim promenama

31.01.2020

green_ideas_zelene_ideje — Foto-ilustracija: Pixabay

Privredna komora Srbije vas poziva da učestvujete u EIT Climate-KIC Accelerator programu, najvećem EU akceleratoru namenjenom startapovima i preduzetnicima sa inovativnim i prodornim idejama u vezi sa klimatskim promenama. EIT Climate-KIC je najveće EU javno-privatno partnerstvo, angažovano na ublažavanju klimatskih promena i ubrzanju tranzicije ka ekonomiji nulte emisije ugljenika.

Zahvaljujući podršci Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju (EIT) aktivno deluje u četiri prioritetne teme:

urbana područja,
korišćenje zemljišta,
proizvodni sistemi,
klimatska metrika i finansije.

Privredna komora Srbije implementira Accelerator i druge EIT Climate-KIC programe u Srbiji od 2016. godine – Pioneers into Practice – progam mobilnosti profesionalaca, Ideathon – radionice za studente i Climathon-24-časa hakaton. Više informacija na https://www.climate-kic.org/.

EIT Climate-KIC Accelerator program namenjen je timovima koji nameravaju da osnuju startap (I faza), kao i startapovima do 5 godina starosti, sa najmanje dva osnivača (II i III faza) sa inovativnim, komercijalno održivim proizvodima ili uslugama u vezi sa klimatskim promenama.

Konkurs je otvoren do nedelje, 01. mart 2020. god.

Program će biti realizovan u periodu između aprila i septembra 2020. godine u 12 zemalja (Bugarska, Grčka, Kipar, Estonija, Hrvatska, Letonija, Litvanija, Portugalija, Rumunija, Slovenija, Srbija). Obuhvata edukaciju i intenzivne treninge, lično mentorstvo i bespovratnu finansijsku pomoć.

Učešće je besplatno, preduslov dobro znanje engleskog jezika.

Više informacija o programu i prijava učešća https://www.climate-kic.org/ris/accelerator.

Za pomoć u apliciranju možete kontaktirati: preduzetnistvo@startit.rs.

Pratite ih na https://www.facebook.com/ClimateKICSrbija/.

Uskoro obavezan univerzalni punjač za telefone i tablete u EU

31.01.2020

punjači_telefoni — Foto-ilustracija: Unsplash (Steve Johnson)

Foto-ilustracija: Unsplash (Thomas Kolnowski)

Evropski parlament je izglasao rezoluciju kojom se traži uvođenje univerzalnog punjača za mobilne telefone, tablete, čitače elektronskih knjiga i druge prenosive uređaje jer postoji „hitna potreba za regulacionim delovanjem EU“ kako bi se smanjila količina elektronskog otpada i osnažili potrošače za donošenje održivih odluka.

Prema procenama, na svetskom nivou godišnje se proizvede oko 50 miliona metričkih tona elektronskog otpada, uz prosečno više od 6 kg po osobi. U Evropi je 2016. ukupna količina nastalog elektronskog otpada iznosila 12,3 miliona metričkih tona, što je prosečno 16,6 kg po stanovniku. Kratki životni ciklusi nekih uređaja takođe uzrokuju veću količinu elektronskog otpada, navodi se u rezoluciji.

Pročitajte još:

Rezolucija kojom se poziva na obavezno uvođenje univerzalnih punjača za sve mobilne uređaje usvojena je sa 582 glasova za, 40 protiv i 37 suzdržanih. Evropski parlament želi da do jula 2020. Komisija donese delegacioni akt predviđen Direktivom o radijskoj opremi iz 2014. ili, ako je potrebno, odobri drugu zakonodavnu meru najkasnije do istog datuma. Izvršne vlasti EU trebale bi da osiguraju da se zakonodavni okvir za univerzalni punjač „redovno nadzire kako bi se uzeo u obzir tehnički napredak”, navodi se u saopštenju Evropskog parlamenta. To znači da će se pažnja posvetiti tome da postojeće zakonodavstvo ne ograničava inovacije na tržištu.

Foto-ilustracija: Unsplash (Tarn Nguyen)

Zastupnici u Evropskom parlamentu ponavljaju da su istraživanje i inovacije ključni za poboljšanje postojećih tehnologija i osmišljavanje novih. Parlament takođe želi da Komisija preduzme mere kako bi se na najbolji način osiguralo međusobno delovanje različitih bežičnih punjača s različitim mobilnim uređajima, razmotri zakonodavne inicijative kako bi se povećala količine vodova i punjača koji se sakupljaju i recikliraju u državama članicama EU i osigura da potrošači više nisu u obavezi da kupuju nove punjače sa svakim novim uređajem. Strategije za odvajanje kupovine punjača od kupovine novih uređaja trebale bi se uvesti rešenjem o univerzalnom punjaču, međutim, zastupnici u Evropskom parlamentu ističu da bi se „svakom merom čiji je cilj odvajanje trebalo izbeći potencijalno više cena za potrošače”.

U svojoj rezoluciji o Evropskom zelenom planu Parlament je pozvao na donošenje ambicioznog novog akcijskog plana za cirkularnu ekonomiju s ciljem smanjenja ukupnog negativnog uticaja proizvodnje i potrošnje EU-a na zaštitu životne sredine i prirodne resurse, pri čemu su ključni prioriteti efikasnost resursa, nulta stopa zagađenja i sprečavanje nastanka otpada. Evropska komisija usvojila je 29. januara Radni program za 2020. u kojem se obvezuje predstaviti zakonodavnu inicijativu za univerzalne punjače u trećem kvartalu ove godine.

Izvor: Ekovjesnik

1...782783784...1,678 Page 783 of 1,678

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2026 January

Events for 31st January

Events for 1st February

Events for 2nd February

Events for 3rd February

Events for 4th February

Events for 5th February

Events for 6th February

Events for 7th February

Events for 8th February

Events for 9th February

Events for 10th February

Events for 11th February

Events for 12th February

Events for 13th February

Events for 14th February

Events for 15th February

Events for 16th February

Events for 17th February

Events for 18th February

Events for 19th February

Events for 20th February

Events for 21st February

Events for 22nd February

Events for 23rd February

Events for 24th February

Events for 25th February

Events for 26th February

Events for 27th February

PIŠITE NAM