Home Blog Page 285

Pušten u rad gasni interkonektor Bugarska-Grčka

Foto-ilustracija: Pixabay
Foto-ilustracija: Unsplash (Quinten de Graaf)

Gasni interkonektor između Bugarske i Grčke, dužine 182 kilometara, na koji će se povezati i Srbija koja gradi svoju deonicu od Niša do Dimitrovgrada i dalje do Sofije, pušten je u rad.

Radovi na izgradnji novog gasovoda između Bugarske i Grčke završeni su polovinom jula, a od sada počinju i prve komercijalne isporuke.

Otvaranju gasovoda prisustvovali su predsednik Aleksandar Vučić, predsednik Bugarske Rumen Radev, premijer Grčke Kirijakos Micotakis, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, premijer Rumunije Nikolae Čuka i predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski.

Predsednik Vučić čestitao je Bugarskoj i Grčkoj na dovršetku izgradnje interkonektora i dodao da je već počela izgradnja interkonektora između Srbije i Bugarske koja će biti završena u roku od godinu dana.

Gasovod će prenositi gas iz Azerbejdžana preko Trans-jadranskog gasovoda (TAP) i iz drugih izvora preko planiranog terminala za tečni prirodni gas u Aleksandrupolisu na severu Grčke.

Kapacitet gasovoda u ovom trenutku iznosi tri milijarde kubika gasa godišnje, sa izgledima za povećanje na pet milijardi.

Srbija je početkom godine, uz podršku EU, započela gradnju gasnog interkonektora sa Bugarskom Niš – Dimitrovgrad u dužini od 109 kilometara, a radovi bi trebalo da budu završeni do septembra 2023. godine.

Ovim gasovodom Srbija će se povezati na gasovod između Bugarske i Grčke, tačnije dobiće mogućnost snabdevanja gasom iz Azerbejdžana ili sa LNG terminala (za tečni prirodni gas) u Grčkoj.

Energetski portal

Podkast “Autopriče” – Elektrifikacija je neophodna, tri miliona evra za subvencije  

Foto: Printscreen/Youtube
Foto: Printscreen/Youtube

Cene automobila, isporuka, najprodavanije vozila, električna vozila, subvencije za njih i razvijenost mreže punjača u Srbiji su neke od tema o kojima su u prvoj epizodi podkasta „Autopriče“ razgovarali Miloš Maksimović i Aleksandra Đurđević, direktorka Delta Auto Grupe i predsednica Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova.

Kroz sat vremena autor podkasta pokušao je da sazna kada će se normalizovati stanje na tržištu novih automobila što se tiče rokova isporuke, kao i koja su očekivanja što se tiče elektrifikacije saobraćaja kod nas. 

Kako su istakli u svetu se sve kreće u smeru elektromobilnosti i “proizvođači guraju na tu stranu”. Aleksandra Đurđević je istakla da je elektrifikacija veliki izazov i da se uporedo mora raditi i na razvoju infrastrukture koja u našoj zemlji mora da se ubrza.

Kako je Đurđević istakla, subvencije za nabavku električnih i hibridnih automobila su veoma bitne i one koje postoje u Srbiji su izuzetno dobre na nekom evropskom nivou. Posebno se osvnula na pregovore da se procedura pojednostavi jer je u ovakvim projektima kontinuitet ključan.

“Interesovanje postoji, ali neki klijenti odustanu zbog procedura. Sa ovim subvencijama nije idalno, ali budžet mora da prati rast prodaje, ali nažalost on je iz godine u godinu isti i sledeće godine bi trebalo da bude veći, moje mišljenje je da bi on trebalo da iznosi tri miliona evra”, kaže Aleksandra Đurđević.

Prvu epizodu podkasta „Autopriče“ možete poslušati ovde. 

Energetski portal

Biomasa – Obnovljivi izvor energije za spas planete

Photo-illustration: Pixabay
Foto: Ljubaznošću Nataše Rubežić

Biomasa je obnovljivi izvor energije o kom se, nažalost, najmanje govori, a njen potencijal je ogroman. O energetskoj tranziciji sa fosilnih goriva na biomasu, značaju korišćenja, kao i uticaju na životnu sredinu razgovarali smo sa Natašom Rubežić, predsednicom Nacionalne asocijacije za biomasu „SERBIO”.

EP: Kako iskoristiti biomasu za proizvodnju energije? Da li je i koliko njena upotreba štetna za životnu sredinu?

Nataša Rubežić: Kako bi ublažili klimatske promene i postigli energetsku sigurnost, a uz to radili na regionalnom razvoju i stvaranju novih radnih mesta, gotovo svi se okreću obnovljivim izvorima energije. Kada je reč o biomasi, koja je proizvedena na održiv način, količina ugljen-dioksida relevantna za klimu iznosi nula kilograma. Ugljen-dioksid koji se oslobađa sagorevanjem biomase prethodno se putem fotosinteze apsorbovao iz atmosfere u biljke, a vraća se nazad u atmosferu ili prirodnim propadanjem ili proizvodnjom goriva. Dakle, biomasa proizvedena na održiv način je neutralna po pitanju ugljenika. Uspešna klimatska politika, pre svega, podrazumeva smanjenje emisije ugljen-dioksida. To znači smanjenje korišćenja fosilnih goriva sve većom upotrebom obnovljivih izvora energije, boljom efikasnošću i manjom potrošnjom energije.

EP: Značaj korišćenja biomase?

Nataša Rubežić: Korišćenje biomase za proizvodnju energije nudi različite prednosti i mogućnosti jednom regionu ili državi. Različite su prednosti korišćenja bioenergije. Krenimo od stvaranja novih radnih mesta, jer realizacija i funkcionisanje bioenergetskih lanaca stvara više radnih mesta po svakom proizvedenom petadžulu nego bilo koji drugi oblik obnovljive energije. Zatim, tu je okretanje privrede na lokalnom i regionalnom nivou. Bioenergija omogućuje da se izdaci potrošača za energiju zadržavaju u regionu umesto da se ova sredstva plaćaju nekoj stranoj zemlji, što znači da biomasa jača kružnu privredu na regionalnom nivou. Naravno, tu je smanjenje emisija CO2 – održiva proizvodnja biomase održava ugljenik na neutralnom nivou prilikom sagorevanja.

Foto-ilustracija: Pixabay

Bioenergija je finansijski dostupna – ukoliko se biomasa koristi u sektoru grejanja u većini regiona ona je dostupna po povoljnijim cenama nego alternativni izvori grejanja. Zbog toga prelazak na bio-toplotnu energiju može da doprinese smanjenju računa za grejanje i smanji društvene tenzije. Takođe, rizik od prekida snabdevanja je manji nego u slučaju korišćenja goriva uvezenih sa drugih kontinenata ili zemalja. U većini slučajeva, biomasom se može snabdevati iz sopstvenog regiona. Najvažnija stvar je da je ona obnovljiva. Energetski sistem zasnovan na obnovljivim izvorima energije kao što je biomasa može da traje zauvek. Međutim, proizvodnja biomase mora da bude održiva. Zbog toga je bliska saradnja sa istraživačkom zajednicom i izrada efikasnih zakona i propisa neophodna kako bi se izbegli negativni uticaji na plodnost zemlje, šume i celokupnu životnu sredinu usled većeg korišćenja biomase

EP: Koliko je važno da se biomasa koristi u toplanama u Srbiji? Koliko toplana se nalazi u ovom sistemu i kakvi su planovi za budućnost?

Nataša Rubežić: Prema energetskom bilansu za 2020. godinu, toplane u Srbiji će za proizvodnju toplotne energije najviše koristiti prirodni gas (80 odsto), zatim mazut (11,7 odsto), ugalj (7,8 odsto) i biomasu manje od jedan odsto. Toplane u Priboju i Malom Zvorniku implementirale su sistem proizvodnje toplotne energije iz drvne biomase. One su deo projekta „Promocija obnovljivih izvora energije – Razvoj tržišta biomase u Srbiji” ukupne investicione vrednosti od 26,75 miliona evra. Ovaj projekat sprovelo je Ministarstvo rudarstva i energetike, nemačka KfW banka i švajcarski Državni sekretarijat za privredne poslove (SECO). Osim Priboja i Malog Zvornika grejanje na biomasu u okviru ovog projekta dobiće i Prijepolje, Nova Varoš, Novi Pazar i Majdanpek. Planirani kapacitet navedenih šest toplana je 30 MW.

Intervju vodila: Milica Radičević

Tekst u celosti možete pročitati u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.

O pšenici, gnjecavom testu i klimatskim promenama

Foto-ilustracija: Unsplash (Kai Pilger)
Foto-ilustracija: Unsplash (Melissa Askew)

Poslednja decenija, od 2010. do 2019. godine, bila je toplija od bilo koje druge decenije u najmanje poslednjih 1300 godina. Drugo mesto zauzima decenija pre nje: od 2000. do 2009, piše dr Jasna Mastilović sa Instituta za prehrambene tehnologije za portal Klima101.

Ali globalno zagrevanje je samo jedna, u javnosti najšire potencirana, posledica klimatskih promena.  Klimatske promene rezultiraju značajnim variranjem  prosečnih vremenskih uslova:  oni postaju ekstremno vlažni ili ekstremno suvi, a povećava se broj dana okarakterisanih ekstremnim vremenskim uslovima – jakim vetrovima, pljuskovima, olujama, tropskim vrućinama i drugim razornim vremenskim prilikama.

O posledicama klimatskih promena kao što su katastrofalne poplave, razorne oluje ili nesnosne vrućine gotovo na dnevnom nivou slušamo na vestima iz različitih delova sveta. Sa druge strane, o posledicama klimatskih promena na poljoprivredu i proizvodnju hrane nemamo mnogo prilike da čujemo kroz medije, ali i to postaje deo zabrinjavajuće svakodnevice.

Uticaj klimatskih promena na proizvodnju pšenice u pogledu prinosa, ali i u pogledu kvaliteta hlebnog žita je mnogo veći nego što možemo i da pretpostavimo. Promene vremenskih uslova i vremenski ekstremi utiču i na samu biljku pšenice ali i na ceo ekosistem koji je okružuje – nažalost ne pozitivno.

Promenjeno klimatsko okruženje u žitorodnim regionima pogoduje razvoju štetnika koji napadaju pšenicu, uključujući pre svega insekte i poljske plesni, povećavajući verovatnoću njihove pojave i njihovu brojnost. Zbog toga i zdravstvena bezbednost hlebnog žita sve ćešće može biti stavljena pod upitnik.

Osvrnimo se samo na proteklu proizvodnu sezonu i probleme u zemljama koje su među najvećim proizvođačima pšenice.

Ovogodišnji problemi

Na primer, u Francuskoj, koja je najveći izvoznik među zemljama Evropske unije i peti proizvođač pšenice u svetu, je s proleća 2022. tokom perioda nalivanja pšeničnog zrna vladala velika suša. Zbog toga je zrno bilo šturo, a prinosi mali. Toplotni udari sa dnevnim temperaturama preko 35oC su tokom maja meseca dodatno isušivali zemljište. Zbog toga su biljke bile suve i krhke. Na sve to došle su pred žetvu jake oluje koje su su dodatno oštetile useve.

Foto-ilustracija: Unsplash (Polina Rytova)

U Kanzasu, koji je najveći proizvođač ozime pšenice u SAD, pšenica je ove godine takođe bila izložena izuzetno sušnom vremenu. Prinosi su na pojedinim poljima umanjeni i do 25 odsto, a veliki broj poljoprivrednika je procenio da je zrno bilo toliko šturo da su odustali od žetve koja bi ih više koštala nego da useve jednostavno zaoru.

Uticaj klimatskih promena na proizvodnju pšenice nije zaobišao ni Vojvodinu. Proleće 2022. godine je u Srbiji bilo osmo najsušnije proleće od 1951. godine, a u srcu Vojvodine, u Zrenjaninu, okarakterisano je kao peto najsušnije proleće od 1925. godine. Prolećne temperature bile su ispod prosečnih, a broj prolećnih mraznih dana je dostigao istorijski maksimum.

Tokom marta su zabeležena dva talasa hladnoće, u prvoj polovini i krajem marta u delovima severne, zapadne, centralne i jugoistočne Srbije. Potom je žitorodne regione severne Bačke i južnog Banata tokom maja pogodio veliki broj toplih letnjih dana, a broj  tropskih dana sa maksimalnim dnevnim temperaturama preko 30oC je bio iznad proseka u celoj zemlji. Ovakav nepovoljan sklop ekstremnih klimatskih uslova uticao je na i pšenicu, ali i na razvoj štetočina koje su se u velikom broju pojavile krajem proleća oštećujući useve.

Iako je zbog velikih zasejanih površina, požnjevena količina pšenice 2022. godine na kraju bila dovoljna, ovi podaci ne samo da su razlog za brigu, već su i alarmantni. Pogotovo što 2022. godina nije prva godina u kojoj se posledice u proizvodnji pšenice mogu vezati za posledice klimatskih promena.

Dvadeset godina štete

Sa ove distance je u dužem vremenskom periodu, teško doći do detaljnih podataka ali dovoljno je da se osvrnemo na najznačajnije probleme sa pšenicom koje ljudi od struke pamte u zadnjih dvadesetak godina. Bilo direktno ili indirektno, svaki od njih bio je posledica klimatskih promena.

Godine koje su, slično 2022. godini, bile okarakterisane udarima tropskih vrućina u vreme nalivanja zrna pšenice na klasu bile su 2000, 2008, 2012. i 2017. godina. Pored šturog zrna i manjih prinosa, posledica ovakvih vremenskih uslova je i poremećaj u procesima sinteze ključne gradivne materije pšeničnog zrna koja je čini jedinstvenom sirovinom za proizvodnju mekog, elastičnog, vazdušastog hleba – glutena.

Foto: Klima101

Kratki molekuli glutena koji se formiraju u ovakvim slučajevima na kraju rezultiraju neelastičnim testom koje se teško oblikuje u veknice, kiflice, pite i druge specijalitete zadajući muke pekarima i uskraćujući potrošače za užitak u proizvodima vrhunskog kvaliteta.

Bilo je i godina u kojima su ekstremni klimatski događaji imali drugačije posledice. Tako će, na primer, 2010. i 2018. godinu i ratari i prerađivači hlebnog zrna pamtiti po olujnom vremenu i neprekidnim pljuskovima u vreme žetve zbog kojih je pšenice na njivama polegla, poljoprivredna mehanizacija danima nije mogla da uđe u njive i pokupi zreo rod pšenice.

Foto: Klima101

Pored izgubljenih prinosa, pšenica natopljena na njivama kišom je na klasu krenula da klija zbog čega su opet pekari imali muke radeći sa lepljivim, osetljivim, nestabilnim testom. Do potrošača je u ekstremnim slučajevima, kada tehologija nije mogla da pomogne, stizao hleb pretamne kore, gnjecave sredine ili spoljoštenog oblika.

Mlinari dobro pamte i 2004. godinu. Pšenica iz ove godine vukla se po silosima narednih 5-6 godina. Blaga zima i suvo proleće i leto uslovili su da se te godine pojavi enormna populacija žitnih stenica koje su devastirale pšenicu. Ne po pitanju prinosa, već po pitanju upotrebne vrednosti.

Foto: Klima101

Naime, kada se hrani na poljima pšenice žitna stenica ubada pšenično zrno i u njegovu unutrašnjost luči sopstvene fermente. Posledice se ne vide odmah, ali kada se od brašna dobijenog od ove pšenice zamesi testo fermenti počinju da ga razgrađuju i prevode u tečno stanje, pa hleb ni ne može da se proizvede.

Posledice mogu biti još ozbiljnije, pogotovo ako klimatski uslovi rezultiraju takvim promenama koje mogu da ugroze zdravlje potrošača. Takva situacija se desila 2019. godine. Ekstremne kiše početkom maja, u vreme cvetanja pšenice, pogodovale su razvoju poljske plesni – fuzarijuma. Od ove plesni klasovi pobele, a zrna dobija beličastu ili rozikastu skramu, postaje šturo i lako. No to nije najveći problem.

Foto: Klima101

Poljske plesni su potencijalni proizvođači mikotoksina, u ovom slučaju deoksinivalenola ili skraćeno DON-a koji izaziva mučninu, a u većim količinama može biti fatalan. Te 2019. godine, samo zahvaljujući odlučnoj i sistematskoj akciji mlinara, pekara i inspekcijkih službi je sprečeno da se proizvodi od kontaminirane pšenice nađu na stolovima potrošača.

Ukratko, u poslednjih dvadeset godina uveliko su se demonstrirali problemi u prinosu, kvalitetu ili bezbednosti pšenice koji su direktno ili indirektno posledica ekstremnih vremenskih uslova, a koji pod uticajem klimatskih promena postaju sve učestaliji. Štaviše, ti problemi su već sada poprilično česti: uzevši ove podatke u obzir, javljaju se u proseku svake druge godine. A jedini odgovor je predan rad na svim aktivnostima koje mogu da doprinesu usporavanju klimatskih promena.

Izvor: Klima101

Porodice pošumljavaju Beč

Foto: Barbara Mair
Foto: Barbara Mair

Na jesenjem festivalu pošumljavanja „Šuma mladih Bečlija“ 22. oktobra 2022. godine porodice sa decom će zasaditi 10.000 stabala i žbunova u bečkoj opštini Favoriten. Šumari grada Beča će pomagati pri sadnji drveća i davati informacije o staništu šuma.

Svake godine se pozivaju porodice sa decom, ali i sve zainteresovane Bečlije da učestvuju u akciji pošumljavanja i daju svoj doprinos u stvaranju nove šume.

Bečka šuma raste za 50.000 do 100.000 kvadratnih metara godišnje i poboljšava kvalitet života ljudi. Obezbeđuje zdravu urbanu klimu, mesto za opuštanje i novo stanište za mnoge životinje kao što su jeleni, zečevi, fazani, vodozemci i insekti.

Pored sadnje drveća biće oranizovane različite praktične i inofrmativne aktivnosti za decu i odrasle. Ulaz je slobodan za sve.

Akcije pošumljavanja se organizuju u slabo pošumljenim područijima na severoistoku i jugu Beča od 1985. godine.

Izvor: Eurocomm-PR

Raž – zelenišno đubrivo koje poboljšava i obogaćuje zemljište

Foto-ilustracija: Pixabay
Photo-Ilustration: Pixabay (fietzfotos)

Raž je izuzetna kao zelenišno đubrivo koje poboljšava i obogaćuje zemljište. Veoma je cenjena za setvu posle intenzivnih kultura, jer zemljištu vraća plodnost i čisti ga od prouzrokovača oboljenja i štetnih organizama. Daje odlične rezultate kada se poseje pre paradajza, cvekle, krompira, kupusa, krastavca, lubenice, tikvi.

Kada se zaore raspada se, poboljšava mikrofloru, reguliše sadržaj vode i vazduha, obogaćuje zemljište azotom i kalijumom, olakšava usvajanje fosfora i razmenu korisnih zemljišnih materija, a sprečava ispiravanje hranljivih.

Zbog toga je ova žitarica veoma cenjena kao organsko đubrivo. Kada se koristi kao malč, omogućava zadržavanje vlage u zemljištu, štiti od delovanja vetra i usporava rast korova.

Dva načina primene

Photo-illustration: Unsplash (Roman Synkevych)

Setva se obavlja posle uklanjanja pretkulture i pripreme zemljišta. Kada nikne korov, pripremi se setveni sloj. Ovakva kultivacija doprineće uništavanju korova.

Obavlja se na međuredni razmak od 10 do 15 centimetara. Dubina je četiri centimetra.

U zavisnosti od namene razlikujemo dva načina primene ovog siderata. Obično se za povrtarske gredice unosi u zemlju dok su biljke još mlade. Kada iznikne, usev se ne ostavlja predugo na gredicama jer biljke razvijaju snažan koren. Zbog toga je teže zaorati vegetativnu masu i pripremiti setvenu površinu za sledeću kulturu. Zaorava se 35 do 50 dana posle nicanja kada je visoka 15 do 25 centimetara. Potrebno je bar dve nedelje da zelena masa istrune kada je unesemo u zemlju.

Drugi način je da se usev ostavi preko zime i tokom ranog proleća unese u zemlju.

Mane koje možete izbeći

Raž ima potrebu za većim količinama vode, a može da se raširi po celoj parceli ako se pogreši sa setvom i zakasni sa zaoravanjem.

Veliki je problem što privlači štetočine koje se hrane žitaricama, kao što su: lisne vaši, grinje, stenice.

Na parcelu gde smo je zaorali ne sejati kukuruz, jer će loše napredovati.

Izvor: Agroklub

Biogas – Sigurna energija za stabilnu budućnost

Foto: Udruženje Biogas Srbija
Foto: Ljubaznošću Lidije Carević

Uzimajući u obzir dostupne energente i poljoprivredni potencijal, u Srbiji se, bez ikakvih problema, može dobiti 500 MW iz biogasa. Elektrane na biogas rade 24 sata, 7 dana u nedelji i obezbeđuju energetsku stabilnost i balansiranje čitavog sistema. O tome kakva je trenutna situacija u našoj zemlji kada je reč o biogasu, potencijalima za razvoj, novim tehnologijama i planovima za budućnost razgovarali samo sa Lidijom Carević iz Udruženja Biogas Srbija.

EP: Kada je osnovano Udruženje Biogas Srbija?

Lidija Carević: Udruženje Biogas Srbija je nevladino i neprofitno udruženje, osnovano u martu 2012. godine kada su se tri vlasnika prvih biogas postrojenja okupila kako bi izdejstvovali što bolje uslove poslovanja u sektoru. Danas je Udruženje Biogas reprezentativno udruženje koje okuplja oko 50 članova, biogas postrojenja, ali i druge institucije: proizvođače opreme, nove investitore u biogas, univerzitete, osiguravajuće kuće, konsultantske firme. U saradnji sa domaćim i međunarodnim institucijama, Udruženje intenzivno radi na stručnom usavršavanju svojih članova, u segmentu korišćenja obnovljivih izvora energije i upravljanju biogas postrojenjima. Posebna čast, ali i dodatna odgovornost ukazana nam je 2020. godine kada je udruženje dobilo odobrenje od Vlade da u svoje ime doda i naziv Republike Srbije. Od avgusta 2020. godine Udruženje Biogas nosi naziv Udruženje Biogas Srbija. Na ovaj način postali smo krovno udruženje za biogas na teritoriji naše zemlje.

EP: Šta je biogas, koliki je njegov potencijal u Srbiji? Da li je biogas dovoljno iskorišćen?

Lidija Carević: Biogas je mešavina gasova koja nastaje razlaganjem organske materije u uslovima bez prisustva kiseonika (anaerobnim uslovima). Formirana mešavina gasova sastoji se pretežno od metana (50–75 vol%) i ugljen-dioksida (25–50 vol%). Pored toga, u biogasu se nalaze i male količine vodonika, vodonik-sulfida, amonijaka i drugih gasova u tragovima. Proces nastanka biogasa sličan je procesu varenja u želucu preživara i taj proces se naziva anaerobna digestija. Biogas se generiše iz tečnog i čvrstog životinjskog stajnjaka, organskog otpada i/ili energetskih useva, u tehnološkom postupku koji se odvija u hermetički zatvorenom rezervoaru Biogas se proizvodi na efikasan način u kontrolisanim uslovima u postrojenjima koje se nazivaju biogas elektrane. Biogas može da se iskoristi za proizvodnju električne i toplotne (rashladne) energije u sklopu kogenerativnog postrojenja (CHP), za spaljivanje, odnosno proizvodnju toplote, kao i za proizvodnju čistog metana (obogaćeni biogas).

Značajno je napomenuti da u Republici Srbiji još uvek ne postoji regulativa za proizvodnju čistog metana iz biogasa. Kao ostatak od fermentacije dobija se đubrivo visokog kvaliteta čija primena je dozvoljena u organskoj poljoprivredi, pa možemo reći da je reč o zaokruženom procesu. Potencijali Srbije u proizvodnji biogasa su ogromni. S obzirom da je Srbija poljoprivredna zemlja i da čak 65 odsto površine Srbije čini obradiva površina, govorimo o velikoj količini otpada sa farmi, odnosno sirovini koja se koristi za dobijanje biogasa. Godišnja proizvodnja biogasa u Srbiji je oko 256 GWh/g. Trenutno u Srbiji u punom kapacitetu rade čak 34 biogas elektrane. S obzirom da smo mlado tržište, ovo je impozantna cifra. Pokazatelj da se tržište razvija u dobrom pravcu jeste da trenutno imamo čak 81 postrojenje u privremenom statusu, a to znači da će u naredne dve do tri godine sektor značajno porasti.

Foto: Udruženje Biogas Srbija

EP: Koje su prednosti upotrebe biogasa i da li je on i na koji način štetan za životnu sredinu?

Lidija Carević: Prednosti upotrebe biogasa su brojne, a pre svega bih spomenula ekološke benefite. Izgradnjom biogas postrojenja i proizvodnjom biogasa se rešava problem zbrinjavanja biološkog i organskog otpada sa farmi. Otpad, odnosno sirovina za rad biogas postrojenja, u procesu proizvodnje biogasa, dobija novu ekonomsku vrednost, kako u vidu električne i toplotne energije, tako i organskog đubriva. Pored svega navedenog, izgradnja jednog biogas postrojenja ima čitav niz benefita – razvija se ruralna sredina, kreiraju se nova radna mesta za lokalno stanovništvo, stiče se finansijska stabilnost za lokalne poljoprivrednike, stabilizuje se naponska mreža u ruralnim područjima, vrši se redukcija patogena u stajskom đubrivu, a čak 90 odsto se redukuju neprijatni mirisi sa farmi. Svakako treba spomenuti i benefite za investitora u vidu finansijske dobiti od prodaje električne energije iz biogasa.

Intervju vodila: Milica Radičević

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.

Proizvodnja mesa – više od potražnje

Foto-ilustracija: Pixabay (Shutterbug75)
Foto-ilustracija: Pixabay (Shutterbug75)

Nedavno objavljena studija Poljoprivrednog fakulteta u Beču argumentuje da se negativni ekološki uticaji porizvodnje mesa i namirnica životinjskog porekla ne mogu pripisati samo potrošačima. Činjenica da su proizvodnja i potrošnja ovih proizvoda u zapadnim zemljama poput Austrije toliko visoke rezultat je političkih i ekonomskih odluka koje utiču na sve faze u lancu snabdevanja mesom, životinjskim proizvodima i stočnom hranom.

Mnoge zemlje imaju previše intenzivan uzgoj stoke sa dramatičnim posledicama po ekosisteme koje dovode do gubitka biodiverziteta, krčenja šuma i zagađenja vode i zemljišta.

Od Drugog svetskog rata politika u industrijskim zemljama je imala za cilj povećanje proizvodnje i industrijalizacije u uzgoju stoke, a prvi cilj zajedničke poljoprivredne politike EU je bio povećanje produktivnosti. Zemlje članice OECD godišnje izdvajaju 52 milijarde dolara za podršku proizvodnji stočne hrane i proizvoda životinjskog porekla. Od 1980-ih godina deregulacija i usvajanje genetičkog inženjeringa od strane velikih poljoprivrednih kompanija podstakli su izvoz soje u Južnoj Americi.

Liberalizacija trgovine je takođe značajan pokretač promena u ishrani kroz povećanje dostupnosti stočne hrane i životinjskih proizvoda. Na kraju su marketinške kampanje stočarske industrije i vlada doprinele tome da se ta povećana proizvodnja učini privlačnom za potrošače. EU je između 2016. i 2020. godine potrošila 252,4 miliona evra za promovisanje prodaje evropskih mesnih i mlečnih proizvoda.

Rezultat studije bečkog Poljoprivrednog fakulteta jeste da dve trećine globalnog pritiska na ekosisteme i biodiverzitet koji uzrokuje poljoprivreda izaziva stočarstvo. Posebno u mnogim zapadnim zemljama poput Austrije proizvodnja i potrošnja mesa i životinjskih proizvoda prevazilazi preporuke za održivost i zdravlje.

Proizvodi životinjskog porekla, čak i kada su proizvedeni korišćenjem najboljih mogućih procesa, imaju veći ekološki uticaj od hrane biljnog porekla iste nutritivne vrednosti.

„Lokalni i efikasniji lanci snabdevanja nisu dovoljni. Potrebno je manje proizvoda životinjskog porekla. Argumentacija da proizvođači treba da budu efikasniji, a da potrošači treba da konzumiraju manje nema smisla. Prodaju određuju ponuda i potražnja odnosno odluke koje se donose na svim nivoima lanca snabdevanja’’, objašnjava rukovodilac studije Nikolas Rou sa Instituta za socijalnu ekologiju Poljoprivrednog fakulteta. Često se daje prednost narativu koji je usmeren na potrošača, zato što ne cilja na određene ekonomske aktere.

U okviru smanjenja proizvodnje pravedno smanjenje igra značajnu ulogu, posebno u krajevima u kojima poljoprivrednici nemaju alternativu, pa stočarstvo ne mogu zameniti drugim izvorima prihoda. „Ovo ne bi trebalo da obeshrabri potrošače u nameri da smanje konzumaciju mesa i životinjskih proizvoda. Celokupna odgovornost ne bi trebalo da bude na potrošačima. Poljoprivrednicima, klanicama, prehrambenim kompanijama i supermarketima je takođe potrebna regulativa, podsticaji i podrška da bi prešli na proizvode biljnog porekla’’, dodaje Rou.

Izvor: Eurocomm-PR

Severni tok – delovanje sa predumišljajem?

Foto: Printscreen/Youtube

Curenja na gasovodima “Severni tok 1” i “Severni tok 2” uticala su na pad pritiska u gasovodu “Severni tok”. Zvanično je saopšteno da su otkrivena curenja gasa na dva mesta, u Baltičkom moru na “Severnom toku 1” i na “Severnom toku 2” kod ostrva Bornholm.

Evropska unija smatra da je uzrok curenja na gasovodima najverovatnije sabotaža, sa čime se slažu i Poljska, Švedska, Danska i Rusija.

„Prema svim raspoloživim informacijama uzrok curenja je delovanje sa predumišljajem“, izjavio je u sredu šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj u ime 27 država članica i zapretio „robusnom i zajedničkom reakcijom“ na svaku namernu smetnju evropske energetske infrastrukture

Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov kaže da je reč o “oštećenjima cevi”, a da se ne može isključiti da je do toga došlo usled sabotaže, prenose mediji. Kako je istakao, Moskva je veoma zabrinuta zbog trenutne situacije i zahteva istragu.

Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, izjavila je da u pitanju sabotaža i najavila “najsnažniji mogući odgovor” ukoliko bude napadnuta evropska energetska infrastruktura.

Ni Nemačka ne isključuje mogućnost sabotaže na gasovodima, i sve zemlje traže detaljnu istragu. U Ministarstvu privrede i Agenciji za mreže u Berlinu rekli su da nema posledica po sigurnost snabdevanja u Nemačkoj.

Dok se čekaju rezultati istrage i planira sanacija gasovoda, aktivisti i ekolozi upozoravaju na različite opasnosti po morski svet

“Postoji opasnost gušenja životinja, posebno onih koje ne mogu brzo da pobegnu. Na površini vode je povećana opasnost od eksplozije, što je pre svega opasnost za brodove“, rekla je Nađa Cibart, a prenosi agencija dpa.

Šef danske Agencije za energetiku, Kristofer Bocau, istakao je da bi curenje gasovoda koji pumpa ogromne količine prirodnog gasa po dnu Baltičkog mora moglo da emituje zagađenje jednako trećini ukupne godišnje emisije GHG u Danskoj.

Gasovod “Severni tok” je jedini koji sprovodi gas od Rusije od Evrope. “Severni tok 1” od 2011. godine isporučivao je gas direktno iz Rusije u Nemačku, međutim od kraja avgusta nije u funkciji jer nije ponovo pokrenut nakon redovnog remonta.

“Severni tok 2” paralelno se prostire sa “Severnim tokom 1” i izgrađen je 2021. godine, napunjen je gasom, ali nikada nije pušten u rad. 

Milica Radičević

Utvrđene najviše maloprodajne cene goriva

Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija
Foto: Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija utvrdilo je nove maloprodajne cene derivata nafte za period od 15 časova 30. septembra 2022. godine do 15 časova 7. oktobra 2022. godine i to za:

EVRO DIZEL, u iznosu 213,00 dinara za jedan litar i

EVRO PREMIJUM BMB 95 u iznosu 172,00 dinara za jedan litar.

Takođe, u skladu sa članom 3. stav 5. navedene uredbe, obaveštavaju se privredni subjekti koji obavljaju delatnost trgovine motornim i drugim gorivima na stanicama za snabdevanje prevoznih sredstava da su dužni da utvrđene maloprodajne cene derivata nafte primene odmah po objavljivanju na zvaničnoj internet stranici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.

Energetski portal

Uz podršku Nemačke do energetske tranzicije

Foto: GIZ-Vojislav Gelevski
Foto: GIZ-Vojislav Gelevski

Energetska tranzicija i razvoj energetskog sektora Srbije teme su o kojima se razgovaralo na konferenciji “Dijalog o zelenoj energetskoj tranziciji” na kojoj su učestvovali predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike i delegacija Nemačke. 

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad, rekla je da se svi nalazimo pred velikom izazovom i da nam je trenutno neophodno da ulažemo u energetsku tranziciju, ali i u energetsku efikasnost. Napomenula je da je neophodno da svi štedimo energiju i da je Nemačka tu da podrži Srbiju u ovom veoma izazovnom periodu.

“Nemačka već značajno podržava Srbiju u energetskoj tranziciji i povećanju proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Za projekte u ovoj oblasti u Srbiji prošle godine izdvojili smo preko 200 miliona evra,” rekla je na skupu ambasadorka Konrad.

Na ovoj konferenciji su učestvovali dr Dirk Bušle, zamenik direktora Sekretarijata energetske zajednice, dr Franciska Brantner, parlamentarna državna sekretarka u Saveznom ministarstvu za ekonomiju i klimatsku akciju Nemačke, Manuel Saracin, specijalni izaslanik Vlade Nemačke za Zapadni Balkan, Zorana Mihalović, ministarska rudarstva i energetike, Jovanka Atanacković, Državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike, Ljubinko Savić, savetnik predsednika Privredne komore Srbije i Aleksandar Macura, suosnivač i programski direktor RES fondacije.

Franciska Brantner je istakla da “hoćemo zajedno da radimo”, da je neophodno da razmenjujemo iskustva, kao i da Srbija i Nemačka imaju iste ciljeve kada je reč o energetskoj tranziciji i Zelenoj Agendi.

“Važno je ubrzati razvoj i broj kapaciteta koji koriste obnovljive izvore energije, zbog toga što je to važan faktor za našu privredu i nemačke investicije. Neophodne su zelene tehnologije i čisti obnovljivi izvori energije, jer je to veoma važan faktor za industriju. Investitori posebnu pažnju energiji i da li ona dolazi iz obnovljivih izvora, jer svaka kompanija ima svoj plan dekarbonizacije”, istakla je Brantner.

Foto: GIZ-Vojislav Gelevski

Ministarka Mihajlović kaže da je energetska kriza pokazala koliko je   važno da koristimo energiju sunca i vetra, da govorimo o vodoniku, skladištima energije, jer je to jedini put da budemo energetski stabilni i da ne zavisimo ni od koga u budućnosti, energetska nezavisnost je i energetska bezbednosti.

“Ministarstvo je započelo projekte unapređenja energetske efikasnosti zahvaljujući Zakonu o energetskoj efikasnosti i racionalnom korišćenju energije. Radimo na podzakonskim aktima, ali ni to nije dovoljno, neophodne su nam investicije u OIE. Partnerstvo sa Nemačkom traje 71 godinu, a investicije u energetiku dve decenije. Samo projekti sa KfW bankom vredni su više od 1,4 milijardi evra”, istakla je Mihalović.

Kako je dodala nastavlja se saradnja sa Nemačkom, zajedno se radi na projektima i prave se planovi za budućnost.

“Razgovarali smo o tome kako da ubrzamo napuštanje prljavih, fosilnih izvora i ujedno ubrzamo povećanje obnovljivih izvora energije. Da izađemo iz uglja, a istovremeno imamo veći broj kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Za nas je važno što ćemo zajedno raditi na tome i što imamo podršku i Vlade Nemačke i njihove privrede”, objasnila je ministarka.

Prema njenim rečima radi se na svemu što se tiče zelene ekonomije i energetike, a izazovna vremena sa kojima se suočavamo pokazuju da je danas više nego ikad važno da budemo energetski stabilni i sigurni i koliko su obnovljivi izvori energije značajni za energetsku bezbednost.

Konferencija je organizovana u okviru Srpsko-nemačkog klimatskog partnerstva i Nemačko-srpske inicijative za održivi rast i zapošljavanje, koje sprovode Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) i Nemačka razvojna banka KfW.

Energetski portal

Značaj baterijskih skladišnih sistema u energetskoj tranziciji

Foto-ilustraija: Shutterstock
Foto: Lidac

Povećanje potreba potrošača da se u svakom trenutku obezbedi električna energija za sve njihove potrebe predstavlja jedan od osnovnih uzroka složenosti elektroenergetskog sistema. Sve veća potrošnja električne energije u odnosu na njenu proizvodnju dovodi u pitanje stabilnost i rad celog sistema što za posledicu ima odstupanje napona i frekvencije od njihovih nominalnih vrednosti.

Problem se dodatno usložnjava pojavom obnovljivih izvora električne energije i njihovim sve većim udelom u distributivnoj mreži. Obzirom na njihovu varijabilnu prirodu, tačnije fluktuaciju proizvodnje električne energije koja se dobija iz tih izvora, problem napona i frekvencije u distributivnoj mreži se dodatno usložnjava.

Naime, pokrenuta energetska tranzicija i gašenje termoelektrana, tačnije odricanje od sagorevanja fosilnih goriva za dobijanje električne energije, ima za cilj smanjenje emitovanja gasova staklene bašte, a pre svega CO2. Istovremeno, kompletan energetski sistem je stavljen pred veliki izazov stabilnosti i kontinuiteta snabdevanja električnom energijom.

Poznato je da su termoelektrane stubovi stabilnosti elektroenergetskog sistema dok su obnovljivi izvori nestabilni činioci istih. Kako bi se obezbedio stabilan i održiv prelaz elektroenergetskog sistema proizvodnje električne energije sa termoelektrana na obnovljive izvore energije, stručna zajednica je složna u tome da je, uz nastavak povećanja instalisane snage vetrogeneratora i solarnih panela, potrebno uključiti i izgradnju optimalnih sistema za skladištenje električne energije. U upotrebi je nekoliko tehnoloških rešenja sistema za skladištenje električne energije kao što su: baterijski sistemi za skladištenje električne energije, komprimovani vazduh, zamajac i hidro pumpe (reverzibilne hidroelektrane).

Obzirom na prednosti u korišćenju određene tehnologije, baterijski sistemi za skladištenje električne energije su se izdvojili kao favoriti u odnosu na ostala tehnološka rešenja. Ono što izdvaja baterijske sisteme jeste njihova fleksibilnost u radu, brza izgradnja (implementacija), ekonomski brzo isplativo rešenje, a najbitnije od svega je to što imaju brz odziv koji se meri u milisekundama.

Baterijski sistemi skladištenja električne energije već su globalno prisutni sa preko 20 gigavata instalisane snage, a tokom aprila ove godine u našem regionu je pušten u rad baterijski sistem skladištenja električne energije instalisane snage 10 megavata. Razlog za priključenje sve više ovakvih vrsta skladištenja električne energije su benefiti ekonomske, ekološke i tehničke prirode koje pružaju. Ove prednosti direktno uključuju poboljšanje kvaliteta električne energije, ublažavanje devijacije napona, frekventnu regulaciju, pomeranje opterećenja, nivelisanje opterećenja i smanjenje pikova. Olakšavaju integraciju obnovljivih izvora energije, proširenje mreže i sveukupno smanjenje troškova operativnih rezervi i redukcije gasova sa efektom staklene bašte.

Jedan od pozitivnih primera iz regiona je interesovanje termoelektrane „Gacko“ za ugradnju baterijskog skladišnog sistema. Termoelektrana „Gacko“ je u saradnji sa firmom Lidac, domaćim liderom u pogledu baterijskog menadžmenta, projektovanja i održavanja baterijskih sistema izradila idejni projekat baterijskog skladišnog sistema projektovane instalisane snage 30 megavata.

Na ovaj način termoelektrana bi smanjivala količinu sagorevanja uglja za dobijanje električne energije u pik časovima.

Foto-ilustracija: Shutterstock

Baterijski skladišni sistem pozicioniran kod konvencionalnih proizvođača električne energije pomogao bi tranziciji ka potpunom prestanku korišćenja fosilnih goriva za dobijanje električne energije. Potrebno je znati da su pogrešnom procenom i projektovanjem moguće greške neadekvatne upotrebe ili pogrešnog lociranja baterijskog skladišnog sistema koje može dovesti do pogoršanja kvaliteta električne energije u distributivnim mrežama, smanjiti pouzdanost kao i kontrolu opterećenja, a takođe može negativno uticati na regulaciju napona i frekvencije.

Potreba za energetskim skladišnim sistemima električne energije postoji, a posebno za baterijskim skladišnim sistemima. Međutim, potrebno je da budemo maksimalno obazrivi prilikom njihovog projektovanja i pozicioniranja kako bismo izbegli pogoršanje postojećeg stanja energetskog sistema, a izvukli maksimum pozitivnih karakteristika i mogućnosti koje pružaju baterijski skladišni sistemi.

Priredila: Nevena Đukić

Tekst je objavljen u Magazinu Energetskog portala OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.

Od maline u Srbiji živi pola miliona ljudi, najavljena strategija razvoja

Foto-ilustracija: Pixabay (Saramukitza)
Foto-ilustracija: Pixabay (Kathas_Fotos)

Skupa proizvodnja, loš sadni materijal i problem sa otkupom, okupili su malinare oko izrade Nacionalne malinarske strategije od 2022. do 2025. godine. Kažu da je ovo prvi put da su probleme, ali i rešenje na isti način sagledali struka i nauka kao i predstavnici izvoznika i resornog ministarstva, te će po formiranju nove Vlade tražiti da strategija postane pravno obavezujuća za sve učesnike u proizvodnji – od njive do police.

Od blata do zlata i nazad. Srpskoj malini poslednje decenije čak ni status nacionalnog ponosa i značajnog učesnika u BDP-u nije uspeo da obezbedi mirnu sezonu. Zaradom gotovo niko nikada nije bio zadovoljan. Ni proizvođači, ni hladnjačari, ni izvoznici.

Taman kada su velika svetska potražnja i dobra cena 2021. obećale bolje dane, stigao je hladan tuš rekordnog povećanja troškova.

,,Otkup je bio maline od 510 do 630 dinara, a ako sada hladnjače nude 470 za smrznutu prerađenu malinu koja je uključuje inpute struje, kutije, kese, najam radnika, onda o čemu mi pričamo. Mi smo svi svesni da je teško vreme, ali proglašavati malinu luksuzom, mislim da to nije na mestu’’, kaže Božo Joković, proizvođač maline.

Foto-ilustracija: Unsplash (Elena G.)

S pravom ili bez, luksuzom je proglašavaju izvoznici. Kažu da nemački, francuski i belgijski potrošači kojima najviše izvozimo, na geopolitiču krizu i hladnu zimu reaguju stezanjem kaiša. Izvoz na ta tržišta je gotovo prepolovljen.

,,Najveći pad je upravo u tom konzumnom delu, manje se troši, manje se kupuje, smanjuju se ambalaže, manja pakovanja, da bi se zadržala količina pakovanja koja se prodaju’’, navodi Aleksandar Bogunović iz Privredne komore Srbije.

Čak i da je potražnja za malinom rekordna, a cena astronomska – ne bi bilo mnogo vajde, jer imamo nizak prinos od oko pet tona po hektaru. Jedan odsto zasada ima protivgradne mreže, a tek tri procenta se navodnjava. Još veći problem je nedostatak sertifikovanog sadnog materijala.

,,Srbija je trebalo da uradi klonsku selekciju pre svega onih sorti koje su vodeće u Srbiji.  Mi nismo, nažalost, to odradili i zato se dosta zasadi maline podižu sa nekvalitetnim sadnim materijalom, čak se koristi i sadni materijal iz proizvodnih zasada’’, naglašava prof. dr Zoran Keserović sa  Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Podsticaji za sadni materijal

Država daje podsticaje za proizvodnju kvalitetnog voćnog sadnog materijala, koriste ih proizvođači jabuke, trešnje i borovnice, ali ne i maline.

,,Ministarstvo ima meru koja iznosi čak do 10 miliona dinara, odnosi se isključivo na naučno-istraživačke kuće, jer to je vrlo specifičan posao. Da je neko aplicirao mogao je da dobije sredstva i mogao je da počne da radi“, ističe Kolinda Hrehorović iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

„Mislim da tu nije postojala neka vrsta jednostavno dobre veze saradnje između institucija naučnih, zatim republičkih institucija i samih proizvođača’’, poručuje Keserović.

Do saradnje mora da dođe što pre, jer bez nje nema opstanka ni jednog učesnika u lancu proizvodnje.

Za početak treba dobiti tačne podatke o tome na koliko hektara uzgajamo malinu. Ono što se sigurno zna, to je da od maline u Srbiji direktno živi 500.000 ljudi.

Izvor:  RTS

EPS ponovo pokreće svoju prvu mini hidroelektranu – MHE Prvonek u Vranjskoj Banji proradiće posle 2 godine pauze

Photo-illustration: Unsplash (Kazuend)
Foto-ilustracija: Unsplash (Nathan Anderson)

Elektroprivreda Srbije ponovo će staviti u pogon MHE Prvonek. Ova prva EPS-ova mini hidroelektrana izgrađena je pre 11 godina na brani Prvonek, na reci Banjštici u Vranjskoj Banji, a poslednje dve godine nije u funkciji.

JP EPS raspisao je tender za usluge korišćenja raspoloživih količina vode, upravljanje i nadzor nad radom MHE Prvonek.

Kako je navedeno u tehničkoj specifikaciji tendera, agregati u MHE Prvonek bili su „na pauzi“ gotovo dve godine zbog nepostojanja jasno definisanog odnosa sa JP Vodovod Vranje, na čijem se zemljištu elektrana nalazi.

U planu je da se za proizvodnju struje koristi višak vode iz akumulacionog jezera koje služi za napajanje grada Vranja i okoline vodom.

Stoga je, kako je objašnjeno, potrebno da se obezbedi da višak vode stigne do pogona MHE, da se održavaju pristupni putevi do MHE i da se održava rasveta u krugu MHE itd, kako bi se odvijala nesmetana proizvodnja električne energije u MHE Prvonek.

Prvonek strujom može da snabdeva 500 domaćinstava.

Izvor: eKapija

U Pirotu formirani timovi za prevazilaženje krize

Foto: Wikipedia/Đorđe Marković
Foto: Wikipedia/Đorđe Marković

Gradonačelnik Pirota Vladan Vasić izjavio je u četvrtak da su formirana tri tima koji razrađuju planove za prevazilaženje krize i pomoć najugroženijim građanima.

„Jedan je za ublažavanje mera energetske krize sa zadatkom da obezbedimo ogrev za najugroženije, hranu i novčanu pomoć za plaćanje određenih socijalnih i komunalnih usluga“, rekao je Vasić za agenciju Beta.

Istakao je da je „najteže da se odrede kriterijumi i broj ljudi kojima će se pomoći“, što će biti urađeno uz pomoć Centra za socijalni rad i Crvenog krsta.

Drugi tim će se baviti školama, ustanovama kulture i sportskim objektima, „kako bi se omogućila ušteda“, dok se treći tim bavi dugoročnim planovima i energetskom tranzicijom grada ka obnovljivim izvorima energije.

„Cilj je da budemo što je moguće samostalniji, odnosno da se oslonimo na biomasu, sunce, štednju, da pozivamo ljude na energetsku efikasnost i da još više novca izdvajamo za tu namenu“, rekao je Vasić.

Izvor: Biznis.rs

Švajcarski glečeri nestaju, tropske vrućine ubrzale otapanje

Foto-ilustracija: Pixabay (Sonyuser)
Foto-ilustracija: Pixabay (pasja1000)

Iz Švajcarske stižu zabrinjavajuće vesti. Prema nedavno objavljenim podacima glečeri se tope velikom brzinom i izgubili su više od polovine svoje zapremine za manje od sto godina. Dugo i toplo leto dodatno je uticalo na to brzinu otapanja leda i snega, te su tako ove godine izgubili šest odsto preostale zapremine ili gotovo duplo više od prethodnog rekorda iz 2003. godine.

Mali glečeri su skoro nestali, dok je stena, koja je snegom bila zatrpana hiljadu godina, ne nekim mestima vidljiva. Istraživači su pronašli i ostatke olupina aviona koji su u ovoj oblasti nestali pre nekoliko decenija.

Posebno zabrinjava to što su naučnici predviđali da će do ovih situacija doći, ali u budućnosti. Nisu mogli da predvide da je “budućnost sada”.

Švajcarska trenutno ima 1.400 glečera čija je ukupna površina oko 960 km2 i čine gotovo polovinu svih glečera u evropskim Alpima. Švajcarski glečeri se prostiru na nadmorskoj visini u rasponu od 1.357 i 4.599 metara. Na ovom području temperature rastu gotovo dvostruko brže od globalnog proseka.

Kako bi se zaštitili glečeri i zaustavilo njihovo otapanje neophodno je na globalnom nivou smanjiti emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ukoliko ove emisije nastave da rastu glečeri na Alpima izgubiće više od 80 odsto površine do 2100. godine.

Naučnici se nadaju da će tokom zime biti jakih snežnih padavina koje će biti dobre za glečere.

Milica Radičević