Home Blog Page 282

Energetski kolaps: U Banjaluci više od 3.500 stanova sa peleta prešlo na grejanje na struju

Foto-ilustracija: Pixabay (analogicus)
Foto-ilustracija: Pixabay (moses)

U „Elektrokrajini’’ Banjaluka za CAPITAL su rekli da je, zbog poskupljenja peleta i sečke, koje je proteklih meseci išlo preko 150 odsto, veliki broj korisnika centralnog sistema grejanja preko kotlovnica najavio prelazak na drugačije vidove grejanja stanova i poslovnih prostora.

„Od pojedinih vlasnika kotlovnica i zajednica etažnih vlasnika smo informisani da se više od polovine pomenutih stambenih jedinica već odjavilo sa grejanja preko kotlovnica, dok se u narednom periodu veliki broj tek namerava odjaviti i preći na druge vidove grejanja, u najvećoj meri korišćenjem električne energije’’, rekli su u „Elektrokrajini“.

Navode i da stambeno-poslovne zgrade sa centralnim kotlovnicama i drugim oblicima neelektričnog grejanja nisu elektronergetski projektovane za grejanje svih stambenih i poslovnih jedinica korišćenjem električne energije.

„Prelazak čitavih zgrada i naselja na grejanje električnom energijom bi gotovo sigurno dovelo do preopterećenja mreže, što bi za posledicu imalo često pregorevanje osigurača na niskonaponskim izlazima u trafostanicama, ali i kvarova na samim priključnim vodovima. Ovo bi značilo i česte prekide u isporuci električne energije tih zgrada i naselja, a time i problema sa zagrevanjem prostorija“, ističu u „Elektrokrajini“.

Masovniji prelazak na grejanje na struju doneće i gubitke

U ovom preduzeću kažu da vrhunac opterećenja elektroenergetskog sistema na području grada Banjaluka, zbog povećanja broja korisnika i same potrošnje električne energije, raste gotovo svake godine.

Trenutni vrh opterećenja iz decembra 2021. godine iznosi 187 MW, dok će prema očekivanjima predstojeće zime preći 195 MW.

Osim opterećenja mreže i mogućih kvarova, u „Elektrokrajini’’ navode da bi masovniji prelazak građanja na struju značio i direktan višemilionski gubitak.

„Imajući u vidu trenutne cene električne energije na međunarodnom tržištu, a  pogotovo prognoze da će u zimskim mesecima verovatno dostići i 1.000 evra po megavat-času (MWh), prodaja stanovništvu po 30 evra/MWh za svaki kilovat-čas električne energije potrošene za grejanje, bi donela direktan finansijski gubitak od 970 evra/MWh. Ukoliko bi u Banjaluci 5.000 stanova prešlo na grejanje na električnu energiju, direktan gubitak samo u najvećem gradu u RS bi se u grejnoj sezoni merio desetinama miliona KM’’, navode u „Elektrokrajini“.

Kažu i da je ovo optimistična prognoza, jer u računicu nisu uvršteni individualni stambeni objekti koji će, takođe, kako se očekuje, u značajnom broju preći na grejanje uz električnu energiju.

Rešenje vide u subvencijama građana ili firmi koje ispuručuju toplotnu energiju iz biomase.

„’Elektrokrajina’ je u cilju ublažavanja očekivanog rasta potrošnje električne energije za zagrevanje prostorija, predložila da nadležne institucije, lokalne zajednice i „Elektroprivreda RS’’ obave razgovore sa registrovanim isporučiocima toplotne energije i dobavljačima energenata. Smatramo da bi zbog ogromnih razlika u ceni električne energije u međunarodnom trgovanju u odnosu na cenu za domaćinstva u RS bilo isplativo subvencionisati korisnike ili isporučioce toplotne energije iz biomase, kako bi se cena toplotne energije za stanovništvo zadržala na prihvatljivom nivou’’, ističu u ovom preduzeću.

Na pitanje da li se očekuju restrikcije u isporuci električne energije u zimskom periodu, u „Elektrokrajini’’ odgovaraju da su takve odluke u nadležnosti Vlade RS, te da su iz Vlade i ERS više puta obaveštavali javnost da je elektroenergetski sistem u Srpskoj stabilan i da nisu planirane bilo kakve restrikcije.

CAPITAL je ranije pisao da su vlasnici kotlovnica koje greju veliki broj novih zgrada u Srpskoj dostavili stanarima nove cenovnike koji su i do 150 odsto veći u odnosu na prošlu godinu. Zbog toga je veliki broj njih odlučio da pređe na struju.

Izvor: CAPITAL

U narednih šest godina 12 milijardi evra za domaću energetsku infrastrukturu

Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike (Nikola Mladenović)
Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike (Nikola Mladenović)

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio je da će u narednih šest godina Srbija uložiti 12 milijardi evra za infrastrukturu, prenosi portal Biznis.rs.

Kako je istakao u obraćanju medijima i naciji u subotu, energetska stabilnost podrazumeva mere koje se odnose na predstojećih šest meseci,  a posebno će biti teške naredne dve zime.

“Kada su naftni derivati u pitanju, Srbija ima godinama samo jedan naftovod preko Hrvatske, Janaf. Nemamo naftovod spojen sa Mađarskom, ali i sa jugom jer bi nam to sada puno značilo. U narednih šest godina uložićemo 12 milijardi evra za infrastrukturu“, rekao je Vučić, a prenosi Biznis.rs.

On je naveo da je potrebno između 18 i 24 meseca da izgradimo naftovod do Mađarske i najavio da ćemo brzo krenuti da ga radimo kako bismo se priključili na naftnu mrežu Mađarske, pri čemu će otpočeti i brzi razgovori sa našim drugim partnerima u regionu, prenosi portal eKapija.

„Zbog događaja sa Hrvatskom, moramo da krenemo u diverzifikaciju, i izgradnju naftovoda prema mestu Alđo, dužine 128 kilometara, da bismo mogli da budemo prikopčani na mađarske naftovode. Naftovod bi mogao da košta do 100 miliona evra, posebno ako iskoristimo i trasu gasovoda koji ide tom linijom ka severu“, objasnio je Vučić.

Kako se navodi na sajtu Vlade, predsednik je naveo da ćemo se snabdevati na različite načine naftom u ovom periodu i dodao da ćemo kupovati iračku naftu koja je 20 odsto skuplja.

Dodao je da su obezbeđene rezerve dizela za 75 dana i benzina za 59 dana i da se planira izgradnja novog skladišta nafte i da postoje dve ponude, britanska i ponuda konzorcijuma domaćih kompanija.

Kako je istakao, rezervi gasa ima dovoljno za dva meseca da se ne uveze ni kubni metar.

Dodao je da gas i struja neće skoro poskupeti, a ako i poskupe da će to biti u razumnim okvirima i neće predstavljati udar na standard. Te cene se, kako je rekao, subvencionišu iz budžeta, prenosi eKapija.

Energetski portal

Od farme do pumpe – Italijani od stočnog otpada prave gorivo, i to upola jeftinije

Foto-ilustracija: Unsplash (David Fartek)
Foto-ilustracija: Pixabay (Miller_Eszter)

Održiva rešenja vode nas u bolju budućnost. Jedna farma na severu Italije ostvarila je potpunu kružnu održivu ekonomiju – od farme do pumpe.

Proizvodnja energije i goriva za automobile od stočnog otpada. Zvuči previše dobro da bi bilo istinito, ali to se dešava na farmi u blizini Pjaćence.

Otpad koji nastaje od 600 krava pomože vozačima da uveliko smanje troškove goriva za svoje automobile.

Prvobitno posvećeni uzgoju i prodaji mlečnih proizvoda, vlasnici ovog porodičnog preduzeća odlučili su da naprave korak napred.

„Tokom poslednjih nekoliko godina, započeli smo projekat koji nam omogućava da proizvodimo obnovljivu energiju i da imamo stvarnu kružnu ekonomiju. Mislim, možemo proizvoditi energiju iz stočnog otpada, zajedno sa poljoprivrednim nusproizvodima“, kaže Nikoleta Čela, vlasnica farme i benzinske pumpe.

Iza farme, posebna struktura izvlači bio-metan iz životinjskog otpada i transportuje ga odmah na pumpi, gde kupci da dobiju svoj jeftini gas.

Proces se odvija direktno od proizvođača do potrošača, kroz nekoliko metara male žute cevi, a cena tako dobijenog gasa je upola niža od zemnog gasa.

Izvor: RTS

Obnovljivi izvori su u potpunosti zadovoljili globalni porast potrošnje struje

Foto-ilustracija: Pixabay (Oimheidi)
Foto-ilustracija: Pixabay (mrganso)

Globalni porast potrošnje struje tokom prve polovine ove godine potpuno su zadovoljili obnovljivi izvori što je sprečilo povećanu upotrebu gasa i uglja, otkriva novi izveštaj nezavisnog istraživačkog centra Ember, prenosi Klima101.

Iz obnovljivih izvora je tokom prvih šest meseci 2022. generisano 416 TWh, dok je potrošnja električne energije porasla je za 389 TWh, što je skok od oko 3 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Nešto manje od trećine tog porasta (23 odsto) pokrile su hidrocentrale. Zahvaljujući uvećanju kapaciteta vetroparkova i solarnih elektrana podmirene su otprilike preostale tri četvrtine porasta (77 odsto). Na ovaj način, zelena energija je zaustavila povećanje fosilnih goriva za oko 4 odsto, sprečila troškove od 40 milijardi američkih dolara i umanjila emisije ugljen-dioksida za 230 miliona tona, navodi se.

„Ista fosilna goriva koja nas guraju u klimatsku krizu takođe izazivaju globalnu energetsku krizu”, poručila je analitičarka iz Embera, Malgorzata Vjatros-Motika. „Imamo rešenje: vetar i solar su domaći i jeftini. Oni već doprinose smanjenju računa i emisija.”

U sklopu svoje analize istraživači su proučavali podatke iz 75 zemalja u kojima se zbirno troši preko 90 odsto struje na globalnom nivou.

U Kini i Sjedinjenim Američkim Državama zapazili su posebno fascinantan razvoj energije vetra i sunca – novi vetroparkovi i solarne elektrane u ovim zemljama su ispunili 92 odsto, odnosno 81 odsto, skoka u energetskih potrebama.

Globalno gledano, generisanje struje iz fosilnih goriva, kao i emisije u energetici, ostali su nepromenjeni bez obzira na porast potražnje. Gas i ugalj zabeležili su mali pad, dok je bila nafta u blagom porastu.

U Evropskoj uniji skočila je proizvodnja električne energije u termoelektranama na ugalj za 15 odsto kako bi se nadomestili privremeni zastoji u proizvodnji u hidrocentralama i nuklearnim elektranama.

Izvor: Klima101

Kafa postaje luksuz, cena u EU skočila 17 odsto

Foto: pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Eric Barbeau)

Cena kafe je u avgustu u Evropskoj uniji bila u proseku 16,9 odsto viša nego godinu dana ranije, dok je u avgustu 2021. godine bila u proseku za 0,5 odsto viša u odnosu na isti mesec 2020. godine, pokazuju podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

„Jutarnje ispijanje kafe za mnoge je svakodneva rutina, međutim ona bi mogla mnogima da postane luksuz zbog konstantnih poskupljenja još od prošlog oktobra. Za one koji kafu piju sa šećerom ili mlekom, ovaj užitak je još skuplji, jer su cene i tih proizvoda još više porasle tokom protekle godine“, ističu iz Eurostata.

Kafa je najviše poskupela u Finskoj – 43,6 odsto, zatim u Litvaniji (39,9 odsto), Švedskoj (36,7 odsto), Estoniji (36,4 odsto) i Mađarskoj (34,3 odsto).

Sveže punomasno mleko je od avgusta 2021. do avgusta 2022. godine poskupelo u proseku za 24,3 odsto, a mleko sa niskim sadržajem masti je u istom periodu poskupelo za 22,2 procenta. Najviše je poskupeo šećer, čija je cena u avgustu bila u proseku za 33,4 odsto veća u odnosu na avgust prošle godine, dok je rast cene u odnosu na godinu pre toga bio 0,8 odsto.

Podaci Eurostata pokazuju da su sva četiri proizvoda poskupela u svim članicama EU osim Malte, gde jedino nije promenjena cena mleka sa niskim sadržajem masti.

Među prvih pet zemalja u kojima su najviše poskupela tri od četiri ova proizvoda su Litvanija i Estonija, a Mađarska, Litvanija i Hrvatska su među zemljama sa najvećim poskupljenjem mleka.

Najveći skok cene šećera na godišnjem nivou registrovan je u Poljskoj (109,2 odsto), zatim u Estoniji (81,2 odsto), Letoniji (58,3 odsto), Bugarskoj (44,9 odsto) i na Kipru (43,2 odsto).

Cena punomasnog mleka je najviše porasla u Mađarskoj (51,7 odsto), Litvaniji (46,8 odsto), Hrvatskoj (43,5 odsto), Češkoj (43,3 procenta) i Letoniji (40,1 odsto), a mleko sa niskim sadržajem masti u Litvaniji (50,2 odsto), Hrvatskoj (41,2 odsto), Estoniji (38,9 odsto), Nemačkoj (30,6 odsto) i Madjarskoj (30,1 odsto).

U Srbiji je kafa u poslednjih godinu dana poskupljivala više puta. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), od kraja prošlog jula do avgusta ove godine, mnogima omiljeni napitak je u proseku poskupeo 26,1 odsto.

Foto-ilustracija: Unsplash (Tina Guina)

Zalihe kafe Brazila, najvećeg svetskog proizvođača, pale su sredinom septembra na rekordno niski nivo, što ukazuje na potencijalni problem nestašice kafe u svetu. Prema rečima Silasa Brasileira, predsednika Nacionalog udruženja za kafu, koje je preneo Bloomberg, Brazil će imati samo sedam miliona džakova zaliha do marta. Analitičari tvrde da bi optimalne količine zaliha bile između devet i 12 miliona džakova težine 60 kilograma.

Problem sa zalihama brazilske kafe odraz je svetske nestašice kafe, koja preti da poveća cene usled uporne inflacije hrane. Zalihe arabike čuvane u lučkim skladištima i koje se trguju na berzi ICE Futures US, nalaze se na najnižem nivou u 23 godine, piše Bloomberg

Veliki broj kompanija, od Starbucksa do JDE Peet’s NV, jedne od najvećih evropskih pržionica kafe, povećale su cene kako bi se nosile sa inflatornim pritiscima.

Izvor: Biznis.rs

Obavezne potvrde za egzotične kućne ljubimce u Beču

Foto-ilustracija: Pixabay (Couleur)
Foto-ilustracija: Pixabay (Anrita1705)

Grad Beč je odlučio da uvede obavezne potvrde o osposobljenosti za držanje egzotičnih kućnih ljubimaca od 1. januara 2023. godine.

Dobijanjem obavezne potvrde o osposobljenosti za gmizavce, vodozemce i papagaje potencijalni vlasnici treba da se upoznaju sa posebnim potrebama i zahtevima držanja osetljivih divljih životinja pre same kupovine.

Cilj regulative jeste podrška odgovornom držanju životinja i sprečavanje patnje ovih jedinstvenih vrsta.

Vlasnici egzotičnih kućnih ljubimaca će moći da se opredele za kurs o gmizavcima i vodozemcima ili kurs o papagajima.

Specijalistički kursevi imaju za cilj da pruže osnovna znanja o poreklu, uzgoju i brizi o osetljivim životinjskim vrstama, informacije o bezbednom držanju životinja i zakonskim odredbama. Ovi kursevi predstavljaju sjajnu priliku da se unapred spreče nepromišljene kupovine.

Obavezna potvrda o osposobljenosti za egzotične životinje je uvedena po uzoru na specijalističke kurseve o držanju pasa od jula 2019. godine.

Izvor: Eurocomm-PR

Australija namerava da spreči nestanak vrsta zahvaljujući planu za „nulto izumiranje”

Foto-ilustracija: Pixabay (Holgi)
Foto-ilustracija: Pixabay (LoneWombatMedia)

Australija poseduje bogat i raznolik biodiverzitet koji karakterišu endemske vrste ali se suočava se sa jednom od najviših stopa izumiranja u modernom svetu – nadežni organi sada žele da u potpunosti stanu na put daljem nestanku biljaka i životinja pomoću plana za „nulto izumiranje”, prenosi Klima101.

U periodu od 2022. do 2032. država planira da izdvoji oko 225 miliona australijskih dolara (oko 147 miliona evra) za konzervaciju i oporavak vrsta čiji je opstanak doveden u pitanje, a sve u cilju sprečavanja dalje degradacije biološke raznovrsnosti.

Akcioni plan su zajedničkim snagama izradile lokalne zajednice, upravljači zemljišta, naučnici, ekološka udruženja, starosedelačko stanovništvo i drugi relevantni akteri.

Prioritet u sklopu ovog dokumenta, koji je ove nedelje predstavilo australijsko ministarstvo životne sredine i voda, ima ukupno 110 vrsta među kojima su beli morski konjic i noćni papagaj, kao i trideset predstavnika flore. Takođe je mapirano 20 područja koja će u narednoj deceniji biti podvrgnuta specijalnim merama za njihovo očuvanje – a na listi se nalazi šest ostrva.

Foto-ilustracija: Pixabay (lum-box)

Dodatno, do 2030. planira se zaštita 30 odsto nacionalne kopnene površine. Na taj način Australija se pridružila grupi od preko 100 zemalja sa istim težnjama.

Njihova polazna tačka nije sjajna – Australija je poznata po velikom nestanku sisara u poslednjih 200 godina. Trenutno se pod ozbiljnom pretnjom nalazi skoro 2000 vrsta, više od polovine, oko 1300, čine biljke. Povrh toga, ozbiljan udarac biodiverzitetu zadali su i požari tokom 2019. i 2020. koji su, prema procenama Svetske fondacije za prirodu, uticali na čak 3 milijarde životinja – bilo da su smrtno stradale ili bile primorane da se presele.

Povodom novog akcionog plana oglasila se i programska menadžerka Australijske fondacije za konzervaciju, Baše Stasak. Prema njenoj oceni, izumiranje je izbor.

„Ministarka Tanja Plibersek predstavila je ambiciozan cilj koji je od suštinskog značaja ako buduće generacije Australijanaca žele da vide koale, planinske patuljaste oposume i gang-gang kakadue”, kazala je Stasak. „Zaustavljanje uništavanja prirode ključno je za dostizanje ovog cilja”, zaključila je ona.

Izvor: Klima101

Prokuplje – Potpisano 120 ugovora za energetsku sanaciju kuća i zgrada

Foto: Grad Prokuplje
Foto: Masonry photo created by jcomp – www.freepik.com

U Prokuplju je počela realizacija projekata energetske sanacije zgrada i privatnih objekata, potpisano je 120 ugovora čija je vrednost 14.700.000 dinara. 

“Uručeni su ugovori izvođačima radova, a narednih dana oni će biti potpisani i sa fizičkim licima. Ukupno će biti potpisano 120 ugovora čija je vrednost 14.700.000 dinara, što je polovina od 30 miliona  opredeljenih za realizaciju ovog programa u Prokuplju. Projekat se odnosi na nekoliko komponenti koje su od velikog značaja za građane Prokuplja, za grad i državu Srbiju, jer će uštede u energiji doneti korist svima, posebno sada u vreme velike energetske krize”, rekao je Milan Aranđelović, gradonačelnik Prokuplja.

Opredeljena sredstva biće iskorišćena za sanaciju spoljašnje izolacije objekata, omotač i stolariju na objektima, kao i ugradnju kotlova i toplotnih pumpi.

Kako je istakao gradonačelnik najveće interesovanje je bilo za finansiranje zamene stolarije, za to je potpisano 109 ugovora.

“Predstoji nam još jedan Javni poziv do kraja ove i početka naredne godine, a pored spoljašne izolacije objekata, sredstva iz ovog programa namenjena su i za ugradnju solarnih panela, kotlova i toplotnih pumpi”, dodao je Aranđelović.

Gradonačelnik je ovom prilikom pozvao građane da na vreme pripreme dokumentaciju i konkurišu na nekom od narednih Javnih poziva.

Energetski portal

Uz podršku Evropske unije organizacije civilnog društva poboljšaće javne usluge i kvalitet života u svojim lokalnim zajednicama

Foto: UNDP
Foto: UNDP

Uz podršku Evropske unije (EU), Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji danas je dodelio bespovratna sredstva, u vrednosti od 525.000 dolara, predstavnicima i predstavnicama 30 organizacija civilnog društva (OCD). Njihove inicijative odabrane su kao najbolje u okviru javnog poziva za unapređenje javnih usluga i kvaliteta života građana i građanki u Babušnici, Vladičinom Hanu, Vrnjačkoj Banji, Kruševcu, Topoli, Novom Sadu i Subotici.

Ovim povodom, Nikola Bertolini, šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji, poručio je: „Evropska unija podržava participativnu demokratiju, kao i lokalni ekonomski i društveni razvoj kroz jačanje partnerstva između civilnog društva i lokalnih samouprava.“

Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, obraćajući se prisutnima, istakla je: „Demokratija nastaje i traje na lokalnom nivou, ako je negujemo. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog je zajedno sa Ujedinjenim nacijama izradilo instrument za uključivanje principa Da niko ne bude izostavljen, u zakonska i strateška dokumenta Republike Srbije. To je naš doprinos svima koji žele da smanje nejednakosti i uspostave dijalog na lokalnom nivou, da to urade brže i lakše.“

„Kroz unapređenu saradnju lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva, 2.800 građana i građanki u ovih sedam gradova i opština u Srbiji imaće bolje zdravstvene usluge, kao i usluge socijalne zaštite prilagođene ranjivim grupama, napomenuo je Anas Karman, vršilac dužnosti stalnog predstavnika UNDP-a u Srbiji, dodajući da će mladi ljudi takođe dobiti dodatnu podršku za aktivno učešće u životu svojih lokalnih zajednica, obrazovanje i zapošljavanje.

Pored toga, organizacije civilnog društva će sprovoditi i aktivnosti koje doprinose zaštiti životne sredine i održivom ruralnom razvoju, obezbeđuju očuvanje istorijskog nasleđa i promovišu turizam i kreativnu industriju.

Svih 30 inicijativa civilnog društva odabrano je nakon javnih poziva koje su raspisale lokalne samouprave. Raspisivanju javnih poziva prethodio je otvoreni dijalog u kome su učestvovali predstavnici i predstavnice lokalnih samouprava, OCD, kao i drugi zainteresovani građani i građanke, kako bi se odredile prioritetne oblasti u kojima je potrebno dodatno finansiranje u svakom od pomenutih sedam gradova i opština. 

Najveći deo ukupne finansijske podrške za sprovođenje ovih aktivnosti obezbeđen je zahvaljujući EU, dok su ostatak sredstava (od 20 do 35 odsto) obezbedile lokalne samouprave iz sopstvenih budžeta. 

Izvor: UNDP

Najstarija avio-kompanija na svetu danas slavi 103. rođendan

Foto: KLM
Foto: KLM

Holandski KLM Royal Dutch Airlines, najstarija avio-kompanija na svetu koja i dalje leti pod svojim prvobitnim imenom, danas, 7. oktobra, proslavlja svoj 103. rođendan.  Osnovana na današnji dan 1919. godine, Kraljevska aviokompanija (Koninklijke Luchtvaart Maatschappij) poznata po svojoj skraćenici KLM, imala je svoj prvi let 1920. godine na relaciji Amsterdam-London.

KLM je prvi put za Beograd poleteo 1. oktobra 1931, a let je išao od Amsterdama, preko Lajpciga i Budimpešte, pa sve do Batavije (današnje Džakarte) u tadašnjoj Holandskoj Istočnoj Indiji. Letovi na relaciji Beograd–Amsterdam su od tada više puta ukidani i obnavljani, da bi se ova avio-linija maja 2021. uspostavila kao redovna.

Tradicionalno se za KLM rođendan predstavlja i nova Delftware minijatura kućice. Ovogodišnja, 103. po redu, minijatura predstavlja repliku kuće porodice Ekuri na Arubi. U pitanju je porodica koja je odigrala značajnu ulogu u razvoju avijacije na ovom ostrvu, pored čije kuće je pre gotovo 90 godina sleteo prvi KLM-ov avion. Kuća je danas deo Nacionalnog arheološkog muzeja Arube. Ostrvo Aruba će sledeće godine proslaviti stogodišnjicu avijacije, a holandskom KLM-u predstavlja operativno čvorište za redovne letove širom Kariba.

Generalna direktorka KLM-a Marjan Rintel predstavila je na Arubi najnoviju Delftware minijaturu Agustinu Vrolajku, vršiocu dužnosti guvernera Arube, i porodici Ekuri.

„Čestitam KLM-u sto treću godišnjicu. Izuzetno smo ponosni na naše kulturno nasleđe i stoga smo veoma počastvovani što je ova kultna vila izabrana za KLM-ovu minijaturnu kuću. Na taj način će kulturno nasleđe Arube sada putovati na sve KLM destinacije širom sveta,” rekao je Vrolajk.

Marjan Rintel, generalna direktorka KLM-a izjavila je: „Ne znam da li su osnivači KLM-a mogli daleke 1919. godine i da zamisle da ćemo 103 godine kasnije i dalje slaviti rođendane avio-kompanije. Ove godine to činimo na divnoj Arubi, na koju KLM direktno leti skoro pedeset godina i gde danas započinjemo proslave obeležavanja stogodišnjice avijacije na ostrvu. KLM je imao mnogo uspona i padova tokom prošlog veka, ali mi smo uvek obeležavali našu godišnjicu 7. oktobra, jer smo ponosni na našu avio-kompaniju koja više od jednog veka povezuje Holandiju sa svetom.”

KLM je 1934. godine prvi put sleteo na Arubu, a leteo je za Kurasao čitavih sedam dana sa usputnim stanicama. Ovo je bio KLM-ov prvi transatlantski let i bio je moguć zahvaljujući raznim zaustavljanjima, modifikacijama kabine aviona i odsustvu putnika.

O minijaturnim kućama KLM Delftware 

Od 1950-ih, KLM nudi minijaturne kuće Delftware putnicima biznis klase na interkontinentalnim letovima. Jedna od specifičnosti ovih minijaturnih kućica je i da su napunjene genevrom, holandskim nacionalnim pićem. Minijature su replike istorijskih građevina iz Holandije i inostranstva i danas su vredni i traženi kolekcionarski predmeti. Počev od 1994. godine, KLM svake godine na svoj rođendan, 7. oktobra, ovoj kolekciji dodaje po novu minijaturu. Ovo je tek drugi put u istoriji KLM-a da Delftvare minijatura predstavlja repliku zgrade smeštene van Holandije. Na 85. godišnjicu KLM-a, avio-kompanija je predstavila repliku karakteristične zgrade Penha na Kurasau.

Izvor: Top One

Nacionalna konferencija o zdravlju životinja i biosigurnosti na farmama

Foto: EU Info
Foto: EU Info

Nacionalna konferencija za podizanje svesti o zdravlju životinja i biosigurnosti održana je u Beogradu 7. oktobra u okviru projekta “Jačanje sistema zdravlja i dobrobiti životinja”. Konferenciji su prisustvovali predstavnici Uprave za veterinu, Delegacije EU u Srbiji, kao i predstavnici veterinarskih službi, veterinarski inspektori, predstavnici veterinarskih instituta i Privredne komore Srbije.

”Zarazne bolesti životinja imaju širok uticaj na zdravlje i dobrobit životinja, javno zdravlje i bezbednost hrane. Uprava za veterinu priprema i sprovodi godišnje i višegodišnje programe mera u cilju jačanja zdravlja životinja unapređenjem prevencije i kontrole bolesti, a posebno biosigurnosti i ranog otkrivanja bolesti na domaćim životinjama. Rezultati projekta značajno su doprineli usaglašavanju i primeni nacionalnog zakonodavstva sa pravnim odredbama EU u oblasti zdravlja životinja”, rekla je koordinatorka projekta Maja Andrijašević.

Neke od tema o kojima je bilo reči posvećene su novim propisima o prenosivim bolestima životinja, o važnosti nadzora bolesti životinja i značaju strategije kontrole pojavljivanja i širenja bolesti. Stručnjaci sa projekta govorili su i o kontrolnim merama za afričku kugu svinja, kao i o merama pripravnosti u slučaju bolesti.

„Prehrambeni sektor u Srbiji zna zašto su bezbednost hrane, zdravlje i dobrobit životinja toliko važne. Oni takođe znaju kako da uspešno trguju sa Evropskom unijom, koja je najveće tržište za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije“, rekao je Šef operacija 3 u Delegaciji Evropske unije, Sakelaris Hurdas. On je dodao da je prošle godine Srbija oborila rekord u izvozu hrane u EU.

„Vrednost izvoza hrane iz Srbije u EU bila za za 700 miliona viša od vrednosti uvoza. Evropska unija bila je glavna destinacija za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije (55 odsto), čija je ukupna vrednost 2, 3 milijarde evra“, rekao je Hurdas.

Biosigurnosne mere su prioritet u prevenciji bolesti životinja, a stručnjaci sa projekta govorili su i o primerima biosigurnosnih mera u cilju sprečavanja ulaska bolesti na gazdinstva i farme.

”Projekat je pružio tehničku podršku Upravi za veterinu za unapređenje nacionalnih standarda koji doprinose zdravlju i dobrobiti životinja, javnom zdravlju i bezbednosti hrane za održivu poljoprivredu, poljoprivredno-prehrambenu industriju i ekonomiju. Nadamo se da je naš rad pomogao Srbiji da se pripremi da ispuni obaveze za članstvo u EU u oblastima zdravlja i dobrobiti životinja  i bezbednosti hrane”, rekao je Petras Mačiulskis, vođa projekta.

Projekat ”Jačanje sistema zdravlja i dobrobiti životinja” pruža podršku Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede u procesu usklađivanja sa zakonodavstvom i standardima Evropske unije u oblasti zdravlja i dobrobiti životinja, kao i biosigurnosti.

Izvor: EU Info

Održana Deveta ministarska konferencija o životnoj sredini za Evropu

Foto-ilustracija: Pixabay (PIRO4D)
Foto-ilustracija: Pixabay (shogun)

U okviru Devete ministarske konferencije o životnoj sredini za Evropu, predstavljen je izveštaj Ekonomske komisije UN za Evropu (UNECE) i Programa UN za životnu sredinu (UNEP). U izveštaju je naveden postignuti napredak u zaštiti životne sredine, ali su istaknuti i značajni nedostaci koji predstavljaju pretnju po zdravlje ljudi i životne sredine u panevropskom regionu, zbog čega su iznete i preporuke koje su neophodne da se sprovedu kako bi se ostvarili postavljeni ciljevi.

Tema izveštaja bila je trostruka planetarna kriza sa kojom se suočavamo: klimatske promene, zagađenje i gubitak biodiverziteta.

Kada je reč o zagađenju vazduha, navedeno je da napredak postoji, ali da je potrebno uložiti veći napor. U 41 evropskoj državi zabeleženo je smanjenje uticaja finih čestica materije (PM) na zdravlje ljudi za 13 odsto u periodu od 2009. do 2018. godine, kao i azotnih oksida za 54 odsto. Međutim, procenat prerane smrti usled izlaganja prizmenom ozonu porastao je za 24 odsto.

Iako su se sve zemlje u panevropskom regionu obavezale na smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, neto emisija i dalje raste. Smanjenje je zabeleženo u zapadnom delu Evrope u periodu od 2014. do 2019. godine, ali se rezultat poništava povećanjem emisija u ostatku regiona.

Upotreba obnovljivih izvora energije nedovoljno se brzo razvija u odnosu na povećanje ukupne finalne potrošnje energije. Region se i dalje u velikoj meri oslanja na fosilna goriva, čak 78 odsto u proseku ukupne finalne potrošnje energije potiče od fosilnih goriva.

Kada je reč o vodi, klimatske promene i čovekovo delovanje dovode do poplava, suša, bolesti koje se prenose vodom i promene biodiverziteta u vodenim ekosistemima. Ispuštanje urbanih i industrijskih otpadnih voda i dalje je značajno prisutno u mnogim delovima regiona.

Foto-ilustracija: Pixabay (lpittman)

U izveštaju se ističe velika zabrinutost za biodiverzitet i ekosisteme. Mali broj staništa ima dobar status očuvanja. Sredozemno more i Crno more i dalje su veoma izlovljeni, dok je mali napredak u oporavku ribljeg fonda zabeležen samo u severoistočnom Atlantskom okeanu i Baltičkom moru. Zemljište se i dalje prenamenjuje za urbani i infrastrukturni razvoj, ali se stopa u većini zemalja članica EEA ipak smanjuje. Iako se procenat kopnenih i morskih zaštićenih područja značajno povećao, sveukupni gubitak biodiveriteta se nastavlja.

Zagađenje mora predstavlja veliki problem u većini morskih regiona. Otpad, naročito plastični, prepoznat je kao globalna pretnja za obalne i morske ekosisteme u većini oblasti. Klimatske promene izazivaju značajne promene, porastom temperature površine more od oko 0,2°C u severnom Atlantiku i 0,5°C u Crnom moru u periodu od 10 godina, a takođe je primećeno i zakiseljavanje površinske vode, brzinom od 0,02 pH jedinice u periodu jedne decenije.

Govoreći o upravljanju otpadom beleži se napredak, ali količina generisanja novog otpada nastavlja da raste. Stope reciklaže se značajno razlikuju među zemljama i posebno su niske u Istočnoj i Centralnoj Evropi, a stopa reciklaže komunalnog otpada iznad 45 odsto postoji samo u nekolicini zemlja.

U izveštaju je bilo reči i o hemikalijama i mineralima koji imaju važnu ulogu u dostizanju neto nulte emisije GHG, kao i za održivu ekonomiju. Naročito važni minerali su oni koji se koriste u električnoj i elektronskoj opremi i baterijama. Tokom proteklih pola veka količina izvađenih minerala se utrostručila na globalnom nivou. Procenat učešća vađenja i prerade prirodnih resursa u ukupnom gubitku biodiverziteta i vodenog stresa iznosi 90 odsto, ali prisutan je i uticaj na klimatske promene u iznosu od 50 odsto.

Na osnovu iznetih informacija zaključeno je da su sve države članice Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (ECE) u različitom stepenu napredovale u uspostavljanju nacionalnog sistema tokom proteklih godina, ali ipak nedovoljno. Državama je dalje potrebna pomoć da u potpunosti implementiraju sve principe i stubove Sistema. Sistem upravljanja životnom sredinom u panevropskom regionu ostaje delimično fragmentisan u smislu primenjene politike, institucija i usklađivanja zakonodavstva. U izveštaju se navodi da je potrebno jačanje sistema upravljanja životnom sredinom i postojećih politika.

Katarina Vuinac

Objavljene nove cene goriva

Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija
Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija utvrdilo je nove maloprodajne cene derivata nafte za period od 15 časova 7. oktobra 2022. godine do 15 časova 14. oktobra 2022. godine.

EVRO DIZEL, u iznosu 216,00 dinara za jedan litar i

EVRO PREMIJUM BMB 95 u iznosu 175,00 dinara za jedan litar.

 Takođe, u skladu sa članom 3. stav 5. navedene uredbe, obaveštavaju se privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava da su dužni da utvrđene maloprodajne cene  derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Energetski portal

Novi insekt pronađen u Srbiji, nazvan po Novaku Đokoviću

Foto: Fejsbuk skrinšot /Vittorino Monzini

insOtkrivena je i opisana nova pećinska vrsta insekata za nauku, koja je nazvana Duvalius djokovici (Đokovićev duvalijus), u čast trofejnog teniskog šampiona Novaka Đokovića. Jedinstveni pećinski predator trčuljak pronađen je u Siminoj jami, na planini Povlen. Sa Novakom deli zajedničke osobine – brzinu, snagu, elastičnost, istrajnost, sposobnost da opstaje u surovom okruženju, objašnjavaju naučnici. Ističu da je ovaj insekt predator u podzemnoj sredini, kao što je Novak figurativno na teniskom terenu.

Naučni rad sa otkrićem i opisom nove vrste insekata u Siminoj jami, koja se nalazi u selu Gornje Košlje na planini Povlen u okolini Ljubovije u zapadnoj Srbiji, objavljen je pre nekoliko dana u renomiranom međunarodnom zoološkom naučnom časopisu Annales Zoologici Fennici, saopštio je Biološki fakultet u Beogradu.

Novu vrstu za nauku su opisali prof. dr Srećko Ćurčić i dr Nikola Vesović sa Univerziteta u Beogradu – Biološkog fakulteta, kao i entomolog i biospeleolog Dragan Pavićević iz Beograda. Tipske primerke ove vrste su sakupili biospeleolozi Miloš Kuraica, koji je takođe jedan od autora ovog naučnog rada, kao i dr Iva Njunjić.

Duvalius djokovici (u prevodu „Đokovićev duvalijus“) veoma je retka i usko lokalizovana vrsta insekata trčuljaka, navodi se u saopštenju Biološkog fakulteta.

„Naseljava Siminu jamu i nigde se više ne može naći u svetu. U pitanju je sitna, potpuno slepa i depigmentisana vrsta insekata sa dugačkim nogama i antenama. Ona je jako hitra i grabljiva, a hrani se drugim sitnim životinjama koje naseljavaju navedenu jamu“, piše u saopštenju.

Smatra se da je vrsta jako stara, a njeni najbliži srodnici naseljavaju zapadnu Srbiju i vezani su za zemljište planine Maljen i pećinske objekte u okolini Valjeva.

Zajedničke osobine sa Novakom Đokovićem

Autori su našli sličnost između nove vrste insekata za nauku i Novaka Đokovića na osnovu nekoliko zajedničkih osobina: brzine, snage, istrajnosti, elastičnosti i sposobnosti da opstaje u surovom okruženju.

„Nova vrsta insekata je predator u podzemnoj sredini, a Novak figurativno na teniskom terenu. Takođe, oboje potiču iz Srbije. Autori nove vrste su i obožavaoci Novaka Đokovića, tako da je to još jedan dodatni razlog zašto su vrstu nazvali baš po najboljem teniseru svih vremena i jednom od najdominantnijih sportista sveta ikada“, navodi se u saopštenju.

Inače, nova vrsta insekata nije prva vrsta životinja koja je nazvana po Novaku Đokoviću.

Nedavno je opisana nova slatkovodna vrsta puževa za nauku iz Crne Gore u naučnom časopisu Subterranean Biology, koja je nazvana Travunijana djokovici.

Izvor: RTS

Odakle ćemo dopremati naftu ako se jadranski naftovod zatvori

Foto-ilustracija: Pixabay (Matteo Baronti)
Foto: Ljubaznošću Tomislava Mićovića

U Briselu je potvrđeno da će se o izuzeću od zabrane uvoza ruske nafte za zemlje Zapadnog Balkana još razgovarati. Sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije Tomislav Mićović rekao je za RTS da to još nije završena stvar, do 5. decembra – kada definitivno ne može više da se uvozi sirova nafta poreklom iz Rusije, ima dosta vremena. NIS može da kupi i druge nafte na Mediteranu.

Oko briselskog embarga na rusku naftu i pozicije Srbije – juče od jutra do podneva menjale su se informacije – prvo vest da i za nas važi zabrana zatim da odluka nije konačna, da će čekati 1. decembar. Kod nas posluju i kompanije iz zemalja članica, a svi uglavnom naftu kupuju kod NIS-a.

Mićović je, gostujući u Dnevniku RTS-a, rekao da je ovo pitanje kao i većina drugih pitanja koja se ovih dana otvaraju, vezano za snabdevenost tržišta važno i treba da posmatramo kako utiču na snabdevenost.

„To da će biti zabranjen uzvoz sirove nafte i derivata nafte iz Rusije doneto je u julu, znali smo za nju, Srbija je kao i sve zemlje EU bila u okviru toga, tada su izuzete neke zemlje, Bugarska, Mađarska, Slovačka, Češka i Hrvatska je izuzeta od uvoza vakuum gasnog ulja koje ima poreklo iz Rusije i sve su iznele neke tehničke nedostatke, ali obrazlagali su tada zašto da budu izuzete iz ovog paketa“, rekao je Mićović.

Prema njegovim rečima, to još nije završena stvar, do 5. decembra kada definitivno ne može više da se uvozi sirova nafta poreklom iz Rusije, ima dosta vremena.

Šta će se dopremati JANAF-om

Mićović kaže da ovaj paket ne predviđa zatvaranje JANAF-a, on će raditi za potrebe potrošača na tim pravcima, a to je pre svega Rafinerija nafte u Pančevu, ovo se odnosi na robu ruskog porekla koja se transportuje tim naftovodom i istovara u luku Omiš, koja je luka u EU.

„Mi možemo, tačnije NIS koja jedina prerađuje sirovnu naftu u Srbiji – može da kupi i druge nafte na Mediteranu, verujem da uveliko rade na tome da bi obezbedile sigurnost svog rada“, ukazao je Mićović.

Ne veruje da će ovo uticati na sigurnost snabdevanja, već ovo utiče u velikoj meri na ekonomiju i ekonomičnost. 

“Kada prerađujete naftu koja je 30 posto jeftinija, a ruska nafta je mesecima unazad 30 odsto jeftinija od druge nafte istog kvaliteta – promeniće se finansijski pokazatelji u preradi nafte”, objasnio je Mićović.

Od svih mera koje donosi Vlada, bitno je da očuvamo strukturu tržišta.

„NIS nije jedini u mogućnosti da obezbedi sigurnost snabdevanja, imamo niz distributivnih lanaca vezanih za uvoz derivata nafte, važno je da tu strukturu očuvamo, uvoz i zalihe nafte su bile vezane za politiku određivanja cena, kada cena ne pokriva troškove, zalihe su padale“, kaže Mićović.

Napominje da su poslednjih mesec i po dana, zalihe u velikoj meri podignute i ne samo to, važno je očuvati lance snabdevanja.

Novi transportni putevi nafte

Ono na šta se uvek oslanjamo je uvoz derivata nafte iz Rumunije, Bugarske, Slovačke, Austrije, iz okruženja, kaže Mićović.

“Dunav je najbolji transportni kanal, kada pređemo na železnicu ili auto-transport to je skuplje i ne možemo se dugoročno osloniti, samo mogu da pomognu”, dodaje on.

Nafni embargo i problemi evropskih rafinerija

Foto-ilustracija: Pixabay

Mićović smatra da evropske kompanije treba da se preorijentišu na druge vrste nafte, neke rafinerije u centralnoj i istočnoj Evropi su projektovane za ovaj kvalitet nafte.

Celo tržište će raditi prerađujući naftu iz udaljenih destinacija, biće nešto skuplje. Sve će profunkcionisati, troškovi neće biti isti, najveću promenu doneće cene i u našem regionu. Što se tiče uvoza derivata, i njih nema beskonačno, istakao je Mićović i dodao da je važno da sačuvamo izvore, da ih ne presecamo.

Odluka OPEK-a i Rusije 

Odluka OPEK-a i Rusije da smanje proizvodnju nije očekivana – u junu je bilo najava da će povećati proizvodnju „crnog zlata“. 

Mićović napominje da je do kraja 2023. produžena deklaracija o savezu OPEK-plus, smanjenje od 100.000 barela na dan od sledećeg meseca je rezultat procene da će doći do pada potražnje. Jedna stvar je ko će gde da se snalazi, a druga stvar je šta će potrošači tražiti. 

„Ono što se kao rast potražnje očekuje je veća konverzija naftnih derivata u toplotnu i električnu energiju u Evropi – biće blagi rast potražnje, a sa druge strane privredna recesija od Kine do Evrope je nešto što se očekuje i to će smanjiti pad potražnje. OPEK je priznao da je ovo vreme potpuno nepredvidivo i teško je snaći se, predvideli su odredbu da se u slučaju potrebe sastanci češće održavaju, da što pre odreaguju“, kaže Mićović.

Berze su posle tog dogovora o rezanju proizvodnje odmah reagovale. „Brent“ je poskupeo sa 83 na 95 dolara, a dizel 280 dolara po toni, derivati su brže odreagovali, neposredno su potrebni na tržištu. Derivati su munjevito odreagovali ukazuje Mićović.

“Ovaj manevar OPEK-a vodi povećanju cene, ako ne bude tražnje to će voditi i padu cene, ne očekujem da će biti preko 100, vrednosti su oko 100 dolara, ali ne mnogo preko 100”, dodaje on.

Tri nedelje unazad imali smo pojeftinjenja cene derivata na našim pumpama. 

„Ovo 280 dolara po toni kotacije je promena od 25 do 30 dinara po litri, to niko ne očekuje. Moramo reagovati na ovo, ukoliko ne pratimo kretanja padaće nam zalihe“, zaključio je Mićović.

Izvor: RTS

Raspisan tender za projektovanje i gradnju preostalih celina beogradskog Linijskog parka

Foto: JKP “Zelenilo-Beograd”
Foto: Grad Beograd

Grad Beograd raspisao je tender za izradu tehničke dokumentacije i izvođenje radova na izgradnji Linijskog parka.

Ukupna vrednost okvirnog sporazuma iznosi 8.27 milijardi dinara bez PDV-a, odnosno oko 70,7 mil EUR.

Nabavka obuhvata izradu prethodne dokumentacije, tehničke dokumentacije i izvođenje radova na uređenju Linijskog parka i podzemne garaže sa pripadajućom saobraćajnom infrastrukturom, pešačke površine ispred SRPC „25. maj – Milan Gale Muškatirović“ i prostora oko Spomenika braniocima Beograda 1915. godine

Odnosi se na dve lokacije, od kojih je prva podeljena na  devet podcelina, a druga podrazumeva podzemnu garažu.

Projektni zadatak, između ostalog, podrazumeva istraživačke radove i izradu konzervatorsko-restauratorskog projekta obnove i prezentacije priobalnog bedema Beogradske tvrđave, ozelenjavanje uz očuvanje postojeće vegetacije i uklapanje vrtnih elemenata sa stilom pejzažno-arhitektonskog uređenja parka, osvetljenje i instalacije.

U projektnom zadatku se podseća da su u prvoj podcelini Linijskog parka radovi već započeti.

Kako se navodi, kroz rekonstrukciju priobalnog bedema treba planirati izradu projekta odbrane tvrđavskog priobalja od visokih voda, što u drugoj podcelini uključuje uklanjanje postojećeg pružnog nasipa i pomeranje linije odbrane na priobalni bedem Beogradske tvrđave. Ovde je potrebno predvideti nabavku i postavljanje čelične skulpture visine oko 10 metara.

Treća podcelina obuhvataće parkovsku površinu iznad podzemne garaže.

U podcelinama četiri i šest implementiraće se „prirodom inspirisana rešenja projekta Eupolis“, koja imaju za cilj kreiranje otporne, humane prirodne sredine koja ima niže troškove održavanja, dokazivo pozitivan uticaj na zdravlje i dobrobit ljudi i zajednice.

To podrazumeva prikupljanje i kontrolu površinskih voda izgradnjom retenzionog bazena za vodu površine veće od 100 m2, koji je ozelenjen i uklopljen u pejzažno uređenje zone, zatim, formiranje infiltracionog bazena i biofiltera za kontrolu zagađenja, kao i ugradnju rezervoara naspram najbliže stambene zgrade, za skladištenje kišnice za zalivanje zelenila tokom letnjih dana.

U ovim podcelinama u planu je i šest džepnih urbanih bašti, odnosno izdignutih kutija za sadnju, i vertikalna urbana bašta sa aromatičnim i biljem koje odbija komarce.

Radovi u podcelini šestoj iz projekta EUpolis obuhvatiće izgradnju multi-funkcionalnog objekta ekološko-edukativnog centra, koji, navodi se, treba da predstavlja atraktivni sadržaj za posetioce sa ciljem edukacije o primeni prirodom inspirisanih rešenja, cirkularne ekonomije, biofoličnog dizajna, inovativnih tehnologija.

Foto: JKP “Zelenilo-Beograd”

U prizemlju objekta nalaziće multifunkcionalna prostorija za prezentacije i izložbe i prostorija za data centar za EUpolis projekat (oprema data centra nije deo ove javne nabavke), a krov će biti ravan zeleni sa krovnom baštom, za boravak posetilaca na otvorenom. Fasade objekta biće urađene kao „zeleni zid“.

Na podcelini sedam treba potrebno je planirati prekid zelene površine, a ukrštanje sa saobraćajnicom Žorža Klemensoa izraditi u postojećoj regulaciji sa platformom za usporavanje saobraćaja i prelaz obezbediti vertikalnom i horizontalnom signalizacijom Za završni zastor neophodno je upotrebiti lomljene kamene kocke.

Za podceline pet i osam nema posebnih napomena, a u delu devete podceline je planirana metro stanica „Dunav stanica“ koje je u fazi izrade projektne dokumetacije, a u neposrednoj blizini stanice, u produžetku Cvijićeve ulice Grad planira izgradnju podvožnjaka i nastavka Cvijićeve ulice u skladu sa PDR-om za Linijski park.

Podzemna garaža sa 550 parking mesta

Kada je reč o podzemnoj garaži, planirane su dve podzemne etaže sa ukupno 550 parking mesta, na više od 1.500 m2, na mestu postojećeg otvorenog parkirališta. Pristup je planiran iz Ulice nova 1, iznad garaže. Planirana je rekonstrukcijuapostojeće okretnice javnog gradskog prevoza i pristupne saobraćajnice.

Dodaje se da tehničku dokumentaciju za izgradnju podzemne garaže treba izraditi na osnovu Projektnog zadatka za izradu tehničke dokumentacije i izvođenje radova na izgradnji podzemne garaže SA-1, prema PDR „Linijski park – Beograd“. Za ovu lokaciju je obavezna izrada urbanističkog projekta.

Izvor: eKapija