Beograd jutros najzagađeniji glavni grad na svetu

12.10.2022

Nešto pre osam sati, Beograd je bio prvi u svetu po zagađenosti vazduha, sa indeksom zagađenja 169, objavljeno je na sajtu IQAir Earth. Isti indeks zabeležen je i u indijskoj prestonici Delhi.

Budući da se podaci ažuriraju u realnom vremenu, prestonice Srbije i Indije se od jutros smenjuju na prvom mestu ove liste.

Podaci IQAir Earth pokazuju da su ovog jutra među gradovima sa najzagađenijim vazduhom u Srbiji – Užice, Čačak, Obrenovac, Gornji Milanovac, Požarevac.

Pročitajte još:

I na sajtu Beo eko, prema podacima do 7 časova, stoji upozorenje da je kvalitet vazduha na teritoriji Beograda zagađen.

Veći deo grada je u crvenoj zoni po prisustvu PM2,5 čestica.

Prisustvo PM10 čestica je u većem delu grada u narandžastoj zoni, što je označeno kao prihvatljiv nivo.

Prema podacima IQAir Earth o zagađenosti vazduha u glavnim gradovima, iza Beograda i Delhija, treći na svetu po zagađenosti vazduha je Dubai sa indeksom 167.

Slede Karači i Lahore u Pakistanu, Peking u Kini, Rijad u Saudijskoj Arabiji…

Inače, Beograd je i sinoć bio najzagađenija prestonica na svetu.

Izvor: RTS

Tehnologija za bolji život

12.10.2022

Nedavno je završen IFA 2022, najveći evropski sajam potrošačke elektronike i kućnih aparata, koji se tradicionalno održava u Berlinu. Nakon dve godine virtuelnog prezentovanja, najveći svetski brendovi su se ponovo okupili i uživo prikazali svoje nove proizvode. Među njima se najviše istakla kompanija LG Electronics (LG) koja je pod sloganom Život, ponovo zamišljen (Life, Reimagined), osim brojnih inovacija, prikazala i jednu sveobuhvatnu viziju boljeg života sa novim pristupom tehnologiji i korisničkom iskustvu.

Kako izgleda taj pristup, najbolje pokazuju novi LG kućni aparati koji, osim tehnoloških unapređenja, imaju i praktičan dizajn koji olakšava prostorno planiranje. Ta simbioza može da se vidi na primeru LG Aero Furniture – prečišćivača vazduha „stonog tipa“ koji briše granice između nameštaja i uređaja za regulaciju kvaliteta vazduha. Tu je i LG WashTower Compact™, kompletno rešenje za pranje i sušenje veša koje ne samo da ima naprednu tehnologiju veštačke inteligencije, nego je i fizički smanjen za 100, odnosno 170 milimetara, tako da se lakše uklapa čak i u kompleksnije enterijere, a sa kapacitetima od 13 kg za pranje i 10 kg za sušenje veša, postaće omiljeni aparat mnogih domaćinstava. Tu si zaštitne LG tehnologije poput Direct Drive™ koja, uz pomoć veštačke inteligencije, automatski podešava najbolji režim pranja, što smanjuje oštećenja tkanine, a funkcija Smart Pairing™ sinhronizuje oba uređaja, štedeći tako i vreme i energiju.

Energetska efikasnost je postala neophodnost savremenog društva, zbog čega kompanija LG konstantno pronalazi načine kako da sa smanji energetsku potrošnju, uz besprekoran rad uređaja. Novi model frižidera, revolucionarni MoodUP™, ne samo da je energetski efikasan, nego i popravlja raspoloženje ukućana menjajući boje na vratima sa LED panelima., sa dodatnom opcijom da pušta i muziku preko ugrađenog zvučnika. Ako tome dodamo i, sada već poznate, LinearCooling i DoorCooling+ tehnologije, jasno je da ovaj frižider redefiniše značenje cool uređaja.

Predstavljeni su i drugi uređaji koji rashlađuju i osvežavaju, samo ne hranu, nego obuću. LG Styler ShoeCase i ShoeCare su kompletna rešenja za negu obuće, koja tehnologijom vodene pare dezinfikuju i održavaju obuću čistom. Tu je i Zeo-Dry filter koji upija vlagu i pomaže pri uklanjanju neprijatnih mirisa, čineći obuću prijatnijom za nošenje i čuvanje.

Ipak, ni jedno domaćinstvo ne bi bilo kompletno bez adekvatne kućne zabave. Kompanija LG već duže vreme drži lidersku poziciju u tehnologiji prikaza. Revolucionarnu OLED tehnologiju danas koriste i druge kompanije, čak i za ekrane mobilnih telefona. Kompanija LG je ove godine otišla korak dalje, prestavljajući prvi savitljivi OLED ekran od 42 inča na svetu – LG OLED Flex (model LX3). Ovaj futuristički televizor može da bude potpuno ravan ili da se savije do 900R, sa čak 20 nivoa zakrivljenosti, a da u svakom položaju prikazuje 100 odsto verodostojne boje, jer nema pozadinskog osvetljenja. Ako tome dodamo beskrajan kontrast, vreme odziva od 0,1 milisekunde, jasno je da će ovaj televizor poželeti svi pravi filmofili i gejmeri širom sveta.

Savitljivost nije samo odlika televizora. Osim LG UltraGear monitora, koji su preko noći postali poznati kao jedni od najboljih igračkih monitora, na kojima su posetioci IFA 2022 mogli da igraju najnovije igračke naslove, tu su i LG Ergo, jedinstveni ergonomski monitori koji mogu da se rotiraju po svim osama, i tako pomeraju granice produktivnosti, posebno u industrijama poput programiranja, arhitekture i dizajna.

Tokom trajanja IFA sajma, objavljeno je da će LG postati deo odbora Alijanse za povezivanje kućnih aparata, što znači da će LG ThinQ, aplikacija koja se koristi za daljinsku kontrolu i upravljanje LG uređajima, sada moći da se koristi i za uređaje drugih proizvođača. Ta vrsta kooperacije će umnogome olakšati funkcionisanje domaćinstava širom planete i omogućiti da i korisnici, koji trenutno nemaju LG uređaje, maksimalno uživaju u praktičnoj primeni LG tehnologija.

Izvor: Executive Group

Šta će se događati sa žitaricama u ovoj sezoni?

11.10.2022

field-hrana-žitarice — Photo-illustration: Pixabay

Najnovija predviđanja Organizacije za hranu i poljoprivredu UN-a (FAO) smanjila su drugi mesec za redom očekivanu količinu žitarica od 2.768 miliona tona za 5,9 miliona tona pa je sada 1,7 odsto ispod prošlogodišnje proizvodnje.

Smanjena je proizvodnja krupnozrnih žitarica sa 1.468 miliona tona za 14,3 miliona tona u odnosu na prethodni mesec, a u odnosu na prethodnu godinu manja je za 2,8 odsto. Suša je smanjila prinos i setvene površine u SAD. Snižene su prognoze za proizvodnju kukuruza u Evropskoj uniji i Moldaviji. U Brazilu je ona umereno manja, ali na osnovu nedavno objavljenih službenih podataka, nacionalna proizvodnja ostaje rekordno visoka, pokazuje FAO izveštaj.

Prognoza globalne proizvodnje ječma povećana je za 2,5 miliona tona i iznosi 147,9 miliona tona, što je 1,7 odsto više na godišnjem nivou. Kada je reč o pirinču, on je smanjen za četiri odsto, ali je rod i dalje iznad proseka.

Proizvodnja pšenice

Prognoza globalne proizvodnje pšenice za 2022. povećana je od septembra za 10,2 miliona tona. Očekuje se da će dostići novi rekord od 787,2 miliona tona, što je jedan odsto više u odnosu na prošlu sezonu.

U Evropskoj uniji prinos žetve je bio bolji od očekivanog, prvenstveno hlebne pšenice, dok je Rusija imala rekordnu žetvu, zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima. Australija može da očekuje drugu najveću zabeleženu proizvodnju te žitarice u 2022; nakon rekordnog maksimuma prošle godine. Ovo je sve nadoknadilo pad proizvodnje u Argentini.

Pročitajte još:

Pad svetske upotrebe žitarica

U 2022/2023. predviđa se pad svetske upotrebe žitarica. Predviđena količina je 2.784 miliona tona, što je pad od 8,7 miliona tona od septembra i 0,5 odsto ispod nivoa 2021/2022. Ovomesečnu reviziju naniže predvodi smanjenje od 6,4 miliona tona u prognozi korišćenja krupnozrnih. Ona sada iznosi 1.491 miliona tona, što je za 0,6 odsto manje u odnosu na nivo prethodne sezone. To je posledica smanjene upotrebe stočne hrane. Posebno je izražena za kukuruz u stočnoj hrani u Evropskoj uniji i SAD, ali i Kanadi.

Predviđa se da će korišćenje ječma pasti zbog manje upotrebe hrane u Maroku kao rezultat slabije proizvodnje, dok očekivani pad u Kini čini najveći deo prognoziranog pada globalne upotrebe sirka. FAO je snizio svoja predviđanja za svetsku iskorišćenost pirinča za 3,6 miliona tona od septembra, na 518,6 miliona tona.

Ukupna iskorišćenost pšenice, koja prema očekivanjima iznosi 774 miliona tona, nakon revizije ostaje blizu nivoa 2021/2022. i više je za 1,3 miliona tona u odnosu na septembar. Razlog je veća upotreba te žitarice u EU nego što se ranije očekivalo, a zbog manjih zaliha i veće domaće cene kukuruza, koje prebacuju potražnju na pšenicu.

Manje svetske zalihe

I pored revizije naviše od 2,9 miliona tona ovog meseca, predviđa se da će svetske zalihe žitarica do kraja sezone 2023. smanjiti za 1,6 odsto ispod početnog nivoa, na 848 miliona tona.

Foto-ilustracija: Unsplash (Stephen Radford)

Ovaj trend se pripisuje smanjenju zaliha krupnozrnih žitarica od 5,4 odsto u odnosu na početni nivo, na 352 miliona tona, što je za 2,9 miliona tona manje od prethodne prognoze. Najviše se odnosi na kukuruz (-5,3 odsto) zbog manjih količina u Evropi i SAD usled slabe žetve, ali i Kini, gde je porasla njegova upotreba u ishrani.

Revizija za 2,1 milion tona naviše od septembra podigla je FAO-ovu prognozu za svetske zalihe pirinča na kraju marketinške godine 2022/2023. na 193,1 miliona tona.

Globalne zalihe pšenice će porasti za 3,2 odsto iznad svojih početnih nivoa i dostići 303 miliona tona. Ove izglede je omogućila rekordna žetva u Ruskoj Federaciji, gde će, zajedno sa Kanadom, Kinom i Ukrajinom, verovatno biti koncentrisan veći deo predviđenog rasta te žitarice.

Manja je i globalna trgovina

FAO-ova prognoza za globalnu trgovinu žitaricama u 2022/2023. smanjena je ovog meseca za 2,3 miliona tona, na 467 miliona tona. To je pad od 2,4 odsto u odnosu na nivo 2021/2022. sezone.

Kada je reč o kukuruzu, ona će blago pasti za 0,5 odsto ispod nivoa 2021/2022., odražavajući nižu potražnju za uvozom. Manja uvozna potražnja iz Kine, zajedno sa slabijim otkupom ječma od strane Turske zbog veće proizvodnje, takođe je glavni pokretač očekivanog pada globalne trgovine za 13,5 odsto kada su u pitanu ječam i sirak u 2022/2023.

Svetska trgovina pšenicom će pasti u 2022/2023. (jul/jun) na 192 miliona tona. Veće isporuke iz Kanade, Evropske unije i Ruske Federacije neće moći nadoknaditi očekivani pad izvoza iz Argentine, Indije i posebno Ukrajine u odnosu na nivo iz prethodne sezone. Međunarodna trgovina pirinčom će se donekle smanjiti u 2023. (januar/decembar) na 53,0 miliona tona, što je pad od 1,4 odsto u odnosu na nivo prognoze za 2022. godinu.

Izvor: Agroklub

NASA na korak do revolucionarnih baterija za električne avione

11.10.2022

batteries_baterije — Foto-ilustracija: Unsplash (Frank Wang)

Foto-ilustracija: Unsplash (Pascal Meier)

Performanse električnih automobila bolje su iz godine u godinu zbog čega polako uzimaju primat nad konvenzionalnim četvorotočkašima. Ipak, kada je reč o avionima i drugim teškim vozilima sa smanjenim emisijama štetnih gasova, čini se da baterije nisu najbolja opcija.

Razlog leži u tome što bi pokretanje električnog aviona zahtevalo ekstremno masivnu bateriju koja bi dodatno uvećala težinu vozila, a time i utrošak energije.

Međutim, Nasini istraživači dali su još jednu šansu električnim avionima, a rezultati njihovog najnovijeg istraživanja ponovo bude interesovanje za vazduhoplove na baterije.

Naučnici napreduju u razvoju inovativnog paketa baterija koji je lakši, bezbedniji i efikasniji od baterija koje se danas koriste u električnim vozilima, objavila je NASA.

Za razliku od standardnih litijum-jonskih baterija, čvrste baterije ne sadrže tečnosti koje mogu da izazovu pregrevanje, požar ili gubitke energije tokom punjenja.

Pročitajte još:

Performanse baterije su ključni aspekt u razvoju električnih aviona – ove baterije moraju efikasno da skladište ogromnu količinu energije potrebnu za napajanje aviona, a da pritom ostanu lagane. Takođe, da bi napajala električnu letelicu, baterija mora biti u stanju da isprazni energiju izuzetno velikom brzinom.

Tim je shvatio da im arhitektura čvrstog stanja omogućava da promene konstrukciju i pakovanje svoje baterije kako bi uštedeli na težini i povećali energiju koju može da uskladišti.

Umesto smeštaja svake pojedinačne ćelije baterije u sopstveno čelično kućište, sve ćelije u novoj bateriji mogu biti naslagane vertikalno unutar jednog kućišta. Delimično zahvaljujući novom dizajnu, pokazalo se da čvrste baterije mogu da napajaju objekte ogromnog kapaciteta od 500 vat-časova po kilogramu – duplo više od električnog automobila.

Nakon nekoliko godina uspešnog rada Nasinog projekta nazvanog SABERS (Solid-state Architecture Batteries for Enhanced Rechargeability and Safety), istraživanje je izazvalo značajno interesovanje vlade, industrije i akademske zajednice.

„SABERS nastavlja da premašuje svoje ciljeve. Počinjemo da se približavamo ovoj novoj granici istraživanja baterija koja bi mogla učiniti mnogo više od litijum-jonskih baterija. Mogućnosti su prilično neverovatne “, rekao je Roko Viđano, glavni istraživač za SABERS.

Milena Maglovski

U subotu do 11 sati u Hrvatskoj je iskorišćeno više od pola miliona jednokratnih plastičnih kesa

11.10.2022

Foto-ilustracija: Unsplash (Lucas van Oort)

U sklopu inicijative #musthave, Fond za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost je iskoristio subotnje jutro koje mnogi koriste za odlazak na pijacu kako bi, u saradnji s prodavačima, javnost upozorio na prekomerno korišćenje jednokratnih plastičnih kesa.

Na pijaci Dolac je s tim ciljem postavljen digitalni brojač, koji je s odbrojavanjem krenuo od ranog jutra. Već u 11 sati brojčanik se zaustavio kako bi pokazao ukupan broj jednokratnih plastičnih kesa iskorišćenih do tog trenutka – alarmantnih 510.571.

„Prodavačima, kupcima i prolaznicima smo ove subote želeli skrenuti pažnju na problem prekomerne potrošnje plastičnih kesa, koje se neretko koriste svega dvadesetak minuta i potom završe u otpadu, ili još gore – u prirodi. Zagađuju tlo, vode, mora, a posledica toga je i mikroplastika koja dospeva i do naših tanjira. Ovom inicijativom građane želimo osvestiti o toj ogromnoj količini plastike, ali im istovremeno i ponuditi održiviju alternativu. Zato smo posetiocima Dolca u subotu osigurali višekratne kese za voće i povrće, kako bismo pokazali da je promena svakodnevnih navika na bolje jednostavna, laka i moguća’’, poručila je Anamarija Brstilo iz Službe za odnose s javnošću Fonda za zaštitu okoliša i energetsku učinkovitost.

Pročitajte još:

Fondu su se pridružili i prodavači na pijaci nošenjem „NOplastic’’ majica te pakovanjem svojih proizvoda kupcima u višekratne, reciklirane kese. Složili su se kako je izuzetno važno napraviti sve što možemo kako bismo očuvali našu životnu sredinu, jer to ima direktan uticaj i na naše zdravlje.

Photo-illustration: Unsplash (Brian Yurasits)

Kao što dobro znamo, ubrzani životni tempo dovodi do trenda svakodnevne spontane kupovine, a ta navika rezultira gomilanjem jednokratne plastike. To dokazuje i podatak iz 2021. godine u istraživanju koje je sprovelo Ministarstvo gospodarstva i održivog razvoja, koje je otkrilo da svaka treća osoba u Hrvatskoj za nošenje kupljenih namirnica koristi jednokratne plastične kese iz prodavnice. Stoga, bilo koja alternativa jednokratnoj plastici danas je apsolutni #musthave, što naglašava i slogan inicijative „Ako si u modi, održivost te vodi’’. Moda diktira trendove, a svako od nas svesnim odabirom i promenom svakodnevnih navika može pomoći da održivost postane naš najvažniji trend, kojim stvaramo pozitivnu promenu u svetu u kojem živimo.

„Nemojte biti deo ove šokantne statistike. Plastika je koristan materijal, ali kao i sa svim drugim resursima, treba da je upotrebljavamo odgovorno i racionalno. Najmanje što možete napraviti je da sa sobom prilikom odlaska u kupovinu ponesete svoju kesu”, poručuju iz Fonda. Inicijativom #musthave žele se motivisati građani na ređe korišćenje plastičnih kesa, odnosno zamenu plastičnih kesa ekološki prihvatljivijim alternativama, poput korpi ili platnenih i drugih višekratnih kesa za kupovinu.

Fond je pozivao sve da se pridruže kampanji kako ne bi postali deo šokantne statistike:

-Gotovo 30 odsto građana/ki Hrvatske iz prodavnice namirnice nosi u jednokratnim plastičnim kesama.

-U morima širom planete svaki dan završi 14 miliona tona plastičnog otpada, to je količina kao 70 hiljada plavih kitova.

-80 odsto morskog otpada potiče s kopna, a više od polovine su plastični predmeti za jednokratnu upotrebu.

-Zbog toga će u morima uskoro biti više plastike nego ribe.

-Za razgradnju jedne plastične kese potrebno je više od stotinu godina, a i tada u životnoj sredini ostaje mikroplastika, koja putem lanca ishrane, završava i na našem tanjiru.

-Svake nedelje provarimo 5 grama plastike.

Izvor: Ekovjesnik

Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede dodeljuje kredite za kupovinu poljoprivrednog zemljišta do pet hektara

11.10.2022

polje - poljoprovreda - farma — Foto-ilustracija: Unsplash (Jordan Opel)

Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede raspisao je Konkurs za dodelu kredita za kupovinu poljoprivrednog zemljišta do pet hektara u 2022. godini.

Osnovni cilj odobravanja kredita je ukrupnjavanje poseda registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, a u cilju stvaranja uslova za intenziviranje poljoprivredne proizvodnje i podizanje nivoa efikasnosti i stepena konkurentnosti individualnih poljoprivrednih gazdinstava, navedeno je u tekstu Konkursa.

Krediti će biti odobravani sa kamatnom stopom od jedan odsto na godišnjem nivou, uz primenu valutne klauzule i to na sledeći način:

– sopstveno učešće: najmanje 20 odsto vrednosti poljoprivrednog zemljišta koje je predmet kupovine;

– maksimalan iznos kredita 4.500.000 dinara;

– minimalni iznos kredita 600.000 dinara;

Pročitajte još:

– kredit se odobrava sa rokom vraćanja od pet godine u koji je uključen grejs period od 12 meseci, računajući od dana prenosa sredstava;

– za vreme grejs perioda ne obračunava se interkalarna kamata;

– otplata se vrši u šestomesečnim ratama, prva rata se uplaćuje po isteku grejs perioda.

Prijave na konkurs podnose se zaključno sa 31. oktobrom 2022. godine.

Detalje konkursa možete pročitati OVDE.

Izvor: eKapija

Grejanje i kvalitet vazduha u Nišu – šta Toplana radi da građani prodišu?

11.10.2022

Foto-ilustracija: Unsplash (Daniel Moqvist)

Početak grejne sezone vesnik je i nezdravog vazduha u Nišu, a očekivanja Gradske toplane su da od 2026. godine više neće koristiti tečna fosilna goriva, koja i najviše zagađuju. I dalje planiraju prelazak na biomasu, za šta je tender nedavno propao i do kraja godine očekuju novi. Preuzimaju i javne zgrade koje za loženje koriste mazut, ugalj ili lož ulje, ali među njima nisu tri velika zagađivača – Univerzitet, Pravni i Ekonomski fakultet, jer i pored brojnih pokušaja nisu uspeli da ih ubede da pređu na daljinsko grejanje.

Jedan od zagađivača niškog vazduha, koji je tokom grejne sezone rekorder po štetnim česticama koje građani udišu, jeste i Gradska toplana, ali je i jedna od retkih koja nešto preduzima da se to u budućnosti promeni.

Veliki korak bilo je preuzimanje kotlarnice Univerzitetskog kliničkog centra početkom prošle godine, pa tako od prošle sezone svi javni objekti u njegovoj blizini više ne koriste mazut i ugalj za grejanje, već prirodni gas.

Direktor Toplane Predrag Milačić kaže da su pred novu grejnu sezonu, koja počinje 15. oktobra, nastavili sa tim poslom.

,,Nastavili smo sa priključenjem javnih objekata (koji su se grejali na mazut, ugalj ili ložulje) na sistem daljinskog grejanja i nastavili sa planovima konverzije naših kotlarnica koje koriste mazut ili lož ulje na gas i biomasu’’, pojašnjava Milačić.

Pročitajte još:

Međutim, i dalje ima velikih kotlarnica u Nišu koje utiču na zagađenje vazduha u gradu. Među njima su i zgrada niškog Univerziteta, kao i Pravni i Ekonomski fakultet, koji i pored brojnih pokušaja ne prelaze na „zdravije“ grejanje.

,,Gradski objekat u kome se nalazi Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj i službe još nekih javnokomunalnih preduzeća je priključen na sistem daljinskog grejanja i od ovog oktobra neće koristiti svoju individualnu kotlarnicu na ugalj. Za fakultete i univerzitet je bilo brojnih pokušaja da njihove donosioce odluka ubedimo u priključenje na SDG, ali za sada bezuspešno’’, ističe Milačić.

Takođe, bitan korak ka zdravijem vazduhu je i projekat javno-privatnog partnerstva, kojim bi tri kotlarnice u Nišu prešle sa mazuta i lož ulja na biomasu, ali je tender za taj posao pre par meseci propao.

Milačić objašnjava da je nakon te neuspele javne nabavke stručni tim morao da izradi novi predlog projekta, koji je dobio odobrenje Komisije pri Vladi Srbije.

,,Sledeći korak je pribavljanje saglasnosti Skupštine Grada Niša. Ova dva koraka smo morali da prođemo i sa prethodnim Predlogom projekta. Tek nakon pribavljanja obe saglasnosti, raspisaćemo novu javnu nabavku. Nije realno očekivati da se to desi pre kraja novembra, ali bi i to bilo dovoljno brzo za početak radova sledeće godine, ukoliko u postupku javne nabavke dobijemo izabranog ponuđača i sa njim sklopimo ugovor’’, objašnjava Milačić.

Lakše ćemo da dišemo od 2026. godine

Kada se podvuče crta – Toplana jeste preduzela mnogo koraka ka čistijem vazduhu, ali ga i dalje zagađuje, jer koristi tečna fosilna goriva, ali kako Milačić kaže u jako malom procentu.

,,Gradska toplana Niš je već 2021. godine imala sledeće učešće energenata u proizvodnji toplotne energije: 95,29 odsto gas, 4,54 odsto mazut i 0,17 odsto ložulje. Konverzijom preostalih kotlarnica u sledećih par godina, u potpunosti ćemo izbaciti tečna fosilna goriva, kao što smo to građanima Niša i obećali’’, zaključuje.

Milačić takođe napominje da imaju jasnu strategiju za svaku od preostalih 8 manjih kotlarnica (sedam koriste mazut i jedna lož ulje) o konverziji na gas ili biomasu.

,,Svaki od tih projekata je u u nekoj fazi realizacije. Očekivanja su da sve bude realizovano do 2026. godine. Naglasio bih samo da i u tim kotlarnicama ne premašujemo granične vrednosti emisije štetnih gasova, ali je jasno da je to ekološki nepovoljniji energent u odnosu na gas ili biomasu’’, ističe Milačić.

Inače, pred novu sezonu grejanja je više korisnika raskinulo ugovor sa niškom Toplanom, nego što je odlučilo da se priključi na daljinsko grejanje – 132 je podnelo zahtev za obustavu isporuke toplotne energije, ugovor su trajno raskinula dva korisnika, a 34 je tražilo da se ponovo priključi.

Podsetimo, drva su i duplo poskupela pred početak sezone loženja, pa su građani zabrinuti da li će imati dovoljno para da zagreju svoje domove.

Izvor: Južne vesti

Kina – Zemlja koja najviše proizvodi i vozi električne automobile

10.10.2022

electric-car-električni-auto-punjenje — Foto-ilustracija: Pixabay (andreas160578)

U Kini, gotovo neverovatnom brzinom raste prodaja i proizvodnja električnih automobila. Do kraja godine u ovoj, nama dalekoj zemlji, očekuje se da bude prodato čak šest miliona automobila na električni pogon. Kako bi se što više stanovnika ove zemlje odlučilo na kupovinu ovih vozila, Vlasti planiraju da i tokom 2023. godine subvencionišu njihovu kupovinu, tako je nedavno objavljeno da će nastaviti sa poreskim olakšicama za kupovinu automobila na električni pogon.

Od 2009. godine Kina je obezbedila 14,8 milijardi američkih dolara u vidu subvencija za kupovinu električnih vozila, a direktna državna pomoć trebalo je da prestane 2020. godine. To, međutim, nije bio slučaj već je vlada nastavila sa monetarnim podsticajima i produžila oslobađanje od poreza na kupovinu električnih vozila sve do danas.

Kada tome i dodamo podatak da više od 450 kompanije iz Kine proizvodi električna vozila i da mali gradski automobili mogu da se kupe za oko 5.000 dolara, nije ni čudo što se oni brzo i lako prodaju. Njihova misija je da postanu “moćna automobilska zemlja”, koja će električna vozila koja proizvede prodavati širom sveta.

Pročitajte još:

UBS Global predviđa da će tri od pet vozila na kineskim putevima do 2025. godine biti električna.

Sve to se savršeno uklapa u planove Kine da ispuni zacrtane ciljeve kada je reč o smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. Vožnja elektičnih i hibridnih automobila u velikoj meri će uticati i na smanjenje zagađenja vazduha, naročito u gusto naseljenim kineskim gradovima.

Prema podacima Međunarodne agencije za energetiku (IEA) za prošlu godinu, prodaja električnih automobila u Kini se skoro utrostručila. Iznosi 3,3 miliona što čini oko polovinu ukupne globalne prodaje. Kako trenutno stvari stoje, svi sa velikim nestrpljenjem očekujemo podatke o broju prodatih električnih automobila ove godine.

Milica Radičević

Dodatnih 4,9 miliona dolara podrške za „zeleniju“ Srbiju

10.10.2022

Resenja EU za Zelenu agendu u Srbiji — Foto: UNDP

Danas je u okviru inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ predstavljeno više od 80 inovativnih rešenja koja su izabrana za dalju podršku kako bi se sprovela u praksi, i doprinela ubrzanoj zelenoj transformaciji privrede i društva u Srbiji.

Ova rešenja su pristigla kao odgovor na četiri javna poziva koja je, uz podršku Evropske unije, i u partnerstvu sa Ministarstvom zaštite životne sredine, raspisao Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), u saradnji sa Švedskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA) i Evropskom investicionom bankom (EIB).

Na konferenciji za medije povodom predstavljanja izabranih „zelenih“ rešenja, danas je najavljeno i novo partnerstvo sa Vladom Švajcarske, kao i dodatna finansijska podrška Švajcarske sprovođenju inicijative „EU za Zelenu agendu u Srbiji“.

„Očekujemo da će izdvajanje nacionalnih i donatorskih sredstava za primenu inovativnih rešenja koja su stigla kroz ove javne pozive ohrabriti i podstaći i ostale donatore, kao i bankarski i privredni sektor da nam se pridruže na putu zelene transformacije Srbije“, izjavila je Sandra Dokić, pomoćnica ministarke zaštite životne sredine.

Ona je napomenula da je održiv ekonomski razvoj naše zemlje, uz strogo vođenje računa o zaštiti životne sredine i dobrobiti svih građana, u vrhu prioriteta Vlade Republike Srbije i Ministarstva zaštite životne sredine. Podsetila je da je u avgustu ove godine Vlada usvojila novi Nacionalno određeni doprinos smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, čime je Srbija pokazala jasno usmerenje ka dekarbonizaciji privrede i društva.

Pročitajte još:

„Švajcarska je posvećena borbi protiv klimatskih promena, kako u Švajcarskoj tako i širom sveta. Ovim doprinosom od 4,9 miliona dolara i dodatno planiranih 2,2 miliona dolara posebno namenjenim za dekarbonizaciju, Švajcarska se pridružuje zajedničkim naporima Vlade Srbije, donatorske zajednice i privatnog sektora u borbi protiv klimatskih promena”, naveo je Ričard Koli, šef Odeljenja za saradnju u Ambasadi Švajcarske.

„Na putu prema klimatskoj neutralnosti svaki trud je važan! Nemamo vremena za gubljenje, cela planeta je uključena u trku za sprečavanje katastrofalnih klimatskih scenarija“, istakao je Nikola Bertolini, šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji, i dodao:

„Danas imamo dve važne vesti o našoj podršci Zelenoj agendi u Srbiji: pozdravljamo finansijsku podršku Švajcarske našoj inicijativi za ubrzavanje zelene tranzicije privrede. Takođe, objavljujemo rezultate četiri javna poziva. Učešće je bilo jako dobro s više od 140 prijava, a investicione potrebe su dosegle oko 75 miliona evra. Još uvek predstoje važni napori koje Srbija mora da preduzme, poput usvajanja i sprovođenja Programa zaštite vazduha 2022-2030, kako bi zaštitila životnu sredinu i zdravlje građana i građanki“.

U odgovoru na javne pozive za rešenja za povećanje proizvodnje energije iz obnovljivih izvora, smanjenje potrošnje energije, podsticanje cirkularne ekonomije bez otpada, smanjenje zagađenja i poboljšanje kvaliteta vazduha, obnovu šumskih ekosistema i ozelenjavanje urbanih površina – za samo pet meseci, od marta do jula ove godine, pristiglo je 140 prijava. Javna i privatna preduzeća, lokalne samouprave, naučno-istraživačke institucije i organizacije civilnog društva iz gradova i opština širom Srbije – predložili su svoja inovativna rešenja za sprovođenje Zelene agende u Srbiji.

Od toga je stručni žiri odabrao 83 predloga, čije bi sprovođenje u praksi najviše doprinelo smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, zavisnosti od fosilnih goriva, uštedi energije i prirodnih resursa, kao i zaštiti zdravlja ljudi i očuvanju životne sredine. Pored toga, ova rešenja doprineće većoj konkurentnosti srpskih preduzeća na izvoznim tržištima, omogućiti održivi privredni rast i otvaranje novih zelenih radnih mesta.

„Vlada Švedske već dugi niz godina sarađuje sa Vladom Srbije i ministarstvom zaštite životne sredine, ali i sa predstavnicima lokalnih vlasti, nevladinim i industrijskim sektorom, na unapređenju stanja životne sredine i klimatskim reformama. Pridružili smo se inicijativi za sprovođenje Zelene agende u Srbiji kako bismo podržali pridruživanje Srbije Evropskoj uniji, posebno kroz rad na Klasteru 4 i Poglavlju 27. Rešenja koja su pristigla na ove izazove pokazuju da ima mnogo aktera u Srbiji koji žele da ulažu u zelenu tranziciju i da budu pioniri ove promene srpske privrede i društva“, rekla je Ida Rojtersvard, prva sekretarka ambasade Švedske u Srbiji.

Ona je takođe pozdravila pridruživanje Vlade Švajcarske inicijativi „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ i ocenila da će to doprineti unapređenju zakonodavnog okvira, sprovođenju inovativnih rešenja koja će biti inspiracija i drugima, kao i povećanju investicija u zelenu tranziciju.

„Kao klimatska banka Evropske unije, želimo da budemo globalni pokretač energetski efikasnih i klimatskih projekata. Projekat „EU za Zelenu agendu u Srbiji“ je u skladu sa ovim ambicijama i drago nam je što pomažemo Srbiji u tranziciji ka zelenom i održivom ekonomskom modelu. Istovremeno, verujemo da su inovacije u srži svake ekonomske tranzicije i ovaj projekat je potvrda toga jer se bavi širokim spektrom klimatskih i ekoloških pitanja, što će u ishodu pomoći napredak Srbije i njenih stanovnika“, poručio je Pol Hiki, stručnjak za urbani i regionalni razvoj u Evropskoj investicionoj banci.

Anas Karman, vršilac dužnosti stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji je ukazao da će u narednom periodu odabrani timovi proći kroz obuke i rad sa mentorima i moći da međusobno razmene iskustava kako bi svoje inovativne ideje što bolje pripremili za primenu u praksi.

„Najbolji će dobiti početna sredstva za finansiranje, u ukupnom iznosu od 6,4 miliona dolara, zahvaljujući sredstvima inicijative „EU za zelenu agendu u Srbiji“ i dodatnim sredstvima Vlade Švajcarske. Kako bi omogućio da što veći broj inovativnih ideja dobije neophodnu finansijsku podršku, UNDP će omogućiti da svi izabrani timovi svoje projektne ideje predstave komercijalnim bankama i donatorskoj zajednici“, poručio je Karman.

Odabrana rešenja predviđaju prečišćavanje značajnih količina otpada i otpadnih voda iz velikih fabričkih postrojenja, primenu novih tehnoloških rešenja za manju potrošnju resursa i energije u industriji, kao i povećanje udela obnovljivih izvora energije poput sunca i biomase.

Pored toga, izabrane inovacije u oblasti cirkularne ekonomije obuhvataju sakupljanje, odvajanje i reciklažu otpada različitog porekla (organski otpad, plastika, papir, metal, guma, građevinski otpad) radi dalje prerade u nove proizvode (npr. kompost, đubrivo, kozmetički proizvodi) ili za proizvodnju biogasa.

Istovremeno, realizacijom svih predloženih rešenja za obnovu šumskih ekosistema dobila bi se pošumljena površina jednaka onoj koju zauzima 712 fudbalskih terena.

U oblasti smanjenja zagađenja vazduha, sprovođenje u praksi svih odabranih ideja omogućilo bi da kvalitetniji vazduh udiše više od 2.300.000 građana i građanki Srbije.

Kompletna lista svih odabranih rešenja iz sve četiri oblasti Zelene agende pokrivene dosadašnjim javnim pozivima – dostupna je na sajtu euzatebe.rs i https://www.undp.org/serbia/news/resenja.

Izvor: UNDP

Lansiranje solarnog kalkulatora – Izračunajte potrebni kapacitet sopstvene solarne elektrane

10.10.2022

solar-panels-solarna-energija-krov-kuća-zgrada — Foto-ilustracija: Pixabay

Izračunajte potrebni kapacitet svoje solarne elektrane i uštedu svoje električne energije – Lansiranje solarnog kalkulatora biće predstavljeno na SEE ENERGY konferenciji, a sve o tome će reći Milena Milosavljević, konsultant energetike.

S obzirom na trenutnu energetsku krizu, ekonomsku krizu i klimatske promene, problem pouzdanog, nezavisnog energetskog snabdevanja postaje sve veći. Investicija u solarne sisteme, predstavlja možda i jedan od najboljih načina da korisnici dugoročno utiču na rešavanje ovakvog problema. Ipak korisnici ne mogu tako lako da dobiju sve potrebne informacije kako da dođu do realizacije. I tema i procedure su i dalje prilično nove za srpsko tržište tako da je potreba sve veća da se korisnici na adekvatan način obaveste o svemu što je potrebno da znaju da dođu do svog prvog solarnog sistema.

Pročitajte još:

Solarni Kalkulator predstavlja takvo mesto na kome korisnici mogu da proračunaju potrebni kapacitet solarnog sistema za sopstvene potrebe, da saznaju kolike su moguće ustede, kolika bi bila vrednost potrebne investicije i isplativost. Solarni kalkulator nudi i pregled izvođača radova koji mogu poslati ponudu za izgradnju takvog sistema, pregled ponuda banaka koje finanisraju ove sisteme, ali i da saznaju sve procedure za priključenje različitih tipova korisnika koji mogu dobiti status kupca – proizvođaca. Platforma pokriva sve tipove korisnika definisane uredbom kupca – proizvođača: Domaćinstva, Stambene zajednice i Ostale (kao sto su pravna lica).

Za više informacija o konferenciji SEE ENERGY pogledajte ovde.

Izvor: SERBIO

Ananas postao vlasnik sajtova Grouper i Paopao u Makedoniji

10.10.2022

ecommerce-eusluge-kartica-kupovina — Foto-ilustracija: Pixabay (StockSnap)

Ananas e-commerce, marketplace sa sedištem u Srbiji, kupio je od kompanije Payten 100 odsto vlasništva u makedonskoj kompaniji Vebspot. Na ovaj način Ananas je postao vlasnik brendova za onlajn kupovinu Grouper.mk i Paopao.mk. Na makedonskom tržištu Grouper.mk poznat je po biznisu prodaje vaučera za usluge, dok nedavno lansirani sajt Paopao.mk predstavlja marketplace za onlajn kupovinu proizvoda. Akvizicija Grouper-a kao vodećeg ecommerce igrača na makedonskom tržištu sa skoro 300.000 korisnika i 3.000 trgovaca, predstavlja Ananasov prvi korak ka regionalnom širenju.

Ova akvizicija će omogućiti Ananasu brz prodor na makedonsko tržište uz uvođenje Ananasovih novih koncepata i novina. Marketplace Ananas deo je korporacije Delta Holding sa sedištem u Beogradu. Prve prodaje na ovom sajtu obavljene su u leto 2021, a danas Ananas svojim kupcima nudi više od 150.000 različitih proizvoda, putem razgranate mreže koju čini preko 200 partnera. Za manje od godinu dana, Ananas.rs posetilo je više od milion kupaca. Pokrećući Ananas, kompanija Delta Holding najavila je ambiciju da stvori regionalnog džina u onlajn trgovini i spremnost da u ovaj projekat u prvih pet godina uloži oko 100 miliona evra.

Foto: Promo

“Tržište u Makedoniji, kupci, ali i onlajn prodavci, ovom akvizicijom dobijaju sigurnog, lojalnog i dugoročnog partnera, spremnog da investira u razvoj ovog biznisa, ali i razvoj celokupnog e-commerca u Makedoniji. Imamo plan da u ovoj zemlji ponudimo najveći marketplace sa širokom ponudom, sigurnom i brzom dostavom, bezbednim plaćanjem i mnogim inovativnim rešenjima koja sada poznajemo samo na razvijenijim tržištima”, izjavio je Marko Carević, CEO Ananasa.

Na startu svog biznisa iz Ananasa su najavili da je tržište Srbije samo polazna tačka, a da je ambicija akcionara i same kompanije da se ovaj marketplace pojavi na tržištima u regionu Zapadnog Balkana.

“Sa reputacijom i snagom Delta Holdinga iza sebe, ali i sa inovativnim modelom poslovanja koji donosi ne samo Ananas već i njegovi globalni partneri poput Boston Consulting Group, HTEC i drugih, uvereni smo da ćemo kupcima čitavog regionu doneti novo iskustvo kupovine, a prodavcima pouzdanog partnera i mesto na kome mogu da realizuju najambicioznije poslovne planove”, kaže Marko Carević.

Izvor: Delta Holding

Energetski kolaps: U Banjaluci više od 3.500 stanova sa peleta prešlo na grejanje na struju

10.10.2022

električna energija — Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)

U „Elektrokrajini’’ Banjaluka za CAPITAL su rekli da je, zbog poskupljenja peleta i sečke, koje je proteklih meseci išlo preko 150 odsto, veliki broj korisnika centralnog sistema grejanja preko kotlovnica najavio prelazak na drugačije vidove grejanja stanova i poslovnih prostora.

„Od pojedinih vlasnika kotlovnica i zajednica etažnih vlasnika smo informisani da se više od polovine pomenutih stambenih jedinica već odjavilo sa grejanja preko kotlovnica, dok se u narednom periodu veliki broj tek namerava odjaviti i preći na druge vidove grejanja, u najvećoj meri korišćenjem električne energije’’, rekli su u „Elektrokrajini“.

Navode i da stambeno-poslovne zgrade sa centralnim kotlovnicama i drugim oblicima neelektričnog grejanja nisu elektronergetski projektovane za grejanje svih stambenih i poslovnih jedinica korišćenjem električne energije.

„Prelazak čitavih zgrada i naselja na grejanje električnom energijom bi gotovo sigurno dovelo do preopterećenja mreže, što bi za posledicu imalo često pregorevanje osigurača na niskonaponskim izlazima u trafostanicama, ali i kvarova na samim priključnim vodovima. Ovo bi značilo i česte prekide u isporuci električne energije tih zgrada i naselja, a time i problema sa zagrevanjem prostorija“, ističu u „Elektrokrajini“.

Pročitajte još:

Masovniji prelazak na grejanje na struju doneće i gubitke

U ovom preduzeću kažu da vrhunac opterećenja elektroenergetskog sistema na području grada Banjaluka, zbog povećanja broja korisnika i same potrošnje električne energije, raste gotovo svake godine.

Trenutni vrh opterećenja iz decembra 2021. godine iznosi 187 MW, dok će prema očekivanjima predstojeće zime preći 195 MW.

Osim opterećenja mreže i mogućih kvarova, u „Elektrokrajini’’ navode da bi masovniji prelazak građanja na struju značio i direktan višemilionski gubitak.

„Imajući u vidu trenutne cene električne energije na međunarodnom tržištu, a pogotovo prognoze da će u zimskim mesecima verovatno dostići i 1.000 evra po megavat-času (MWh), prodaja stanovništvu po 30 evra/MWh za svaki kilovat-čas električne energije potrošene za grejanje, bi donela direktan finansijski gubitak od 970 evra/MWh. Ukoliko bi u Banjaluci 5.000 stanova prešlo na grejanje na električnu energiju, direktan gubitak samo u najvećem gradu u RS bi se u grejnoj sezoni merio desetinama miliona KM’’, navode u „Elektrokrajini“.

Kažu i da je ovo optimistična prognoza, jer u računicu nisu uvršteni individualni stambeni objekti koji će, takođe, kako se očekuje, u značajnom broju preći na grejanje uz električnu energiju.

Rešenje vide u subvencijama građana ili firmi koje ispuručuju toplotnu energiju iz biomase.

„’Elektrokrajina’ je u cilju ublažavanja očekivanog rasta potrošnje električne energije za zagrevanje prostorija, predložila da nadležne institucije, lokalne zajednice i „Elektroprivreda RS’’ obave razgovore sa registrovanim isporučiocima toplotne energije i dobavljačima energenata. Smatramo da bi zbog ogromnih razlika u ceni električne energije u međunarodnom trgovanju u odnosu na cenu za domaćinstva u RS bilo isplativo subvencionisati korisnike ili isporučioce toplotne energije iz biomase, kako bi se cena toplotne energije za stanovništvo zadržala na prihvatljivom nivou’’, ističu u ovom preduzeću.

Na pitanje da li se očekuju restrikcije u isporuci električne energije u zimskom periodu, u „Elektrokrajini’’ odgovaraju da su takve odluke u nadležnosti Vlade RS, te da su iz Vlade i ERS više puta obaveštavali javnost da je elektroenergetski sistem u Srpskoj stabilan i da nisu planirane bilo kakve restrikcije.

CAPITAL je ranije pisao da su vlasnici kotlovnica koje greju veliki broj novih zgrada u Srpskoj dostavili stanarima nove cenovnike koji su i do 150 odsto veći u odnosu na prošlu godinu. Zbog toga je veliki broj njih odlučio da pređe na struju.

Izvor: CAPITAL

U narednih šest godina 12 milijardi evra za domaću energetsku infrastrukturu

10.10.2022

Kopaonik Gasovod — Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike (Nikola Mladenović)

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike (Nikola Mladenović)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio je da će u narednih šest godina Srbija uložiti 12 milijardi evra za infrastrukturu, prenosi portal Biznis.rs.

Kako je istakao u obraćanju medijima i naciji u subotu, energetska stabilnost podrazumeva mere koje se odnose na predstojećih šest meseci, a posebno će biti teške naredne dve zime.

“Kada su naftni derivati u pitanju, Srbija ima godinama samo jedan naftovod preko Hrvatske, Janaf. Nemamo naftovod spojen sa Mađarskom, ali i sa jugom jer bi nam to sada puno značilo. U narednih šest godina uložićemo 12 milijardi evra za infrastrukturu“, rekao je Vučić, a prenosi Biznis.rs.

On je naveo da je potrebno između 18 i 24 meseca da izgradimo naftovod do Mađarske i najavio da ćemo brzo krenuti da ga radimo kako bismo se priključili na naftnu mrežu Mađarske, pri čemu će otpočeti i brzi razgovori sa našim drugim partnerima u regionu, prenosi portal eKapija.

Pročitajte još:

„Zbog događaja sa Hrvatskom, moramo da krenemo u diverzifikaciju, i izgradnju naftovoda prema mestu Alđo, dužine 128 kilometara, da bismo mogli da budemo prikopčani na mađarske naftovode. Naftovod bi mogao da košta do 100 miliona evra, posebno ako iskoristimo i trasu gasovoda koji ide tom linijom ka severu“, objasnio je Vučić.

Kako se navodi na sajtu Vlade, predsednik je naveo da ćemo se snabdevati na različite načine naftom u ovom periodu i dodao da ćemo kupovati iračku naftu koja je 20 odsto skuplja.

Dodao je da su obezbeđene rezerve dizela za 75 dana i benzina za 59 dana i da se planira izgradnja novog skladišta nafte i da postoje dve ponude, britanska i ponuda konzorcijuma domaćih kompanija.

Kako je istakao, rezervi gasa ima dovoljno za dva meseca da se ne uveze ni kubni metar.

Dodao je da gas i struja neće skoro poskupeti, a ako i poskupe da će to biti u razumnim okvirima i neće predstavljati udar na standard. Te cene se, kako je rekao, subvencionišu iz budžeta, prenosi eKapija.

Energetski portal

Od farme do pumpe – Italijani od stočnog otpada prave gorivo, i to upola jeftinije

09.10.2022

krave_priroda — Foto-ilustracija: Unsplash (David Fartek)

Foto-ilustracija: Pixabay (Miller_Eszter)

Održiva rešenja vode nas u bolju budućnost. Jedna farma na severu Italije ostvarila je potpunu kružnu održivu ekonomiju – od farme do pumpe.

Proizvodnja energije i goriva za automobile od stočnog otpada. Zvuči previše dobro da bi bilo istinito, ali to se dešava na farmi u blizini Pjaćence.

Otpad koji nastaje od 600 krava pomože vozačima da uveliko smanje troškove goriva za svoje automobile.

Prvobitno posvećeni uzgoju i prodaji mlečnih proizvoda, vlasnici ovog porodičnog preduzeća odlučili su da naprave korak napred.

„Tokom poslednjih nekoliko godina, započeli smo projekat koji nam omogućava da proizvodimo obnovljivu energiju i da imamo stvarnu kružnu ekonomiju. Mislim, možemo proizvoditi energiju iz stočnog otpada, zajedno sa poljoprivrednim nusproizvodima“, kaže Nikoleta Čela, vlasnica farme i benzinske pumpe.

Pročitajte još:

Iza farme, posebna struktura izvlači bio-metan iz životinjskog otpada i transportuje ga odmah na pumpi, gde kupci da dobiju svoj jeftini gas.

Proces se odvija direktno od proizvođača do potrošača, kroz nekoliko metara male žute cevi, a cena tako dobijenog gasa je upola niža od zemnog gasa.

Izvor: RTS

Obnovljivi izvori su u potpunosti zadovoljili globalni porast potrošnje struje

09.10.2022

obnovljivi izvori energije, vetar — Foto-ilustracija: Pixabay (Oimheidi)

Globalni porast potrošnje struje tokom prve polovine ove godine potpuno su zadovoljili obnovljivi izvori što je sprečilo povećanu upotrebu gasa i uglja, otkriva novi izveštaj nezavisnog istraživačkog centra Ember, prenosi Klima101.

Iz obnovljivih izvora je tokom prvih šest meseci 2022. generisano 416 TWh, dok je potrošnja električne energije porasla je za 389 TWh, što je skok od oko 3 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Nešto manje od trećine tog porasta (23 odsto) pokrile su hidrocentrale. Zahvaljujući uvećanju kapaciteta vetroparkova i solarnih elektrana podmirene su otprilike preostale tri četvrtine porasta (77 odsto). Na ovaj način, zelena energija je zaustavila povećanje fosilnih goriva za oko 4 odsto, sprečila troškove od 40 milijardi američkih dolara i umanjila emisije ugljen-dioksida za 230 miliona tona, navodi se.

„Ista fosilna goriva koja nas guraju u klimatsku krizu takođe izazivaju globalnu energetsku krizu”, poručila je analitičarka iz Embera, Malgorzata Vjatros-Motika. „Imamo rešenje: vetar i solar su domaći i jeftini. Oni već doprinose smanjenju računa i emisija.”

U sklopu svoje analize istraživači su proučavali podatke iz 75 zemalja u kojima se zbirno troši preko 90 odsto struje na globalnom nivou.

Pročitajte još:

U Kini i Sjedinjenim Američkim Državama zapazili su posebno fascinantan razvoj energije vetra i sunca – novi vetroparkovi i solarne elektrane u ovim zemljama su ispunili 92 odsto, odnosno 81 odsto, skoka u energetskih potrebama.

Globalno gledano, generisanje struje iz fosilnih goriva, kao i emisije u energetici, ostali su nepromenjeni bez obzira na porast potražnje. Gas i ugalj zabeležili su mali pad, dok je bila nafta u blagom porastu.

U Evropskoj uniji skočila je proizvodnja električne energije u termoelektranama na ugalj za 15 odsto kako bi se nadomestili privremeni zastoji u proizvodnji u hidrocentralama i nuklearnim elektranama.

Izvor: Klima101

1...280281282...1.567 Page 281 of 1.567

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Pročitajte još:

Newsletter

Kalendar događaja

2024 novembar

Events for 30th novembar

Events for 1st decembar

Events for 2nd decembar

Events for 3rd decembar

Events for 4th decembar

Events for 5th decembar

Events for 6th decembar

Events for 7th decembar

Events for 8th decembar

Events for 9th decembar

Events for 10th decembar

Events for 11th decembar

Events for 12th decembar

Events for 13th decembar

Events for 14th decembar

Events for 15th decembar

Events for 16th decembar

Events for 17th decembar

Events for 18th decembar

Events for 19th decembar

Events for 20th decembar

Events for 21st decembar

Events for 22nd decembar

Events for 23rd decembar

Events for 24th decembar

Events for 25th decembar

Events for 26th decembar

Events for 27th decembar

Events for 28th decembar

Events for 29th decembar

Events for 30th decembar

PIŠITE NAM