Vetropark „Kovačica“ dodelio donacije za 14 udruženja i mesnih zajednica

21.04.2021

Predstavnici Vetroparka “Kovačica” kroz „Program podrške lokalnoj zajednici 2020/2021“ dodelili su donacije udruženjima i mesnim zajednicama na području ove opštine. Kako su najavili vlasnici izraelske kompanije Enlight Renewable Energy, koja upravlja ovim vetroparkom, do kraja godine ponovo će raspisati konkurs za dodelu ovakvih donacija.

“Javni konkurs je bio otvoren tokom novembra i decembra 2019. godine, a pravo učešća imale su neprofitne organizacije sa teritorije opštine Kovačica. Uz veliki odziv, od 60 pristiglih prijava komisija je izabrala najboljih 14 projekata, i to za dobrovoljna vatrogasna društva, mesne zajednice, vaspitno-obrazovne institucije i organizacije civilnog društva”, navodi se u saopštenju Vetroparka “Kovačica”.

Donacije su dobili: Dobrovoljno vatrogasno društvo “Debeljača”, Dobrovoljno vatrogasno društvo “Idvor”, Dobrovoljno vatrogasno društvo “Kovačica”, Dobrovoljno vatrogasno drustvo “Padina”, Dobrovoljno vatrogasno drustvo “Uzdin”, Mesna zajednica “Debeljača”, Mesna zajednica Padina, Osnovna škola “Maršal Tito” iz Padine, Osnovna škola “Mlada pokolenja” iz Kovačice, Predškolska ustanova “Kolibri” iz Kovačice, Udruženje građana za ekološko očuvanje prirode i jezera “Crepajački ekološki vrt” iz Crepaje, Udruženje “U službi prirode Debeljača”, Udruženje za zaštitu životinja “Caca”, i Ekološki pokret Opštine Kovačica.

Pročitajte još:

Predstavnici Opštine Kovačica su se zahvalili investitoru na pruženoj pomoći lokalnoj zajednici, a korisnici donacija su preuzeli donatorske table.

Kako se navodi, predstavnici izraelske kompanije su naglasili važnost njihovog društveno odgovornog poslovanja i najavili da će krajem ove godine biti otvoren novi javni konkurs. Podsetili su i na to da Vetropark “Kovačica” od svog profita godišnje izdvaja 2 odsto za podršku lokalnoj zajednici.

Energetski portal

Skupština usvojila četiri zakona iz oblasti energetike i rudarstva

21.04.2021

Poslanici Narodne skupštine Republike Srbije usvojili su četiri zakona iz oblasti rudarstva i energetike, uključujući dva nova zakona – Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije i Zakon o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije, kao i izmene i dopune dva zakona – Zakona o energetici i Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, navodi se na sajtu Vlade.

Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE)

Cilj novog zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE), jeste da omogući nove investicije u OIE i poveća učešće obnovljivih izvora u ukupno proizvedenoj energiji. Primenom ovog zakona obezbediće se zaštita životne sredine, borba protiv klimatskih promena, smanjenje troškova za građane, energetska tranzicija, kao i pojednostavljenje i ubrzanje procedura.

Novi zakon uvodi tržišne premije umesto dosadašnjih fid-in tarifa, koje se zadržavaju samo za mala postrojenja i demonstracione projekte, u skladu sa pravilima državne pomoći EU. Novi sistem podsticaja proizvođače će izložiti uticaju tržišta i konkurencije, smanjujući troškove za građane i privredu. Istovremeno, obezbeđuje se stabilan i predvidljiv zakonski okvir za investitore, koji podrazumeva i jednostavnije i brže administrativne procedure uvođenjem e-energetike.

Važno je i to što novi zakon donosi veće uključivanje građana u energetsku tranziciju uvođenjem instituta kupca-proizvođača, koji podrazumeva da kupci električne energije, postavljanjem solarnih panela na krovovima objekata, proizvode električnu energiju za svoje potrebe, a da time umanje i svoj račun za utrošenu električnu energiju. Takođe, ovim zakonom uvodi se i zabrana izgradnje hidroelektrana bilo kog tipa i snage u zaštićenim područjima.

Pročitajte još:

Zakon o energetskoj efikasnosti

Ciljevi zakona o energetskoj efikasnosti i racionalnoj upotrebi energije jesu ostvarivanje uštede energije, smanjenje uticaja energetskog sektora na životnu sredinu i doprinos održivom korišćenju prirodnih i drugih resursa. Ovim zakonom Srbija se usklađuje sa novim direktivama EU u ovoj oblasti, što između ostalog podrazumeva i uvođenje regulative za eko-dizajn, koja se tiču označavanja uređaja za domaćinstvo koji mogu da se nađu na tržištu, kao i regulative za visokoefikasnu kogeneraciju.

U cilju podsticanja efikasnog korišćenja energije i primene mera energetske efikasnosti, predviđeno je osnivanje uprave za finansiranje i podsticanje enegetske efikasnosti u sastavu Ministarstva rudarstva i energetike, koja će građanima olakšati dobijanje subvencija za zamenu prozora, vrata, izolacije fasada i grejnih sistema.

Subvencije uprave za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti iznosiće 25 odsto, koliko će finansirati i jedinice lokalne samouprave, a predviđeno je učešće građana u iznosu od 50 odsto. Sredstva podsticaja biće opredeljivana kroz javne pozive građanima, a biće finansirane, između ostalog, i mere ugradnje efikasnih kotlova na biomasu i kotlova na gas, koji su važni zbog smanjenja zagađenja iz individualnih ložišta.

Zakon o energetici

Predlog izmena i dopuna Zakona o energetici omogućiće usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije, obezbediće sigurnost isporuke i snabdevanja energijom i energentima i omogućiće uvođenje novih učesnika na tržištu energije. Izmenama zakona stvara se pravni osnov za donošenje Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana i dodatno uređuju i proširuju ovlašćenja Agencije za energetiku Republike Srbije.

Takođe, unapređuju se transparentnost i zaštita konkurencije i potrošača i nediskriminatorno ponašanje na tržištu. Usvajanjem ovog zakona, i kupci toplotne energije imaće pravo na status energetski ugroženog kupca i umanjenje računa ukoliko ispune propisane kriterijume, kao što već imaju kupci električne energije i gasa. U postupanju Ministarstva uvodi se elektronsko poslovanje (e-energetika), što će omogućiti jednostavnije procedure i brže izdavanje dozvola i saglasnosti.

Zakon o rudarstvu

Glavni cilj donošenja zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima jeste da stvori uslove za efikasnije i održivo upravljanje mineralnim i drugim geološkim resursima Srbije, kao i povećanje investicija u geološka istraživanja i rudarstvo. Vrednost potvrđenih mineralnih rezervi u Srbiji iznosi oko 200 milijardi dolara i jedan od ciljeva je da se efikasnijim korišćenjem rudnog bogarstva poveća učešće rudarskog sektora u BDP-u sa sadašnjih 1,9 odsto na četiri do pet odsto u narednih pet godina.

Izmenama zakona proširuju se nadležnosti Geološkog zavoda Srbije, kao najvažnije institucije u ovoj oblasti, i omogućava, prvi put, osnivanje komore rudarskih i geoloških inženjera Srbije koja bi okupila stručnjake različitih profila koji se bave različitim poslovima u oblasti geoloških istraživanja.

Novi propis stvara i zakonsku osnovu za uvođenje elektronskog poslovanja u oblasti rudarstva i geologije (e-rudarstvo), što će doprineti transparentnijem i efikasnijem postupanju, a procedura izdavanja odobrenja pojednostavljuje se i skraćuje sa sadašnjih 150, na u proseku 15 do 20 dana.

Energetski portal

Pronađi zeleni balon i potpiši za čistiji vazduh

20.04.2021

Loš kvalitet vazduha u Srbiji dobro je poznat, ali je manje poznato da je jedan od glavnih uzroka zagađenja sirovi lignit. Naime, sirovi lignit je vrsta uglja sa visokim procentom vlage i pepela, što ga čini nekvalitetnim energentom opasnim po životnu sredinu.

Ali uprkos njegovoj maloj toplotnoj moći, u Srbiji preko 15 odsto domaćinstava koristi sirovi lignit za ogrev. Upravo to je navelo udruženje „Srbija u pokretu“ da pokrene narodnu inicijativu POTPIŠI-PRODIŠI čiji je krajnji cilj zabrana prodaje sirovog lignita individualnim domaćinstvima.

Da bi se ovo postiglo, neophodno je da inicijativu potpiše što više građana, a svako ko želi da dâ svoj doprinos ovoj akciji može ostaviti svoj potpis od 19. do 26. aprila.

Na sajtu potpisiprodisi.rs dostupna je mapa svih 13 gradova u kojima se prikupljaju potpisi, a kada na mapi kliknete na zeleni balon, prikazaće vam se u koje vreme se na datoj lokaciji nalaze volonteri.

„Svaki potpis je korak bliže ka čistijem vazduhu, a sve što je potrebno jeste da građani pronađu osobu sa zelenim balonom i ostave svoj potpis“, objašnjava Teodora Adamović iz udruženja „Srbija u pokretu“.

Sve je počelo kada je profesor Vigor Majić, direktor istraživačkog centra Petnica, upozorio da je lignit koji se prodaje u Srbiji izuzetno lošeg kvaliteta, kaže Teodora za Energetski portal. Ona dodaje da su se ubrzo oglasili profesor Aleksandar Jovović sa Mašinskog fakulteta u Beogradu i profesorka Sandra Popović sa Mašinskog fakulteta u Sidneju, te da su zajedno počeli da pišu predlog izmene zakona, a kada je predlog podržan narodnom inicijativom, on se, kako kaže, kad-tad mora naći u skupštinskoj proceduri.

Pročitajte još:

Građani se opredeljuju za sirovi lignit jer im pogoduje njegova niska cena, objašnjava Teodora. Iako se kupovina ovog uglja isprva čini ekonomičnim, na godišnjem nivou nas korišćenje sirovog lignita košta više nego korišćenje nekog efikasnijeg energenta sa većom kalorijskom vrednošću.

„Sve što treba jeste da se sirovi lignit isuši kako bi mu se povećala toplotna moć, a smanjio procenat vlage i pepela. Ipak, zbog dodatne obrade uglja raste i njegova cena, ali se na godišnjem nivou korišćenje obrađenog lignita ipak isplati“, ističe Teodora.

Ona dodaje da postoji još jedan razlog da ubrzamo ukidanje sirovog lignita, i to ekonomski. Po WHO listi, Srbija je na drugom mestu sa 33,5 odsto od bruto dohotka koji otpadne na zdravstvenu negu i smrtnost usled zagađenja vazduha, dok su ulaganja u zaštitu životne sredine svega 0,5 odsto.

Zabrana korišćenja sirovog lignita odnosi se samo na domaćinstva, ali ne i na termoelektrane i industriju, ističe Teodora. Zapravo, sirovi lignit je do pre 30 godina bio isključivo industrijski ugalj i nije bilo moguće nabaviti ga u slobodnoj prodaji. Ipak, kako su 90ih godina usledile sankcije, regulativa protiv sirovog lignita je ukinuta, a tako je ostalo do danas.

Sada je, kako kaže, vreme za promenu.

„Važno je da napravimo taj prvi korak u pronalaženju rešenja za zagađenje životne sredine, pa hajde da krenemo od vazduha koji smo u zadnje vreme počeli i da vidimo. Ukoliko bismo prešli na grejanje biomasom ili briketiranim drvima, za 22 meseca bismo produžili život svima nama.“, zaključuje Teodora.

Milena Maglovski

U Škotskoj pušten u rad prvi punjač koji koristi plimu za dobijanje struje

20.04.2021

Charge-point-punjenje-automobil — Foto: Nova Innovation

Punjač za električne automobile koji se napaja strujom koja dolazi iz dubine Severnog mora pušten je u rad na Šetlandskim ostrvima u Škotskoj. Za ovaj punjač koristi se najčistiji izvor energije – snaga plime. Naime, pod vodom su postavljenje posebne turbine koje nedovoljno iskorišćenu snagu mora pretvaraju u struju.

Ovaj jedinstveni punjač u rad je pustila kompanija „Nova Innovation“i to na ostrvu Jel. Ova ostrva posebna su i po tome sto sva domaćinstva na njima već nekoliko godina koriste električnu energiju koja se dobija zahvaljujući morskoj plimi.

“Naša tehnologija generiše električnu energiju iz ogromne snage mora i menja način na koji napajamo svoj život – od načina na koji pravimo šolju čaja do putovanja. Sada imamo i tu mogućnost da automobile napajamo sa plimom i osekom, što pokazuje da mnogo radimo na tome da umanjimo i suzbijemo klimatske promene”, rekao je Simon Forest, direktor ove kompanije.

Pročitajte još:

Kako se navodi saopštenju, njihov cilj je da isporučuju čistu energiju koja će zadovoljiti sve potrebe ljudi, a sve u cilju zaštite životne sredine i smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte. Prema prvim informacijama stanovnici su oduševljeni novim punjačem koji rado koriste.

Škotska vlada donela je odluku da zabrani prodaju novih automobila sa motorima na unutrašnje sagorevanje do 2032. godine što je ubrzalo potrebu za razvojem novih izvora čiste energije koja će se koristiti za punjenje električnih automobila.

Milica Radičević

ABB FIA Formula E – više od trke

20.04.2021

Prava je prilika da u fokus stavimo jedno veliko automobilsko takmičenje, koje je sve, osim tradicionalne jurnjave po trkačkim stazama. Naravno, reč je o ABB FIA Formuli E koja se održava od 2014. godine. Od tada, iz godine u godinu pridobija sve više publike i pratilaca, ali ne samo zbog vozačkih umeća, nego i svih rešenja koja su primenjena u ovom takmičenju.

Na ovu priču nas u pravo vreme poziva kompanija ABB, koja je 09. aprila održala online konferenciju za novinare iz čitavog sveta, a ujedno se i nadovezuje na odličnu emisiju SAT plus, koja je emitovana početkom aprila.

Reč je o 24-časovnom testu najpopularnijih električnih automobila na stazi NAVAK, nedaleko od Beograda, gde su vozila naravno napajana električnom energijom brzih ABB punjača.

ABB FIA Formula E takmičenje je samo po sebi drugačije od uobičajenog auto-moto sporta, koje smo mi tradicionalisti navikli da gledamo i pratimo. Ono što je glavna razlika u odnosu na ostale kategorije je upravo pogonska jedinica, koja se u potpunosti snabdeva električnom energijom, a za koju je zadužena ABB podrška, u vidu punjača, logistike, inovativnih rešenja, koja se već primenjuju i na komercijalnim vozilima, odnosno na putnoj mreži.

Pored toga, trke se odvijaju u najstrožim centrima velikih metropola. Što nije slučajno. Na taj način, skreće se pažnja da ovakav vid prevoza, a u ovom slučaju i zabave kroz takmičenje, smanjuje zagađenost vazduha, kao i zvučnu zagađenost jednim ovakvim događajem, jer se bolidi praktično i ne čuju.

Pročitajte još:

Mnogi su se pobunili i kada je Formula 1 pre nekoliko godina prešla iz turbo u hibridnu eru i izgubila onaj dobro prepoznatljiv zvuk, ali i pored toga, takmičenje nije postalo nezanimljivo, naprotiv, krugovi se voze za još kraće vreme, a uzbuđenje svakako da ne nedostaje. U svakom slučaju, jasan je put kojim ide auto industrija, pa i auto-moto sport.

Održivost, ekonomičnost i najvažnije ekološki aspekt su među vodećim faktorima koji su pokazatelji u kom smeru će se nastaviti dalje.

Samu konferenciju je otvorio Sebastian Buemi, švajcarski sportski vozač, a danas aktivni učesnik ABB FIA Formule E šampionata i ujedno ambasador ovog takmičenja.

“Kao vozač koji dolazi iz Švajcarske, prvenstveno mi je velika čast da sam deo projekta iza kog stoji kompanija ABB. Švajcarska je odlična zemlja za razvijanje projekata kao što je elektrifikacija drumskog saobraćaja. Sećam se i kada su punjači, kao i elektro automobili u mojoj zemlji bili novost. Danas je to već uveliko prihvaćen stil života, te se uveliko prelazi na električni pogon.“

Nakon uvodnih reči jednog od trenutno najboljih vozača ovog takmičenja, prešlo se na druge teme i sagovornike, među kojima je reč uzeo Frank Muehlon, direktor E-mobiliti divizije u kompaniji ABB, te ukratko istakao gde je sada industrija elektro automobila, a podsetio nas je kada i kako je sve počelo:

“Zaista smo na prekretnici u sektoru e-mobilnosti. Automobilski svet postaje deo električnog sveta – dva sveta su se stopila, dok su u prošlosti to bile različite industrije. U narednih 10 godina očekujemo da ćemo ih videti još bliže. Zaista je zanimljivo osvrnuti se u proteklih 10 godina na tempo i napredak industrije. ABB je 2010. godine instalirao prve komercijalne brze punjače u Evropi, tačnije u Holandiji. Tada smo potencijalno mogli da napunimo automobil sa najviše 50 kilovat sati, ali automobili još nisu bili spremni. To bi moglo dati domet od oko 150 kilometara za oko 30 minuta. Mi smo tržišni lider u zapadnom svetu sa oko 17000 DC brzih punjača instaliranih u više od 80 zemalja, od kojih mnoge zapravo imaju raspon snage do 350 kilovata. Ovi brzi punjači Terra High Power mogu napuniti automobil za manje od 15 minuta, što je oko 80 odsto kapaciteta baterije.“

Od sagovornika, pažnju nam je skrenula i Julia Palle, direktor održivosti takmičenja ABB FIA Formule E, koja je iznela mnogo detalja vezanih za samu organizaciju, ali je nas iz časopisa Industrija zanimalo naročito to kako ona vidi ovo takmičenje u narednih 10 godina.

“Svakako mislim da će ABB FIA Formula E šampionat biti mnogo popularniji. Mi smo za to spremini, već smo takmičenje svetskih razmera. Naši vozači dolaze iz svih krajeva planete, a i već sada održavamo trke na raznim lokacijama širom sveta. Ono što nam je među prioritetima jeste takmičenje na novim mestima, kako bismo promovisali ideju i tehnologiju koju primenjujemo u takmičenju. Očekujemo da će Vlade, naročito naprednijih država, u narednim godinama donositi zakone koji će dozvoljavati samo električni vid prevoza u velikim gradovima, naročito u centralnim delovima metropola. To će naše takmičenje dodatno promovisati, kao i razvoj tehnologije koje primenjujemo. Naše tamičenje će jednostavno postati sastavni deo “Smart cities“ načina življenja,“ ukratko nam je odgovorila Julia.

Ukoliko već niste, predlažemo da pogledate i upoznate se sa ovim vidom zabave, koju donose vrhunski vozači i vrhunski inženjeri kompanije ABB.

Na našim prostorima, takmičenje se može pratiti na kanalima Eurosport-a, a ko želi opširnije, uživo prenosi treninga i kvalifikacija se mogu pratiti i preko platforme www.youtube.com.

Sve je detaljno objašnjeno ovde.

Mi koji volimo i trkanje i nove tehnologije bićemo online, dok nam ovo takmičenje ne dođe u komšiluk, ili možda čak i u naš grad.

Lepo je imati nadu.

Izvor: Industrija

Beograd u trci za “Zelenu prestonicu Evrope 2023.”

20.04.2021

river-beograd — Foto-ilustracija: Pixabay

Glavni grad Srbije, uz Zagreb, Sofiju i Skoplje je u konkurenciji za nagradu “Zelena prestonica Evrope 2023.” koju od 2010. godine organizuje Evropska komisija. Ekološka dostignuća, težnja ka urbanoj održivosti i eko-inovacije su neki od segmenata koje podržava ova nagrada.

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić kaže da je Beograd dobio status kandidata u okviru ovog takmičenja, čime je ušao u uži izbor sa još 15 evropskih gradova.

“Veliki je novac potreban za realizovanje ekoloških projekata, ali uprkos tome, važno je da smo deo ovog procesa takmičenja. Na ovaj način podižemo svest o značaju rešavanja ekoloških problema”, rekao je gradonačelnik, navodi se u saopštenju.

Kako je pojasnio u procesu kandidature prati se 12 parametara, zahvaljujući tome možemo da procenjujemo kakav je naš napredak.

“Nijedan od ovih parametara nije moguće unaprediti preko noći. Moramo da imamo jasnu strategiju koju ćemo iz godine u godinu realizovati u kontinuitetu. Pobednik takmičenja za “Zelenu prestonicu Evrope” dobija nagradu od 600.000 evra za projekte održivosti životne sredine, kao i mogućnost za bolji pristup „zelenim fondovima””, istakao je gradonačelnik.

Pročitajte još:

Kako je najavio pred odbornicima će se naći Predlog plana kvaliteta vazduha u gradu Beogradu za period 2021–2030, zatim Predlog akcionog plana za „Zeleni grad” i Predlog akcionog plana za održivu klimu i energiju.

“Ova tri dokumenta trasiraće ekološku sliku grada za period od deset godina i definitivno će „zelena politika” biti na samom vrhu agende, kada govorimo o razvoju grada. Siguran sam da ćemo realizacijom ovih planova i vredno radeći uspeti vremenom da uđemo i u finale takmičenja za laskavu titulu „Zelene prestonice Evrope””, objašnjava Radojičić.

Pobednici nagrade “Zelena prestonica Evrope 2023.” će biti proglašeni 2021. godine i biće u mogućnosti da uživaju u brojnim prednostima, kao što su veći fokus na ekološke projekte i povećana strana ulaganja, jačanje regionalnog uticaja i drugo.

Energetski portal

Pametne tehnologije u službi vašeg komfora

20.04.2021

Nema sumnje da ćemo godinu koja odlazi pamtiti dugo, a među brojnim posledicama izazvanih pandemijom koronavirusa nalazi se i globalni pad ekonomije. Iako su mnoge grane industrije pretrpele ogromne gubitke, u građevinskoj industriji radilo se punom parom. Stambeni i poslovni objekti su se gradili po čitavoj Srbiji. I to nije sve! Objekti koji su nikli odlikuju se savremenim karakteristikama, a mnogi su i dobili oznaku „pametnih” zgrada.

Zakonom o stanovanju i održavanju zgrada utvrđeno je da je unapređenje energetske efikasnosti javni interes, pa je poražavajući podatak jednog istraživanja koje pokazuje da čak 85 odsto stambenih zgrada u Srbiji ne zadovoljava minimalne uslove energetske efikasnosti.

Ako govorimo o uticaju na životnu sredinu, emisija ugljen-dioksida ostaje najveći problem, a gradovi važe za glavne krivce. Iako urbane sredine na globalnom nivou zauzimaju samo dva odsto površine planete, čak 70 odsto emisije ugljen-dioksida i dve trećine svetske potražnje za energijom, potiče upravo iz gradova, piše C40.org. Zgrade uzrokuju gotovo petinu globalnih emisija ugljen-dioksida sa efektom staklene bašte koji su povezani sa energijom, prema Međuvladinom panelu za klimatske promene (IPCC). Postavlja se pitanje o tome šta može da se učini da bismo zadržali komfor ujedno smanjivši potrošnju energije.

U fokusu:

Kompanija ABB svojim rešenjima, a naročito tehnologijom kućne automatizacije, pomaže nam u naporima da dosegnemo udobnost i uštedu kao da i razvijamo naše gradove na održiv način.

Kada je reč o kućama, ABB-ova free@home® rešenja se koriste za transformisanje kuća ili stanova u pametne domove, što doprinosi tome da svakodnevni život bude lakši i sigurniji kao i da se smanji potrošnja energije u objektu i do 30 odsto. ABB-free@home® kombinuje sve korisne funkcije udobne kućne automatizacije i interfonskog sistema komunikacije u jedinstveni sistem koji je lak za razumevanje i upravljanje.

Sa ABB-free@home® možete upravljati čitavim domom, kao i obično, pomoću prekidača. Još je praktičnije da to učinite pomoću pametnog telefona, tableta ili računara, putem dodira ili glasovne kontrole. Zahvaljujući saradnji sa ABB partnerima, vlasnici kuća mogu da kontrolišu i aplikacije poput Amazonove Alekse, Filipsovog Hua ili Sonos zvučnika putem ABB-free@home® rešenja.

Roletnama, svetlima, grejanjem, klima uređajima i interfonskim sistemom komunikacije može se upravljati odvojeno ili zajedno. Roletne u celom domu mogu se programirati da se automatski aktiviraju u skladu sa položajima Sunca. Svetla u kupatilu i radio u kuhinji mogu se uključiti pritiskom na dugme, kao i sva svetla i uređaji koji se deaktiviraju preko prekidača pri izlasku iz kuće.

Za efikasnije upravljanje energijom, pojedinačne sobne temperature mogu se potpuno automatizovati u zavisnosti od dnevne rutine vlasnika. Grejanje se može isključiti ili prilagoditi ako se otvori prozor ili ako nikoga nema kod kuće. Svaka soba se može programirati prema određenim željama, pružajući tako optimalan komfor.

Bez obzira na to da li se oprema nova zgrada ili renovira stara nekretnina, instaliranje sistema je fleksibilno i lako. Sa žičanim ili bežičnim senzorima, aktuatorima i jedinicama pokretača senzora, kao i konfiguracijom i radom putem aplikacije, sistem je futureproof zaštićen, pa na taj način električarima osigurava lakše instaliranje sistema, a krajnjim korisnicima lakše korišćenje. Intuitivni korisnički vodič za aplikaciju omogućava da se konfiguracija ABB-free@home® izvrši vrlo brzo putem tableta ili računara. Pomoću aplikacije, konfiguracija i rad sa ABB-free@ home® sistemom je lak poput surfovanja Internetom. Za početak se kreira nacrt po spratovima i sobama. Tada se svi raspoloživi uređaji u sobama aktiviraju i raspoređuju po odgovarajućim spratovima i prostorijama.

Tekst u celini možete pročitati u novom broju Magazina Energetski portal PAMETNI GRADOVI, decembar 2020 -februar 2021.

Raste potražnja za naftom, ali ne i cene

20.04.2021

nafta_rezervoari — Photo-illustration: Pixabay

Procenjuje se da će do kraja godine doći do ozbiljnog rasta u potrošnji sirove nafte, a od marta do danas, za samo mesec i po dana, cena goriva u Srbiji porasla je za 5 do 7 dinara, prenosi RTS.

Ipak, kako za RTS ističe Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, promene koje nas očekuju neće biti drastične, kao kada je cena sirove nafte nekoliko meseci bila povećana za 88 odsto.

On objašnjava da tržište nafte vrlo intenzivno reaguje na sve najave eventualnih povećanja i ispunjenja potrošnje, a prošlu sedmicu su, kako kaže, obeležile procene da će do kraja godine doći do ozbiljnog porasta u potrošnji sirove nafte.

Iako je četiri do pet dana prethodne nedelje cena sirove nafte bila u porastu, Mićović ističe da je petak doneo smirenje, te da se cena po barelu sada kreće između 60 i 65 dolara.

Pročitajte još:

Imajući u vidu trenutnu epidemiološku situaciju, analitičari predviđaju da je pred nama period povećane mobilnosti ljudi, a samim tim i veće potrošnje goriva. Cena goriva zavisiće od toga na koji način će proizvođači odgovoriti na veliku potražnju, kaže Mićović.

On dodaje da srpsko tržište reaguje kao i sva druga, premda se ukupni troškovi naftnih sektora, dok gorivo dođe do pumpi, razlikuju od zemlje do zemlje. Nivo konkurencije takođe se razlikuje pa, samim tim, i brzina tih promena varira od zemlje do zemlje.

Izvor: RTS

Raspisan konkurs za dodelu bespovratnih sredstava zadrugama za 2021. godinu

20.04.2021

tractor-traktor-poljoprivreda — Foto-ilustracija: Pixabay

Foto ilustracija: Unsplash (Micheile Henderson)

Ministarstvo za brigu o selu raspisalo je konkurs za dodelu bespovratnih sredstava zadrugama za 2021. godinu u iznosu od 500.000.000 dinara.

Kako se navodi u saopštenju zadruge predstavljaju potencijal za održivi privredni i društveni razvoj u Srbiji i nude različite privredne, ekonomske i društvene prednosti u odnosu na druge oblike poslovanja.

Glavni cilj ovog konkursa je sistemsko unapređenje poslovanja zadruga iz oblasti zemljoradnje, poljoprivrede, seoskog turizma i zanatstva, povećanje broja zadruga, razvoj zadružnog sistema i povećanje konkurentnosti na tržištu, kao i stvaranje mogućnosti da zadruga svojim poslovanjem doprinese održivom razvoju lokalne zajednice.

Maksimalan iznos bespovratnih sredstava za novoformirane zemljoradničke i poljoprivredne zadruge iznosi 7.500.000 dinara, dok za stare zemljoradničke i poljoprivredne zadruge iznosi 15.000.000 dinara. Maksimalan iznos predviđen za turističke, zanatske i socijalne zadruge iznosi 7.500.000 dinara.

Rok za podnošenje prijava je 24. maj 2021. godine, za više informacija pogledajte ovde.

Izvor: Ministarstvo za brigu o selu

Proglašen Predeo izuzetnih odlika „Ade i odseci kod Slankamena“

19.04.2021

water-voda-reka-priroda — Foto-ilustracija: Pixabay

Predeo izuzetnih odlika “Ade i odseci kod Slankamena” proglašen je zaštićenim područjem I kategorije u Srbiji. Ova odluka je doneta na osnovu studije zaštite, kao stručno-dokumentacione osnove za uspostavlјanje zaštite, koju je izradio Pokrajinski zavod za zaštitu prirode u Novom Sadu, navodi se na sajtu ovog zavoda.

Mesna zajednica Stari Slankamen pokrenula je inicijativu, koju je podržao Pokrajinski zavod i još 2014. godine počela su istraživanja i valorizacija prirodnih vrednosti geološkog profila i rečnih ada na Dunavu kod Slankamena, radi uspostavljanja prostorne zaštite.

Predeo izuzetnih odlika „Ade i odseci kod Slankamenaˮ zahvata područje ada i neogenih i lesnih odseka uzvodno od Slankamena, koje obuhvata uzak pojas priobalјa na desnoj obali Dunava, Urošev sprud i nekoliko manjih ada uz desnu obalu Dunava, kao i Veliku adu uz levu obalu Dunava. Nalazi se na teritoriji opštine Inđija i zahvata delove područja katastarskih opština Stari Slankamen i Novi Slankamen, ukupne površine 407,83 hektara, od čega je 310,29 hektara u državnoj svojini, u privatnoj svojini 63,19 hektara i u javnoj svojini 34,35 hektara.

“Na ovom području posebno se ističu paleofloristički lokalitet „Janda“, geološki profil jezersko – rečnih sedimenata sa sačuvanim okamenjenim stablima tropsko – suptropske vegetacije i dobro očuvanim listovima kopnene vegetacije, profil sa donjosarmatskim sedimentima „Poćenta“ izgrađen od sedimenata sa mnogobrojnom fosilnom faunom koji predstavlјaju zapise o prostiranju i evoluciji nekadašnjeg Panonskog mora, „Velika jaruga“ kao jedan od najekstremnijih relјefnih oblika AP Vojvodine. Na ovim prostorima su zabeleženi procesi stvaranja, razgrađivanja i međusobne smene peščanih sprudova rukavaca, laguna, plićaka, bara, tršćaka i ponika vrba na Uroševom sprudu. Predeo obiluje retkim i ugroženim vrstama: zabeleženo je 13 nacionalno i međunarodno značajnih bilјnih vrsta (najznačajnije su raznorotka, crni glog i testerica), 55 nacionalno i međunarodno značajnih vrsta beskičmenjaka (od čega su tri strogo zaštićene, tri zaštićene i jedna ugrožena), 38 vrsta riba (ukrajinska paklara, jegulјa, gavčica, vijunica, čikov, mali i veliki vretenar) koje na ovom prostoru imaju značajna lokalna mrestilišta, 11 vrsta vodozemaca – osam strogo zaštićenih i 9 vrsta gmizavaca – pet strogo zaštićenih (podunavski mrmolјak i barska kornjača), 162 vrste ptica od kojih su 132 strogo zaštićene”, navodi se na sajtu Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Pročitajte još:

Predeo se odlikuje sa 19 za zaštitu prioritetnih tipova staništa koja predstavlјaju izuzetan primer reprezentativnih staništa kontinentalnog i panonskog regiona (umereno vlažne panonske livade, kopneni visoki šaševi, zajednica vodenih lјutića mezotrofnih stajaćih voda, obalne srednje travolike zajednice i panonske lesne stepe).

Kako dalje navode prirodne vrednosti ovog specifičnog prostora proizvele su i osobeni način života i privređivanja lјudi, kao što su ekstenzivno stočarstvo, napasanje i držanje stoke na adama i uzgoj vinove loze i skladištenje vina u lesnim lagumima.

Novo zaštićeno područje je povereno na upravlјanje Udruženju građana „Eko les park“ iz Starog Slankamena.

Zaštićena područja su područja koja imaju izraženu geološku, biološku, ekosistemsku i/ili predeonu raznovrsnost i zbog toga se aktom o zaštiti proglašavaju zaštićenim područjima od opšteg interesa. Pored navedenih vrednosti, definisana su i staništa vrsta ptica i drugih migratornih vrsta značajnih u skladu sa međunarodnim propisima, koja se mogu proglasiti za zaštićena područja od opšteg interesa. Vrednovanje, odnosno utvrđivanje vrednosti i značaja zaštićenog područja, prema Pravilniku o kriterijumima vrednovanja i postupku kategorizacije zaštićenih područja („Sl. glasnik RS“, br. 97/15) vrši se u odnosu na izraženost glavnih prirodnih obeležja, pojava i procesa od interesa za zaštitu područja, kao i funkcije i namene područja. Shodno tome, zaštićena područja se svrstavaju u tri kategorije: od izuzetnog (međunarodnog, nacionalnog), velikog (pokrajinskog/regionalnog) i lokalnog značaja, navodi Zavod za zaštitu prirode Srbije.

Zaštićena područja su klasifikovana u sedam vrsta, i to: strogi rezervat prirode, specijalni rezervat prirode, nacionalni park, spomenik prirode, zaštićeno stanište, predeo izuzetnih odlika i park prirode.

Energetski portal

Prvi električni Ferari stiže do 2025. godine

19.04.2021

ferrari-ferari — Foto-ilustracija: Pixabay

Čuveni italijanski proizvođač automobila Ferari (Ferrari) svoj prvi električni automobil predstaviće 2025. godine. Kompanija je sporo prihvatala elektrifikaciju i ranije je najavljivano da će njihovo prvo električno vozilo na ulicama biti do kraja 2030. godine. Međutim, kako gotovo svi veliki proizvođači automobila uveliko rade na e-vozilima, to kao da je podstaklo i čelne ljude Ferarija da “ubrzaju” razvoj vozila na električni pogon.

Kako je najavio izvršni direktor Džon Elkan, prvi Ferari na struju biće predstavljen sredinom ove decenije. Glavna ideja je da novi e-automobil privuče novu generaciju kupaca. Nije otkriveno o kakvom se modelu radi, ali mnogi predviđaju da će prvi električni Ferari biti SUV vozilo.

“Veoma smo uzbuđeni zbog našeg prvog potpuno električnog Ferarija koji planiramo da predstavimo 2025. godine. Nastavljamo sa realizacijom naše strategije elektrifikacije”, rekao je Elkan, prenosi Robb Report.

Ferari je dugo skrivao sve planove u vezi sa razvojem vozila na električni pogon, jer nisu bili zadovoljni ovom tehnologijom. Najviše im je smetalo to što proces punjenja baterije traje dugo. Međutim kako se pojavljuju baterije koje mogu biti pune za pet minuta, koliko i traje punjenje rezeorvara gorivom, možda je i to doprinelo tome da Ferari uđe u trku i počne da proizvodi električna vozila.

Pročitajte još:

Poznato je da ova kompanija proizvodi i dva hibridna vozila, LaFerrari i SF90 Stradale, koji su u trenutku predstavljanja bili veoma popularni.

Jedno je sigurno, Ferari neće odustati od svojih moćnih motora sa unutrašnjim sagorevanjem i uskoro će predstaviti tri nova modela automobila na ovaj pogon.

Milica Radičević

Aktivisti pozivaju građane da se uključe u prikupljanje podataka o divljim sisarima

19.04.2021

slepi_miš_drvo — Foto-ilustracija: Pixabay

Projekat MammalNet, koji promoviše Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA), a koji u Crnoj Gori sprovodi NVO Wildlife Montenegro, udružuje snage sa različitim evropskim partnerima specijalizovanim za divlje životinje, sa ciljem procene potencijala primene “građanske nauke” i otvorene nauke u monitoringu evropskih sisara.

Ova inicijativa promoviše istraživanje i zaštitu divljih sisara Evrope, ali i rešavanje nekih od ekoloških izazova sa kojima se suočavamo, kao što su klimatske promene, gubitak biodiverziteta ili pojava bolesti povezanih sa divljim životinjama.

MammalNet nudi nekoliko tehnoloških alata koji pomažu građanima i naučnicima da evidentiraju prisustvo sisara u svom staništu. Svako može da se priključiti u projekat korišćenjem mobilne aplikacije za beleženje prisustva sisara ili njihovih tragova, ili deljenjem fotografija snimljenih pomoću foto-zamki.

Iz organizacije poručuju da iako nisu eksperti, građani su u stanju da razlikuju mnoge vrste sisara u svom okruženju (poput zečeva, lisica i sl.).

Pročitajte još:

MammalNet, kako navode, želi da ohrabri i podstakne ljubitelje prirode, ekologe, lovce i sve druge građane da se bave naukom. Deljenje svojih susreta i lokacije divljih sisara jedan je od najboljih načina za poboljšanje znanja o našem biodiverzitetu i predstavlja vredan doprinos unapređenju istraživanja divljih životinja.

“Posmatranje jelena ili srne na livadi ili putu, na primer, od je velike vrednosti za istraživače i vrlo je jednostavno podeliti ga kroz iMammalia aplikaciju” kaže Marina Radonjić, članica Wildlife Montenegro, mr bioloških nauka i doktorand na Univerzitetu Crne Gore.

“Foto-zamke nam omogućavaju da dobijemo osnovne informacije o tome gde i kako sisari žive. Možete postaviti jednu u svojoj bašti ili okruženju. Bićete oduševljeni time šta sve možete fotografisati. Ako nemate iskustva, možete poslati svoje fotografije i prepustiti prepoznavanje vrsta ekspertima. A tako možete naučiti i da ih sami prepoznate,” rekao je Masimo Skandura, koordinator projekta za jugoistočnu Evropu.

Tokom pilot faze, projekat je pokrenut u Španiji, Nemačkoj, Poljskoj i Hrvatskoj. Sada je u drugoj fazi uključeno još nekoliko evropskih država, među kojima je i Crna Gora. Ovo je odličan način da pokažete brigu o svojoj zemlji kroz posmatranje divljih životinja za nauku, ali i prilika za svakoga da aktivno doprinese poznavanju sisara na evropskom i globalnom nivou.

“Preuzimanjem aplikacije projekta i razmenom informacija o susretima sa divljim životinjama, svaki građanin može da postane naučnik koji podržava aktivno očuvanje biodiverziteta”, poručuju iz NVO MammalNet.

Energetski portal

Danas na javnom uvidu Nacrt Uredbe o zaštiti Specijalnog rezervata prirode Uvac

19.04.2021

uvac_nature_priroda_serbia_srbija — Foto: Ljubica Štivić

Nacrt Uredbe o zaštiti Specijalnog rezervata prirode Uvac, koji će danas na javni uvid oglasiti Ministarstvo zaštite životne sredine, predviđa novi režim zaštite ovog područja, kao i mere kojima će se, između ostalog, definisati prelazni rok za prelazak motornih čamaca i drugih plovila na električni pogon.

Nacrt Uredbe će biti na uvidu javnosti 20 dana, a zatim će biti održana javna rasprava u Novoj Varoši i Sjenici.

„Pozivamo građane i sve zainteresovane strane da se uključe u donošenje novog akta, kako bi se na najbolji način sagledali svi potencijalni problemi i kako bismo zadovoljili najvažniji interes čitavog društva, a to je adekvatna zaštita naših prirodnih dobara„, rekla je ministarka Irena Vujović.

Prema njenim rečima, nakon revizije biće povećana površina pod zaštitom na ovom području sa 7.543 hektara na 11.746 hektara, i biće uspostavljen i prvi stepen zaštite, odnosno režimi zaštite I, II i III stepena.

Pročitajte još:

Ministarka je rekla da će se svima koji u rezervatu Uvac koriste motorne čamce na goriva koja zagađuju životnu sredinu, dati prelazni rok za prelazak na plovila na električni pogon.

Specijalni rezervat prirode „Uvac” nalazi se u jugozapadnoj Srbiji, između masiva planine Zlatibor na severu, Čemernice i Javora na istoku i jugoistoku i Zlatara na zapadu i jugozapadu, na teritoriji opština Nova Varoš, Sjenica i Priboj.

Zavod za zaštitu prirode Srbije dostavio je krajem 2019. godine Ministarstvu zaštite životne sredine Studiju zaštite Specijalnog rezervata prirode Uvac, kada je Ministarstvo prvi put i pokrenulo postupak revizije zaštite tog područja, međutim zbog epidemioloških razloga, postupak je odložen sve do sada.

Energetski portal

Crna voda u Čukaričkom rukavcu, neprijatan miris se širi oko Ade Ciganlije – ima li rešenja

19.04.2021

djubre_reka_zagadjenje_smece — Foto ilustracija: Pexels

Foto-ilustracija: Unsplash (Alexander Schimmeck)

Tek što su u martu „Srbijavode“ saopštile da je čišćenje Čukaričkog rukavca završeno, neprijatni miris, isti kao i jesenas, ponovo se širi oko najpoznatijeg beogradskog izletišta Ade Ciganlije. Inspekcije su naložile merenje i ponovo je samo konstatovano da je voda i u Topčiderki i u rukavcu pete, najgore, kategorije.

U Čukaričkom rukavcu voda – gotovo crna. Najgore je veslačima koji tu treniraju i koji su i prijavili zagađenje.

U Topčiderku se duž celog toka uliva kanalizacija, a sumnja se i na to da zagađenje dolazi i direktno iz cevi koja se nalazi naspram Šećerane i tržnog centra.

„Tri do četiri puta godišnje se to desi, uginula riba na površini užasna scena. Mi smo ubeđeni da se ovde desilo hemijsko zagađenje, opasna materija je ispuštena u vodu. Naše zapažanje je da se boja rukavca menja, gustoća vode se menja pojavom te materije“, kaže Ivan Brajtigam, predsednik Veslačkog kluba Partizan.

U čišćenje rukavca uloženo je 15 miliona dinara. Uklonjeno oko 40.000 kubika mulja, ali time nije otklonjen uzrok zagađenja. Pored vidljivog otpada, već godinama merenja pokazuju da je voda veoma zagađena, da nedostaje kiseonika i da je velika koncentracija amonijačnog azota.

Pročitajte još:

„Događaju se procesi raspadanja koji nastaju zbog toga što se u vodu direktno ulivaju organske supstance i koje se moraju raspasti pod dejstvom gljivica bakterija. To se ne može nikako drugačije rešiti osim da se zaustavi priliv otpadnih voda„, napominje prof. dr Predrag Simonović sa Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“.

Inspektori su sproveli nadzor nad radom dve fabrike u neposrednoj blizini rukavca. Tehnološke otpadne vode fabrika u krugu Šećerane otiču u gradsku kanalizaciju, a ne u rukavac, saopštava ekološka inspekcija.

„Problem se može rešiti uređenjem kanalizacionih sistema tako da se sva ta, i sanitarna i tehnička i industrijska, voda ne baca neprečišćena u Topčidersku reku. Što se tiče industrije tu postoje filteri, a što se tiče građanstva, tu kanalizacija mora biti rešena“, ističe Jasmina Madžgalj, iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda.

A dok kanalizacija ne bude „rešena“, kanali puni otpada i smrad koji se širi biće i dalje svakodnevica i na Karaburmi, i u Krnjači, u Borči i u mnogim drugim naseljima. I u Beogradu, i širom Srbije.

Izvor: RTS

Hajneken se obavezao na nultu emisiju ugljen-dioksida do 2040. godine

18.04.2021

hajneken heineken — Foto-ilustracija: Unsplash (Stella de Smit)

Foto-ilustracija: Unsplash ( Andri Klopdeinstein)

Kompanija Hajneken se obavezala da ostvari nultu emisiju ugljen-dioksida u proizvodnji do 2030. godine, a u celokupnom lancu vrednosti do 2040. godine. Ovo je prvi u nizu mnogih ambicioznih koraka u okviru ažurirane strategije održivog poslovanja kompanije, pod nazivom “Stvaramo bolji svet”, a koja predstavlja bitan deo celokupne nove poslovne “Evergreen” strategije uravnoteženog rasta kompanije.

„Namera nam je da do 2030. godine postignemo nultu emisiju ugljen-dioksida u svim svojim proizvodnim procesima, a kako bismo ispunili cilj od 1,5°C koji propisuje Pariski sporazum. Nastavićemo da smanjujemo emisiju šetetnih gasova kroz energetsku efikasnost i ubrzaćemo prelazak na obnovljive izvore energije.”, navodi Dolf Van Den Brink, predsednik izvršnog odbora i generalni direktor kompanije Hajneken.

On je dodao da veliki deo ukupnog ugljeničnog otiska izvan proizvodnje ove kompanije nastaje u okviru procesa poljoprivrede, pakovanja, distribucije i hlađenja. Hajneken će zato blisko sarađivati sa svojim dobavljačima i partnerima, kako bismo postigli ambiciozni cilj i nultu emisiju ugljen-dioksida u okviru celokupnog lanca vrednosti do 2040. godine.

Pročitajte još:

„Svesni smo da HEINEKEN može da napreduje samo ako i naša planeta i zajednice u kojima poslujemo napreduju zajedno. Želeo bih posebno da se zahvalnim svim našim zaposlenima na posvećenosti i želji da se predano posvete ovoj temi. Zajedničkim i timskim radom, daćemo sve od sebe da stvaramo bolji svet za sve nas.”, rekao je Den Brink.

Od prvog zrna ječma do poslužene pune čaše našeg piva, Hajneken je usmeren na konkretne akcije za smanjenje svog ugljeničnog otiska, blisko sarađujući sa kupcima, potrošačima i dobavljačima.

Izvor: Ruskinhunt

1...442443444...1.557 Page 443 of 1.557

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

U fokusu:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 oktobar

Events for 31st oktobar

Events for 1st novembar

Events for 2nd novembar

Events for 3rd novembar

Events for 4th novembar

Events for 5th novembar

Events for 6th novembar

Events for 7th novembar

Events for 8th novembar

Events for 9th novembar

Events for 10th novembar

Events for 11th novembar

Events for 12th novembar

Events for 13th novembar

Events for 14th novembar

Events for 15th novembar

Events for 16th novembar

Events for 17th novembar

Events for 18th novembar

Events for 19th novembar

Events for 20th novembar

Events for 21st novembar

Events for 22nd novembar

Events for 23rd novembar

Events for 24th novembar

Events for 25th novembar

Events for 26th novembar

Events for 27th novembar

Events for 28th novembar

Events for 29th novembar

PIŠITE NAM